Šta se sve doga\u0111a kada vladika ka\u017ee: "Vrhovni sud Srbije slabiji je od Srpske pravoslavne crkve, a i mla\u0111i je. Zapamtite to dobro!".<\/p>\n
Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ima tome neko vreme kada sam Borisu Tadi\u0107u preneo svoje uverenje da, kao predsednik Srbije, ne sme da se krsti pred spomenikom Neznanom junaku na Avali jer Neznani junak ne mora da pripada srpskoj pravoslavnoj ve\u0107ini. Po svom uverenju mogao je da bude katolik, musliman, Jevrejin, protestant, budista. Ili ateista.<\/p>\n Predsednikov savetnik, prekinuo je ve\u010deru, izvadio blok\u010de i zapisao šta sam rekao. Tadi\u0107 se ove godine, koliko sam proveravao, na Dan dr\u017eavnosti na Avali nije krstio.<\/p>\n Zašto se vra\u0107am na ovaj detalj iz restorana "Franš"? Zato što me doga\u0111aji suviše \u010desto dovode u dilemu da li je ova zemlja istinski svetovna – kao što odre\u0111uje \u010dlan 11 njenog Ustava, ili je sklona teokratiji – kao što zna da nagovesti praksa?<\/p>\n Zašto neki politi\u010dari blagoslove svojih odluka redovno tra\u017ee u Patrijaršiji? Kako je mogu\u0107e da partijske slave obele\u017eavaju i stranke levo od centra poput DS-a? Zar tako ne krnje svoj politi\u010dki identitet udaljavaju\u0107i \u010ditavu dr\u017eavu od laicizma?<\/p>\n Zar su stranke otvorene samo za jednu veru ili etniju? Da li se tako gradi gra\u0111ansko jedinstvo? Da sve bude gore, ova novotarija – partijskih slava – sasvim je nepoznata srpskoj politi\u010dkoj tradiciji. Jevtini, kratkovidi politikantski marketing u\u010dinio je da dr\u017eava podilazi crkvi sve zarad glasova pravih i novokomponovanih vernika.<\/p>\n Samo zato vladika banatski povodom spora oko jednog stana mo\u017ee sebi da dozvoli da ka\u017ee da je Vrhovni sud Srbije "slabiji od Srpske pravoslavne crkve, a i mla\u0111i je. Zapamtite to dobro!".<\/p>\n Polemika koju je zbog fotomonta\u017ee u "Blicu" pokrenuo muftija sand\u017ea\u010dki Muamer Zukorli\u0107, propra\u0107ena potom njegovom neprimerenom politizacijom, nova je potvrda do koje je mere religija prisutna u ovdašnjem politi\u010dkom \u017eivotu.<\/p>\n To što \u010dasni muftija tra\u017ei za islamsku zajednicu nije ništa više od onoga što dobija pravoslavna zajednica. Ne mo\u017ee srpska dr\u017eava da aminuje da se od 2. avgusta do 13. septembra ove godine na svaku poštansku pošiljku napla\u0107uje deset para za gradnju crkve na Vra\u010daru.<\/p>\n Korisnik poštanske usluge je u ovom slu\u010daju Neznani junak. Mo\u017eda bi radije dao tih deset para za svoju d\u017eamiju ili katoli\u010dko obdanište. Ili ih uopšte ne bi dao.<\/p>\n Crkva je, po zakonu, odvojena od dr\u017eave. Od dr\u017eave mo\u017eda, ali ne i od vlasti koje se udvori\u010dki ponašaju prema "verni\u010dkim glasovima".<\/p>\n Duboko sam uveren da su i aminovane ambicije SPC-a i neprihva\u0107eni zahtevi muftije Zukorli\u0107a previše za standarde jedne savremene, demokratske, evropske i sekularne dr\u017eave.<\/p>\n Prodor religije u svet politike nije ekskluzivno ovdašnji fenomen. Hriš\u0107anski fundamentalisti u SAD dominiraju velikim delovima Republikanske strane. Vatikan je lobirao da Bog – kao ovde Kosovo – bude uklju\u010den u preambulu predloga ustava EU. Sekularni gra\u0111ani Izraela stalno strahuju da bi ortodoksni Jevreji mogli da ozakone svoje vrednosti.