Stalnim dosipanjem soli na rane se onemogu\u0107ava da one zarastu kako bi, kona\u010dno, okrenuli novi list u našim \u017eivotima. Ako je to ono što stvarno \u017eelimo<\/p>\n
Pi\u0161e: Ajla Terzi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Nedavno sam imala tu nesre\u0107u da na jednoj knji\u017eevnoj promociji u Bra\u0107e Krsmanovi\u0107a \u010dujem i re\u010denicu Rat je moje najzna\u010dajnije \u017eivotno iskustvo. Od tada mi ta strateški sro\u010dena formulacija pulsira kao predgangrenozni zub. Pitam se, postoji li iko ko je pre\u017eivio rat a da to nije nešto najbitnije što se njemu ili njoj desilo? Ovo je, naravno, retori\u010dko pitanje jer sam uvjerena da postoje ljudi – neke \u010dak i poznajem – koji ne \u017eele da se njihov identitet temelji isklju\u010divo na iskustvu rata. <\/p>\n To da im je od ku\u0107e u kojoj su odrasli ostao samo kostur i mada su je humanitarne organizacije solidno obnovile, metalna tabla sa zvjezdicama Evropske unije \u0107e vje\u010dno podsje\u0107ati da je to neka replika bez duše, da im je mla\u0111eg brata koji se furao na Dilan Doga pokosio geler i još, ironi\u010dno, svega dva mjeseca pred kraj rata ili da su mo\u017eda svoj sedamnaesti ro\u0111endan do\u010dekali u prijedorskom logoru – to \u0107e mo\u017eda re\u0107i kada sa njima završite na pi\u0107u u nekom bezimenom bircu, i pri tome \u0107e to re\u0107i ispod glasa, skoro stidljivo. Kako ka\u017ee Kami, \u010dovjek je \u010dovjek više po stvarima koje prešuti nego po onima koje ka\u017ee.<\/p>\n Ako je, me\u0111utim, namjera da se od tog najzna\u010dajnijeg iskustva pravi poetika ili estetika, onda je to druga stvar. Onda je po\u017eeljno da to \u010ditav svijet zna, bez uvijanja i suvišne retorike. Pomenutu je re\u010denicu izrekla osoba koja je opsadu provela u Sarajevu. Ali, isto tako to mo\u017ee biti i neko iz Belfasta, Groznog ili Kigalija. U ovom slu\u010daju je, me\u0111utim, bitno što je to izre\u010deno u Beogradu. <\/p>\n Strateško evociranje rata, i to \u010ditavih petnaest godina nakon njegovog završetka, (p)ostalo je identitetska zna\u010dka izvjesnog broja ljudi koji grabe svoj dio javnog prostora. To je najlakši na\u010din da se uznemiri potencijalno empati\u010dni auditorij kojeg obi\u010dno \u010dini neki fin svijet otvoren za takve tu\u017ebalice. Rezon je, zašto smarati sebe i druge neoptere\u0107enom pri\u010dom koja u sekundi mo\u017ee da bude zaboravljena, kada postoji to najzna\u010dajnije \u017eivotno iskustvo. I \u010dim se ono potegne, publika po\u010dne da se neugodno vrpolji. <\/p>\n Prijateljica koja je tako\u0111er prisustvovala toj sebeljubivoj epifaniji mi je rekla da se tada ‘osje\u0107ala ko govno’, što je zapravo i bio cilj – da se publici i petnaest godina nakon završetka rata nametne osje\u0107aj krivnje i gri\u017ee savjesti. (I pri tome proda koji primjerak knjige.) Ovi ljudi tako bivaju sli\u010dni ljekarima koji svoje sagovornike ne pošte\u0111uju nijednog detalja vezanog za pacijente sa uznapredovalim karcinomima i utrobom koja neumoljivo trune. To ne \u010dine da bi upozorili, ve\u0107 da bi taj u\u017eas proslijedili dalje. Kao ona pisamca koja smo svi dobijali poštom i u kojima je stojalo da napraviš deset kopija i pošalješ na deset razli\u010ditih adresa, pa ti se ne\u0107e desiti to i to. <\/p>\n U BiH se to svakodnevno mo\u017ee vidjeti u brojnim politi\u010dkim emisijama, smotrama povodom Dana dr\u017eavnosti i sli\u010dno, koje patriotizam podsti\u010du prizorima razaranja i scenama raš\u010dere\u010denih udova. Me\u0111utim, empatija se troši. Neselektivno emitovanje takvih ‘prizora stradanja’ (Suzan Zontag) samo stvara mu\u010dninu i dodatno anestezira naša \u010dula koja su ionako oguglala zahvalju\u0107i medijima. Jedna od naj\u010deš\u0107e ponavljanih mantri, da-se-ne-zaboravi, u BiH je postala izlizanom frazom koja \u010dini da se ljudi izvan Federacije postide ili da ih uhvati srklet.<\/p>\n Sve dok postoji neko ko je raspolo\u017een da ih sluša, ovi ljudi-zna\u010dke \u0107e paradirati svojim najzna\u010dajnim iskustvom – na taj ga na\u010din zapravo parodiraju\u0107i – i bez imalo dostojanstva zavrtati rukave i nogavice da poka\u017eu svoje emocionalne batrljke.