{"id":47547,"date":"2010-11-10T10:11:13","date_gmt":"2010-11-10T10:11:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47547"},"modified":"2010-11-10T10:11:13","modified_gmt":"2010-11-10T10:11:13","slug":"popustljivost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/11\/10\/popustljivost\/","title":{"rendered":"Popustljivost"},"content":{"rendered":"

Gospodine vladiko Amfilohije, meni je nepoznat izvor – a Vama o\u010dito jeste – po kome je „greh Sodome" bio „greh homoseksualnosti" i zbog koga Vi verujete da ovaj tobo\u017enji greh zaslu\u017euje Vaš vladi\u010danski gnev, bez imalo popustljivosti<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Wolfgang Klotz<\/strong><\/em><\/p>\n

Cenjena ekselencijo,<\/p>\n

Dragi gospodine vladiko Amfilohije, <\/p>\n

Mnogo i dugo se ve\u0107 pri\u010da o Sodomi i Gomori. Za mene je velika tajna zašto su ove pri\u010de u Srbiji posebno glasne kada se govori o homoseksualnosti. Posebno nas Vi, s bo\u017ejim gnevom, podse\u0107ate na ova dva nesveta grada iz prvog poglavlja Biblije kako bismo „sišli s puta greha". <\/p>\n

Naime, pri\u010da o propasti ova dva grada – ako bolje pogledamo – je jedna potpuno druga\u010dija pri\u010da koja mo\u017eda \u017eeli da nas podu\u010di ne\u010demu sasvim drugom. U toj pri\u010di nije re\u010d o tome šta je greh, a šta nije (šta nije greh, a šta jeste). Re\u010d je o tome kako se mo\u017ee ophoditi s grehom kada ve\u0107 postoji na svetu; jer, proterani smo iz raja svega nekoliko stranica pre toga u Bibliji. Stoga ne \u017eelim da se raspravljam s Vama o grehu, ve\u0107 naprotiv – o njegovim posledicama. Mo\u017eda ne \u017eelim \u010dak ni da se raspravljam s Vama, nego \u017eelim jednostavno da još jednom pro\u010ditam ovu pri\u010du, onako kako je napisana. <\/p>\n

Pri\u010da po\u010dinje (1. knjiga Mojsijeva, 13. poglavlje) tako što su se Avram i njegov ne\u0107ak Lot nastanili na zemlji izme\u0111u Vetilja i Gaja: Tako ode Avram iz Egipta gore na jug, on i \u017eena njegova i sve što imaše, tako\u0111e i Lot s njim. A beše Avram vrlo bogat stokom…(1\/2). Ali: I zemlja ne mogaše ih nositi zajedno, jer stado njihovo beše veliko da ne mogahu \u017eiveti zajedno(6). I dalje: Pa Avram re\u010de Lotu: Nemoj da se sva\u0111amo ti i ja, ni moji pastiri i tvoji pastiri(8). Ovde se pripoveda o konfliktu izme\u0111u dva srodna plemena ili porodice, Avramove i Lotove. Konflikt je nastao jer su obojica imala previše \u017eivotinja, a ono malo zemlje nije bilo dovoljno da ih prehrani. Tekst se stoga mo\u017ee \u010ditati kao sporazum izme\u0111u dva plemena da se jedno od njih mora odseliti u neku drugu zemlju. Ovo je neka vrsta prevencije etni\u010dkog \u010diš\u0107enja izme\u0111u plemena Avramovog i plemena Lotovog, da se ne bi sva\u0111ali. Dakle, Lot se sa svojim ljudima seli s ovog mesta i odlazi u Sodomu; jer: tada Lot podi\u017ee o\u010di svoje i sagleda svu ravnicu jordansku, kako celu natapaše reka, beše kao vrt Gospodnji, kao zemlja egipatska, sve do Sigora, pre nego Gospod zatre Sodom i Gomor(10).<\/p>\n

