{"id":47549,"date":"2010-11-12T09:30:34","date_gmt":"2010-11-12T09:30:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47549"},"modified":"2010-11-12T09:30:34","modified_gmt":"2010-11-12T09:30:34","slug":"krediti-za-siromasne-moguci-i-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/11\/12\/krediti-za-siromasne-moguci-i-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Krediti za siroma\u0161ne mogu\u0107i i u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Muhamed Junus, nobelovac i osniva\u010d Grameen banke: Grameen banka je sto odsto u vlasništvu svojih du\u017enika. Svako mo\u017ee da pozajmi novac, ali svako mo\u017ee da ostavi i depozit, na šta dobija kamatu<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Ivana Radmilac \u0110ur\u0111i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Klasi\u010dne banke daju novac ljudima koji mogu da daju nekakav zalog, nešto da stave pod hipoteku. To prakti\u010dno zna\u010di da ukoliko nemaš novca, ne\u0107eš ni dobiti kredit. Ja sam se pobunio protiv toga da siromašni ljudi ne mogu dobiti priliku da zarade i odlu\u010dio da napravim banku po njihovoj meri. Njima se daju mali iznosi, bez papirologije, bez potpisivanja ugovora na osnovu kojih se mogu goniti ukoliko ne vrate pozajmicu<\/p>\n

Nakon velike gladi u Bangladešu, Fulbrajtov stipendista, ekonomista, dr Muhamed Junus osmislio je projekat mikrokreditiranja namenjenog najsiromašnijima me\u0111u siromašnima.<\/p>\n

Prvu minimalnu pozajmicu od 27 dolara, iz svog d\u017eepa dao je \u017eenama iz sela Jobra kako bi mogle otpo\u010deti proizvodnju nameštaja od bambusa. Na toj ideji je 1976. izrasla Grameen banka, prva banka za siromašne na svetu. Ova, u bukvalnom prevodu sa banglade\u017eanskog, „seoska" banka 34 godine kasnije ima više od osam miliona du\u017enika i 2.564 filijale u 43 dr\u017eave.<\/p>\n

Male pozajmice, ne više od 50 i 100 dolara, u Bangladešu su dovoljne da \u017eene po\u010dnu da šiju ode\u0107u, kupe kravu i prodaju mle\u010dne prera\u0111evine, da priušte sebi oru\u0111e koje \u0107e ih u\u010diniti samoodr\u017eivim. U drugim zemljama, mikrokrediti su višestruko ve\u0107i, uskla\u0111eni sa standardom. Kamate su svuda 20 odsto godišnje na kredite koji se koriste za pokretanje nekog biznisa, za doma\u0107instva su 10, za studentske kredite pet odsto, dok se prosjacima novac pozajmljuje bez kamate. A Muhamed Junus i dalje zagovara ideju socijalnog preduzetništva, ulaganja u biznis zarad rešavanja društvenih problema, zbog \u010dega je u okviru „Turneje društvenog preduzetništva" pre nekoliko dana posetio i Srbiju.<\/p>\n

I bez obzira na to što je napravio pomak u svetu pre svega na polju ekonomije, pre \u010detiri godine u Stokholmu primio je Nobelovu nagradu – za mir. Obrazlo\u017eenje je bilo da je siromaštvo izvor tenzija, a te tenzije su pretnja miru. On koji se bori protiv siromaštva, time doprinosi odr\u017eanju mira.<\/p>\n

I dok sa jedne strane prima nagrade za svoja dobra dela, sa druge mora da trpi kritike. „Ljudi se uvek bune i uvek \u0107e se buniti kad se pojavi nešto novo. Pozajmljujemo novac uglavnom \u017eenama, pa muškarci nisu sre\u0107ni zbog toga. Nisu sre\u0107ne ni naše verske vo\u0111e iz istog razloga. Politi\u010dke stranke levice nas kritikuju da širimo kapitalizam. One stranke koje su naklonjenije desnici optu\u017euju nas za tajno sprovo\u0111enje komunizma. Svako ima svoje mišljenje, ali mi radimo, poma\u017eemo i ne interesuje nas ko šta pri\u010da", ka\u017ee Muhamed Junus, sagovornik Ekonom:east-a.<\/p>\n

