Habzburzi veruju u Evropu. Za Karla Habzburškog, ujedinjena Evropa ne predstavlja puku „mešavinu", ve\u0107 „plodni su\u017eivot naroda i kultura"<\/p>\n
Pi\u0161e: Tihomir Popovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Bili su vladari Evrope. Jedno vreme gospodarili su lavovskim delom sveta koji je Zapad smatrao „civilizovanim". Habzburg je ime plemi\u0107kog roda koji je mnogo više od toga – Nemci ga zovu „arhidomom": vladarskom ku\u0107om koja je u svojim rukama du\u017ee od svih ostalih kne\u017eevskih porodica zadr\u017eala izborno carsko dostojanstvo „Sveštenog rimskog carstva nema\u010dke narodnosti", tog svojevrsnog naslednika Zapadnog rimskog carstva, \u010dije je vladare i Vizantija do svoje propasti priznavala kao „careve staroga Rima". <\/p>\n Gospodarima ovoga doma zaklinjalo se u 16. veku od peruanskih Anda do ma\u0111arske puste, od italijanskih palata do nizozemskih burgerskih domova. U 17. veku proterali su, uz pomo\u0107 ostalih evropskih sila, Osmanlije iz srednje Evrope i prodrli u srce Balkana. Primivši krajem toga krvavog stole\u0107a, pod Leopoldom I, Srbe izbegle iz Osmanluka pod svoje okrilje i davši im carske povlastice, postavili su temelje kako su\u017eivotu tako i sukobima ju\u017enoslovenskih naroda na prostorima njihovih kraljevstava. Kona\u010dno, u 20. veku, došao je i neslavni kraj ove nekada slavne dinastije u nesre\u0107noj alijansi sa Prusijom, traumati\u010dnom vrtlozima Prvog svetskog rata i austrijske revolucije. Oto Habzburški se se\u0107ao da su poslednji gardisti koji su \u010duvali porodicu njegovog oca, cara Karla I, bili vojnici iz anektirane Bosne i Hercegovine. Melanholi\u010dan i pomalo ironi\u010dan kraj rimokatoli\u010dkog „arhidoma" u senci bosanskih fesova.<\/p>\n Današnji predstojatelj ovoga doma sa kojim razgovaram u kafeu Švarcenberg na istoimenom be\u010dkom trgu na prvi pogled nema nikakvog razloga da, poput Puškinovog Borisa Godunova, uzvikne „teška li si, kruno Habzburga" – nadvojvoda Karl Austrijsko-Lotarinški, najstariji sin Ota Habzburškog i unuk poslednjeg austrijskog cara Karla I, s jedne strane nije, poput Godunova, uzurpator, ve\u0107 autenti\u010dni naslednik i poglavar mo\u017eda najzna\u010dajnijeg evropskog dinasti\u010dkog doma, a s druge strane krune niti ima niti na nju pretenduje: ona danas miruje – ili pati – pod blicevima japanskih i ameri\u010dkih turista u riznici nekadašnjeg carskog dvorca Hofburg. Ipak, ako kruna nije teška, ime jeste. „Moja deca idu u internacionalnu školu – pri\u010da nadvojvoda Karl, koji se u Austriji zove lakonski ‘Karl Habzburg’ – sa njihovim imenom moglo bi da im bude nezgodno u dr\u017eavnoj školi". Usred Evrope koja voli da govori o savladanim istorijskim konfliktima i iz tog predmeta rado \u010dita lekcije mla\u0111oj evropskoj bra\u0107i, austrijski „arhidom" trpi u svom nekadašnjem carstvu još neprijatniju diskriminaciju: \u010dlanovima ovoga doma još uvek je zabranjeno da se kandiduju na istaknuta politi\u010dka mesta, tako je jedan od \u010dlanova ove porodice, Ulrih Habzburški, ove godine bio spre\u010den da se kandiduje na mesto saveznog predsednika Austrije. I u Evropi ima manje i više „jednakih". Ulrih Habzburški je stoga pokrenuo protiv Republike Austrije proces pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.