Zašto se u Srbiji odvija „rehabilitacija" Slobodana Penezi\u0107a i Aleksandra Rankovi\u0107a, dvojice partizanskih generala i ministara policije <\/p>\n
Pi\u0161e: Sava Dautovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Nepobitan simptom šizofrenog duhovnog stanja srpskog društva na izmaku prve decenije 21. veka izra\u017een je i u jednom zanimljivom paradoksu. <\/p>\n Dok se, naime, na jednoj strani, politi\u010dka i sudska vlast, na skoro farsi\u010dan na\u010din, udru\u017euje s revizionisti\u010dkom istoriografijom u rehabilitaciji \u0111enerala Dragoljuba – Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, dotle se, na drugoj, što bi Vladimir Dedijer nazvao istorijskim procesom „odozdo", o\u017eivljava posmrtni kult dvojice partizanskih generala i ministara policije, Slobodana Penezi\u0107a Krcuna i Aleksandra Rankovi\u0107a Leke, koji su najzaslu\u017eniji za Dra\u017eino hapšenje i isporu\u010divanje „revolucionarnoj pravdi", \u010dija je presuda glasila: smrt streljanjem.<\/p>\n Likovi šefova srpske i jugoslovenske Ozne (Odeljenja zaštite naroda) osvanuli su nedavno kao zaštitni znak kafi\u0107a \u010dije je ime, svojom ingenioznoš\u0107u, odobrovoljilo \u010dak i knji\u017eevnika Boru \u0106osi\u0107a, kojem je, ina\u010de, od devedesetih, malo šta razumljivo od dešavanja u njegovom nekadašnjem gradu. Tako u tekstu „\u010carobnjaci iz Ozne" (variraju\u0107i naslov filma „\u010carobnjak iz Oza" i se\u0107aju\u0107i se jednog poznanika kojeg su zvali „\u010carobnjak iz Ozne"), on ka\u017ee: „Ne znam postoji li u Moskvi kakva traktirna koja se zove GPU, sasvim siguran sam da u isto\u010dnom delu Berlina nema kavane STASI. A eto, u srcu Beograda, naleteo sam na ovaj kafi\u0107 OZNA, vrlo lepo dizajniran, sa likovima Leke Rankovi\u0107a i Krcuna Penezi\u0107a na ulazu. Ispada da jedino Srbi u stanju su svojom poviješ\u0107u zafrkavati se, pa \u010dak da naziv ozloglašene tajne policije iz nedavnog perioda prika\u010de uz jednu kafeteriju."<\/p>\n Nastavljaju\u0107i dalje, \u0106osi\u0107 piše: „Mislim, me\u0111utim, da je sudbina kavanarstva i ona, policije, organski povezana: gde (osim u tramvaju) jedan špicl mo\u017ee, na\u0107ulivši svoje lisi\u010dje uho, \u010duti koješta korisno po njega, ako ne u kavani… Sada je \u010ditava mašinerija totalnog špijanja umnogome jenjala, a ono preostalih staraca iz tog resora, sede upravo po tim kafi\u0107ima, kolokviraju me\u0111usobno i po koju kaficu ispiju. Pa se onaj ko\u010doperni heroj borbe protiv svakojakog unutrašnjeg neprijatelja mo\u017ee videti kako u visokoj dobi krepko \u0107ereta uz svoj espreso kakov nji v \u010dasu nje bivalo. Ništa se, dakle, nije dogodilo ni na Golom otoku, ni drugde, nikakvih golemih progona nije bilo, te se naša firma, policijska, lako mo\u017ee prikucati na onu kafanicu, kao nekakav, veseli TRADE MARK iz davne industrijske epohe…"<\/p>\n Takva rehabilitacija ove „firme", kao i njene naslednice Udbe i njenih šefova, odvija se ve\u0107 du\u017ee vreme i u nekim istoriografskim i