{"id":47546,"date":"2010-11-09T10:20:03","date_gmt":"2010-11-09T10:20:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47546"},"modified":"2010-11-09T10:20:03","modified_gmt":"2010-11-09T10:20:03","slug":"od-zastave-se-niko-nije-najeo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/11\/09\/od-zastave-se-niko-nije-najeo\/","title":{"rendered":"Od zastave se niko nije najeo"},"content":{"rendered":"

Bogdan Deni\u0107: Pitam jednog direktora, Crnogorca, koga bi zaposlio – izvrsnoga kandidata, koji ima sve kvalifikacije, ili osrednjega, koji mu je ro\u0111ak. Ka\u017ee on meni: "Naravno da \u0107u zaposliti ro\u0111aka, ali onda onog pametnog da zaposlim kao njegovog pomo\u0107nika!"<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Sa\u0161a Kosanovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Biografija Bogdana Deni\u0107a – sveu\u010dilišnog profesora, ameri\u010dkog socijalista, borca za ljudska prava, sudionika Drugog svjetskog rata, praksisovca, vje\u010ditoga oporbenjaka… – dostatna je za dva zanimljiva \u017eivota.<\/p>\n

Dijete diplomata Kraljevine Jugoslavije, u Drugom je svjetskom ratu kao borac novozelandsko-australskih jedinica komandirao vodom izvi\u0111a\u010da, a kraj je rata do\u010dekao u Be\u010du, u \u010dinu poru\u010dnika. Uskoro odlazi u SAD, gdje na dokovima New Yorka radi prvo kao fizi\u010dki radnik, malo kasnije kao metalo-kova\u010d, ve\u0107 uklju\u010den u sindikat ameri\u010dkih metalaca. Potom odseljava u San Francisco, gdje se uklju\u010duje u borbu za ljudska prava i otpor prema agresiji na Vijetnam. Posebno je aktivan u borbi za crna\u010dka prava, a kao \u010dlan jedne od ameri\u010dkih socijalisti\u010dkih partija prijateljuje i s Martinom Luterom Kingom. Kao borac za prava Afroamerikanaca, hapšen je i zatvaran desetak puta, a dvaputa je odle\u017eao i kao sindikalist. Jedanaest je godina bio i predsjednik svoje partije, a \u010dlan je Vije\u0107a socijalisti\u010dke internacionale. Obrazuje se usporedo s politi\u010dkim i sindikalnim radom: završio je sociologiju na Kolumbiji, a doktorirao i na Kolumbiji i na Sorboni. Na Njujorškom je sveu\u010dilištu 12 godina bio pro\u010delnik postdiplomskih studija iz sociologije, a stru\u010dnjak je za me\u0111unarodni terorizam i multietni\u010dka društva.<\/p>\n

Od 1967. Bogdan Deni\u0107 posje\u0107uje Supetar na Bra\u010du; pola godine \u017eivi na otoku, pola u Americi. Razgovarali smo s njim o Školi demokracije, koju ve\u0107 dvadeset godina organizira na Bra\u010du s kolegom Zoranom Pusi\u0107em. <\/p>\n

Tu\u0111manov identitet – oduran<\/strong><\/p>\n

Koliko HDZ, ovakav kakav jest, košta Hrvatsku?<\/em><\/p>\n

– HDZ nas je koštao najmanje deset godina na putu k Evropi: mislim da je Tu\u0111man toliko antagonizirao sve politi\u010dke snage u Evropskoj uniji da je Hrvatska jako usporila svoj ulazak. I to ne samo svojim identitetom, koji je kao takav bio oduran – jer, koji moderan politi\u010dar paradira u belim uniformama, s ordenjem koje nikada nije zaradio? – nego i stoga što je pokrivao grozne zlo\u010dine u prvih nekoliko godina ra\u0111anja Hrvatske, ne samo protiv Srba nego zlo\u010dine uopšte. Recimo, masovnu plja\u010dku dobara, stvaranje jedne podlo\u017ene elite onim svojim famoznim pokušajem stvaranja 200 bogatih familija koje su u crno zavile Hrvatsku.<\/p>\n

\u010cesto isti\u010dete kako u Hrvatskoj ne postoji klasi\u010dna lijeva opcija. SDP, kojem se vlast ponovno nudi kao na pladnju, mnogi vide kao stranku koja ima dosta sli\u010dnosti s HDZ-om, primjerice u gospodarskoj politici i odnosu prema radništvu. Kako da se u toj zbrci sna\u0111u pravi ljevi\u010dari?<\/em><\/p>\n