Kako funkcioniše vaš koncept mikrokreditiranja?<\/em><\/p>\n

Muhamed Junus: Klasi\u010dne banke daju novac ljudima koji mogu da daju nekakav zalog, nešto da stave pod hipoteku. To prakti\u010dno zna\u010di da što više novca imaš, više \u0107eš novca dobiti. I obrnuto, ukoliko nemaš novca, ne\u0107eš dobiti ni kredit. Ja sam se pobunio protiv toga da siromašni ljudi ne mogu dobiti priliku da zarade i odlu\u010dio da napravim banku po njihovoj meri, banku za one koje je klasi\u010dni bankarski sistem ve\u0107 odbio. Njima se daju mali iznosi, od zemlje do zemlje zavisi koliki, bez papirologije, bez potpisivanja ugovora na osnovu kojih se mogu goniti ukoliko ne vrate pozajmicu. Dovoljna je samo njihova re\u010d da \u0107e kredit vratiti i dobar „biznis plan" u koji \u0107e ulo\u017eiti novac.<\/p>\n

Da li vam je Nobelova nagrada pomogla da svoj koncept socijalnog preduzetništva proširite van granica Bangladeša?<\/em><\/p>\n

M. Junus: Banku sam otvorio 1976, a Nobelovu nagradu dobio 30 godina kasnije. Eto koliko je bilo potrebno da se ovaj koncept prepozna i „primi". Danas ovaj vid bankarstva postoji u Francuskoj, Indiji, delovima Kine, Afrike, Latinske Amerike. Dakle proširio se i širi se i dalje. Sad sa „Turnejom socijalnog preduzetništva" \u017eelim u ovom delu Evrope da promovišem ideju mikrokredita, ali i druge vidove socijalnog preduzetništva, koje se zapo\u010dinje radi rešavanja društvenih problema. To mo\u017ee da radi bilo ko, ne mora da se \u010deka pomo\u0107 izvan. Vidim da su ljudi u Srbiji zainteresovani za to.<\/p>\n

Doma\u0107i politi\u010dari ka\u017eu da \u0107e u Srbiji uskoro biti otvorena banka za siromašne. Kakvi su izgledi da to bude baš Grameen banka?<\/em><\/p>\n

M. Junus: Ukoliko nas Vlada Srbije pozove, mi smo spremni da po\u010dnemo da radimo i ovde. Neophodno je još i da se obezbedi šest miliona evra po\u010detnog kapitala, jer ne mo\u017eemo novac iz Bangladeša donositi ovde.<\/p>\n

Ka\u017eete da je stopa vra\u0107anja kredita 97 odsto, bez obzira na to što se ne tra\u017ee nikakve zaloge. Kako objašnjavate toliki procenat povra\u0107aja i koje se mere preduzimaju ukoliko neko ne vrati kredit?<\/em><\/p>\n

M. Junus: U po\u010detku nisam znao da li \u0107e to pozajmljivanje novca na poverenje funkcionisati, ali rizikovao sam veruju\u0107i da ako \u010doveku taj novac poslu\u017ei svrsi, onda nema razloga da ne vrati. Ukoliko, ipak, ne mo\u017ee da vrati, sa njim je uvek naše saose\u0107anje, a ne naš bes. Ukoliko je \u010dovek uzeo novac da kupi kravu i ona mu ugine, naravno da \u0107emo razumeti njegov problem. Ako neko, ipak, proneveri naše poverenje, jedina kazna je što sebi zatvara vrata banke, odnosno nikad više ne\u0107e mo\u0107i da pozajmljuje kod nas. Ukoliko vrati, onda \u010dim otplati jedan, mo\u017ee da podigne novi mikrokredit.<\/p>\n

Ne plašite se da \u0107e u Srbiji biti mnogo više ljudi koji \u0107e \u017eeleti da prevare taj sistem pozajmica „na re\u010d" i koji \u0107e oti\u0107i sa novcem bez namere da ga vrate?<\/em><\/p>\n