Potom se u nekoliko poglavlja pri\u010da o tome da Avram vara Saru, svoju \u017eenu bez dece, a sa slu\u017eavkom Agarom ne bi li kona\u010dno dobio sina. Sodoma se opet javlja tek u 18. poglavlju 1. knjige Mojsijeve, u kome GOSPOD vidi da vika je na Sodom i Gomor velika, da je greh njihov te\u017eak(20), i stoga \u017eeli da ode u Sodomu i da se sam uveri u to. Avram po\u010dinje da se sva\u0111a s GOSPODOM i ka\u017ee mu: Mo\u017ee biti da ima pedeset pravednika u gradu, ho\u0107eš li i njih pogubiti, i ne\u0107eš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika u njemu? Nemoj to \u010diniti, ni gubiti pravednika sa nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku, nemoj, eda li sudija cele zemlje ne\u0107e suditi pravo?(24\/25) Avram zapo\u010dinje dugo cenkanje s bogom oko pitanja koliko pravednika je potrebno da bog ne ni uništio Sodomu, tj. da bi i nepravednike ostavio u \u017eivotu zbog ovih nekoliko pravednika. I kona\u010dno Avram uspeva da spusti broj na deset pravednika: deset pravednika – to je minimalna cena za bo\u017eju popustljivost. Ovo pitanje popustljivosti jeste u stvari sr\u017e ove pri\u010de. U središtu pri\u010de, dakle, nije bo\u017eji gnev koji razara gradove, nego popustljivost prema mnogim grešnicima koje je ostavio u \u017eivotu, ukoliko bi pored njih postojalo još samo deset pravednika. <\/p>\n

Nigde u pri\u010di ne stoji naznaka da greh Sodome ima veze sa homoseksualnoš\u0107u. Odakle onda poti\u010de Vaša ube\u0111enost da bi nepravednike iz starog grada Sodome i homoseksualce iz današnje Srbije valjalo staviti u isti lonac. To ostaje Vaša li\u010dna tajna. Sigurno ne\u0107ete dozvoliti da se dovede u pitanje teološka teza da je homoseksualnost greh. Mi se ne bismo mogli slo\u017eiti u toj ta\u010dki. Ako ovo i ostavimo po strani, ostaje pitanje zašto se Vi kao vladika ove zemlje toliko daleko udaljavate od vrline bo\u017eje popustljivosti. Mo\u017eete li biti sigurni da u ovoj zemlji ne mo\u017eete na\u0107i dovoljno „pravednika" (šta god Vi podrazumevali pod tim) kako bi i ostali u\u017eivali u bo\u017ejoj – a time i u Vašoj vladi\u010danskoj – popustljivosti?<\/p>\n

Još uvek ne govorim o toleranciji, ve\u0107 samo o popustljivosti. Jer – recimo – tolerancija bi bila još mnogo više od popustljivosti. Ali „popustljivost s grešnicima" je najmanje što smemo da tra\u017eimo od Vas kao vladike – po bo\u017ejem uzoru iz Sodome i s teološkim opravdanjem. Ne mo\u017eemo o\u010dekivati toleranciju od Vas kao vladike, sve dok verujete da se radi o toleranciji prema „grehu". Mo\u017eemo o\u010dekivati od Vas kao gra\u0111anina, što Vi i jeste, da ograni\u010dite svoju netoleranciju – i netoleranciju Vaših pristalica – na slobodno izra\u017eavanje mišljenja, koje zakon svima garantuje. <\/p>\n

Vaše javne izjave uglavnom bude sasvim druga\u010diji utisak: \u010dini se da je za Vas vrlina popustljivosti pre dosadna pastoralna praksa u pore\u0111enju s gromoglasnim javnim mišljenjem o navodnim nepravednicima u srpskom društvu. To bi svakako bilo pre pitanje Vašeg li\u010dnog ukusa, a ukoliko se u vršenju Vaše slu\u017ebe i u Vašim pastoralnim odlukama pozivate na bo\u017eje upravljanje, onda ostaje neizvesno u kojoj meri su ta bo\u017eja uprava i Vaš li\u010dni ukus zaista u skladu. <\/p>\n

