Šta bi bilo da neko u Sremu podigne spomenik nekom ustaši, u\u010desniku kaznene ekspedicije krajem leta 1942. kada je za mesec i po dana ubijeno više od 20.000 Srba<\/p>\n
Pi\u0161e: Slobodan Kljaki\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Nisu sporne re\u010di \u017dan-Pola Sartra da „nema dr\u017eave ni društvenog poretka koji u XX veku nije primenjivao genocidne radnje", mada ovu tvrdnju pori\u010du na sve \u010detiri strane sveta, pa i na ovim prostorima. Ne samo kada se osvetljava period od pre 70 godina, nego i zbivanja u proteklih 20, vreme u kome su ratovi za jugoslovensko nasle\u0111e širom otvorili puteve za nova tuma\u010denja, ali i za radikalno preure\u0111enje prošlosti.<\/p>\n Nije zalud Noam \u010comski, pre petnaestak godina, konstatovao da ovde ratuju sve strane iz vremena 1941-1945, jedino nema ondašnjih pobednika – partizana.<\/p>\n Ratove su pratile gromopucatelne pri\u010de o „nacionalnom pomirenju", ali su baš partizani (za mnoge su to isklju\u010divo komunisti) sve \u010deš\u0107e proglašavani za neopevane zlo\u010dince, zna se re\u0107i – gore i od nacista.<\/p>\n Protivnici partizana paralelno su postajali privr\u017eenici antifašizma i branioci vrednosti zapadne demokratije, a voljom nekih aktera turbulentne politi\u010dke scene proglašeni su ako ne za vojne – onda za politi\u010dke i moralne pobednike onoga rata.<\/p>\n Cena ove revizije istorije jesu i tvrdnje da nije bilo holokausta, ili da je u Jasenovcu stradalo 40.000, a ne 700.000 ljudi.<\/p>\n Pre\u0107utkuje se i da je ustaški poglavnik Ante Paveli\u0107 30. aprila 1941. stavio genocidni \u017eig na doma\u0107e muslimane proglašavaju\u0107i ih za – Hrvate.<\/p>\n Ignoriše se projekat Stevana Moljevi\u0107a (30. jun 1941) i drugih glavnih politi\u010dkih savetnika Dragoljuba Mihailovi\u0107a o „homogenoj Srbiji" u kojoj \u0107e ostati „samo srpski \u017eivalj", zbog kojeg je Dra\u017ea 20. decembra 1941. dao instrukcije Pavlu \u0110uriši\u0107u za „\u010diš\u0107enjem Sand\u017eaka od muslimanskog \u017eivlja i Bosne od muslimanskog i hrvatskog \u017eivlja".<\/p>\n \u010cetni\u010dki dokumenti svedo\u010de da je usledio pokolj muslimana od decembra 1941. do februara 1942, zatim u avgustu 1942, a krajem te i po\u010detkom 1943. novi pokolj za koji \u0110uriši\u0107 (uz preterivanje) izveštava da je „kod Muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih \u017ertava: \u017eena, staraca i dece".<\/p>\n Jednu od „kolona" \u010detiri \u010detni\u010dka odreda u ovoj akciji vodio je poru\u010dnik Vuk Kalajitovi\u0107 Kalajit.<\/p>\n Njemu je 21. septembra podignut spomenik u rodnom selu Štitkovo kod Nove Varoši. Znamen je osveštao vladika Filaret.<\/p>\n Baš u vreme kada s raznih strana sti\u017eu apeli za smirivanje uzavrelih strasti – jedni \u0107e re\u0107i u Sand\u017eaku, a drugi u Raškoj.<\/p>\n Da se zapaljeno seno gasi benzinom, rasprave na ovu temu bile bi vo\u0111ene s više razlo\u017enosti, baš kao i debate o A\u0107ifu Had\u017eiahmetovi\u0107u – A\u0107if efendiji, zapovedniku sand\u017ea\u010dke muslimanske milicije, kvislinške formacije iz Drugog svetskog rata.<\/p>\n Stvari, na\u017ealost, stoje obrnuto, pa nam ostaje da se pitamo šta bi bilo da neko u Sremu podigne spomenik nekom ustaši, u\u010desniku kaznene ekspedicije krajem leta 1942. kada je za mesec i po dana ubijeno više od 20.000 Srba.<\/p>\n