{"id":47541,"date":"2010-11-04T09:12:53","date_gmt":"2010-11-04T09:12:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47541"},"modified":"2010-11-04T09:12:53","modified_gmt":"2010-11-04T09:12:53","slug":"nagovestaji-novih-upozorenja-video","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/11\/04\/nagovestaji-novih-upozorenja-video\/","title":{"rendered":"Nagove\u0161taji novih upozorenja (video)"},"content":{"rendered":"

Ne bi bilo dobro da (ponovo) tek dvadeset godina kasnije postanemo svesni gde su nas odvele današnje „rijaliti" fantazmagorije kojima smo zasuti iz svih frekventnih opsega<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Aleksandar Grbovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Kada sa distance od skoro 20 godina bacite pogled na listu CD izdanja u 1991. ne mo\u017eete a da se ne zapitate da li je mogu\u0107e da je u godini kada je otpo\u010deo završni \u010din opsene bratstvo i jedinstvo objavljeno toliko dobrih albuma koji svojim naslovima kao da su opisivali ili nagoveštavali doga\u0111aje kojih smo ovde postali svedoci. <\/p>\n

Danas je (valjda?) jasno da su tadašnji politi\u010dari definitivno bili „Out Of Time" (REM), da su se na vlasti odr\u017eavali prodavanjem iluzija („Use Your Illusion" GN´R), da su postojali skriveni nagoveštaji („Innuendo", Kvin) ali i jasna upozorenja („Achtung Baby", U2) da \u0107e dugogodišnje ograni\u010davanje sloboda („The Soul Cages", Sting) jednom naterati ljude da iza\u0111u na ulice („On Every Street", Dajer Strejts) tra\u017ee\u0107i demokratiju koja \u0107e, na\u017ealost, doneti i otu\u017enu mešavinu TV prenosa krvavih sukoba, pornografije u no\u0107nim i svevide\u0107ih magova u dnevnim satima („Blood Sugar Sex Magic", RHCP) i sistem vrednosti baziran na materijalnim bogatstvima („Diamonds&Pearls", Prins). Kako je u to vreme rok muzika ustupila mesto „limenim vojnim trubama" retko ko je mogao da \u010duje ili dešifruje ove „poruke", a ako je nekom to i pošlo za rukom mogao je da u\u010dini samo jedno: da se spakuje i ode. <\/p>\n

Oni koji su ostali i koji su se na razne na\u010dine dovijali da „budu u toku" (ne zaboravite, internet tada nije postojao) tu 1991. \u0107e pamtiti po tri sjajna albuma koja su potpisali bendovi iz istog ameri\u010dkog grada, do tada poznatog isklju\u010divo po fabrici Boing. Poga\u0111ate, re\u010d je o Sijetlu, a Nirvanin „Nevermind", Perl D\u017eemov „Ten" i Saundgardenov „Badmotorfinger" doneli su zvuk okarakterisan kao mešavina hard kora, panka i hevi metala, nazvan pri tom vrlo neobi\u010dnim imenom – grand\u017e. „Grand\u017e" je predstavljao onomatopeju distorziranih i metaliziranih rifova gitara koji su bili zajedni\u010dki imenitelji bendova \u010diji su se stilovi, ipak, bitno razlikovali. Muzi\u010dku scenu tada je uzdrmao cunami iz kišnog Sijetla, ali nade kritike i velikog broja novovernika da \u0107e neko iz ovog trolista postati slede\u0107i „rok dinosaurus" brzo su se ugasile. Nesre\u0107ni Kobejn prosvirao je sebi glavu tri godine docnije i doneo Nirvani kultni status, Perl D\u017eem su se upustili u donkihotovsku borbu sa muzi\u010dkom industrijom i izgubili stvarala\u010dki kompas dok su se Saundgarden, posle sjajnog albuma „Superunknown" (1994) i nešto slabijeg „Down on the Upside" (1996), jednostavno razišli. Prošlogodišnji album „Backspacer" je, me\u0111utim, potvrdio da Perl D\u017eem još uvek imaju šta da ka\u017eu, pobu\u0111uju\u0107i novo interesovanje publike za, mislilo se, davno upokojeni grand\u017e. Pošto su se u me\u0111uvremenu okupili i Alis In \u010cejns i Stoun Templ Pajlots sve je ukazivalo na to da ba\u010denoj rukavici ne\u0107e odoleti ni rodona\u010delnici „pokreta" i prvi koji su takav zvuk u\u010dinili planetarno popularnim. Kratkom porukom na Tviteru „vitezovi zvu\u010dnog stola ponovo jašu" frontmen Kris Kornel je u januaru ozvani\u010dio okupljanje Saundgardena u najja\u010doj postavi (Kornel, Tajil, Šeperd, Kameron) i najavio nastup na Lolapalusa festivalu u avgustu. <\/p>\n

Fanovi su se, naravno, ponadali da \u0107e do festivala bend mo\u017eda izdati i nov album, ali iako se na TV stanicama „zavrteo" spot za singl „Black Rain" krajem septembra se u radnjama pojavio „samo" dvostruki kompilacijski CD „Telephantasm" koji se, u najve\u0107oj meri, \u010dini potpuno nepotrebnim. Zašto? Odmah po raspadu grupe ku\u0107a A&M je izdala zvani\u010dnu kompilaciju pod imenom „A Sides" i skoro sve pesme sa tog albuma se nalaze i na ovom, pa se postavlja pitanje zašto bi stariji poklonici kupovali ono što poseduju ve\u0107 celu deceniju. Ako je cilj bio da se regrutuju novi fanovi zašto se umesto studijskih verzija pesama „Pretty Noose" ili „Blow Up…" na „Telephantasm" – nalaze njihove neinspirativno izvedene \u017eive verzije, uz to i loše snimljene? Kona\u010dno, odsustvo nekih bitnih pesama („Day I Tried To Live", „Mind Riot") ukazuje da je kolekcija pravljena na brzinu, verovatno sa namerom iskoriš\u0107avanja probu\u0111ene nostalgije, ali i obezbe\u0111ivanja dovoljno vremena bendu da privede kraju rad na povratni\u010dkom albumu. „Telephantasm" donosi i nekoliko svetlih momenata. Prvi CD \u010dine pesme ve\u0107inom snimljene za nezavisnu ku\u0107u SubPop pre svetskog proboja grupe, pa on predstavlja zna\u010dajan dokument o ra\u0111anju samog grand\u017ea, dok nas drugi CD iznova podse\u0107a da su neke numere („Spoonman", „Burden In My Hand") me\u0111u najboljim rok pesmama ikada stvorenim. <\/p>\n

Povratak Saundgardena je svakako va\u017ena vest, ali dok \u010dekamo da vidimo da li su Kornel&Co. i dalje sposobni da nas daruju pesmama „ve\u0107im od \u017eivota" mo\u017eda bi trebalo da se više pozabavimo skrivenijim zna\u010denjima pojma „Telephantasm". Jer, ne bi bilo dobro da (ponovo) tek dvadeset godina kasnije postanemo svesni gde su nas odvele današnje „rijaliti" fantazmagorije kojima smo zasuti iz svih frekventnih opsega. Mislite o tome.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n

<\/embed><\/object><\/div>\n

<\/embed><\/object><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne bi bilo dobro da (ponovo) tek dvadeset godina kasnije postanemo svesni gde su nas odvele današnje „rijaliti" fantazmagorije kojima smo zasuti iz svih frekventnih opsega<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47541","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47541","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47541"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47541\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47541"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47541"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47541"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}