Svo to skandalozno mrvljenje-do-gašenja najboljih me\u0111u njima mediji listom ignorišu, neki da bi sakrili svoju sramotu, drugi da ne bi izazivali dobru sre\u0107u. <\/p>\n
Pi\u0161e: Aleksandar Lu\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Poslednji Peš\u010danik emitovan je 2. jula 2010. Koliko god to prošlo tiho i koliko god indifirentno srbijansko javno mnjenje to ignorisalo, ova vest je jako loša (i da, još uvek je vest, nije dovoljno vremena prošlo da bi ste dozvolili sebi da se osetite naviknutima na \u010dinjenicu). Kao što to ve\u0107 biva u kaljugama, glavni sponzor nemilog doga\u0111aja je fašizmom zanesen \u017eivalj Srbije; i time ne mislim na nalo\u017eene balavce koji hrabrost nalaze u metalnim šipkama, ni na horde upristojenih falangi koje balave po dr\u017eavnim i dr\u017eavotvornim medijima – ne sumnjajte dragi \u010ditaoci, \u010dak i ovih novina, da je vaša podrška fašizmu klju\u010dna i neprocenjiva. <\/p>\n Izmaštanih ideoloških okvira kojima se ta podrška kanališe ima na pretek, kre\u0107u se od raznih varijacija izdaje naše stvari (nije specijalno bitno da li to ima formu optu\u017ebe za gubljenje Kosova, podse\u0107anja na svojevremeno kritikovanje pokojnog premijera ili zahteva za dodatnim politi\u010dkim anga\u017emanom), preko tobo\u017enje uslovljenosti tobo\u017enjim tr\u017eištem (ili tranzicijom ili svetskom krizom, kakogod ve\u0107 vam prija da zovete reket), do obi\u010dnog sleganja ramenima (neva\u017eno da li je razlog vera u bo\u017eju volju ili u li\u010dnu nemo\u0107) i dalje u nedogled, jer, izme\u0111u još uvek \u017eivih ideologa, njihovog nepismenog podmlatka, spasilaca duše u mantijama i onih u uniformama, bogova distribucije reklama (ne, to nije marketing, oni samo vole da ih tako oslovlite) i svih medija koje oni nagra\u0111uju propagandnim porukama monopolista, proizvodnja izgovora je neumorna – because you're worth it. <\/p>\n Muka je (a vama mo\u017eda više i nije?) što prihvatanje tih velikodušnih opravdavanja zapravo zna\u010di pridru\u017eivanje poluljudima, koji se prave da veruju u privid snage ili \u010dak samo bezbednosti, poklonjen im, milostivo, u zamenu za neometano poslovanje. Naime, u \u0107utanju se zaista odli\u010dno razumemo, a ono prati svoju mu\u010dnu logiku, pa onda iz tajca u kojem je Svetlanama oduzet glas sasvim jasno sledi (recimo) da \u0107e Pan\u010di\u0107a tu\u0107i, u mrtvoj tišini, klinci koji jedino ho\u0107e da budu na sekund najbolji u o\u010dima velikih (deca nisu glupa, sasvim lako razumeju šta se od njih o\u010dekuje, koje se vrednosti ra\u010dunaju i kako \u0107e ste\u0107i vaše poštovanje), a da \u0107e potom juna\u010denje uzeti oblik grotesknog ke\u017eenja zuba u pravcu dva de\u010daka \u010diji je \u017eivot kona\u010dno upropaš\u0107en. Muka je što nakon prihvatanja izgovora, nakon stisnutih zuba i gledanja u stranu, zgra\u017eavanje zvu\u010di šuplje, apsurdno i la\u017eno – ili vama mo\u017eda više i ne? No, vratimo se stvarima va\u017enijim od vas i vaših savesti.<\/p>\n Peš\u010danik je, dakle, prestao da se emituje, uz podršku sopstvene publike. Za društvo u kojem se dobrota ljudi opisuje minimumom onoga što nisu u\u010dinili – ne krade, ne siluje, ne bije nikoga – ovo je te\u017eak udarac. Onaj deo javnosti koji jeste primetio da se nešto desilo, mahom je interpretirao objašnjenje emitovano u poslednjoj emisiji kao objavu zamora, poput nekog obaveštenja o penzionisanju zaslu\u017enih revolucionara koje sada treba ostaviti da se odmaraju na miru. <\/p>\n Otupljeni me\u0111usobnim razumevanjem u trpljenju šamara (pod parolom „sve nas to, valjda, \u010deka"), novinari Srbije – istra\u017eiva\u010dki kao i oni pošteniji – prevideli su sve tragove korupcije i brutalnosti: \u010daršijske pri\u010de o otu\u0111enoj distanci dr\u017eavnog slu\u017ebenika Mati\u0107a i o tome da se emisije