M. Junus: To \u0107e biti naš problem. Nismo mi pozajmljivali novac samo u Bangladešu. U Njujorku je otvorena Grameen banka, koja je pozajmljivala i do 15.000 dolara, a postotak povra\u0107aja je i dalje bio veoma visok. Pozajmljivali smo prosjacima i dobijali novac nazad. Odatle toliko poverenje u ljude i vera da \u0107e tako biti u svakoj zemlji u koju odemo.<\/p>\n

Srbija nije izuzetak, iako ovde \u010dujem da se ljudi \u017eale da su problemi preveliki, da se ništa ne mo\u017ee rešiti. A ko to nema probleme? Ukoliko biste se u tome takmi\u010dili sa Bangladešom, ne biste imali nikakve šanse. Ovo je manja zemlja, sa manje stanovništva i mnogo manje nepoznanica, tako da je i lakše boriti se za sebe, ali i ne ostaviti ljude da propadnu. <\/p>\n

Grameen banka pozajmljuje novac da bi pomogla ljudima da do\u0111u u situaciju da mogu sami o sebi brinuti. Ali odakle ti izvori prihoda?<\/em><\/p>\n

M. Junus: Grameen banka je sto odsto u vlasništvu svojih du\u017enika. Svako mo\u017ee da pozajmi novac, ali svako mo\u017ee da ostavi i depozit, na šta dobija kamatu. Nikad nam ne nedostaje novca, mese\u010dno pozajmljujemo i do 100 miliona, ali u depozitima uvek imamo više.<\/p>\n

Ve\u0107ina klijenata vaše banke su \u017eene, zna\u010di li to da u njih imate više poverenja, da verujete da su poštenije kad je vra\u0107anje kredita u pitanju?<\/em><\/p>\n

M. Junus: Ne, tako se jednostavno desilo. Konvencionalne banke tih sedamdesetih kad sam ja po\u010deo nisu davale kredite ni siromašnima, ali ni \u017eenama, makar one bile i bogate. Zato kad sam osnovao banku, hteo sam da klijenti budu siromašni i da bar polovina budu \u017eene. U po\u010detku su se one bunile: „Dajte novac mom mu\u017eu, ja ne znam ništa o novcu", ali ja sam davao baš njima. Trebalo nam je šest godina da svaki drugi klijent bude \u017eena. Ubrzo smo videli da novac koji smo davali \u017eenama donosi mnogo više koristi porodicama, nego kada smo pozajmljivali muškarcima. One se trude da izvuku maksimum iz pozajmljenog novca, pa\u017eljivije planiraju budu\u0107nost i postavljaju realnije ciljeve. Zato smo se fokusirali na \u017eene.<\/p>\n

Da li ste vi bogat \u010dovek?<\/em><\/p>\n

M. Junus: Nisam, jer nijedna od kompanija koju sam osnovao nije u mom vlasništvu. U ovoj velikoj banci u Bangladešu nemam nijednu deonicu, u velikoj telekomunikacionoj kompaniji koju sam osnovao, tako\u0111e nemam ništa, a tako je i u svih 40 malih i velikih kompanija \u010diji sam osniva\u010d bio. Na svemu tome sam radio da bih pomogao rešavanje socijalnih problema, a ne zarad li\u010dne dobiti.<\/p>\n

Ako niste bogat, svakako ste uticajan \u010dovek. Da li razmišljate o ulasku u politiku?<\/p>\n

M. Junus: Politika u Bangladešu je previše komplikovana, ne \u017eelim da joj pri\u0111em ni blizu.<\/p>\n

Emportal.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Muhamed Junus, nobelovac i osniva\u010d Grameen banke: Grameen banka je sto odsto u vlasništvu svojih du\u017enika. Svako mo\u017ee da pozajmi novac, ali svako mo\u017ee da ostavi i depozit, na šta dobija kamatu<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47549","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47549","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47549"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47549\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47549"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47549"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47549"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}