Ideja da marginalizovane društvene grupe moraju uvek i zauvek da \u010du\u010de u mišjoj rupi, ina\u010de zaslu\u017euju sve što im se dogodi, spada u raskošnije primerke iz kolekcije Sveopšte istorije beš\u010daš\u0107a<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Šta smo nau\u010dili od krvave nedelje u Beogradu? Nekoliko va\u017enih stvari: da je svako masovno nasilje organizovano, da je svako organizovano nasilje politi\u010dko, da je svako politi\u010dko nasilje pu\u010disti\u010dko, a da je namera njegovih organizatora da zavedu tiraniju. Naravno, u ime neke uzvišene vrednosti, po mogu\u0107nosti tradicionalne, to potencijalnim simpatizerima i budu\u0107im robovima nekako najseksi zvu\u010di. To su \u010dinjenice. Ostalo su izgovori i prenemaganja. Dobro, recimo da je to ono što smo nau\u010dili "o njima". A šta smo nau\u010dili "o sebi"? Pa, recimo to da u vaskolikoj intelektualnoj eliti, vladinom i nevladinom sektoru te sveukupnom medijskom profesionaluku (i vodi) nije bilo tog delije koji bi stvari postavio tako jasno i beskompromisno kao jedna Jelena Karleuša – od svih ljudi! – i to u Qriru – od svih listova! Prostije re\u010deno, gra\u0111anka Karleuša je o suštini bede i licemerja "zdravih tradicionalnih Srbalja" oko Povorke ponosa u svojoj kolumni (!) rekla sve ono što je trebalo da ka\u017eemo mi kojima je to posao, ali nismo znali, hteli ili smeli da to izlo\u017eimo tako jasno i bez femkanja. U redu, ja sigurno ne\u0107u samo zbog toga prestati da mislim da su zvukovi koje JK ispušta pokušavaju\u0107i da peva nešto najstrašnije što je zabele\u017eeno otkad je \u010dovek izmislio aparate za snimanje i reprodukciju audio sadr\u017eaja, niti \u0107u misliti išta bolje o kontekstu u kojem je napravila karijeru, ali za ovo što je napisala u tekstu "Otvorite svoj um!" (pro\u010ditajte ako niste – i dalje je lako dostupno na sajtu Qrira), za zdravu pamet, li\u010dnu i gra\u0111ansku kura\u017e i autorski kreativni bezobrazluk, gra\u0111anka Karleuša Jelena zaslu\u017euje više respekta nego što sam uopšte u stanju da iska\u017eem. <\/p>\n Okej, sada nazad na po\u010detak. Baš kao što je JK, mada "nepozvana", svima lepo nacrtala da su dva i dva \u010detiri, tako je i cela jedna mašinerija "patriotskih" i(li) "bogobojaznih" mrsomuda, prodavaca magle, a bogme i blagoglagoljivih pu\u010disti\u010dkih jataka, sada krenula da troši svoje – doduše, mahom skromne – resurse pameti i elokvencije ne bi li dokazala kako ništa nije onako kako jeste, nego je, naprotiv, sve onako kako nije: sve što ste videli niste videli, sve što ste \u010duli niste \u010duli. Za po\u010detak, nasilni\u010dko orgijanje fašisti\u010dke rulje sistematski se poistove\u0107uje (i tako tobo\u017ee, na osnovu jedne kvazianalogije, legitimiše) sa gra\u0111anskim protestima tokom devedesetih, posebno sa "finalnim obra\u010dunom" od petog oktobra 2000. Stvari stoje baš obrnuto, miran protest i nenasilje (i na\u010delno i sasvim konkretno) odlika su svih tih protesta (we were there!), dok je nasilje bilo uvek na drugoj strani. Sam peti oktobar tu je tek prividni izuzetak: njemu su prethodili legalni izbori, koje je Miloševi\u0107 izgubio, a zatim odbio da prizna poraz, \u010dime je svesno izmestio stvari iz normalnih pravno-institucionalnih okvira izvevši neku vrstu pu\u010da, postavši klasi\u010dni Uzurpator. Zbog toga mu se moralo malo pripomo\u0107i da ode, i to je sve. Dakle, upravo zato da bi se povratio zakonski poredak! Petooktobarski demonstranti, u ogrooooomnoj ve\u0107ini, nisu bili razjarena lin\u010derska gomila, a ovi nedeljni jesu. I to ništa ne mo\u017ee da izjedna\u010di, osim ako ne\u0107emo sami sebe da lobotomizujemo. Jedino je po samim obodima "petog oktobra" bilo nekih nedostojnih doga\u0111aja, poput obra\u010duna gomile sa Dragoljubom Milanovi\u0107em; izvinjavam se što skromno podse\u0107am: prve Nuspojave nakon 5. 10. 