{"id":47488,"date":"2010-09-12T08:19:32","date_gmt":"2010-09-12T08:19:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47488"},"modified":"2010-09-12T08:19:32","modified_gmt":"2010-09-12T08:19:32","slug":"istorija-zajednicka-udzbenici-razliciti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/09\/12\/istorija-zajednicka-udzbenici-razliciti\/","title":{"rendered":"Istorija zajedni\u010dka, ud\u017ebenici razli\u010diti"},"content":{"rendered":"

Koliko god politi\u010darima zvu\u010dala privla\u010dno, istori\u010dari na putu ostvarenja ideje o zajedni\u010dkom ud\u017ebeniku u kojem bi Srbi, Hrvati, Bošnjaci, dali svoje vi\u0111enje ratova devedesetih, vide mnogo prepreka<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: B. Mari\u0107\/J. \u010calija<\/strong><\/em><\/p>\n

Istorija naroda na ovim prostorima je umnogome zajedni\u010dka, ali su nam pogledi na nju razli\u010diti. Neretko, dovoljno razli\u010diti da po\u010dnemo da se sukobljavamo oko njih. Jedan od predloga Pjetra Marsenara, izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koji bi, po njegovom mišljenju, umirio tenzije me\u0111u narodima sa teritorije bivše Jugoslavije, jeste izrada zajedni\u010dkog ud\u017ebenika iz istorije za osnovnu školu gde bi bilo izneto srpsko, hrvatsko, bošnja\u010dko mišljenje o ratovima vo\u0111enim devedesetih godina. Da li je to ostvarivo? Odgovor naših sagovornika na ovo pitanje bio je negativan. Uz to, istori\u010dari su dodavali i opasku da sli\u010dni projekti zajedni\u010dkog pisanja istorijskih poglavlja nisu imali ve\u0107eg uspeha.<\/p>\n

Mom\u010dilo Pavlovi\u0107, direktor Instituta za savremenu istoriju i \u010dlan Nacionalnog prosvetnog saveta, napominje da ovo pitanje na zavisi samo od istori\u010dara, mada oni moraju napisati ud\u017ebenik, ve\u0107 i od mnogo drugih \u010dinilaca. Na primer, politi\u010dke volje ili vrednovanja pojedinih doga\u0111aja i li\u010dnosti u istoriji.<\/p>\n

– Istorija zauzima posebno mesto, jer treba da doka\u017ee dr\u017eavnost republika koja je ju\u010de ste\u010dena, kroz istoriju, izvla\u010de\u0107i sporne sadr\u017eaje i li\u010dnosti. Ti sadr\u017eaji, ta zloupotreba istorije, kod dela bivših jugoslovenskih republika, rezultira ne samo antijugoslovenskim ve\u0107 i antisrpskim sadr\u017eajima. Pogledajte ud\u017ebenike u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji. Ni srpski mnogo ne zaostaju ali, rekao bih, da su na dobrom putu multiperspektivnog sagledavanja spornih ta\u010daka. Nisu sporne \u010dinjenice u istoriografiji ve\u0107 je sporna interpretacija i vrednovanje doga\u0111aja i li\u010dnosti. A takvih je mnogo – isti\u010de ovaj istori\u010dar.<\/p>\n

Razmišljanja o zajedni\u010dkom ud\u017ebeniku ve\u0107 su bila na „dnevnom redu" istori\u010dara u regionu, ali izgleda da nisu imala ve\u0107eg uspeha.<\/p>\n

– Bilo je mnogo inicijativa, veliki broj susreta istori\u010dara, veliki broj konferencija, nevladine organizacije su pokretale zajedni\u010dke projekte, ali rezultati sem objavljenih, manje ili više vrednih radova, nisu posebno zna\u010dajni. Jedna nema\u010dka fondacija pokrenula je i godinama finansirala dijalog hrvatskih povjesni\u010dara i istori\u010dara i radovi su objavljeni. U Solunu su napravljeni priru\u010dnici, koji nisu naišli na pozitivan prijem, ako se ne varam, ni u jednoj zemlji. U Srbiji o ud\u017ebenicima govore i pišu oni koji koji ne pišu ud\u017ebenike, ocenama se svako bavi, pa ako mo\u017ee i da se uzme neki evro od raznih projekata, onda je stvar potpuno jasna. S druge strane, nije realno o\u010dekivati da deca u osmom razredu budu samo istori\u010dari i to nau\u010dnici, koji bi shvatali teško i ponekad surovo istorijsko nasle\u0111e. Tako\u0111e, ud\u017ebenik je samo sredstvo, i ne uti\u010de samo on na formiranje istorijske svesti – isti\u010de Pavlovi\u0107.<\/p>\n

Ideja o zajedni\u010dkom ud\u017ebeniku je odli\u010dna, ali prakti\u010dno nemogu\u0107a. Za ovakvo tvr\u0111enje istori\u010dar Slobodan Markovi\u0107, odgovorni urednik za posebna i univerzitetska izdanja u Zavodu za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, navodi više razloga.<\/p>\n