<\/p>\n Islam je svojim najrigidnijim oblicima ušao u politi\u010dki \u017eivot Irana, Nigerije ili Saudijske Arabije, dok se fundamentalizam širi po svim zemljama sa zna\u010dajnijim brojem muslimana.<\/p>\n Od kada su oslobo\u0111ene nasle\u0111a socijalizma, i sve evropske zemlje tranzicije su se suo\u010dile sa sna\u017enom renesansom vere. Od pravoslavne Rusije ili Rumunije, do katoli\u010dke Poljske ili Hrvatske, ulazak religije u politiku vidljiv je svakom. Mnogima preko mere bolno.<\/p>\n Sve ove zemlje su krenule u gradnju novog sistema vrednosti koji \u0107e ih pribli\u017eiti standardima Evropske unije. Ispostavlja se,me\u0111utim,da su na tom putu crkvi u\u010dinjeni ustupci koji su u koliziji sa principima sekularizma kakvi, manje ili više, od 18. i 19. veka karakterišu modernu Evropu koja nije "antireligiozna", ali "Bogu zabranjuje da se meša u istoriju".<\/p>\n U Hrvatskoj je, na primer, Rimokatoli\u010dka crkva sistemski privilegovana na osnovu ugovora sa Vatikanom kakve ne poznaje nijedna druga evropska zemlja. Srbija je normativno sekularna dr\u017eava pa zašto onda ima ministra vera?<\/p>\n Ra\u010dunaju\u0107i na to da dosta ljudi misli da se \u010dovek opredeljuje "ili za crkvu ili za komunizam", vlast i politi\u010dari neprestano koketiraju sa crkvom. Ta dimenzija odnosa \u010dini zna\u010dajan deo sveopšteg populizma koji je zapahnuo i našu politi\u010dku stvarnost.<\/p>\n O\u010dito je prošlo vreme Zorana \u0110in\u0111i\u0107a koji se nije ustru\u010davao da ka\u017ee da je ateista, ali je za obnovu beogradskog Hrama svetog Save u\u010dinio više od onih \u010diji politi\u010dki identitet nestaje u dimu tamjana.<\/p>\n Naravno da suštinsko razdvajanje crkve i dr\u017eave ne zna\u010di i nemogu\u0107nost njihove saradnje, što potvr\u0111uje uvo\u0111enje vojnih sveštenika po jedinicama Vojske Srbije i ispovedanje vere po garnizonima i kasarnama.<\/p>\n Mo\u017eda nekome i to li\u010di na nov ustupak dr\u017eave crkvi, ali inicijativa poti\u010de od dr\u017eave i namenjena je svim vernicima – što ve\u0107 pripada sferi gra\u0111anskih sloboda.<\/p>\n Mnogo više brine da crkva svojim politi\u010dkim anga\u017emanom uporno odbija da bude verska zajednica. Dva skorašnja primera: Sveti arhijerejski sinod SPC oglasio se u vezi sa Predlogom statuta AP Vojvodine. Potom je zbog reagovanja SPC-a povu\u010den Predlog zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n O \u010demu govori onaj ogromni krst podignut na ulasku u Kragujevac? Koga predstavlja, koga štiti? Verski i etni\u010dki \u010disti Kragujevac? Svojevremeno su se gradovi po Jugoslaviji nadmetali koji \u0107e imati ve\u0107u bistu Josipa Broza. Njihovi naslednici se od Skoplja do Kragujevca danas takmi\u010de u velelepnosti krstova.<\/p>\n Da ih stavimo na zgrade parlamenta? Primitivna idolatrija uvek je ista.<\/p>\n Istorija u\u010di da se krstaški ratovi nisu vodili zbog krsta ve\u0107 su pohodi imali neke sasvim profane interese. Da li crkva politi\u010dkim ambicijama zauzimanja teritorije gde joj nije mesto pokušava mo\u017eda da nadoknadi smanjenje uticaja u njenoj isklju\u010divoj zoni odgovornosti – duhovnoj – izazvanoj crkvenim aferama, javnim sukobima u vrhovima, pohlepnim boga\u0107enjem dela sveštenstva?