{"id":47537,"date":"2010-10-31T09:12:14","date_gmt":"2010-10-31T09:12:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47537"},"modified":"2010-10-31T09:12:14","modified_gmt":"2010-10-31T09:12:14","slug":"krv-na-rukama-australijskog-hirurga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/10\/31\/krv-na-rukama-australijskog-hirurga\/","title":{"rendered":"Krv na rukama australijskog hirurga"},"content":{"rendered":"

Pokrenuta istraga protiv australijskog doktora posle njegovog priznanja na Fejsbuku da je kao vojnik OVK 1999. godine izvršio „milosrdno ubistvo" ranjene Albanke <\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Sa\u0161a Milo\u0161evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Tu\u017eilaštvo za ratne zlo\u010dine pokrenulo je zvani\u010dnu istragu protiv australijskog kardiohirurga Aleksandra Krejga Jurisevi\u0107a zbog ubistva ranjene Albanke na Kosovu 1999, tokom bombardovanja NATO.<\/p>\n

Istra\u017enim organima Jurisevi\u0107 je „zapao za oko" posle li\u010dnog priznanja na Fejsbuku da je kao vojnik OVK iz „samilosti" ubio ranjenu \u017eenu, koja je jedina pre\u017eivela porodi\u010dni masakr navodno po\u010dinjen od strane srpskih paramilitaraca, optu\u017euju\u0107i za to direktno Arkanove „Tigrove" u jednoj od Bi-Bi-Sijevih radio-emisija.<\/p>\n

Kancelarija tu\u017eilaštva iskoristila je kao dokazni materijal i delove iz njegove knjige „Krv na mojim rukama: hirurg u ratu" u kojima je detaljno opisao ubistvo kao i njegove mnogobrojne intervjue date britanskim, australijskim i novozelandskim medijima koriste\u0107i po\u010dinjeni zlo\u010din u promotivne svrhe svojih ratnih memoara.<\/p>\n

Opisuju\u0107i likvidaciju mlade Albanke (kojoj nije naveo ime kao ni mesto gde ju je pronašao iako se u knjizi spominje lokacija izme\u0111u sela Planeje i Gerozup) australijski hirurg, ina\u010de otac troje dece zaposlen u australijskoj vojsci, u jednom od svojih komentara na Fejsbuku ka\u017ee:<\/p>\n

„Dr\u017eala je mrtvog sina u krilu. Pored nje je le\u017eao mrtav mu\u017e. Bila je rasporena i upucana u oba kolena. \u017divela bi mo\u017eda još svega nekoliko sati, ali su se srpski paramilitarci koji su joj i naneli ove povrede, mogli vratiti svakog trenutka. Da su je pronašli \u017eivu svakako bi je ponovo mu\u010dili. Nismo je mogli bezbedno zbrinuti i umrla bi nam na putu. Zamolila me je da uzmem njenog sina i da ga sahranim pre zalaska sunca. A onda je tra\u017eila da je ubijem. Imao sam svega nekoliko lekova kod sebe, bio je mrak u sobi i nije bilo na\u010dina da joj to ubrizgam intravenski u tim okolnostima. Najefektivniji, najbezbolniji i najhumaniji na\u010din da joj oduzmem \u017eivot bez patnje bio je da pucam u nju. Okrenuo sam joj glavu na stranu, prebacio joj \u0107ebe preko lica i povukao okida\u010d….<\/p>\n

Australijski hirurg je izjavio da ne smatra da je u\u010dinio ništa loše, ve\u0107 da ju je spasio „patnje i mizerije" a da je zbog toga dobio i zahvalnost i blagoslov njenih ro\u0111aka. Ovaj akt nazivao je „milosr\u0111em" i „eutanazijom na ratištu".<\/p>\n

 „To je bio moj izbor da joj ispunim \u017eelju. Bog joj ne bi ponovo vratio mrtvog sina i mu\u017ea. Bog ne bi zaustavio njene hriš\u0107anske kasape da je ponovo mu\u010de. Gde je u ljudima danas samilost?, fanati\u010dno se zapitao australijski hirurg na najpopularnijoj socijalnoj mre\u017ei.<\/p>\n

Kako se ka\u017ee u obrazlo\u017eenju Tu\u017eilaštva, koje je pokrenulo ovu istragu pošto im je naš novinar dostavio Jurisevi\u0107evo priznanje, pomenuti Australijanac bi mogao biti odgovoran po dve ta\u010dke eventualne optu\u017enice: krivi\u010dno delo ubistva iz \u010dl. 47 kao i za krivi\u010dno delo lišenja \u017eivota iz samilosti iz \u010dl. 117 Krivi\u010dnog zakona Srbije.<\/p>\n

Ipak zamenik tu\u017eioca Nebojša Markovi\u0107 ne nalazi elemente „ratnog zlo\u010dina nad civilnim stanovništvom" jer likvidacija ranjene \u017eene „nije izvršena u okviru napada na civilno stanovništvo, niti je prijavljeni imao umišljaj da prema civilnom stanovništvu vrši ubistva, što bi se tek pod tim okolnostima moglo definisati kao ratni zlo\u010din iz \u010dlana 142. Ta\u010dka 1, Krivi\u010dnog zakona Jugoslavije.<\/p>\n