<\/p>\n Habzburzi veruju u Evropu. Za Karla Habzburškog, ujedinjena Evropa ne predstavlja puku „mešavinu", ve\u0107 „plodni su\u017eivot naroda i kultura", pri \u010demu su kulturna samostalnost i princip supsidijariteta od posebne va\u017enosti. Porodi\u010dna svest Habzburgovaca još uvek je nadnacionalna. Iako se smatra Austrijancem, Karl Habzburški ka\u017ee da je za njega „ideja Carstva" – misli se na nasledstvo Rimskog, ne kratkotrajnog Austrijskog carstva – svojevrstan politi\u010dki orijentir. Njegova porodica bila je nosilac nadnacionalne, postrimske carske ideje od 13. do 19. veka. No, \u010dak i kada je 1804. u kontekstu Napoleonovih ratova osnovano Austrijsko carstvo, a 1806. ukinuto „Svešteno rimsko carstvo nema\u010dke narodnosti", konglomerat dr\u017eava, naroda, kultura i jezika kojima se vladalo iz Be\u010da bio je gotovo nepregledan. <\/p>\n Habzburzi i danas imaju viziju sveobuhvatne Evrope kojoj pripada i njen Istok. „Za mene je pravoslavlje integralni deo Evrope. Evropa je bez pravoslavlja nezamisliva", isti\u010de Karl Habzburški. Naravno, nakon Sarajevskog atentata 1914. došlo je, kako ka\u017ee nadvojvoda, do „lakog zahla\u0111enja odnosa" sa Srbima, ali sve to je sada prošlost. Da, Habzburzi su devedesetih godina va\u017eili za prijatelje Hrvata, no on sam ima prijatelje u Srbiji, veli carski unuk koji ka\u017ee da odr\u017eava kontakt i sa jugoslovenskim princom Aleksandrom. Izvesno je da postoje razila\u017eenja u posmatranju istorije izme\u0111u njega i njegovih srpskih prijatelja, ka\u017ee Karl Habzburški, ali mora se gledati u budu\u0107nost, koja je u evropskim integracijama.<\/p>\n Slušaju\u0107i austrijskog nadvojvodu koji je jedno vreme bio poslanik u Evropskom parlamentu mo\u017ee se pomisliti da je preuzeo \u017eargon politi\u010dara Evropske unije. No upravo je obrnuto: politi\u010dari Evrope preuzeli su svoje vrednosti i svoje politi\u010dke koordinate u velikoj meri od ideja koje su vekovima zastupali preci Karla Habzburškog. Evropska unija je u svojim prvim posleratnim koracima pošla od geopoliti\u010dkog koncepta Karla Velikog, prvog obnovitelja Zapadnog rimskog carstva, sa Nema\u010dkom i Francuskom kao okosnicama. Današnja Evropska unija postepeno menja svoj lik u duhu habzburškog koncepta, koji je, posle „prvog" Rima, prvi obuhvatao velike delove kako zapadne, tako i isto\u010dne Evrope. No, ovaj koncept ne treba idealizovati. On se, iako je trajao vekovima, u jednom specifi\u010dnom istorijskom kontekstu pokazao lomljivim. Bu\u0111enje evropskih nacionalizama nije fenomen za koji treba verovati da je vladao samo u 19. veku, ve\u0107 bi on mogao da iza\u0111e – i izlazi – na videlo i u 21. veku preko desni\u010darskih pokreta koji su u pojedinim zemljama, kao što su Austrija i Holandija, postali parlamentarna normalnost. Habzburška multikulturalna i tolerantna „Zapadno-isto\u010dna Evropa" organizam je koji bi trebalo redovno slati na sistematske preglede ako ne \u017eelimo da ponovo oboli od de\u010dijih bolesti za koje se verovalo da su davno prele\u017eane.<\/p>\n