{"id":47519,"date":"2010-10-13T10:28:23","date_gmt":"2010-10-13T10:28:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47519"},"modified":"2010-10-13T10:28:23","modified_gmt":"2010-10-13T10:28:23","slug":"test-maticnih-celija-na-ljudima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/10\/13\/test-maticnih-celija-na-ljudima\/","title":{"rendered":"Test mati\u010dnih \u0107elija na ljudima"},"content":{"rendered":"

Ve\u0107 godinama se pri\u010da o gotovo \u010dudesnom potencijalu tzv. mati\u0107nih \u0107elija u le\u010denju najrazl\u010ditijih bolesti i povreda – od preloma ki\u010dme i ki\u010dmene mo\u017edine, preko Parkinsonove bolesti i sr\u010danih udara, pa sve do dijabetesa<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: BBC<\/strong><\/em><\/p>\n

U Americi je pre par dana objavljeno da po\u010dinje prvo klini\u010dko ispitivanje tokom kojeg \u0107e mati\u010dne \u0107elije iz ljudskih embriona biti ubrizgavane u ljudsko telo. <\/p>\n

Odabran prvi pacijent<\/strong><\/p>\n

Ameri\u010dka privatna kompanija "Geron Korporacija" objavila je 11. oktobra da je odabrala prvog pacijenta za u\u010deš\u0107e o ovom prvom, nestrpljivo o\u010dekivanom klini\u010dkom ispitivanju u jednoj bolnici u Atlanti. <\/p>\n

Sve što je za sada poznato o tom pacijentu jeste da je pretrpeo prelom ki\u010dme – najverovatnije u visini ple\u0107ki – i da je povreda relativno sve\u017ea. <\/p>\n

Cilj prve faze klini\u010dkog ispitivanja, koja se sastoji od ubrizgavanja manje koli\u010dine mati\u010dnih \u0107elija iz embriona u samo mesto traume, jeste da se proveri njegova sigurnost, u smislu eventualnih ne\u017eeljenih i nepredvi\u0111enih efekata. <\/p>\n

Dosadašnja ispitivanja na \u017eivotinjama imala su ohrabruju\u0107e rezultate, tako što su dovodila barem do delimi\u010dne regeneracije povre\u0111ene ki\u010dmene mo\u017edine i malog povratka motorike. <\/p>\n

Ispitivanje na ljudima je, me\u0111utim, odlo\u017eeno nekoliko puta zbog problema sa cistama koje izbijaju na mestu povrede. <\/p>\n

Pomo\u0107 paralizovanim pacijentima<\/strong><\/p>\n

Tokom ispitivanja \u0107e mati\u010dne \u0107elije iz ljudskih embriona biti ubrizgavane u ljudsko telo <\/p>\n

Problem sa cistama je sada rešen, i direktor Geron Korporacije Tomas Okarma se nada da \u0107e ova nova tehnika vremenom pomo\u0107i paralizovanim pacijentima: <\/p>\n

"Prva grupa bi\u0107e ljudi sa teškim povredama ki\u010dmene mo\u017edine. Nadamo se da \u0107emo ih iz sadašnje beznade\u017ene situacije, u kojoj ne ose\u0107aju apsolutno ništa, pomeriti u stanje koje više podse\u0107a na lakše povre\u0111ene pacijente, sa tzv. "nekompletnim povredama". Takvi pacijenti obi\u010dno povoljno reaguju na fizikalnu terapiju i vremenom postaju sve manje zavisni od pomo\u0107i i nege drugih ljudi. Ako ostvarimo samo toliko, to bi bilo veliko dostignu\u0107e."<\/p>\n

Oni koji se protive ovakvoj terapiji, a u Americi ih nije malo – uglavnom je re\u010d o razli\u010ditim verskim grupama koje se protive abortusu – ka\u017eu da je ona neeti\u010dka i nezakonita, jer zahteva uništavanje embriona. <\/p>\n

Ameri\u010dka vlada trenutno pokušava da preokrene sudsku zabranu dr\u017eavnog finansiranja ovakvih istra\u017eivanja, koja je prvi put uvedena u vreme administracije D\u017eord\u017ea Buša. <\/p>\n