Po biblijskoj pri\u010di, bog na kraju uništava Sodomu i Gomoru jer je Avram tamo mogao da prona\u0111e samo jednog jedinog pravednika: svog ro\u0111aka Lota i njegove dve \u0107erke. U Poglavlju 19 se ka\u017ee: tada pusti Gospod na Sodom i Gomor s neba kišu od sumpora i ognja(24), ali još u no\u0107i pre po\u010detka katastrofe nepravednici su opseli Lotov dom i zahtevali izru\u010denje dva an\u0111ela, koje je bog poslao da spasu Lota i njegove \u0107erke. Tada Lot staje pred gomilu i ka\u017ee: Evo imam dve k\u0107eri, koje još ne poznavaše \u010doveka. Njih \u0107u vam izvesti, pa \u010dinite s njima što vam je volja, samo ne dirajte u one ljude, zato što su pod mojih krovom(8). Lot nudi grešnicima svoje dve devi\u010danske \u0107erke da rade s njima šta ho\u0107e, samo da ne bi povredio najviši zakon gostoprimstva.<\/p>\n

Jeste li Vi, dragi gospodine vladiko, dok \u010ditate ovaj tekst, zaista ube\u0111eni u to da ova pri\u010da ho\u0107e da nas podu\u010di baš osnovnim pravilima crkvenog morala? Ve\u0107i deo teksta koji sledi mo\u017ee nam o tome dati jasniju informaciju. Jer tamo se ka\u017ee da su pravedni Lot i njegove dve \u0107erke doduše umakli zlu Sodome, ali da su na kraju i sami \u017eiveli u jednoj pe\u0107ini u brdu. I tako je jedna od \u0107erki rekla drugoj: Naš otac je star, a nema nikoga na zemlji da do\u0111e nama kao što je obi\u010daj na zemlji. Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo sa\u010duvale porod ocu svom(31\/32). I obe \u0107erke su napile svog oca i legle s njim, sa\u010duvaše porod svom ocu, i rodiše dva sina.<\/p>\n

Gospodine vladiko Amfilohije, meni je nepoznat izvor – a Vama o\u010dito jeste – po kome je „greh Sodome" bio „greh homoseksualnosti" i zbog koga Vi verujete da ovaj tobo\u017enji greh zaslu\u017euje Vaš vladi\u010danski gnev, bez imalo popustljivosti. Sasvim druga\u010dije u\u010di nas prorok Jezekilj u poglavlju 16: evo, ovo beše bezakonje sestre tvoje Sodoma: u ponosu, u izobilju hleba i bezbri\u017enom miru beše ona i k\u0107eri njene, a ne pomagahu siromahu i ubogome(49).<\/p>\n

Ako ste baš toliko sigurni da pri\u010da o Sodomi i Gomori opravdava Vaš vladi\u010danski gnev prema homoseksualcima u Srbiji i to s neposrednim autoritetom prikazanja, ne opravdava li onda obljuba \u0107erki njihovog oca incest, na isti na\u010din? Mislite li da bi trebalo u parlamentu da donesemo predlog zakona koji \u0107e ukinuti zabranu incesta izme\u0111u o\u010deva i njihovih \u0107erki kada druga\u010dije ne bi bilo mogu\u0107e obezbediti opstanak porodice?<\/p>\n

Peš\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gospodine vladiko Amfilohije, meni je nepoznat izvor – a Vama o\u010dito jeste – po kome je „greh Sodome" bio „greh homoseksualnosti" i zbog koga Vi verujete da ovaj tobo\u017enji greh zaslu\u017euje Vaš vladi\u010danski gnev, bez imalo popustljivosti<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47547","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47547","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47547"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47547\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47547"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47547"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47547"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}