Ako se Vuk Jeremi\u0107, ministar spoljnih poslova Srbije, ne pojavi u javnosti u najskorije vreme, mo\u017eda bi valjalo raspisati poternicu za njim.<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ne, naravno, zato što bi se ovaj prilje\u017eni fizi\u010dar na entuzijasti\u010dkom gostovanju u politici nekako sukobio sa zakonom, nego tek da se utvrdi da li je s njim sve u najboljem redu, da se javnost ne brine. Jer, navikli smo u prethodnih nekoliko godina na stalni dotok ogromnih koli\u010dina Vuka Jeremi\u0107a u naše \u017eivote, pa je prirodno da su ljudi sada malo zbunjeni, pa i zabrinuti zbog naprasne nestašice najeksponiranijeg srpskog politi\u010dara: da mu se nije štagod desilo?<\/p>\n Da je smenjen ili da je podneo ostavku, to bismo valjda znali, Srbija je demokratska zemlja, ni mnogo manje satvari od statusa jednog ministra nisu više tajna. A mo\u017eda je sve uobi\u010dajeno, posao te\u010de svojim tokom, senzacionalni diplomatski uspesi se ni\u017eu rekordnom u\u010destaloš\u0107u, a Jeremi\u0107a ne vi\u0111amo jer je naprosto odsutan, što i nije neobi\u010dno za jednog ministra spoljnih poslova?<\/p>\n Da, ali stvar je u tome da nam je sve do nedavno Jeremi\u0107 bio najvidljiviji baš onda kada ga nije bilo u blizini, i da je bio najprisutniji baš tom svom permanentnom fizi\u010dkom odsutnoš\u0107u: više je puta obišao sve postoje\u0107e kontinente, a usput otkrio i nekoliko novih, sve „brane\u0107i teritorijalni integritet i suverenitet" Otad\u017ebine, koja ga je \u010dekala verno kao Penelopa, da joj u povratku – ta\u010dnije, u tranzitu – poletno saopšti još neku ohrabruju\u0107u vest o novom kontingentu novootkrivenih dr\u017eava „koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova", a ako su se i dvoumile u tom pravcu, re\u010diti srpski ministar ih je trajno odgovorio od tog zabludnog nauma.<\/p>\n To što sve ovo deluje ovako šaljivo manje je posledica pristupa i stila potpisanog autora, a više logi\u010dan ishod jednog odavno o\u010diglednog deficita ozbiljnosti srpske spoljne politike, pre svega njenog odnosa prema tište\u0107em i blokiraju\u0107em „kosovskom problemu". A ta se politika ni pre Jeremi\u0107a (ovde govorimo o postmiloševi\u0107evskom periodu, jer ono pre njega i nije dostojno ozbiljne analize ove vrste; to pre spada u domen politi\u010dke etnologije i antropologije) nije uvek odlikovala ozbiljnim i promišljenim sagledavanjem odnosa \u017eelja i mogu\u0107nosti, ali je tek sa dolaskom ovog ambicioznog mladog \u010doveka pravo „niotkuda" na \u010delo jednog od klju\u010dnih ministarstava u svakoj dr\u017eavi, postalo epicentar politi\u010dke zaumnosti.<\/p>\n Jeremi\u0107 svakako nije bio ekskluzivni kreator, ali je bio i više nego gorljivi frontmen jedne politike koja je nedavno do\u017eivela prili\u010dno spektakularan krah – što je valjda jedino oko \u010dega \u0107e se slo\u017eiti svi posmatra\u010di srpskih prilika, osim onih koji su baš takvom ishodu neposredno doprineli, pa im je u interesu da se on prika\u017ee nekako druga\u010dije, makar i uz, hm, stanovito nasilje nad \u010dinjenicama.<\/p>\n A nije da nije sve vreme dok je trajala „impresivna ofanziva našeg mladog ministra" bilo dovoljno relevantnih glasova koji su upozoravali da se totalno fokusiranje spoljnopoliti\u010dkih prioriteta Srbije (jedne zemlje-rekonvalescenta, to ne treba zaboraviti) na vrlo autisti\u010dno definisanu „odbranu Kosova" (ne treba zaboravati da je temelje te strategije postavio Vojislav Koštunica, a da Boris Tadi\u0107 i Jeremi\u0107 nisu imali kura\u017ei – a barem ovaj potonji svakako ni \u017eelje – da je sadr\u017einski menjaju, nego su se zadovoljili njenim „stilskim" ubla\u017eavanjem) ne mo\u017ee završiti druga\u010dije nego ili turobnom izolacijom ili kompromitantnim ustuknu\u0107em, ili \u010dak „ljupkom" kombinacijom jednog i drugog. Kako se na koncu i dogodilo.<\/p>\n I šta sada imamo? Jedan grogirani politi\u010dki establišment koji pokušava da osmisli novu strategiju (zvanu „spasavaj što se spasiti mo\u017ee") a da pri tome uspe bar ponekoga da ubedi kako je sve u najboljem redu, kako je sve to deo Velikog Plana. Samo, mo\u017ee li se sve to s Jeremi\u0107em, zaštitnim licem svega onoga što je bilo kontraproduktivno u dosadašnjem batrganju Srbije na skliskom „kosovsko-evropskom" frontu?<\/p>\n Svima je jasno da ne mo\u017ee – mo\u017eda \u010dak i samom Jeremi\u0107u. Istovremeno, \u010dini se da je vlasti Jeremi\u0107ev ostanak neophodan bar za još neko vreme, jer bi njegov odlazak nu\u017eno bio protuma\u010den kao priznanje neuspeha, što je, eto, stvar pomalo neprijatna, naro\u010dito u svetlu budu\u0107ih izbora – a u politici uvek ima nekih „budu\u0107ih izbora" na koje se misli, pa makar oni i ne bili baš na dnevnom redu. Šta je, dakle, bar privremeni ishod?<\/p>\n Jeremi\u0107 je i dalje tu, mada ga ne vidimo, a „jeremi\u0107izam" se polako povla\u010di, ali \u0107emo se praviti da se to ne dešava. Što se samog ministra ti\u010de, ho\u0107e li on u tom teatru i dalje u\u010destvovati ili ne\u0107e, zavisi prevashodno od koli\u010dine samopoštovanja. A to je nešto drugo od ispraznog narcisizma: to je \u010dvrstina stajanja iza svojih re\u010di i postupaka, i spremnost na podnošenje konsekvenci.<\/p>\n