{"id":47550,"date":"2010-11-12T23:34:06","date_gmt":"2010-11-12T23:34:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47550"},"modified":"2010-11-12T23:34:06","modified_gmt":"2010-11-12T23:34:06","slug":"zanatlije-vracaju-ponos-albanskom-gradu-od-kamena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/11\/12\/zanatlije-vracaju-ponos-albanskom-gradu-od-kamena\/","title":{"rendered":"Zanatlije vra\u0107aju ponos albanskom Gradu od kamena"},"content":{"rendered":"

Tradicionalne zanatlije, uglavnom u\u0107utkani tokom poslednjih 20 godina ekonomskih previranja, grade novu budu\u0107nost za sebe u ovom drevnom gradu na jugu zemlje<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Ardi Pulaj<\/strong><\/em><\/p>\n

U uzanoj ulici \u010daršije u mestašcu \u0110irokastra na jugu Albanije, zvuk udaraca \u010deki\u0107em privla\u010di prolaznike u malenu radnju.<\/p>\n

U dvorištu, stene se lagano pretvaraju u umetni\u010dka dela. Radnja pripada Murtezanu Makriuu koji dane provodi klešu\u0107i oblike i slike u reljef na kamenju.  <\/p>\n

Kamen je simbol \u0110irokastre. Slavni albanski pisac Ismail Kadare, u svojoj knjizi Hronike na kamenu, ovako opisuje \u0110irokastru: „Sve u gradu bilo je staro i napravljeno od kamena, od ulica i fontana do krovova prostranih prastarih ku\u0107a prekrivenih sivim plo\u010dama poput d\u017einovskih krljušti".<\/p>\n

Poput Makriua, i druge zanatlije danas pokušavaju da o\u017eive tradicionalne zanate u ovom mestu.<\/p>\n

U vreme komunizma, zanatlije su bile organizovane u zanatske zadruge. Mnogi njihovi proizvodi izvozili su se na zapad. <\/p>\n

Ali, ranih devedesetih godina prošlog veka, dolaskom tr\u017eišne ekonomije, zadruge su se raspale a zanati po\u010deli da propadaju. Bivši \u010dlanovi zadruga pokušali su da se prilagode novoj ekonomskoj stvarnosti, ali ve\u0107ina je izgubila vezu sa svojim tr\u017eištima.<\/p>\n

Mnogi su odustali od svog posla zato što više nije donosio novac. Umesto da proizvode umetni\u010dka dela i predmete, odabrali su da rade na gradilištima ili da prave nameštaj po narud\u017ebi. Drugi su emigrirali iz zemlje u potrazi za boljim \u017eivotom.<\/p>\n

Murtezan Makriu je, me\u0111utim, ostao slobodni zidar poslednjih 20 godina. Njegova tri sina bave se istim zanatom, nau\u010divši od oca veštinu pretvaranja kamena u suvenire.<\/p>\n

„Duga [ekonomska] tranzicija navela je mnoge mlade ljude u Albaniji da postanu emigranti", ka\u017ee Makrui, "ali sada je pravo vreme da se \u010daršija pretvori u \u017eivopisno mesto, sa obiljem umetni\u010dkih dela".<\/p>\n

„Zato sam nau\u010dio svoje sinove ovom tradicionalnom zanimanju, karakteristi\u010dnom za \u0110irokastru, koja je okru\u017eena kamenom".<\/p>\n

Unesko, ogranak Ujedinjenih nacija zadu\u017een za kulturu, proglasio je 2005. godine ovo mesto sa oko 35.000 stanovnika za lokaciju istorijske baštine. Poslednjih godina ono privla\u010di pa\u017enju sve više turista koji se zanimaju za rukotvorine. <\/p>\n

„Privla\u010de ih zvuci alata koji oblikuju kamen. Vole da dodiruju predmete koji ih impresioniraju", dodaje Makriu. <\/p>\n

U susedstvu, Anastas Petridi oblikuje drvo u umetni\u010dke predmete. Pre nekoliko godina on je emigrirao u Gr\u010dku, ali se nedavno vratio u \u0110irokastru. On je zanatlija poslednjih 30 godina. <\/p>\n

 "„U po\u010detku sam bio pesimista, ali kada sam se smestio u ovu radnju, shvatio sam da su se stvari promenile", ka\u017ee on.<\/p>\n

„Dolaze nam mnogo turisti i sve ih je više. Veoma je va\u017eno imati ovakve radnje u \u0110irokastri; uz njih je lakše ponovo udahnuti \u017eivot gradu", dodaje on.<\/p>\n

„Bez kamena i drveta, \u0110irokastra bi propala. To je naša tradicija".<\/p>\n

U susednoj radnji je Elida Zulati. S iglom u rukama, ona šije tradicionalnu albansku narodnu nošnju. Ka\u017ee da nije lako. „Ne samo da morate da šijete i pazite na šaru na koju ste usredsre\u0111eni, ve\u0107 morate da budete i kreativni", objašnjava Zulati. <\/p>\n