– To je to\u010dno. Recimo, bivši predsjednik Stjepan Mesi\u0107 se po više to\u010daka razlikuje od HDZ-a nego od SDP-a. Da budemo potpuno jasni, ja \u0107u glasati za SDP. Ja uvek, celoga \u017eivota, glasam za manje zlo. SDP je, o\u010dito, manje zlo, ali to ne zna\u010di da nije zlo. SDP je na \u010dudan na\u010din bila oportunisti\u010dka partija pod Ra\u010danom. Oportunizam zna\u010di da nagra\u0111uješ one koji ti poma\u017eu, a ka\u017enjavaš one koji nisu tvoji, a Ra\u010dan je uspeo da antagonizira manjine i Srbe, koji su masovno glasali lijevo, a da nagra\u0111uje i da pokušava da se udvara nacionalistima, koji po nikakvoj ceni ne\u0107e za njega glasati.<\/p>\n

Ima li Zoran Milanovi\u0107 snage da to promijeni?<\/em><\/p>\n

– Ne, u Milanovi\u0107u nema snage da se to radikalno promeni. Gledajte, ja mislim da je Milanovi\u0107ev model socijaldemokracije onaj Tony Blerov. To je jako \u017ealosno, jer je Blair uspeo da upropasti laburisti\u010dku vlast i stranku. Niko u SDP-u, sem Vuji\u0107a, nema socijaldemokratsku prošlost, a nisu se trudili da nau\u010de. Ja sam 11 godina bio predsednik moje male ameri\u010dke stranke, koja je \u010dlanica Ve\u0107a socijalisti\u010dke internacionale. Delegati, koji su dolazili iz Hrvatske i pokušavali da u\u0111u u Internacionalu, pojma nisu imali o njenoj politi\u010dkoj kulturi. Oni su nau\u010dili o socijaldemokraciji od komunista, od lenjinista, koji su grdili socijaldemokraciju kao izdaju radni\u010dke klase i onda su oni rekli – ako \u0107emo mi da budemo socijaldemokrate, onda \u0107emo da izdamo radni\u010dku klasu! Šalim se, ali to je, na\u017ealost, krvav vic, jer je radni\u010dka klasa otu\u0111ena od SDP-a do jedne neverovatne mere. Ova vlast sada je toliko štetna za radništvo u Hrvatskoj da bi trebalo da ne postoji radnik koji \u017eivi od svog rada i koji glasa za HDZ. Ne mogu da zamislim penzionera, sem ako je to beneficiran penzioner, falš ili pravi borac da glasa za HDZ. Nema logike! Zašto bi ja glasao za onoga koji moj \u017eivotni standard ugro\u017eava?<\/p>\n

Šapa nad glavom <\/strong><\/p>\n

Mislite li da se ljudi još uvijek boje i ponašaju kao da im je nekakva šapa nad glavom?<\/em><\/p>\n

– Pa i jeste šapa iznad njihovih glava, nemojte se tu varati! Pazite, mi u Hrvatskoj, ali i u drugim zemljama regije, imamo jedno antidemokratsko nasle\u0111e, ne samo od staroga komunisti\u010dkog re\u017eima (koji je bio u mnogo \u010demu dobar što se ti\u010de socijalnih prava, ali što se ti\u010de demokracije, u smislu konflikta i alternativnih ideja, bio je tvrd do poslednjeg momenta!) nego i od prethodnih re\u017eima, Kraljevine Jugoslavije, Austro-Ugarske. Mi smo ovde bili u ugarskom delu koji je bio mnogo tvr\u0111i, tako da mi imamo nasle\u0111e podlo\u017eništva. Ose\u0107am to ovde na Bra\u010du. Na Bra\u010du je bilo kudikamo više prava ljudi da uti\u010du na svoju sudbinu pod komunizmom. Zašto? Decentralizacija je bila takva da si ve\u0107inu svojih stvari rešavao dole u op\u0107ini, gde su se ljudi poznavali. Posle pedesetih su stvari išle ka sve ve\u0107oj participaciji. Kad se promenila vlast, Hrvatska se centralizovala. Op\u0107ine imaju puno manje nadle\u017enosti i šapa je stavljena na njih. Recimo, mi imamo ovde katastrofalnu betonizaciju dela Bra\u010da. To je odobreno u Zagrebu jer op\u0107ina to nikada ne bi dozvolila. Drugo, imamo mikroskopski male op\u0107ine: otok Bra\u010d je bio jedna op\u0107ina, a sada ih je sedam. Rezultat toga je da imamo lošiju infrastrukturu, lošiju autobusku vezu, lošiji školski sistem i lošiji zdravstveni sistem, ali imamo više \u010dinovnika. Oni su brojniji nego pod komunizmom, a komunizam nije bio baš skroman u broju \u010dinovnika. Osim što ima više \u010dinovnika, danas Hrvatska ima ve\u0107e dugove nego  SFRJ u krizi 80-ih godina: cela Jugoslavija je tada dugovala manje od pola sadašnjeg duga Hrvatske!<\/p>\n