<\/p>\n Nije stvar u tome da je skromnost vrlina nad vrlinama (da li je?), ali ovo nije ništa drugo do pseudoestetsko parazitiranje na ljudskoj empatiji, koja mo\u017ee i treba da pripadne stvarnim \u017ertvama. Onima sa protezama, onima koji se javljaju u centre za podršku, onima koji se ne javljaju u te centre. I naro\u010dito onima koji nemaju mogu\u0107nost da javno govore.<\/p>\n Ponavljam, empatija se troši. Kao primjer mo\u017eemo uzeti slu\u010daj Nataše Kampuš. \u010citav svijet je suosje\u0107ao sa njom zbog onoga što je godinama pre\u017eivljavala u podrumu ludaka koji ju je dr\u017eao zatvorenom. Me\u0111utim, kada Nataša Kampuš napiše knjigu, gostuje uplakana po televizijama i na kraju najavi i vlastitu emisiju, onda trauma prerasta u trgovinu. Pitanje je, dakle, kada suze postaju samo scenski rekviziti?<\/p>\n Cvetan Todorov u svojoj impresivnoj studiji o totalitarizmu Hope and Memory piše da je pravo na zaborav savršeno legitimno ljudsko pravo, odnosno da u demokratskim društvima ljudi s vlastitom prošloš\u0107u mogu raditi šta po\u017eele (mijesiti je kao glinu, što bi rekao Brodski). On navodi primjer \u017eene koja je pre\u017eivjela gulag i koja se pita ne bi li bilo bolje da to zaboravi, umjesto što je majka podsti\u010de da to bilje\u017ei. Kako podsje\u0107a Todorov, Nantski edikt (1598) je sastavljen da bi se stalo ukraj vjerskim ratovima u Francuskoj izme\u0111u katolika i protestanata (skoro kao Dejtonski sporazum, mogli bismo dodati). Anri IV je na ovaj na\u010din poru\u010dio da se ranije nesuglasice ipak trebaju ostaviti po strani, a svim ljudima se zabranjuje da se pozivaju na ratne u\u017ease. Da, ovaj \u010dovjek je shvatio da je okrutno druge stalno podsje\u0107ati na najbolnije trenutke njegove ili njene prošlosti, jer treba da postoji i pravo na zaborav. <\/p>\n Stvar je upravo u tome: konstantna reminiscencija na nasilje iz prošlosti „hrani nasilje budu\u0107nosti pretvaraju\u0107i ga u zakamuflirani mehanizam osvete." A osveta, osim u trilogiji Kil Bil, danas i nije naro\u010dito popularna kategorija. Me\u0111utim, kada je „zamaskirana u haljinu pravde, ona je daleko od toga da nam bude odbojna" (Todorov).<\/p>\n Naravno, svako ima pravo da, manje ili više elegantno, isti\u010de svoj identitet. S tim da, kako odr\u017eavanje uspomene na zlo koje nam je po\u010dinjeno mo\u017ee dovesti i do \u010dina osvete, tako i zaborav mo\u017ee imati negativne posljedice u vidu represije. Todorov se u tom smislu poziva na francuskog filozofa Pjera Nora, po kojem konstruktivno evociranje potisnutih uspomena ne bi trebalo da subjekta „umrtvi vje\u010dnim bljuvanjem (regurgitation) vlastite prošlosti, ve\u0107 da ga od nje oslobodi." Najdostojanstveniji na\u010din tretiranja prošlosti jeste, u dokumentacionom smislu, stvaranje arhiva i centara, na na\u010din na koji to u Sarajevu radi Suada Kapi\u0107, koji bi bili dostupni javnosti. I koji bi omogu\u0107ili da, recimo, bebe koje su ro\u0111ene tokom granatiranja poro\u0111ajnog odjela bolnice Koševo budu u prilici da to, ako imaju potrebu, pogledaju kad porastu. <\/p>\n Cvetan Todorov nas podsje\u0107a da bi trebalo pokušati da izbjegnemo zamku „du\u017enosti sje\u0107anja" i radije se posvetiti istra\u017eivanju njegovih posljedica. Odbacuju\u0107i tvrdnju D\u017eord\u017ea Santajane da oni koji zaboravljaju prošlost je ne\u0107e ponoviti, odnosno, da \u0107e oni koji je pamte vjerovatno izbje\u0107i njene pogreške, Todorov završava re\u010denicom koja je za mnoge ljude neprihvatljiva: istorijska prošlost, kao i prirodni red, nema nekog naro\u010ditog zna\u010denja i sama po sebi nema neke naro\u010dite vrijednosti.<\/p>\n Vrlo je zavodljivo busati se u prsa ‘rat je moje najzna\u010dajnije iskustvo’ i viktimizirati samoga\/samu sebe. Me\u0111utim, stalnim dosipanjem soli na rane se onemogu\u0107ava da one zarastu kako bi, kona\u010dno, okrenuli novi list u našim \u017eivotima. Ako je to ono što stvarno \u017eelimo.<\/p>\n *Autorica (Travnik, 1979) je završila komparativnu knji\u017eevnost u Sarajevu, prevode i polemi\u010dke eseje objavljuje u \u010dasopisima u BiH, Hrvatskoj i Srbiji: Sarajevske sveske, Tvr\u0111a, Odjek, Zeni\u010dke sveske, Start, City magazin, Alexandria Press, Balkanski knji\u017eevni glasnik…<\/em><\/p>\n