Današnja Evropa strahovito podse\u0107a na Rimsku imperiju pred raspadom. Kakve su paralele u razvoju dve imperije <\/p>\n
Pi\u0161e: Josef Pravec<\/strong><\/em><\/p>\n Naizgled je nama Evropljanima za sada sve potaman. Da, mi pre\u017eivljavamo ekonomsku krizu, ali smo to imali i ranije, pa smo se s njom izborili. Pucaju li\u010dne i trgovinske veze, ali \u0107emo i to prebroditi. Ako se osvrnemo na istoriju, mo\u017eemo videti sli\u010dnu sliku: Rimska imperija je prosperirala da bi je progutala kriza, pa se i raspala. Anti\u010dka imperija gasila se tokom niza stole\u0107a, a u Evropi taj proces, imaju\u0107i u vidu nezadr\u017eivi tehni\u010dki i socijalni progres, mo\u017ee potrajati mnogo kra\u0107e. <\/p>\n Šta je zajedni\u010dko u padu velikih imperija? <\/p>\n 1. RATOVI VS.TRGOVINA Sli\u010dnosti izme\u0111u Evropske Unije i Rimske imperije su primetne ve\u0107 od samog po\u010detka. Ujedinjenju starog kontinenta pre nekoliko godina doprinosila je ekonomija. To se nije dogodilo odmah. O ekonomskoj uniji i, kao o minimalnom savezu, o carinskoj uniji govorili su još pre sto godina industrijalci i bankari nema\u010dke imperije. Ali to se dogodilo tek posle dva svetska rata, kada su pokreta\u010dka snaga postali preduzetnici sa obe strane Rajne, koji su hteli da ujedine rudnike uglja i gvozdene rude, metalurške i mašinske zavode. <\/p>\n I ra\u0111anje Rimske imperije bilo je izazvano materijalnim razlozima. Stotine godina pre njenog nastanka trgovci su povezali Sredozemlje mre\u017eom pomorskih puteva. Za pohode legionara i prisajedinjenje novih provincija nisu se toliko zalagali pravi vladari Rima i aristokratski senatori koliko predstavnici trgovinskih krugova, koji su u hijerarhiji vlasti bili stepenicu ni\u017ee. Italija je za njih bila premala. Rimski "zlatni vek" trajao je dva stole\u0107a, do 200. godine od Hristovog ro\u0111enja. <\/p>\n 2. OGROMNI POREZI Evropa slabi zbog ekonomske depresije, zbog kombinacije sporog rasta ekonomije, standarda bez pokri\u0107a, dugova, inflacije i nezaposlenosti. Još pre deset godina \u010dinilo se da je sve to savladivo, a posle neo\u010dekivane eksplozije svetske krize po\u010delo se u to sumnjati. Iako glavni razlog još nije jasan, ekonomija o\u010digledno strada. <\/p>\n Takav isti rebus rešavan je i pre dva milenijuma. Rimska imperija tako\u0111e je bila slo\u017eeni organizam sa 100 miliona stanovnika (danas u Evropi \u017eivi samo pet puta više ljudi). Imala je svoje zemljoposednike, finansijere, suvlasnike, rudare i zanatska udru\u017eenja. \u010cak ni ti "preduzetnici" nisu mogli da objasne zašto je odjednom postalo lošije nego pre koju godinu.<\/p>\n Od tre\u0107eg veka po\u010dela je da raste inflacija. Ljudi na tr\u017eištima odbijali su da primaju obescenjene pare vra\u0107aju\u0107i se naturalnoj trgovini. <\/p>\n Po\u010deli su se gasiti gradovi, sela su pretvarana u ogromni zatvoreni prostor. Za gradske robe u selima više nije vladalo interesovanje jer su gospoda nare\u0111ivala svojim ljudima da prave to isto iako je kvalitet bio nikakav, a roba se brzo kvarila. Vlasti su postepeno izgubile kontrolu nad velmo\u017eama i nisu mogle da ih prisile da