Deset godina posle septembarskih izbora i oktobarskog prevrata 2000. godine <\/p>\n
Pi\u0161e: Dr Predrag Simi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Desetu godišnjicu petooktobarskih demonstracija 2000. godine Srbija do\u010dekuje s pomešanim ose\u0107anjima. Masovni protesti u Beogradu koji su doveli do odlaska s vlasti Slobodana Miloševi\u0107a bili su, nesumnjivo, jedan od najzna\u010dajnijih doga\u0111aja u novijoj srpskoj istoriji. Pošto se u to vreme u Bosni i Hercegovini povukao Alija Izetbegovi\u0107 dok je godinu dana ranije u Hrvatskoj umro Franjo Tu\u0111man, silazak s vlasti Slobodana Miloševi\u0107a bio je odlazak poslednjeg me\u0111u glavnim protagonistima gra\u0111anskog rata u Jugoslaviji. <\/p>\n Peti oktobar je doneo i zakasneli raskid s re\u017eimom i ideologijom u kojima je Srbija \u017eivela prethodnih pola veka zbog \u010dega su mnogi u ovim doga\u0111ajima videli i završetak procesa koji su u Evropi po\u010deli rušenjem Berlinskog zida 1989. godine. Zbog toga bi se 2000. godina mogla smatrati godinom kada je završen gra\u0111anski rat (ili, barem, njegov oru\u017eani deo) i godinom kada je po\u010delo stvaranje demokratskog društva i slobodne tr\u017eišne privrede, tj. liberalnog kapitalizma, u Srbiji.<\/p>\n Proteste i kasnije promene u Srbiji predvodila je široka koalicija opozicionih partija koja se 10. januara te godine okupila na poziv lidera SPO Vuka Draškovi\u0107a, i koja je kasnije uzela naziv DOS (Demokratska opozicija Srbije). Njima su ubrzo prišle mnogobrojne nevladine organizacije i gra\u0111anske inicijative \u010dime je stvoren širok opozicioni blok na \u010dije \u010delo je došao Vojislav Koštunica, lider DSS, dok je ve\u0107i deo organizacionih poslova preuzeo Zoran \u0110in\u0111i\u0107, lider DS. Šarolik sastav i razlike izme\u0111u partija i lidera bili su povod mnogobrojnih sporova koji su od po\u010detka do kraja pratili delovanje DOS-a. Sukob je najpre izbio izme\u0111u DS i SPO-a i doveo do samostalnog izlaska SPO na izbore koji su odr\u017eani u septembru 2000. godine dok se kasnije delovanje DOS-a kao vladaju\u0107e koalicije odvijalo u znaku sukoba izme\u0111u DS i DSS. Iako je dosta toga re\u010deno i napisano o uzrocima i posledicama ovih sukoba pravo pitanje glasi: šta je, zapravo, okupilo i odr\u017ealo na okupu toliko razli\u010dite partije?<\/p>\n Varnice i sukobi<\/strong><\/p>\n Odgovor na ovo pitanje od samog po\u010detka bio je povod varnica koje su vremenom, naro\u010dito posle 5. oktobra, prerasle u nepomirljiv sukob dve vode\u0107e partije koalicije – DS i DSS. Najjednostavniji odgovor na to pitanje mogao bi glasiti: Slobodan Miloševi\u0107 \u010dija politika je tokom devedesetih godina išla iz poraza u poraz da bi pri kraju pribegla otvorenoj represiji i teroru nad politi\u010dkim protivnicima. Ve\u0107 od protesta u zimu 1996\/97. godine bilo je jasno da je zna\u010dajan deo srpskih bira\u010da izgubio poverenje u Miloševi\u0107a i njegovu politiku i da je spreman da sledi samo ujedinjenu opoziciju. Priliku za to opozicija je dobila zahvaljuju\u0107i Miloševi\u0107evoj pogrešnoj proceni da je njegova li\u010dna popularnost ve\u0107a od popularnosti njegove stranke zbog koga je promenio ustav i uveo neposredne izbore za predsednika tadašnje SRJ. Odgovor DOS-a je bio „foto-robot" opozicionog