<\/p>\n Kako god bilo, dr\u017eava gubi atribute savremenosti i sekularnosti, dok se istovremeno nagrizaju temelji moralnog i duhovnog kredibiliteta crkve na kojima ona vekovima po\u010diva.<\/p>\n Odustajanje od sekularizma po nekom nepisanom pravilu podrazumeva otvaranje sukoba gvelfa i gibelina. Doprinosi glorifikovanju ve\u0107inske vere, u našem slu\u010daju pravoslavne, što vodi rastu netrpeljivosti prema manjinskim verama: muslimanima, katolicima, protestantima, Jevrejima…<\/p>\n Srbija je du\u017ena da se seti šta joj se sve doga\u0111alo kada je raspirivan pogubni nacionalizam. Etno-mr\u017enja je kamufla\u017eno umesto muslimana bila usmeravana na "Turke", umesto katolika na Hrvate. Rastao je i antisemitizam.<\/p>\n Ako se ova dr\u017eava klerikalizuje, ako se podrivaju njeni sekularni temelji, onda za to nije kriva crkva, ve\u0107 dr\u017eava koja se \u010desto ponaša kao da Ustavom nije od nje odvojena. Da vlast ima jasne ciljeve, da se poštuju precizno definisane zone delovanja crkve u politici i javnom \u017eivotu, do toga ne bi dolazilo.<\/p>\n Varaju se politi\u010dari koji misle da besprincipijelnoš\u0107u osvoje glasove bira\u010da. Politi\u010dar bez vizije vo\u0111enja dr\u017eave gubi poverenje naroda, kako vernika tako i ostalih.<\/p>\n Boris Tadi\u0107 je, kao predsednik svih Srba, s pravom odustao od toga da se krsti pred spomenikomNeznanom junaku. Srpska pravoslavna crkva je apelovala da se izbegne nepotrebna politizacija današnjeg ustoli\u010denja patrijarha Irineja.<\/p>\n Pokazalo se da je crkva ovoga puta bila mudrija od mnogih iz vlasti koji su – zarad sopstvene promocije – hteli da budu u Pe\u0107i u veoma delikatnom trenutku.<\/p>\n Tu racionalnost SPC-a pohvaljujem. Izgleda da su predsednik Tadi\u0107 i patrijarh Irinej neke stvari nau\u010dili, ali ne zaboravimo va\u017ean detalj: crkva je ta koja je i ovoga puta donela odluku. Ne dr\u017eava.<\/p>\n Povratak religije u politiku, i u javni \u017eivot u celini, ozbiljan je izazov vladavini demokratski donetih zakona i gra\u0111anskim slobodama koje uz njih idu. Samo naizgled bizarno poigravanje sa verom, \u010diji smo svedoci, nije ništa manje opasno od podgrejavanja nacionalizma.<\/p>\n No mo\u017eda i grešim. Kvarim slavlje. Mo\u017eda su pravoslavna crkva i autoritarna vlast za ovaj narod savršen koncept sre\u0107e.<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Šta se sve doga\u0111a kada vladika ka\u017ee: "Vrhovni sud Srbije slabiji je od Srpske pravoslavne crkve, a i mla\u0111i je. Zapamtite to dobro!".<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47509","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47509","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47509"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47509\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47509"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47509"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47509"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}