publicisti\u010dkim knjigama, a ovih dana neki od „ono preostalih staraca" spremaju se da pokrenu i zvani\u010dnu inicijativu za obnovu \u010cetvrtog plenuma CK SKJ. Poznatijeg kao „brionski", na kojem je, 1966, „prvi policajac Jugoslavije" Leka Rankovi\u0107 politi\u010dki likvidiran, a kao jedan od velikih sukrivaca za deformacije i zloupotrebe „Slu\u017ebe" ozna\u010den i Krcun Penezi\u0107, \u010diji se \u017eivot okon\u010dao dve godine ranije u saobra\u0107ajnoj nesre\u0107i koju njegovi privr\u017eenici smatraju insceniranom.<\/p>\n Ali, šta god se dogodilo sa ovakvim nakanama, dvojica ozloglašenih policijskih mo\u0107nika i sprovodnika „crvenog terora" posle rata u Srbiji i Beogradu ve\u0107 su rehabilitovani u svesti prose\u010dnog Srbina. Lekina sahrana 1983, okupljaju\u0107i ogromnu masu frustiranih pripadnika naciona, koji su aplaudirali i skandirali pokojnikov nadimak, bila je, u neku ruku, anticipacija „doga\u0111anja naroda" i Miloševi\u0107evih militantnih mitinga. A legendi o Krcunu, kao „sentimentalnom, melanholi\u010dnom i surovom šefu Ozne i Udbe", koji je „imao i jedan, u najlepšem smislu, mangupski karakter" (Dobrica \u0106osi\u0107), njeni tvorci ne daju da izbledi, dodaju\u0107i joj, kako vreme odmi\u010de, nove konfabulacije. Po jednoj od njih, bio je najsrpskiji srpski funkcioner u Titovom okru\u017eenju, znaju\u0107i da u njegovom prisustvu, ohrabren nekom \u010dašicom alkohola, svoje srpstvo i glasno manifestuje. Uz to ga je, navodno, pred kraj \u017eivota, prema Rankovi\u0107evom kazivanju, mu\u010dila razo\u010daranost u vo\u0111e, pa i u samog Tita. Me\u0111utim, visoki policijski zvani\u010dnik iz tog doba ispri\u010dao mi je ovih dana, baš tamo gde ga je Bora \u0106osi\u0107 video da ispija svoj espreso, anegdotu koja je svedo\u010danstvo Krcunove nepomu\u0107ene odanosti Titu. Na jednom neformalnom sastanku, pošto je bila iscrpljena tema o kojoj se raspravljalo i poslu\u017eeno pi\u0107e, Krcun se Titu iznebuha obratio re\u010dima: „Stari, šteta što nisi Srbin." <\/p>\n Ali, nezavisno od Krcunovih navodnih ili stvarnih politi\u010dkih mena, i ratnih i poratnih grehova, pojava kafe bara OZNA, s provokativnim ikonostasima, pobudi\u0107e nostalgi\u010dna ose\u0107anja ne samo obi\u010dnih ljudi nego i nekih \u017eivih umetnika i intelektualca koji su „sara\u0111ivali" sa „Slu\u017ebom" ili sa njenim šefom kafenisali u poznatim beogradskim kafanama. Jer, nije da je mit o njemu kao nekonvencionalnom udbašu i politi\u010daru, koji je umeo da fascinira sagovornika, bez nekog osnova. Nalaze\u0107i \u010desto sagovornike me\u0111u piscima i intelektualcima, ulaze\u0107i u dijalog s otvorenoš\u0107u koja je li\u010dila na iskrenost i slu\u017ee\u0107i se govorom koji se izdvajao iz sivila ondašnjeg politi\u010dkog diskursa, sticao je ponekad poverenje i \u017ertava svog policijskog posla. Tako \u0107e mu, recimo, istaknuti profesor Beogradskog univerziteta, nau\u010dnik, publicista i politi\u010dar dr Dragoljub Jovanovi\u0107, kojeg je Krcun, u ime nove