protivkandidata koji je trebalo da bude neko ko je dovoljno dugo na srpskoj politi\u010dkoj sceni, ali ko se prvi put pojavljuje kao lider \u010ditave opozicije, osoba koju re\u017eim nije mogao optu\u017eiti za manjak patriotizma, neko koga nisu pratile afere i neko ko poti\u010de iz same Srbije. U ovaj okvir uklapao se jedino lider DSS koji je postao opozicioni kandidat i pobedio (istina s minimalnom razlikom) na izborima. Kasnije \u0107e se pokazati da su razli\u010dite partije sasvim razli\u010dito shvatale ulogu koju je dobio Vojislav Koštunica.<\/p>\n Drugi odgovor na pitanje šta je odr\u017ealo DOS zajedno je mnogo slo\u017eeniji i kontroverzniji. U danima posle oktobarskih doga\u0111aja njegove vode\u0107e partije \u010desto su razmenjivale optu\u017ebe da su jedne uzele u\u010deš\u0107e u njemu iz patriotskih pobuda a druge zbog sna\u017ene zapadne podrške ili \u010disto materijalnih razloga. Štaviše, kasnije su se na Zapadu pojavili tekstovi i knjige koje su stvaranje i pobedu DOS-a tuma\u010dile kao uspeh zapadne diplomatije i velikih sredstava koja su ulo\u017eena u rušenje Miloševi\u0107a. I u njima, svakako, ima istine. Ameri\u010dki kongres je 2000. godine izdvojio oko sto miliona dolara za ove svrhe od \u010dega su polovinu dobile ameri\u010dke propagandne institucije u Evropi dok je druga polovina namenjena srpskoj opoziciji. Ova sredstva su utrošena na finansiranje predizborne kampanje u leto 2000. godine, ali i na izgradnju infrastrukture jednog broja partija DOS-a. Da bi u\u010dvrstile svoj kredibilitet u bira\u010dkom telu opozicione partije u Srbiji su ve\u0107 u oktobru 1999. godine formirale zajedni\u010dku radnu grupu sa Evropskom unijom kojoj su se decembra iste godine pridru\u017eile i Sjedinjene Dr\u017eave. Srpska opozicija je tom prilikom zatra\u017eila da Zapad, na njen zahtev, ukine neke od sankcija Srbiji i na inicijativu Francuske i Nema\u010dke, koju su januara 2000. prihvatile i SAD, suspendovane su avio-sankcije i JAT je ve\u0107 u februaru poleteo na linijama ka Evropi. Mnogobrojni susreti srpskih opozicionih lidera i gradona\u010delnika gradova u kojima je opzicija bila na vlasti sa zapadnim politi\u010darima i diplomatama imali su dalekose\u017ean zna\u010daj i za stvaranje druga\u010dije slike o Srbiji, ali i za upoznavanje sveta od koga je Srbija \u010ditavu deceniju bila odvojena.<\/p>\n Veze sa Zapadom<\/strong><\/p>\n Veze koje su uspostavljene izme\u0111u srpskih opozicionih partija sa EU i SAD u jesen i zimu 1999\/2000 begin_of_the_skype_highlighting 1999\/2000 end_of_the_skype_highlighting. godine bile su osnova glavne izborne poruke DOS-a da je demokratska opozicija, za razliku od tadašnjeg re\u017eima, sposobna da reši glavne probleme tadašnje SRJ, izvede zemlju iz rata i povede je ka Evropi. U konsultacijama opozicionih lidera i zapadnih diplomata glavna tema bila je pobeda nad re\u017eimom i malo je bilo onih koji su upozoravali da s odlaskom Miloševi\u0107a svi problemi ne\u0107e biti rešeni. Jedno od njih je bilo i pitanje odr\u017eivosti zajednice Srbije i Crne Gore, ali je ovo pitanje ostalo u drugom planu zbog zna\u010daja podrške vlasti u Crnoj Gori opozicionim snagama u Srbiji. „Teška pitanja" kao što su bila Kosovo, ratni zlo\u010dini i sl, obe strane svesno su gurale u stranu nastoje\u0107i da se koncentrišu na izbornu pobedu. Drugi i, mo\u017eda, va\u017eniji problem bilo je pomalo naivno ali i politi\u010dki oportuno shvatanje da \u0107e odlaskom Miloševi\u0107a i okretanjem Zapadu sve biti rešeno. To su bili neki od razloga zbog koga je DOS-ov program „demokratske tranzicije" i „evropskog puta" u mnogo \u010demu ostao nedore\u010den i nije davao odgovore na mnoga pitanja koja \u0107e se postaviti ve\u0107 prilikom prvih koraka novih vlasti.