Sve se više hrvatskih Srba okre\u0107e od SDP-a i svoje glasove poklanja SDSS-u. Neki tvrde da je to put u getoizaciju. Što vi mislite?<\/em><\/p>\n

– Problemi koji tište Srbe su problemi naših nerazvijenih krajeva. Mi Srbi smo jednu katastrofalnu grešku napravili kada smo insistirali na povratku ljudi najprije u nerazvijene krajeve, gde je najmanja mogu\u0107nost da se išta razvije. Tamo se vra\u0107aju da umru u svojim domovima! Trebalo je insistirati na povratku ljudi u Zagreb, Rijeku i Split, gde ima mogu\u0107nosti \u017eivota i kulture i odakle nas je najviše i otišlo.<\/p>\n

Kako bi Srbi svoja prava mogli ostvariti unutar SDP-a ako to dosad nisu mogli?<\/em><\/p>\n

– Srbi sebi mogu pomo\u0107i na dva i to komplementarna na\u010dina: jedan je da odr\u017ee svoju organizaciju gde je jaka, ali i da budu aktivni u SDP-u koliko mogu, da hodaju na dve noge. Ima Srba u SDP-u i sada. Drugo, SDP još nije shvatio da je u ovakvim okolnostima, kada su izbori tijesni, šest posto stanovništva veliki broj.<\/p>\n

Zar nije broj Srba u Hrvatskoj puno manji? <\/em><\/p>\n

– \u010cekajte, ja sam sociolog i demograf. Ja mislim da nije, nego se veliki broj Srba, pogotovo mladih, ustru\u010dava nacionalno izjasniti.<\/p>\n

Kako to o\u010dekivati od preplašenih mladih ljudi kada i SDP-ovi Srbi u Saboru, u pravilu, izbjegavaju "srpske" teme. Ako je neugodno njima, kako se \u010duditi nekome tko se boji za posao, egzistenciju, osobnu sigurnost?<\/em><\/p>\n

– Ja mislim da se još uvek, kao partija, boje da \u0107e se nacionalisti okrenuti protiv njih i da je nacionalizam dublje urezan u hrvatsku psihu nego što ja mislim da je. Ja mislim da bi insistiranje na socijalnoj pravdi bio jedan na\u010din da se sukobe s nacionalizmom.<\/p>\n

Radniku treba objasniti da se zastave ne jedu i da se stane na rep lopovima, koji su se obogatili na ra\u010dun njihove borbe. Nije vas osiromašilo srpstvo u Hrvatskoj, vas su osiromašili vaši nacionalisti, koji su Hrvatsku krvavo, krvavo oplja\u010dkali, to treba re\u0107i radnicima. Ne zatvara se škver zbog Srba i nije proizvodnja pala maltene na nulu zbog Srba. To trebaju govoriti i SDSS i SDP. Srbi trebaju isticati socijalnu problematiku i re\u0107i:  nisu u zadarskom zale\u0111u problem Srbi, to zale\u0111e je pasivan kraj! Treba insistirati na tome da Srbe i Hrvate razdvajaju zato da bi ih se lakše plja\u010dkalo.<\/p>\n

Tiha vrsta rasizma<\/strong><\/p>\n

Zna\u010di li to da smatrate kako je narod korak ispred politi\u010dara i da je ekonomska stvarnost danas va\u017enija od nacionalisti\u010dkih predrasuda?<\/em><\/p>\n