 <\/p>\n

Jedini na\u010din za unapre\u0111enje terapije<\/strong><\/p>\n

Doktor Okarma pak tvrdi da su klini\u010dka ispitivanja na ljudima jedini na\u010din da se ovakva terapija unapredi i razvije. <\/p>\n

"Ovo je prvo ispitivanje na ljudima, i jedini na\u010din da se to uradi je ubrizgavanje mati\u010dnih \u0107elija u ljudsko telo. Prou\u010davali smo efekat ovih \u0107elija na tri hiljade pacova sa povredama ki\u010dme, što je rezultiralo izveštajem od 28 hiljada stranica koji smo podneli Federalnoj agenciji za odobravanje lekova. U tom izveštaju se nalaze svi podaci na osnovu kojih mi, Federalna agencija i naši klini\u010dari veruju da je vreme da ovu terapiju po\u010denemo da primenjujemo na ljudima."<\/p>\n

Geron Korporacija koristi mati\u010dne \u0107elije iz ljudskih embriona koji nisu stariji od nekoliko dana, a za koje je utvr\u0111eno da mogu da izrastu u bilo koje tkivo odnosno organ. <\/p>\n

Druga prednost ovakih \u0107elija je što mogu da se prave u gotovo neograni\u010denim koli\u010dinama. <\/p>\n

Profesor regenerativne medicine na londonskom Univerzitetskom koled\u017eu, Kris Mejson, ka\u017ee da je pravi zna\u010daj ispitivanja u Atlanti to što se po prvi put koriste \u0107elije iz embriona, a ne tzv. "odrasle" mati\u010dne \u0107elije dobijene od starijih ljudi, ili iz ve\u0107 razvijenih organa. <\/p>\n

"Takvih ispitivanja je ve\u0107 bilo uglavnom na obolelima od raka. Cilj ove prve faze ispitivanja jeste samo da se vidi da li je terapija sa embrionalnim mati\u0107nim \u0107elijama bezbedna. Te \u0107elije \u0107e biti ubrizgane u deset pacijenata sa teškim povredama ki\u010dme. Ako sve pro\u0111e u redu, po\u010de\u0107e i prava provera toga da li terapija donosi i \u017eeljene rezultate davanjem ve\u0107ih doza ve\u0107em broju pacijenata."<\/p>\n

Hiljade nau\u010dnih eksperimenata<\/strong><\/p>\n

Mati\u010dne \u0107elije su otkrivene tek pre desetak godina. <\/p>\n

Prvo istra\u017eivanje, koje je pokazalo da mogu\u0107e le\u010diti \u017eivotinje sa povredama ki\u010dme, obavljeno je pre pet godina. <\/p>\n

Nau\u010dnici su od tada morali da obave još nekoliko hiljada eksperimenata da bi uverili vlasti je primena mati\u010dnih \u0107elija na ljudima bezbedna. <\/p>\n

Kris Mejson ka\u017ee da se nekoliko istra\u017eivanja o upotrebi embrionalnih mati\u010dnih \u0107elija u le\u010denju drugih bolesti i povreda tako\u0111e pribli\u017eava fazi u kojoj bi moglo da po\u010dne i njihovo klini\u010dko ispitivanje. <\/p>\n

"Ovde u Londonu, Institut za oftalmologiju na univerzitetu je u saradnji sa jednom bolnciom ve\u0107 u kasnoj fazi ispitivanja terapije za le\u010denje katarakte na \u017eivotinjama, kao naj\u010deš\u0107eg uzroka njihovog slepila. Jedna bolnica u Parizu radi na le\u0107enju sr\u010danih bolesti, dok se na terapiji za dijabetes radi u jednoj bolnici u San Dijegu u Kaliforniji. Prema tome, radi se na pronalasku terapija za \u010ditav niz razli\u010ditih bolesti i povreda", ka\u017ee Mejson u razgovoru za BBC. <\/p>\n

BBC<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ve\u0107 godinama se pri\u010da o gotovo \u010dudesnom potencijalu tzv. mati\u0107nih \u0107elija u le\u010denju najrazl\u010ditijih bolesti i povreda – od preloma ki\u010dme i ki\u010dmene mo\u017edine, preko Parkinsonove bolesti i sr\u010danih udara, pa sve do dijabetesa<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47519","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47519","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47519"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47519\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47519"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47519"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47519"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}