ve\u0107 dugo niti snimaju niti montiraju u njegovoj firmi, \u010dinjenicu da produkciju sve vreme pla\u0107a pogrešan narod (ne\u0107u vas ovde zabavljati debatom o o\u010diglednoj istini da je Peš\u010danik, oduvek, morala da finansira dr\u017eava, a emituje javni servis), jasnu poruku autorki o naporima da na\u0111u na\u010din da nastave sa radom, razmetanje tajkuna o tome da korporacija moljaka za pare, nikad ka\u017enjene pretnje i nasilništvo (fizi\u010dko ili simboli\u010dko) tokom svih ovih godina. <\/p>\n Zainteresovanima bi jako teško promaklo i da B92 zaista tra\u017ei novac po bilo koju cenu, bez hrabrosti da budu\u0107im investitorima ograni\u010di mo\u0107, da kupci, takvi kakvi su, nisu zainteresovani za negovanje demokratije u propalim dr\u017eavama (odnosno da kupci koji bi bili zainteresovani za kvalitet ili kontroverzu ne bi bili pogodni, da je takvima pristup tr\u017eištu u Srbiji perfidno onemogu\u0107en), da je pad ubrzan obavezama dobrotvora, kojima je nemogu\u0107e da svoje ograni\u010dene fondove troše na projekte u beznade\u017enoj situaciji, te da je time zavrnut i poslednji dotok sredstava koja su omogu\u0107avala produkciju Peš\u010danika (produkciju koja je zaista odavno istisnuta iz fondova i prostorija beski\u010dmene korporacije).<\/p>\n Svo to skandalozno mrvljenje-do-gašenja najboljih me\u0111u njima mediji listom ignorišu, neki da bi sakrili svoju sramotu, drugi da ne bi izazivali dobru sre\u0107u. Podrška, istra\u017eivanje ili makar pobuna protiv nepravde, od strane kolega, saboraca, saradnika i sagovornika, postojali su u besmisleno malim tragovima. Profesionalna solidarnost svedena je tako na prihvatanje da je sasvim ok da oni, koji nisu ve\u0107 nasilno otkupljeni, na tome aktivno rade, vo\u0111eni ube\u0111enjem kojem smo se nekad podsmevali, da smo svi u duši sitni i sebi\u010dni, samo neki to bolje kriju. <\/p>\n Od profesionalnog ponosa ostao je minimum pismenosti kojim \u0107e se prekucavati agencijske vesti, a profesionalni integritet sada zna\u010di odbranu prava da se nazivate kolumnistom dok branite srpstvo. Obrazi su vremenom postali jako debeli i nema sramote u sramnom, stomaci su oja\u010dali i nema ga\u0111enja nad gadnim, pa su smišljeni brojni na\u010dini da se i tu objasni ukidanje pore\u0111enja po kvalitetu ili po hrabrosti. Pri tome, sramotno i gadno nije da šljam, iznesen na le\u0111ima propagandnog truda devedesetih, takav pristup potura kao stru\u010dan, nego da esnaf to prihvata, i da oni koji su nekad znali bolje pristaju na ušuškanu zaštitu jednakosti dobrog i lošeg. Posle svega, ostaje zaista tu\u017ena pomisao da sam ja sada, pišu\u0107i ovo u vozu na putu ka svom pravom poslu, u samom vrhu novinarstva u Srbiji.<\/p>\n Bilo bi lako na ovom mestu naklapati detaljno o tome da li postoje druga\u010dija rešenja i koliko je kriza sagovornika ili aktivnost sun\u010danih pega uticala na volju da se ta rešenja na\u0111u, ali meni li\u010dno ne pada na kraj pameti da se blamiram ispituju\u0107i integritet i posve\u0107enost ekipe Peš\u010danika (to je tabu, jer posle deset godina predlo\u017eiti da je postavljanje takvog pitanja bilo šta nego kukavi\u010dje jaje naprosto je besprizorno, gotovo u jednakoj meri u kojoj bi cela diskusija za ovu pri\u010du bila nebitna). Još lakše bi bilo upustiti se u potragu za mestom sloma opštih sistema vrednosti, u otkrivanje detalja socijalno-istorijske uslovljenosti cini\u010dnog sebi\u010dluka u profesiji, ali mene ve\u0107 ozbiljno zamara takvo uvo\u0111enje razumevanja za loše i ru\u017eno, kao da društvo formira ljude, a ne obrnuto. Ukratko, volje za objektivno razmatranje vrednosti relativizacija raznih vrsta mi je sasvim ponestalo, mnogo bih radije o ne\u010dem drugom. <\/p>\n Peš\u010danik je prestao da se emituje, u neprijatnoj tišini, nao\u010digled svojih kolega i prijatelja. U zemlji u kojoj