– Ja mislim da je društvo zdravije i da se ne mo\u017ee stalno dr\u017eati mobilizacija na nacionalnom planu. Gra\u0111ani su spremni prihvatiti politiku koja insistira na socijalnoj pravdi, na stvarnom hvatanju u koštac s kriminalom, a to zna\u010di s pola vlade, ako ne i celom. Mislim da je HDZ kriminalna zavera, a ne stranka. Doduše, taj kriminalitet je prisutan i u HSS-u i u HNS-u i u liberalima i, u manjoj meri, u SDP-u.<\/p>\n

Gdje je budu\u0107nost evropske ljevice – mo\u017eda u pariškim predgra\u0111ima, me\u0111u islamski orijentiranom omladinom? <\/em><\/p>\n

– Vidite, moja stranka je u Americi mala, ali me\u0111u našim rukovodiocima je bio i Martin Luter King. On se nije borio samo za crna\u010dka prava, ali se borio i za njih, kao što je i celi partijski kadar bio hapšen u borbi za crna\u010dka prava. Od tridesetak poslanika koji se identificiraju kao demokratski socijalisti, više od polovine su crnci, iako su crnci manjina u Kongresu. Nenormalno je da levica nema podršku kod tih manjina. Pre Drugog svetskog rata su Francuzi imali crne ministre i bilo je jakih sindikalista al\u017eirskog porekla. To nije novost. Doduše, oni jesu bili islamski identificirani, ali malo. Njihova identifikacija je uglavnom klasna.Mi smo u situaciji da se zatvaranje društava zbog financijske krize pretvara u tihu vrstu rasizma. Tako dobijemo situaciju da je tre\u0107a stranka u Holandiji antiislamska i rasisti\u010dka.<\/p>\n

Nije li sebi\u010dnost u korijenu ideje neoliberalizma?<\/em><\/p>\n

– Jedan mi je primer, kao sociologu, otvorio o\u010di. Vršili smo istra\u017eivanje elita, tamo negde 70-ih: pitam jednog direktora, Crnogorca, koga bi zaposlio – izvrsnoga kandidata, koji ima sve kvalifikacije, ili osrednjega, koji mu je ro\u0111ak. Ka\u017ee on meni: "Šta ti misliš da sam ja \u017eivotinja, da nemam nikakvih familijarnih ose\u0107aja? Naravno da \u0107u zaposliti ro\u0111aka, ali onda onog pametnog da zaposlim kao njegovog pomo\u0107nika!".<\/p>\n

Kritizirate EU, ali se zala\u017eete za ulazak Hrvatske u Uniju po svaku cijenu: zašto?<\/em><\/p>\n

– Mislim da Hrvatska nema nade bez EU: tamo \u0107e joj biti jako teško, ali bez nje \u0107e biti  katastrofalno. EU \u0107e imati probleme kakve imaju i UN, a to je preterano poštivanje suvereniteta. Ta ideja da je jedno pacifi\u010dko ostrvo, koje se sastoji od pti\u010djih govana, ravnopravno jednoj Francuskoj ili Turskoj je groteskna, kao i \u010dinjenica da jedna mala arapska dr\u017eavica, koja se slu\u010dajno našla na hrpi nafte, sad mo\u017ee da kupuje i prodaje šta god ho\u0107e, a odmah do nje umiru od gladi. I to je groteska! Ja mislim da treba rušiti poredak stvoren Vestfalskim mirom iz 1630. i po\u010deti graditi neka op\u0107a ljudska prava, koja su nad suverenitetima. Mi smo ovde imali problema, jer su dr\u017eave oko nas poštivale to pravo suvereniteta.<\/p>\n

Što je uop\u0107e srpski identitet u Hrvatskoj?<\/em><\/p>\n

– Smatram da je asimilacija nešto normalno, \u010dak je na neki na\u010din i po\u017eeljna. Pitao sam šta se predaje u srpskoj školi? Rekli su mi, kao, nešto o Nemanji\u0107ima. Ja ka\u017eem, pobogu ljudi, zašto ne predajete o ulozi Srba u Hrvatskoj? O piscima, slikarima, junacima koji su se u Vojnoj krajini borili godinama protiv Turaka? Vi uzimate povijest Srbije kao nešto s \u010dime se hrvatski Srbi trebaju identificirati – s time oni nemaju ništa, ali imaju s celim ciklusom narodnih pjesama iz ovih krajeva!<\/p>\n

