Slovenski narodi mo\u0107i\u0107e me\u0111usobno da komuniciraju na novoslovenskom jeziku <\/p>\n
Pi\u0161e: Milan Lazarevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Projekat \u010deškog lingviste Vojtecha Merunke i eksperta za obrazovanje Zdeneka Linharta, kolokvijalno nazvan novoslovenski ili slovenski esperanto, dobio je ovih dana podporu Obrazovnog programa Evropske unije. <\/p>\n Radi se o novom jeziku, napravljenom na bazi staroslovenskog, koji treba da postane sredstvo komunikacije unutar Europske unije izme\u0111u ljudi iz zemalja sa ve\u0107inskim slovenskim stanovništvom, jer \u0107e im biti sasvim razumljiv uz minimalno u\u010denje. Zato ga i zovu – novoslovenski. Takvih je, ina\u010de, danas nekoliko \u010dlanica Unije: \u010ceška, Slova\u010dka, Poljska, Slovenija i Bugarska. Pred neposrednim pristupanjem ili su poodmakli u integracionom procesu su Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija i BiH, a u daljoj mogu\u0107oj perpektivi integracije su još i Ukrajina i Belorusija. Neki ne isklju\u010duju ni Rusiju.<\/p>\n Rad na stvaranju me\u0111uslovenog jezika je u poodmakloj fazi. Ve\u0107 idu\u0107eg meseca na Poljoprivrednom fakultetu u Pragu organizova\u0107e se prvi me\u0111unarodni kursevi, \u010diji \u0107e apsolventi postati, u svojim zemljama, neka vrsta savremenih novih prosvetitelja – širitelja jedinstvenog slovenskog jezika. Priprema se i web koji \u0107e biti osnova za komunikaciju i širenje "slovenskog esperanta".<\/p>\n Projekt je dobio grant u okviru celoevropskog programa Grundtvig, usmerenog na obrazovanje odraslih. Ovaj program je veoma razgranat – samo iz \u010ceške je ove godine usvojeno 53 nova projekata. Me\u0111u njima slovenski esperanto nije mo\u017eda najve\u0107i ali je sigurno najoriginalniji i najzanimljiviji.<\/p>\n Kome najviše mo\u017ee pomo\u0107i taj novo-stari opšteslovenski jezik? <\/p>\n U EU je, na primer, problem razmena znanja i iskustava i u\u010deš\u0107a stanovništva u regionalnim susretima vezanim za privredu, turizam i lokalnu samopravu. Gra\u0111ani, slu\u017ebenici i preduzima\u010di u manjim sredinama engleski govore naj\u010de\u0107e slabo i više formalno, a prevo\u0111enje je finansijski i organizaciono dosta zahtevno. Stru\u010dnjaci iz slovenskih naroda mogu, tvrde autori novoslavenskog, da komuniciraju izme\u0111u sebe na novoslavenskom jer taj pomo\u0107ni jezik je sa\u010dinjen iz onog što je zajedni\u010dko svima tj staroslavenskog. Tim jezikom se ne mora savršeno ovladati, dovoljne su osnove. Jezik je politi\u010dki i nacionalno sasvim neutralan, svima podjednako blizak i razumljiv, kao i podjednako, mada ne mnogo, ta\u010dnije, minimalno mogu\u0107e udaljen.<\/p>\n Projekt je deo šireg modernog trenda stvaranja modernih me\u0111ujezika koji se, za razliku od klasi\u010dnog, starog, svetskog esperanta koriste u komunikaciji u\u017eih, odre\u0111enih skupina. Ti jezici imaju bitnu prednost u tome što ih pripadnici tih grupa razumeju i što njhovo u\u010denje nije nimalo slo\u017eeno.<\/p>\n Novoslovenski mutant tandema Merunka – Lincharta je, me\u0111utim, prvi projekt u Evropi s ciljem olakašanja komunikacije izme\u0111u pripadnika raznih naroda sa sli\u010dnim jezicima, u ovom slu\u010daju jezicima slovenskog porekla. Grant funkcioniše sli\u010dno kao studentski boravci u okviru poznatog programa Erasmus. EU \u0107e polaznicima kurseva pla\u0107ati ve\u0107i deo troškova , koji se kre\u0107u oko hiljadu evra po osobi, kao i troškove puta iz svoje zemlje do Praga (i natrag), odnosno, do zemlje u kojoj \u0107e se dr\u017eati kursevi. To, dakle, ne zna\u010di da \u0107e ti kursevi biti stalno u Pragu i da \u0107e se stalno morati da se putuje – apsolventi, naime, lako mogu sami nastaviti da šire taj novi jezik u svojim sredinama.<\/p>\n