se kritika dr\u017eave kotira negde izme\u0111u bezobrazuka i izdaje, a prozivanje ubica smatra neprijateljskim delovanjem, taj doga\u0111aj je tragi\u010dan. Izabrani \u010dlanovi parlamenta svi do jednog su pre\u0107utali, imaju\u0107i pre\u010da posla od izgra\u0111ivanja dr\u017eave na mestu Srbije (prave dr\u017eave mislim, u kojoj bi, na primer, trajanje programa koji brane društvo od bahatih garantovali javni servis, razna ministarstva i na kraju sami poslanici, svojim telima). Na nivou grada, sasvim sli\u010dno, zjape\u0107a rupa nasred javne scene nikome ne smeta, svi dobro znaju da ni jedne re\u010di opomene ne\u0107e biti, jer nije prilika za prozivke (kao što je nedavno objasnio Jovanovi\u0107 \u010cedomir, LDP, hapsitelj Miloševi\u0107a: sada je vreme da se bavimo jebenim manastirima, ne da tra\u017eimo krivce). <\/p>\n Ovde bih vam, dragi \u010ditaoci, skrenuo pa\u017enju na klju\u010dni detalj: ja okrivljuljem politi\u010dare zbog neaktivnosti, sasvim je nebitno da li bi njihova javna reakcija imala ikakvog efekta, ne opravdava ih što je jasno da mo\u0107 ima veze sa skupštinom samo u tome da mo\u0107nici ne uklanjaju one koji se dr\u017ee dovoljno daleko (usput, moja osnovna primedba stoji \u010dak i ako stvarno mislite da bilo ko od izglasanih pajaca mo\u017ee da kontroliše mašinu koja je razorila Balkan i ostala nedirnuta). Svaki, do jednog, od predstavnika tra\u017eio je vaš glas li\u010dno, njihova jedina obaveza je prema obe\u0107anjima koje su vam tada dali. Bezbroj je na\u010dina da se poka\u017ee da su te obaveze svesni, da nisu samo pioni u igri zamajavanja – postoje ostavke, mogu\u0107e je, kao Katon, svaki put pred mikrofonom po\u010dinjati sa „Peš\u010danik mora postojati", nositi transparente, majice, izigravati budale – u krajnjoj liniji, napisati nešto. <\/p>\n Ništa od toga se ne doga\u0111a, ne zato bi bilo nedostojno ili teško (nije ni jedno ni drugo) nego zato što se bira\u010dko telo, skup ubogih slu\u017ebenika i umornih seljaka, pravi da, po ko zna koji put, ne prime\u0107uje obespravljulju\u0107e poni\u017eenje, ve\u0107 priviknuti na izmešani smrad sva\u010dijih strahova. Znate o \u010demu pri\u010dam, nisu to neki veliki strahovi, to je ona strepnja da \u0107e neko osetiti gadni vonj stida u vašem znoju, kad vam vode decu na veronauku ili kad puštate prijatelje da veruju da i vama gay-poljubac izaziva mu\u010dninu ili dok sa njima gledate tenis, kao da je va\u017ean.<\/p>\n Peš\u010danik je, tako, prestao da se emituje. Ispada, na kraju, da nije dovoljno da vam nije dobro da bi se nešto dogodilo, ma kako malo i normalno to „nešto" bilo. Ispada da je krilatica bila sasvim pogrešna i da bi daleko bolje poslu\u017eila neka starija, depresivnija, kao recimo: „nigdar nije a da nekak nije" ili (na srpskom) „\u010dovek nije svinja, na sve se navikne". Srbi (i ostali) \u0107e se navi\u0107i da nema Peš\u010danika, baš kao što su se navikli na sve batine, plja\u010dke, ubijanja, silovanja, savijanja ki\u010dme i zastrašivanja. Srbijanski novinari \u0107e izoštriti intuiciju kojom izbegavaju svaku uvredljivost ili relevantost, politi\u010dari nastaviti da izgra\u0111uju bazu miroljubive me\u0111upartijske koegzistencije, tajkuni da monopolišu. Baš kao i pre poslednje emisije, ne\u0107e vam biti dobro. <\/p>\n Ravnodušnost na koju ste pristali, me\u0111utim, bi\u0107e pla\u0107ena, prvo dodatnom smeloš\u0107u nasilnika i pove\u0107anim bezna\u0111em svih ostalih a onda poja\u010danim ose\u0107ajem usamljenosti. Ono \u010dega, dramati\u010dno, više ne\u0107e biti je tek detalj u ina\u010de hamoni\u010dnom šumu srbijanskih medija, ali je detalj koji \u010duva razum, koji zadovoljava krhku potrebu da znate da i pored svega, ipak niste jedini kojima takav \u017eivot ne izgleda normalno.<\/p>\n Ako vam toga nije nimalo \u017eao, onda stvarno ništa, baš ništa.<\/p>\n