Celoj strukturi vlasti ovaj kosovski kermes naškodio je koliko i soliteru povetarac. Da li je to ludo? Jeste. Ali je i sasvim logi\u010dno<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Eto, \u010dovek teška srca (i još te\u017ee glave…) ostavi Otad\u017ebinu da se petnaestak dana sama snalazi, i šta se desi? Totalna entropija… Pa zar ni toliko ne mo\u017eete da izdr\u017eite bez mog nadzora?! Evo, ve\u0107 su se i Velja Ili\u0107 i Koštunica pod\u017eaveljali, dotle je došlo. Što \u0107e re\u0107i da su sami stubovi opstanka nacije i dr\u017eave direktno potkopani. Bog te, šta li bi tek bilo da me nije bilo tri meseca?! Srbija bi se prostirala od Besnog Foka do Velikih Crljena i od Progara do Bavaništa, a sve prave Patriote bi bile u zatvoru… Gde bi, mo\u017eda, u iznova razbuktaloj ljubavi pravile koaliciju. Osim što Todorovi\u0107 ne bi hteo s Tomom u kupatilo.<\/p>\n Dobro, sada malo ozbiljno. Gotovo da nema \u010doveka na ovoj planeti – izvan krugova vlasti u Beogradu, jakako – koji ne deli mišljenje da je politi\u010dki establišment Srbije popio gadnu pljusku famoznim "savetodavnim mišljenjem" Me\u0111unarodnog suda pravde, kojim je cela "kosovska strategija" (koja zapravo nije ni kosovska, a kamoli strategija) Tadi\u0107eve administracije elegantno koliko i neumoljivo i neopozivo saterana u \u0107ošak. Iako je više nego jasno da je ovakva politika u osnovi kreirana, ili barem odobrena, u samom vrhu vlasti, svi su direktnog krivca za sve ovo zamajavanje nekako ipak prepoznali u gra\u0111aninu Jeremi\u0107u Vuku, \u010doveku koji, na sopstveno ogromno i sveopšte još ogromnije iznena\u0111enje, ve\u0107 nekoliko godina obnaša du\u017enost ministra spoljnih poslova Srbije, prave\u0107i se – a i mi ostali se pravimo – kao da je to nešto sasvim normalno. Me\u0111utim, šta? Jeremi\u0107 i dalje jaše, ovoga puta ka zgradi Ujedinjenih nacija. Koju nepitku te\u010dnost \u0107e tamo ispiti – ni po jada kad je ne bismo svi gutali zajedno s njim – mo\u017eete i sami da zamislite. <\/p>\n Šta ho\u0107u da ka\u017eem? Realno, Boris Tadi\u0107, demokrate, socijalisti i uopšte cela vladaju\u0107a struktura Srbije do\u017eiveli su strahovito jak udarac, onaj od kojeg se, u redovnim okolnostima, pada kao pokošen, sa dobrim šansama da se više i ne ustane, barem ne u prethodnom agregatnom stanju. Jedan od stubova njihove politike ("Kosovo") potpuno je krahirao, a i drugi ("Evropa") opasno se ljulja, uglavnom zbog jalovog, pa i blago suicidalnog tvrdoglavljenja oko ovog prvog. Nekakvog tre\u0107eg stuba na\u010delno nema, osim ako neko ne shvata ozbiljno ona cirkusiranja sa raznim egzoti\u010dnim "prijateljima" koje Jeremija i društvo pabir\u010de širom sveta. Pa ipak, ne la\u017eimo se: njima nije ništa. Celoj strukturi vlasti ovaj kosovski kermes naškodio je koliko i soliteru povetarac. S druge strane, "ud\u017ebeni\u010dka" je istina da ovakva strateška katastrofa vladaju\u0107e politi\u010dke doktrine (koja, štaviše, još nije okon\u010dana i zaokru\u017eena, tj. još traje) sasvim prirodno i manje-više lako dovodi na vlast one koji se nalaze u opoziciji. Dešava li se to ovde? Taman posla, naprotiv: ova "kosovska pri\u010da" sahranjuje i ono malo posthumnih ostataka zaklane "rodoljuba\u010dke" opozicije, do\u010dim vladaju\u0107a struktura iz cele pri\u010de izlazi dodatno oja\u010dana. Sve sa prinovama, koje