<\/p>\n Pobeda kandidata DOS-a na predsedni\u010dkim izborima u septembru i masovni protesti 5. oktobra doneli su pobedu opoziciji ali i oslobodili ogromnu energiju koja je u Srbiji bila sputavana decenijama. U atmosferi oduševljenja rešenja za mnoga pitanja sama su se nametala. Tako je, na primer, pitanje statusa SRJ u UN, nerešivo u Miloševi\u0107evo vreme, rešeno tako što je SRJ podnela zahtev za prijem koji je odmah pozitivno rešen. Pobedom nad Miloševi\u0107em na predsedni\u010dkim izborima nije bilo rešeno pitanje vlasti u Srbiji i saveznom parlamentu ali je saglasnost o odr\u017eavanju vanrednih republi\u010dkih izbora relativno lako postignuta. Neka pitanja, me\u0111utim, nisu mogla biti rešena. Pokušaji novih vlasti u Beogradu da uspostave saradnju s vlastima u Podgorici nisu urodili plodom a legitimitet nove savezne vlade postignut je ulaskom crnogorske opozicione SNP u koaliciju sa DOS-om. Problem je time kratkoro\u010dno bio rešen ali se jaz izme\u0111u Beograda i Podgorice produbio. Spor dve republike koje su \u010dinile SRJ osta\u0107e, me\u0111utim, u senci sve ozbiljnijeg sukoba dve vode\u0107e partije DOS-a.<\/p>\n Propagandni rast<\/strong><\/p>\n Duboke razlike i uzajamno nepoverenje DS i DSS po\u010detkom 2001. godine dobili su neo\u010dekivane razmere i pretvorili se u pravi propagandni rat koji je direktno štetio funkcionisanju novih vlasti i slabio njihov polo\u017eaj i u zemlji i u inostranstvu. To se najpre videlo u va\u017enim dr\u017eavnim resorima gde je trebalo dosta vremena da se do\u0111e do novih ministara pošto su obe stranke \u017eelele ovo mesto za svoje kandidate. \u010cak i tamo gde bi ministarsko mesto dobio kandidat jedne stranke druga je nastojala da umanji njihov uticaj stvaranjem paralelnih dr\u017eavnih agencija. Zbog u\u010destalih i nemilosrdnih medijskih napada lideri su se ponekad ustru\u010davali da odgovore me\u0111unarodnim obavezama ili su skra\u0107ivali na minimum svoje odsustvo iz zemlje. Dualizam vlasti i ostraš\u0107ena strana\u010dka propaganda slabila je pregovara\u010dku poziciju prema stranim partnerima i \u010desto dovodila do otvorenih razlika i rivaliteta u mnogim va\u017enim pitanjima.<\/p>\n Posledice su se osetila ve\u0107 u prole\u0107e 2001. godine kada su po\u010deli prvi pritisci na nove vlasti. Prvobitni odgovor je glasio da je za probleme bio kriv Miloševi\u0107 prema kome su partije DOS-a bile u opoziciji i koje, prema tome, ne snose i ne prihvataju odgovornost za njegove poteze. Zapad je mislio druga\u010dije. Od novih vlasti u Srbiji i SRJ su se o\u010dekivali odgovori na mnoga pitanja, po\u010dev od najkrupnijih pa do mnogih pojedinosti na osnovu kojih su se procenjivala ili se uticalo na njihova opredenjelja. Zanimljivo je re\u0107i da je do formiranja prve zajedni\u010dke radne grupe sa EU prošlo više meseci tokom kojih ni lideri