2000. bile su posve\u0107ene upravo mom ga\u0111enju nad tim (zlo)\u010dinom koji se ne da opravdati i relativizovati nikakvim kontekstom.<\/p>\n Sa vrlo dobro vo\u0111enim i koordinisanim ustankom šljama od 10. 10. 2010. sve je suprotno: nasilje prema drugim ljudima i prema tu\u0111oj imovini jeste jedina njegova svrha, smisao, suština. Pri tome, to nasilje usmereno je najdirektnije protiv zakona i protiv svakog demokratskog poretka, a ne u njegovu odbranu, kao 5. 10. 2000. Naime, Povorka ponosa – svi\u0111ala se nekome ili ne – organizovana je po zakonu i uz poštovanje ustavnih prava gra\u0111anki i gra\u0111ana, odobrena je i obezbe\u0111ivana od legalne i legitimne vlasti (a ova je baš to sve dok ne izgubi demokratske izbore) i nije ni na koji na\u010din bila nasilna prema bilo kome drugome. <\/p>\n Ovo nas dovodi do drugog demagoškog dragulja (amfilohijevskog porekla, ali široko rasprostranjene upotrebe, od svih zava\u0111enih frakcija Novih Srpskih Politi\u010dkih Mislilaca preko dislexi\u010dnih repera sve do nesre\u0107nog Vukoti\u0107 Manje): \u017ertve nasilja nisu \u017ertve, nego su baš one pravi nasilnici; one su isprovocirale nasilje i to, dakako, iz loših, \u010dak zavereni\u010dkih namera, da "naude Srbiji". Sad bi tu neko sa tri \u010diste u glavi rekao: pa dobro, majstori, ako je to tako, zašto ih lepo niste zeznuli pa im uskratili nasilje (kao u onom genijalnom vicu kad sadista mu\u010di mazohistu tako što ne\u0107e da ga mu\u010di), i tako njihov Podli Plan osudili na propast?! Ali, naravski, to nema mnogo smisla, jer \u010dak i oni iole pametniji me\u0111u korisnicima i širiteljima ovih floskula svesni su da pri\u010daju gluposti – samo su ube\u0111eni da tako treba, u ime Višeg Cilja. Ideja da marginalizovane društvene grupe moraju uvek i zauvek da \u010du\u010de u mišjoj rupi, ina\u010de u protivnom izazivaju nasilje i zaslu\u017euju sve što im se dogodi spada me\u0111u raskošnije primerke iz kolekcije Sveopšte istorije beš\u010daš\u0107a. <\/p>\n Na koncu, tu je i mehanizam sentimentalizacije percepcije zlo\u010dina(ca): to su deca; oni \u017eele dobro, samo mo\u017eda ne znaju kako; zar da zatvaramo i ka\u017enjavamo cvet srpske mladosti? Re\u017eiser Stevan Filipovi\u0107 uspeo je nekako da – kroz kakofoniju nesuvislosti kojom je bio zasut – protne jednu va\u017enu principijelnu razdelnicu: gra\u0111ani koji nasilni\u010dki i politi\u010dki deluju u javnom prostoru nisu deca, koliko god godina imali. Na neki na\u010din, svojim se delovanjem oni odri\u010du svog "detinjeg" statusa. Da i ne govorimo o tome da je \u017ertvama organizovanog nasilja s pu\u010disti\u010dkom potkom sasvim svejedno da li na njih nasr\u0107e neko ko ima šesnaest ili pedeset i šest godina: kamena kocka u glavu podjednako boli. <\/p>\n I šta \u0107emo sad? Pa ništa, svako na svoj radni zadatak, što re\u010de Onaj. Dr\u017eava \u0107e se praviti da je ovoga puta ozbiljna, fašisti \u0107e se praviti da nisu fašisti, a oni izme\u0111u \u0107e se, po obi\u010daju, praviti blesavi. Osim Karleuše, naravno: jes’ da nije peva\u010dica, ali vala nije ni \u0107elava, a kamoli blesava.<\/p>\n Vreme<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ideja da marginalizovane društvene grupe moraju uvek i zauvek da \u010du\u010de u mišjoj rupi, ina\u010de zaslu\u017euju sve što im se dogodi, spada u raskošnije primerke iz kolekcije Sveopšte istorije beš\u010daš\u0107a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47521","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47521","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47521"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47521\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47521"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47521"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47521"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}