se još kao nešto femkaju & prenema\u017eu, ali se iz aviona vidi da su kuvane i pe\u010dene. Da li je ovo sve zajedno sasvim ludo? Jeste. Ali je, gle, istovremeno i sasvim logi\u010dno. <\/p>\n O \u010demu se onda ovde radi, ko tu pije a ko pla\u0107a, ko je tu lud a ko zbunjen? Da bismo razumeli šta se ta\u010dno dešava, treba prizvati u se\u0107anje onu ve\u0107 mitsku repliku nepoznatog regruta JNA poreklom iz bratske Bosne i Hercegovine, koji krajem juna 1991, negde u slovena\u010dkim gorama, televizijskom reporteru ovako opisuje sr\u017e operetnog terenskog derbija SFRJ-Janša: "Oni se kao otcjepljuju, a mi im kao ne damo." Skoro dvadeset godina kasnije, ista stvar se ponavlja na drugom mestu i u bitno druga\u010dijim okolnostima, ali je ono suštinsko KAO podjednako jako.<\/p>\n Verovatno sasvim nezavisno od volje, znanja i ube\u0111enja njenog nominalnog nosioca, "jeremi\u0107evska" politika "odbrane teritorijalnog integriteta pravnim i politi\u010dkim putem" tek je jedna koreografisana numera, iliti jedan pompezni a isprazni teatar, ne mnogo dobro izre\u017eiran. Ono što se tu "brani" još ranije je otišlo i ne\u0107e se vratiti, i to svi, ali baš SVI, odli\u010dno znaju. Drugim re\u010dima, vlast je od po\u010detka osu\u0111ena na neuspeh, jer "\u010duva" ono što ionako ve\u0107 nema, niti ima na\u010dina da to povrati. Pa opet, njeni oponenti (pre svega oni "desni") ne mogu istinski da kapitalizuju taj programirani (tek donekle i kontrolisani) neuspeh, jer ipak svi znamo, bar u trenucima iskrenosti, da ova vlast, ili njen prete\u017eni deo, "nije kriva" za bilo šta u vezi s Kosovom: sve je to završeno mnogo pre njenog vakta. Ako \u0107emo pravo, više je u sadašnjoj opoziciji onih koje bi se tu dalo štošta priupitati… Vi ste mo\u017eda na to i zaboravili, ali oni to predobro znaju. I strah ih je da biste ih se opsetili prvom prilikom kad bi previše zagalamili. <\/p>\n Šta je rezultat svega toga? Sveopšta sabornost u produ\u017eavanju smara\u010dke teatarske predstave u nedogled, ili bar dok se publika na\u010disto ne zamori, ili re\u017eiseri ne smisle nešto bolje. Zato je Skupština glasala kako je glasala glede dosadašnje i budu\u0107e "kosovske strategije", poništavaju\u0107i svaku konvencionalnu podelu na vlast i opoziciju. Ko je jedini isko\u010dio iz tog konsenzusa? DSS i LDP, naseljeni na dve strane istog o\u010daja. LDP smatra da gluma\u010dku trupu treba rasformirati, i da treba da se vratimo u "stvaran" \u017eivot, poslednji je \u010das. DSS, naprotiv, smatra da bi trebalo u svim \u010dinovima i scenama ovog olinjalog komada igrati mnogo \u017eeš\u0107e nego što to predvi\u0111a vladaju\u0107a filozofija, u osnovi neobavezno-šmirantska. <\/p>\n U celini i celosti, gotovo niko bitan u ovoj predstavi ne misli baš mnogo "ozbiljno". Svi otaljavaju svoje replike, svoje geste i grimase. Da li to zna\u010di da je onda sve zapravo u najboljem redu, da su stvari pod kontrolom, da smo u najboljem od mogu\u0107ih svetova? Re\u010deno novobasarijanski: jok, more. Rekao sam da vladaju\u0107a garnitura nema razloga za brigu, a ne da ih nema Srbija. Vozovi nam prolaze, a mi i dalje blenemo u Šarena Vrata, nesposobni da se pomerimo. Mizanscen je u\u017easno postavljen: Ovo ne valja, a Ono Drugo je još mnogo gore. Ukoliko nisi deo Ovoga, a Ono ti se gadi, prijatelju, nemaš se mnogo \u010demu nadati.<\/p>\n