Moderne \u017eene se sve manje zanimaju za zanate, dodaje ona. „\u0110irokastra ima svoje tradicije. Muškarci grade ku\u0107e, ali \u017eenama pripada najva\u017eniji posao: one ku\u0107ama daruju stil, prave\u0107i \u0107ilime i druge predmete".<\/p>\n

„I, naravno, mnogo bolje je da ih radite sami nego da ih kupujete u radnji"." <\/p>\n

Cene ru\u010dno ra\u0111enih predmeta u gradu variraju. Ukrasno kamenje mo\u017ee da košta i do 50 eura, rezbareno drvo i do 280 eura, dok narodne nošnje koštaju oko 250 eura. <\/p>\n

Ovo troje zanatlija rešeno je da istraje u bavljenju svojim zanatima. Radnje u kojima rade su deo projekta koji finansira neprofitna organizacija "O\u010duvanje i razvoj \u0110irokastre".<\/p>\n

Zbog toga je bilo neophodno renovirati stare ku\u0107e i pretvoriti ih u radnje i radionice. Organizacija pla\u0107a zakup za narednih pet godina dok se posao ne ustali.<\/p>\n

Poslednjih godina, organizacija je otvorila centar za rukotvorine, gde je izlo\u017eeno 450 predmeta koje je napravilo 45 zanatlija iz \u0110irokastre i drugih delova Albanije.<\/p>\n

Ovaj esnaf je organizovao i izlo\u017ebe i dr\u017eao obuku za zanatlije, poma\u017eu\u0107i im da ovladaju novim veštinama, a da pritom sacuvaju svoje tradicionalne zanate.<\/p>\n

Organizaciju potpoma\u017ee Institut Pakard Hjumanitis iz Sjedinjenih Dr\u017eava i brojni drugi donatori, kao što su Ujedinjene nacije, Fondacija Vodafon i Ured za Švajcarsku saradnju.<\/p>\n

Ministarstvo turizma, kulture i sporta Albanije tako\u0111e je pomoglo u podršci tradicionalnim zanatima u \u0110irokastri, odobrivši 7.000 eura od 2008. godine za podršku projektima kao što su renoviranje radnog prostora zanatlija i organizaciju izlo\u017ebi.<\/p>\n

Elenita Roši, zamenica direktora Organizacije za o\u010duvanje, ka\u017ee da su poteško\u0107e i dalje prisutne. Jedna od njih je i godište zanatlija. Oni su u proseku stariji od 45 godina, a premalo mladih u\u010di stare veštine.<\/p>\n

Jeftinije kopije proizvoda koje nadiru sa Dalekog istoka tako\u0111e umanjuju zaradu. „Ovih dana albanski suveniri se proizvode u Kini i potom uvoze u Albaniju", ka\u017ee Rošijeva.<\/p>\n

„Tokom konferencije zanatlija prošle godine, zanatlije su ovo pomenule kao veliki problem. Uzorci predmeta se uzimaju iz Albanije, reprodukuju u Kini, donose nazad i prodaju na tr\u017eištu".<\/p>\n

„Dakle, imamo velike probleme sa poštovanjem autorskih prava albanskih zanatlija i, naravno, imamo problem sa prodajom autenti\u010dnih rukotvorina jer su kineske jeftinije", objašnjava Rošijeva.<\/p>\n

Zakonodavstvo kojim bi se ovo kontrolisalo još je u fazi pripreme. U me\u0111uvremenu, organizacija Rošijeve trudi se da podstakne zanatlije da nastave sa radom.<\/p>\n

Ona ka\u017ee da albanski zanati ne\u0107e izgubiti svoj prepoznatljivi identitet.<\/p>\n

„U globalizovanom svetu, \u010dinjenicu da zanatlije pru\u017eaju nacionalni identitet ne treba smatrati naivnom".<\/p>\n

Budu\u0107i opstanak tradicionalnih zanata u \u0110irokastri umnogome zavisi od turizma. „Turisti svuda \u017eele da kupe nešto što \u0107e ih podse\u0107ati na mesto koje su posetili, a mi \u017eelimo im to da omogu\u0107imo i u \u0110irokastri", ka\u017ee Rošijeva.<\/p>\n

Za to vreme, na \u010daršiji, Murtezan Makriu nastavlja da teše kamen. On o\u010dekuje da \u0107e još više turista posetiti njegovu malu radnju i pri\u010dati o tome. „Turisti koji dolaze ovamo i vide naš rad su naši najbolji promoteri", ka\u017ee on s osmehom na licu.<\/p>\n

BalkanInsight<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tradicionalne zanatlije, uglavnom u\u0107utkani tokom poslednjih 20 godina ekonomskih previranja, grade novu budu\u0107nost za sebe u ovom drevnom gradu na jugu zemlje<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47550","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47550","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47550"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47550\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47550"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47550"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47550"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}