Politi\u010dki grupnjak u dr\u017eavnom vrhu o\u010dito ne smeta nikome. Parada ponosa smeta nei\u017eivljenim, nadobudnim tipovima koji ko zna šta u osami sanjaju i kakve su im seksualne fantazije. <\/p>\n
Pi\u0161e: Svetlana Ceni\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ovaj kolektivni seks pravljenja koalicija je normalan, a nenormalno je biti homoseksulac ni\u010dim ne ugro\u017eavaju\u0107i druge? Politi\u010dki grupnjak u dr\u017eavnom vrhu o\u010dito ne smeta nikome. Parada ponosa smeta nei\u017eivljenim, nadobudnim tipovima koji ko zna šta u osami sanjaju i kakve su im seksualne fantazije. <\/p>\n Valjalo bi im zaviriti u kompjutere, videoteku ili maštarije. Mo\u017eda se pale na zlostavljanje neistomišljenika, pripadnika druge vere ili nacije, ljudi druga\u010dije seksualne orijentacije? Sa kakvim se u\u017eivanjem, i naravno anonimno, nasla\u0111uju i prave konstrukcije šta tim druga\u010dijima treba raditi, bilo bi posla za kolegij psihijatara, psihologa i raznih vrsta terapeuta. Ih, kakvih bi se tu latentnih sklonosti našlo, kakvih sve nesigurnosti i razvojne nedore\u010denosti! Po onoj da se Vlasi ne dosete, najgrlatiji u osudama, u podelama, u zagovaranju torova su najnesigurniji u to šta su, ko su i šta uopšte mogu.<\/p>\n Oslo, avgust, 2007. godine. Dok je na radiju trajala rasprava o tome treba li kona\u010dno homoseksualcima, kojima je u toj liberalnoj zemlji dozvoljeno stupanje u brak, dopustiti usvajanje dece, u Prirodnja\u010dkom muzeju red za ulazak. Roditelji poveli decu da vide izlo\u017ebu o homoseksualnosti \u017eivotinja. Kitovi, delfini, majmuni, \u017eirafe, jasno ka\u017ee izlo\u017eba, ne samo da više od ostalih \u017eivotinja vole seks, nego \u010desto u\u017eivaju i u homoseksualnim ljubavima. Od fotografije dve mlade muške \u017eirafe uhva\u0107ene u snošaju do fotografija labudova koji, skloni istom polu, spadaju i me\u0111u – najvernije ljubavnike. Kad na\u0111u partnera, s njim ostaju do kraja \u017eivota, bilo da je re\u010d o homoseksualnom ili heteroseksualnom paru. Kad jedna ptica umre, druga ostaje sama do kraja \u017eivota. Kad je re\u010d o paru dva mu\u017ejaka, dolazi im \u017eenka koju \u0107e jedan od mu\u017ejaka iz toga para da oplodi. Nakon što snese jaje, \u017eenka ga ostavlja homoseksualnim labudovima da ga \u010duvaju u njihovom gnezdu. Dokazano je da su homoseksualni labudovi jako odgovorni roditelji. Seks je kod lavova zapravo poluga koja ih dr\u017ei zajedno. Kad u grupi postoje dva dominantna lava, to su homoseksualni partneri, vole seks i \u010desto ga upra\u017enjavaju. Dokazano je da osam posto seksa u jednoj grupi lavova otpada na me\u0111usobni seks dva vode\u0107a mu\u017ejaka. Kod sisara homoseksualnost ima socijalnu funkciju. Dva mu\u017ejaka šimpanze, na primer, upuštaju se u seksualni odnos da bi našli saveznika, odnosno stvorili prijatelja. „Teško je biti dominantan mu\u017ejak u nekoj zajednici. Takvi moraju stalno da se bore, a da bi sa\u010duvali poziciju moraju da imaju saveznike, tu pose\u017eu za homoseksualnim seksom. Kod šimpanza, vode\u0107i mu\u017ejaci u grupi su uvek oni koji imaju saveznike, a saveznike sti\u010du seksom. Dakle, oni koriste homoseksualnost da bi smanjili tenzije", objasnio je u intervjuu norveški zoolog Böckmanm, „Kod nekih \u017eivotinja, na primer patuljastih šimpanza, cela je vrsta biseksualna i bilo koji problem da se dogodi u grupi – bilo da im ponestane hrane ili sli\u010dno, oni \u0107e to rešiti seksom, a ne nasiljem. Njima je sasvim svejedno upuštaju li se u odnos s mu\u017ejakom ili \u017eenkom, je li to heteroseksualni ili homoseksualni seks, bitno im je da reše stvari. Hijerarhija nije samo muška stvar. Jasno izra\u017eeni odnosi dominacije postoje i me\u0111u \u017eenkama. Kod nekih vrsta, poput hijena, vode\u0107a je upravo hijerarhija me\u0111u \u017eenkama. I \u017eenke stupaju u homoseksualne odnose da bi našle saveznice. Šezdeset posto seksualnih odnosa u zajednici patuljastih šimpanza zapravo je izme\u0111u \u017eenki", tvrdi Böckman.