Po njegovim re\u010dima, ovde se „zapravo radi o zlo\u010dinu koji je po\u010dinjen za vreme rata, a ne o ratnom zlo\u010dinu" zbog \u010dega je predmet prosle\u0111en Višem javnom tu\u017eilaštvu u Kosovskoj Mitrovici.<\/p>\n

Me\u0111utim, Luz Nagle, profesorkame\u0111unarodnog humanitarnog prava sa Stetson univerziteta u SAD, smatra da je dr Krejg Jurisevi\u0107bez sumnje prekršio zakone rata i po\u010dinio ratni zlo\u010din kršenjem \u017denevske konvencije, takozvanog zajedni\u010dkog \u010dlana 3 kao i postoje\u0107eg Medicinskog eti\u010dkog koda u okviru Konvencije.<\/p>\n

„Me\u0111unarodni humanitarni zakoni ne priznaju ‘milosrdnu smrt‘ kao ni ‘eutanaziju na bojnom polju‘ jer mogu biti zloupotrebljeni kao kamufla\u017ea za ubijanje. Ukoliko nije bio sau\u010desnik u vršenju politike OVK pod maskom le\u010denja ranjenih onda se s pravom mo\u017ee re\u0107i da se na svoju ruku igrao Boga," ka\u017ee profesorka Luz dodaju\u0107i da se u SAD ovakav slu\u010daj tretira i ka\u017enjava kao ubistvo.<\/p>\n

Profesor Majkl Nun sa Kolumbus School Law isti\u010de da je dr Jurisevi\u0107potencijalno izvršio ratni zlo\u010din i da bi "srpske vlasti mogle tra\u017eiti njegovu ekstradiciju".<\/p>\n

„Delo koje je u\u010dinio moglo bi direktno dovesti u pitanje i njegovu medicinsku licencu", ka\u017ee profesor Vilijam J.Ejvas sa kalifornijskog Western School of Law. „Bio bih stvarno iznena\u0111en ukoliko australijski medicinski zvani\u010dnici ne istra\u017ee ovaj slu\u010daj".<\/p>\n

Iako sam dr Jurisevi\u0107upravo na Fejsbuku tvrdi da je Australijska medicinska asocijacija bila upoznata da njegovim aktivnostima na Kosovu podr\u017eavaju\u0107i ga u potpunosti, predstavnik ove asocijacije oštro se ogradio o Jurisevi\u0107eve izjave.<\/p>\n

„Dr Jurisevi\u0107 nije naš \u010dlan i AMA se suprotstavlja bilo kakvom u\u010deš\u0107u doktora u vršenju eutanazije i takozvanom ‘asistiranom samoubistvu‘", ka\u017ee D\u017eejms Flaneri, predstavnik Australijske medicinske asocijacije dodaju\u0107i da \u0107e asocijacija insistirati da australijski hirurg povu\u010de izjavu sa Fejsbuka, što je on u me\u0111uvremenu u\u010dinio kao i ve\u0107inu ostalih po njega vrlo kompromituju\u0107ih izjava, koje su ipak ostale snimljene i zabele\u017eene.<\/p>\n

Australijske vlasti za sada \u0107ute iako bi australijski hirurg, slovena\u010dkog porekla, u skladu sa tamošnjim zakonima mogao odgovarati zbog zlo\u010dina po\u010dinjenog na Kosovu.<\/p>\n

Krivi\u010dni zakon australijske dr\u017eave Viktorije iz 1958, \u010dlan 459, stav b, daje pravo policiji Viktorije da uhapsi osobu za koju se osnovano sumnja da je po\u010dinila krivi\u010dno delo (bez obzira na geografsku lokaciju) za koje bi, da je po\u010dinjeno u Viktoriji, ta osoba bila krivi\u010dno gonjena.<\/p>\n

Pre kosovske misije Jurisevi\u0107 je kao medicinski volonter sticao ratna iskustva u Izraelu i Gazi u periodu 1992-1993. Posle kosovskeavanture, kao \u010dlan Kraljevskog australijskog medicinskog korpusa slu\u017eio je u Isto\u010dnom Timoru i Avganistanu, a za svoje zasluge odlikovan je i australijskom Medaljom \u010dasti. Trenutno je u nominaciji za „Australijanaca godine 2011" i sanja holivudsku slavu nadaju\u0107i se ekranizaciji svojih memoara, tragaju\u0107i trenutno za bogatim albanskim sponzorima sa Zapada koji bi finansirali njegovu krvavu i „milosrdnu" kosovsku „bajku"….<\/p>\n

Politika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pokrenuta istraga protiv australijskog doktora posle njegovog priznanja na Fejsbuku da je kao vojnik OVK 1999. godine izvršio „milosrdno ubistvo" ranjene Albanke <\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47537","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47537","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47537"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47537\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47537"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47537"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47537"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}