deklarisane proevropske orijentacije nisu pokazivali gotovo nikakvu inicijativu. U odnosima s NATO-om dogodila se jedna neobi\u010dna epizoda kada je aprila 2001. godine izbila pobuna Albanaca u Preševskoj dolini. Prvobitni odgovor vlasti bio je ultimatum od koga se, na sre\u0107u, odustalo i, umesto sukoba, predstavnici novih vlasti uputili su se u sedište NATO-a u Briselu gde je sa tadašnjim generalnim sekretarom postignut sporazum o zajedni\u010dkom delovanju prema „Oslobodila\u010dkoj vojski Preševa, Bujanovca i Medve\u0111e". Na opšte iznena\u0111enje, novi srpsko-albanski sukob je izbegnut uz minimalne \u017ertve ali, uprkos tome, lideri DOS-a nisu umeli da iskoriste ovaj trenutak za izgradnju odnosa sa SAD, EU i NATO-om koji su, vervatno, mogli spre\u010diti kasnije doga\u0111aje na Kosovu.<\/p>\n Srpski kapitalizam<\/strong><\/p>\n Tranzicija u privredi ili „izgradnja kapitalizma na srpski na\u010din" potpuno je sledila tada vladaju\u0107e neoliberalne recepte koji su dali rezultate u bivšim isto\u010dnoevropskiom zemljama ali su se u Srbiji suo\u010dili s neo\u010dekivanim problemima. Za razliku od, na primer, bivše Isto\u010dne Nema\u010dke gde je privatizacija prošla relativno lako zbog toga što su gotovo za sva preduze\u0107a postojali kupci u Zapadnoj Nema\u010dkoj u Srbiji to nije bio slu\u010daj. Osim manjeg broja preduzetnika koji su stekli finansijsku mo\u0107 još za vreme prethodnog re\u017eima pravih kupaca za ve\u0107inu srpskih preduze\u0107a nije bilo i privatizacija u Srbiji se u mnogim slu\u010dajevima pretvorila u njenu dezindustrijalizaciju. Liberalizacija spoljne trgovine je pove\u0107ala koli\u010dinu i asortiman proizvoda na doma\u0107em tr\u017eištu ali po cenu ogromnih trgovinskih deficita, rastu\u0107eg zadu\u017eivanja zemlje i propasti \u010ditavih grana doma\u0107e industrije. Neiskustvo je skupo pla\u0107eno i u odnosima sa stranim investitorima. Na primer, francuski investitori su posle 5. oktobra u velikom broju po\u010deli da dolaze u Srbiju ali se posle afere s privatizacijom „Knjaza Miloša" njihov interes smanjio a posle neuspeha na tenderu za auto put ka Ju\u017enom Jadranu i pokušaja da kupe zrenjaninski „Šinvoz" i potpuno nestao. S druge strane, Srbija je postala privla\u010dna destinacija za špekulativni kapital \u010dije su se posledice osetile naro\u010dito 2009. i 2010. godine.<\/p>\n Deset godina posle petooktobarskih doga\u0111aja Srbija zbunjeno i s negodovanjem gleda na svoj bilans i u privredi i u društvu i u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Mnogo toga za što se verovalo da je definitivno prepušteno prošlosti, od inflacije, bud\u017eetskih i trgovinskih deficita, spoljne zadu\u017eenosti i iscrpljuju\u0107ih pregovora sa MMF do Kosova, odnosa sa velikim silama i nezvesnih evrointegracija danas je otvoreno kao i pre jednu ili dve decenije. Nezadovoljstvo dubinom i tempom promena tokom protekle decenije \u010desto je bilo povod o\u017eivljavanju mita o petom oktobru pa \u010dak i glasnim zahtevima za „6. oktobrom" koji bi ispravio greške i zablude post-Miloševi\u0107evske Srbije. U me\u0111uvremenu, takvi zahtevi su utihnuli a ogromnu energiju koju su oslobodili petooktobarski doga\u0111aji zamenilo je je nespokojstvo s kojim ve\u0107ina gra\u0111ana Srbije gleda na budu\u0107nost.<\/p>\n