vlasti, hapsio, saslušavao i slao na robiju, u jednom dijalogu re\u0107i: „Ja vas ne \u010duvam u suviše r\u0111avoj uspomeni." A u svojim \u010duvenim Medaljonima (Slu\u017ebeni glasnik, 2008), opisuju\u0107i ga kroz pet susreta, u fusnoti \u0107e ga okvalifikovati kao „gvozdenu pesnicu novog poretka u Srbiji", i dodati jezgrovit i plasti\u010dan opis: „Tip našeg \u010doveka iz dinarskih krajeva, sa rasponom izme\u0111u dobrote i svireposti, koji je jedva shvatljiv za druge mentalitete."<\/p>\n Miroslavu Krle\u017ei to nije bila prepreka da sa Krcunom uspostavi bliske odnose posle jedne posete Gornjem Milanovcu, 1961. godine, kada ga je lokalna slu\u017eba ocinkarila da je tamo tra\u017eio da vidi rodnu ku\u0107u svog prijatelja Dragiše Vasi\u0107a (Dra\u017einog najbli\u017eeg saradnika – prim. S. D.). U prvoj knjizi razgovora sa Enesom \u010cengi\u0107em ispri\u010dao je kako mu je prilikom slede\u0107e posete Beogradu, dok sedi u hotelu „Ma\u017eestik", prišao „pristojan simpati\u010dan mlad gra\u0111anin" i, predstavljaju\u0107i se kao slu\u017ebenik uprave dr\u017eavne bezbednosti, rekao da je upu\u0107en da mu izru\u010di pozdrave druga Slobodana Krcuna i pitanje kad bi mogao da ga poseti u hotelu:<\/p>\n „Zašto da dolazi ovdje, oti\u0107i \u0107u k njemu na kavu."<\/p>\n Sutradan sam sjedio u njegovu kabinetu. Primio me ne znam kako srda\u010dno i negde u sredini razgovora saop\u0107io „da \u017eeli nešto više \u010duti o Vasi\u0107u, jer o njemu vrlo malo zna". Krle\u017ea ka\u017ee da mu je „ispri\u010dao nekoliko noveleta o svom drugovanju s Vasi\u0107em što je njemu bilo potpuno nepoznato". Poenta je, me\u0111utim, u nastavku Krle\u017einog iskaza: „Tako smo se Krcun i ja sprijateljili i više se puta nakon toga sretali u Beogradu i na Brionima."<\/p>\n Neprevazi\u0111eno i duboko isprepletano je, pak, bilo prijateljstvo izme\u0111u Dobrice \u0106osi\u0107a i Krcuna, preko kojeg je \u0106osi\u0107, kako tvrdi advokat i publicista Dragoljub Todorovi\u0107 (Knjiga o \u0106osi\u0107u, 2005), ostvarivao politi\u010dko pokroviteljstvo nad serklom „tobo\u017enjih" disidenata u Siminoj 9a, u kojem su se, izme\u0111u ostalih, okupljali (istori\u010dar umetnosti) Voja \u0110uri\u0107, Dejan Medakovi\u0107, Mi\u0107a Popovi\u0107, Pavle Ivi\u0107, \u017divorad Stojkovi\u0107, Borislav Mihajlovi\u0107 Mihiz. Poput Todorovi\u0107a, i Mirko Kova\u010d, u svojoj polemi\u010dkoj knjizi pod naslovom Elita gora od rulje (Zagreb, 2009), \u0106osi\u0107ev nekrolog Slobodanu Penezi\u0107u, objavljen u Politici 1964. godine, smatra krajnje kompromituju\u0107im i, prepri\u010davši ga ukratko, zaklju\u010duje: „Moram re\u0107i da sam se, \u010ditaju\u0107i tu „posmrtnicu", smijao i \u010dudio kako je mogu\u0107e nešto takvo napisati, pa ipak je od svega toga ostao gorak okus i mu\u010dan osje\u0107aj, jer kada u komunisti\u010dkom svijetu utjecajno knji\u017eevno pero napiše nekrolog u slavu glavnog policajca, koji je za sobom ostavio ljudske nesre\u0107e i drame, onda bi takav pisac posvuda bio prokazan kao hulja, bez prava na javnu rije\u010d, ali u Srbiji, gdje se vrijednosti naopako o\u010ditavaju, takav pisac samo dobija na ugledu."