<\/p>\n Ovo je bila prva ovakva izlo\u017eba u svetu. Namera je bila da se poka\u017ee da je homoseksualnost u prirodi, me\u0111u \u017eivotinjama – \u010desta i prirodna, mada joj je naziv bio "'Protiv prirode?". Upitnik na kraju, autor izlo\u017ebe Petter Böckman obrazlo\u017eio je ovako: „Naslov smo uzeli iz izjave tog sveštenika s radija koji je tvrdio da je homoseksualnost protivna prirodi. \u017delimo da posetioci zastanu i razmisle – je li homoseksualnost stvarno protivna prirodi. Ovo nije izlo\u017eba o etici, moralu, religiji. To nije naše podru\u010dje i mi tu ne \u017eelimo ništa da komentarišemo. Mi samo ka\u017eemo da, sa nau\u010dnog stanovišta, ne mo\u017eete tvrditi da je homoseksualnost protivna prirodi." <\/p>\n \u017divotinje, za razliku od mnogih ljudi, homoseksualni seks ne do\u017eivljavaju kao tabu ili greh. Böckman ka\u017ee da je kod \u017eivotinja zabele\u017eeno dosta agresije povezane sa seksom, ali da je to uvek vezano uz heteroseksualne odnose, ljubomoru, mladun\u010dad… U homoseksualnom \u017eivotinjskom svetu stvari su mnogo jednostavnije. Animozitet prema homoseksualcima unutar vlastite vrste kod \u017eivotinja je zabele\u017een jedino me\u0111u nekim grupama jelena. „Mo\u017ee li se homoseksualnost \u017eivotinja porediti s ljudskom homoseksualnoš\u0107u?" – „Zavisi o kojim \u017eivotinjama govorimo. Recimo kad govorimo o insektima, ja pojma nemam što se doga\u0111a u njihovim glavama. Ali, komparacija seksa viših primata s ljudskim ima smisla, jer tu vidimo \u017eivotinje koje se \u010desto ponašaju kao mi, izgledom podse\u0107aju na nas, imaju i socijalni sistem koji delomi\u010dno izgleda kao naš. I unutar tog njihovog socijalnog sistema homoseksualnost je jako funkcionalna" – objašnjava Böckman.<\/p>\n Prirodnja\u010dki muzej u Oslu godišnje poseti oko sto hiljada ljudi, dok je ova izlo\u017eba izazvala mnogo ve\u0107i interes. Kad navrše 13 godina, decu u školi \u010dekaju prva (obavezna) predavanja o homoseksualnosti. Da dodam još i da je Norveška vlada 2004. godine pozvala muzeje i biblioteke da doprinesu javnim raspravama o tabu temama. Tako su gra\u0111ani Osla prvi videli izlo\u017ebu o Vidkunu Quislingu, norveškom izdajniku po kojem je i nastala imenica kvisling. Drugi muzej je napravio izlo\u017ebu koja je pokazala kako Norve\u017eani loše tretiraju Rome, a posle toga je postavljena i izlo\u017eba koja je podsetila Norve\u017eane kako su se loše odnosili prema izbeglicama u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n Treba li napominjati da je Norveška zemlja sa najvišim standardom u Evropi, da je nezaposlenost najni\u017ea u Evropi, da norveška vlada ima poseban fond od oko 440 milijardi dolara (2009) iz kojeg, izme\u0111u ostalog, finansira kurseve prekvalifikacije i poma\u017ee nezaposlenima da se što pre vrate na posao, da po UNDP listi indeksa kvaliteta \u017eivota Norveška zauzima ubedljivo prvo mesto? Od zemalja bivše Jugoslavije najbolje je rangirana Slovenija koja zauzima 29. mesto. Hrvatska je na 45, Crna Gora na 65, Makedonija na 72, a BiH a 76. mestu, a to su podaci objavljeni oktobra prošle godine. Uznapredovali sa za\u010delja od tada nismo, to znamo. <\/p>\n Dakle, evo posla za homofobe. Lov na sitnu i krupnu divlja\u010d, mimo sezone lova na ljudske glave. Koje veze ima što nemamo ni ga\u0107a na stra\u017enjici, a upitno je nekad i koliko su \u010diste i kad ih ima. Ako ništa, unerede se pred vo\u0111ama, vo\u0111icama, šefovima i šefi\u0107ima. O \u010distim rukama da i ne govorim! Od vrha do dna. <\/p>\n Odavno se problem ne zove homofobija ili ksenofobija, ve\u0107 istinofobija. Kad vidim, \u010dujem ili pro\u010ditam na šta priziva kojekakav nazovi ljudski um, koliko ostraš\u0107enosti, zla i neznanja kod takvih ima u pokli\u010dima za odstranjivanje svega druga\u010dijeg, ono „\u017eivotinjo jedna" nikako ne mo\u017ee biti uvreda, ve\u0107 kompliment.<\/p>\n