Još na po\u010detku dvadesetog veka bilo je puno Srba katolika i puno pravoslavaca koji su se identificirali kao Hrvati. To je potamanjeno do Prvog svetskog rata, pošto su Srbi u Dalmaciji \u010dinili skoro tre\u0107inu stanovništva. S druge strane, Srbi u Krajini nisu mogli da napreduju iznad \u010dina kapetana ako nisu bili katolici. Rešenje je prona\u0111eno u unija\u010denju: jesu li unijati Srbi ili Hrvati, e taj identitet je malo maglovit… Razlika u jeziku izme\u0111u Srba i Hrvata je kao izme\u0111u Amera i Engleza. Se\u0107am se istra\u017eivanja iz Slavonije, \u010dovek piše: majka – Milka, otac – prošla vojska… A ovim je krajevima puno vojski prošlo! Dakle, takozvani \u010distokrvni Hrvat ili \u010distokrvni Srbin, po mom mišljenju, ne postoje! To je iluzija koju su romanti\u010dari po\u010detkom 19. veka po\u010deli da u\u010de. Mi imamo smešne zablude, to se nau\u010dno zove narcizam malih razlika. To se dobro vidi u sva\u0111i irskih protestanata i katolika, koji govore istim naglaskom, imaju istu istoriju, ali, eto, mogu se prepoznati.<\/p>\n

Kako komentirate tvrdnje da se Jugoslavija raspala jer nije mogla izdr\u017eati visinu vanjskog duga?<\/em><\/p>\n

– Nije istina da se raspala zbog vanjskog duga! Ona se raspala zbog nekoliko razloga:  komunisti\u010dka elita, kada je po\u010dela da se otvara 70-ih godina, zbog Kardeljevih je ideja, koje su bile jako opasne, izabrala decentralizaciju umesto demokratizacije, tako da se vlast prenosila sve više na republike, a od republika na op\u0107ine. Tako smo umesto jedne partitokracije dobili gomilu. \u010cinjenica je da se takav oblik decentralizacije negativno odrazio na demokratizaciju. U to sam vreme bio deo kruga Praxisa i sura\u0111ivao sam puno s Rudijem Supekom. Mi smo stalno pokušavali da nudimo neke svejugoslovenske alternative. Recimo, jedna ideja je bila da se objedini postdiplomsko školovanje u Jugoslaviji: pravo da bude u Ljubljani, sociologija u Zagrebu, poljoprivreda u Novom Sadu, tako da se svi naši viši kadrovi formiraju zajedno. To je na no\u017e do\u010dekano! Mi smo predlagali, kad se po\u010delo govoriti o slobodnim izborima, da prvi budu na federalnom nivou. Onda bi imali jednu široko liberalnu stranku te jednu konzervativnu stranku. To je isto na no\u017e do\u010dekano i dobili smo šta smo dobili! Ja sam onda godinama govorio, pobogu ljudi, dozvolite formiranje jedne odgovorne opozicije, primorajte ih da pored kritike komunizma nude svoje konkretne alternative, da vi mo\u017eete njih da kritikujete. Ni govora o tome nije bilo! I zato smo mi ovde stvorili nesvesno jedan vakuum. Nismo dozvolili jednom evro-komunisti\u010dkom krilu stranke da se pojavi, nismo dozvolili jednoj socijaldemokratskoj ili selja\u010dkoj stranci da se pojavi, nego smo tolerirali vjeru, a vjera u nas je izrazito retrogradna u pore\u0111enju sa vjerom kao takvom. Katoli\u010dka crkva u Hrvatskoj je tuga i jad za Vatikan! Vatikan \u017eeli pribli\u017eavanje pravoslavnih i katoli\u010dkih crkava. Ovo što radi hrvatska Crkva je katastrofa s tog gledišta.<\/p>\n

Novosti. com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bogdan Deni\u0107: Pitam jednog direktora, Crnogorca, koga bi zaposlio – izvrsnoga kandidata, koji ima sve kvalifikacije, ili osrednjega, koji mu je ro\u0111ak. Ka\u017ee on meni: "Naravno da \u0107u zaposliti ro\u0111aka, ali onda onog pametnog da zaposlim kao njegovog pomo\u0107nika!"<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47546","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47546","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47546"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47546\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47546"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47546"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47546"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}