<\/p>\n U memoarskoj knjizi Autobiografija – o drugima" (1990), u poglavlju Pijana no\u0107 sa Krcunom (u stanu Ratka Dra\u017eevi\u0107a), i Mihiz \u0107e ostaviti svedo\u010danstvo o onoj tamnoj strani Krcunove li\u010dnosti. Upoznavanje i razgovor tra\u017eio je Krcun, u to vreme, kako misli Mihiz, predsednik Izvršnog ve\u0107a Srbije. Govore\u0107i o „morbidno privla\u010dnom svetu atraktivnih ljudi u opakoj slu\u017ebi", Mihiz ovako usmerava reflektore na njenog glavnog gazdu: „Slušao sam od svojih poznanika iz oja\u0111enih gra\u0111anskih porodica pri\u010de o velikom, strašnom udbašu, o njegovim iznenadnim upadima u posleratne zatvore, o cini\u010dnom ponašanju prema zatvorenicima ovog gospodara \u017eivota i smrti, koji je mogao da te pošalje o\u010das na gubilište, ili da ti u iznenadnom trenutku samilosti mo\u0107nika otvori kapije zatvora. Šaputalo se da pije i u pi\u0107u jereti\u010di i prevr\u0107e i ispoveda dušu.<\/p>\n (…)Izazivao me je na moj prvi hitac. Ispalih ga:<\/p>\n „Sanjate li ih \u010desto?"<\/p>\n (…) Kao da odgovara na najprirodnije pitanje ma svetu, nije ni trepnuo:<\/p>\n „Sanjam ih svake no\u0107i. I pojedina\u010dno i onako d\u017eumle, na gomilu."<\/p>\n „A mnogo ih je?"<\/p>\n „Mnogo."<\/p>\n (…) Tako je naše nadgornjavanje trajalo sve dok nisam u jednom trenutku preterao:<\/p>\n „Penezi\u0107u, znate li vi da su vaše ruke krvave do lakata?"<\/p>\n Samo me je prezrivo pogledao svojim velikim u\u017eagrenim o\u010dima:<\/p>\n „Opet golicate tupom srema\u010dkom bricom. Do lakata! \u010cove\u010de, meni su ruke krvave do ramena!"<\/p>\n Jedan od najznamenitijih boema Beograda, pesnik i novinar Slobodan Markovi\u0107 Libero, koji je zajedno s knji\u017eevnikom i novinarom Brankom V. Radi\u010devi\u0107em i još nekolicinom prijatelja, probdeo neke kafanske no\u0107i sa Krcunom, bio je verovatno lišen i primisli da na ovaj na\u010din „raskrinkava" svog opasnog prijatelja. U njegovim uspomenama, koje je \u010desto prepri\u010davao kolegi po peru Milinku Bujiši\u0107u, Krcun je zapam\u0107en kao privla\u010dan, duhovit i lucidan sagovornik i dobar sabrat u pi\u0107u. Koji se, doduše, ponekad znao poslu\u017eiti svojom mo\u0107i, tek da bi se našalio i svojem kafanskom društvu stavio do znanja s kakvom zverkom sede za istim stolom. Tako je, pri\u010da Libero, jednom prilikom, kad ih je Krcun napustio u kasne no\u0107ne sate, u lokal u kojem su sedeli odmah banula policija i sve ih potrpala u \u0107orku. Pozivanje na dru\u017eenje s velikim „šefom", s kojim „tek što su se rastali", policajci su, naravno, do\u017eivljavali kao trabunjanje i drskost pijanih neznanaca. Sve dok ujutru nije stigla intervencija iz kabineta nekadašnjeg prvog \u010doveka „Slu\u017ebe" \u010dije je „\u010darobno" ime poneo kafi\u0107 otvoren nedavno na Trgu slobode izme\u0111u knji\u017eare Stubova kulture i Gradske kafane.<\/p>\n