– I u Srbiji i u Hrvatskoj postoji nekoliko izdava\u010da ud\u017ebenika, u našoj zemlji \u010dak i ne postoji ograni\u010denje broja izdava\u010da, pa teoretski mo\u017eete da imate i više desetina ud\u017ebenika iz istorije, što zna\u010di da bi ovakav zajedni\u010dki ud\u017ebenik koristilo mo\u017eda pet odsto u\u010denika. Tako\u0111e, mislim da bi kod nas, koga god da uzmete od istori\u010dara da radi na tome, taj odmah bio osporen od ostalih. Pitanje je, zatim, kada se ima u vidu najnoviji period ratova devedesetih godina, dokle je posao istori\u010dara, a odakle po\u010dinje ono što je predmet interesovanja politikologa. Brojne arhive su još zatvorene, a ne mo\u017eete da pišete istoriju na osnovu novinskih \u010dlanaka – ka\u017ee Markovi\u0107.<\/p>\n

Zajedni\u010dki ud\u017ebenici istorije regionalnog karaktera zasada nisu mogu\u0107i ni u Bosni i Hercegovini. „Ud\u017ebenici proizlaze iz nastavnog plana i programa, a BiH nema jedinstveni plan i program, jer je ova materija u nadle\u017enosti ministarstava prosvete, a njih u BiH ima 12 – dva entitetska i 10 kantonalnih", objašnjava na\u010delnica Odeljenja za srednje obrazovanje Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske Slavica Kuprešanin. To, me\u0111utim, nije jedina prepreka.<\/p>\n

– Za nas u Republici Srpskoj rat vo\u0111en u BiH od 1992. do 1995. godine bio je odbrambeno-otad\u017ebinski, a u Sarajevu ni danas ne odstupaju od teze da je to bila srpska agresija na BiH. Osim toga, u našim ud\u017ebenicima Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, tretira se kao heroj, borac za osloba\u0111anje BiH od okupacije, a u federalnim on je terorista – upozorila je Kuprešanin.<\/p>\n

U bivšoj Jugoslaviji svaka republika i pokrajina imala je svoje nastavne planove i programe i svoje ud\u017ebenike istorije i nije bilo ozbiljnih inicijativa za izradu jedinstvenih ud\u017ebenika istorije, isti\u010de mr \u017deljko Vujadinovi\u0107, profesor nacionalne istorije od 15. do 19. veka na banjalu\u010dkom Filozofskom fakultetu.<\/p>\n

– Po nalogu raznih me\u0111unarodnih faktora, u BiH su formirane komisije za izbacivanje ‘neprimerenih’ sadr\u017eaja iz ud\u017ebenika za nacionalne predmete. Izra\u017eeni napor prvenstveno me\u0111unarodnih \u010dinilaca, koji su podr\u017eavale razne prosvetne institucije iz Sarajeva, da se na nivou BiH izrade jedinstveni ud\u017ebenici za ‘školsku istoriju’ nije realizovan. Protivili su se predstavnici i Srba i Hrvata. Va\u017eno je napomenuti da u BiH postoje bošnja\u010dki, hrvatski i srpski ud\u017ebenici iz svih nacionalnih predmeta, ne samo iz istorije. Ne mogu se oteti utisku da su, i pored na\u010delno privla\u010dne i plemenite ideje, sada glavni zagovornici jedinstvenih ud\u017ebenika istomišljenici onih koji su se svojevremeno zalagali za razbijanje SFRJ. Njihova je glavna namera da se piše, pri\u010da i predaje po\u017eeljna istorija, da se izbegne njena legitimna upotreba. Ta konzervativno istoricisti\u010dka struja, sna\u017eno potpomognuta ameri\u010dkim revizionizmom, zala\u017ee se za normalizaciju prošlosti \u010dak i preko prestanka prou\u010davanja istorije, koja samo optere\u0107uje budu\u0107nost. To se ne odnosi samo na školsku istoriju, ve\u0107 i na istorijsku nauku – objasnio je Vujadinovi\u0107.<\/p>\n

Odgovor na pitanje mo\u017ee li se napraviti zajedni\u010dki ud\u017ebenik istorije potra\u017eili smo i kod nadle\u017enih u hrvatskom Ministarstvu znanosti, edukacije i sporta. Na\u017ealost, ni posle tri dana nismo ih dobili.<\/p>\n

Politika  <\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koliko god politi\u010darima zvu\u010dala privla\u010dno, istori\u010dari na putu ostvarenja ideje o zajedni\u010dkom ud\u017ebeniku u kojem bi Srbi, Hrvati, Bošnjaci, dali svoje vi\u0111enje ratova devedesetih, vide mnogo prepreka<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47488","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47488","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47488"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47488\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47488"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47488"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47488"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}