redovno pla\u0107aju poreze. Zato su morali platiti više oni ostali. Preveliki porezi gušili su trgovinu i zanatstvo. <\/p>\n Sli\u010dnost je \u010disto slu\u010dajna. I danas Evropa rešava pitanje koliki bi trebalo da budu porezi da bi ih ljudi mogli podneti, a da dr\u017eava normalno funkcioniše. <\/p>\n 3. TERITORIJA KOJOM JE TEŠKO UPRAVLJATI EU nastala je kao ekskluzivni klub najrazvijenijih zapadnoevropskih dr\u017eava. Potom je on rastao da bi na kraju taj rast postao nekontrolisan. Za deset godina EU se pomerila na hiljade kilometara na Istok. <\/p>\n Ogromni organizam postao je trom i i njime je bilo teško upravljati. Tim pre što u Uniju ulaze dr\u017eave sa razli\u010ditim nivoom ekonomskog razvoja i razli\u010ditom kulturom. <\/p>\n Otprilike isto je bilo i u Rimu. Najpre su osvajanja novih teritorija pozdravljana trijumfalnim marševima i gradnjom monumentalnih spomenika. Ali nare\u0111enja imperatora iz dvorca prema granicama išla su nedeljama, a armije su se kretale mesecima. Vladari i generali koji su se nalazili daleko od centra sistematski su se bunili protiv centralne vlasti. Umesto toga, oni danas koriste dotacije iz Brisela, ali nenamenski. <\/p>\n 4. APSOLUTNA DEGENERACIJA MORALA<\/p>\n Savremena Evropa u 19. veku „gurala je uzbrdo" jedino zahvaljuju\u0107i tome što su elite i obi\u010dni smrtnici \u017eeleli ili bili prinu\u0111eni da veoma mnogo rade. Me\u0111utim, upravo se ta elita, spremna da se i sama \u017ertvuje kada je trebalo zapeti (o tome se toliko pisalo pre sto godina, a potom ponovo za vreme politi\u010dkih potresa), u eri potrošnje sasvim rastopila. <\/p>\n Teški rad zamenjen je kultom slobodnog vremena: pop muzika, fudbal i sabla\u017enjivi odjeci seksualne revolucije od mode do pornografije. Rim je cvetao upravo onda kada su aristokrate, seljaci i zanatlije \u017eeleli da donose odluke, da vojuju i rade. Kada se na Italiju sa svih strana svalilo bogatstvo, ona se na\u010disto ulenjila. <\/p>\n Orgijanja i praznovanja u prestonici trajala su polovinu dana u godini proizvode\u0107i otupela ose\u0107anja. Ali onoga \u010dega je trebalo za podizanje morala nije bilo dovoljno. <\/p>\n Najdrasti\u010dniji kaprici ispravljani su nasiljem. Imperator Kaligula je najpre imenovao svog konja za senatora. Društvo je to nekako i otrpelo. Za imperatora je sudbonosna bila briga o bud\u017eetu. Pustu kasu on je hteo da napuni prepravivši dvorac u raskošnu javnu ku\u0107u, u kojoj bi nudio \u017eene i k\u0107eri aritokrata. Kraj takvim planovima u\u010dinili su ma\u010devi pobunjenih oficira. U romanu „Posle nas potop" sve je to lepo opisao \u010deški pisac Jozef Toman. <\/p>\n 5. NEPO\u017dELJNO RA\u0110ANJE DECE Ni na šta obavezuju\u0107i na\u010din \u017eivota urušavao je tradicionalnu porodicu, na kojoj se stotinama godina temeljila dr\u017eava. Ljudi su izgubili interesovanje za decu. Za rimske matrone ra\u0111anje deteta bilo je prevelika obaveza, koje su se one na sve na\u010dine \u017eelele ratosiljati. Trudno\u0107a je kvarila fizi\u010dki izgled. Pošto su tada ljudi \u017eiveli kra\u0107e nego danas, nisu imali vremena za flertovanje i tra\u017eenje ljubavnica. Društvo bi ih ismejavalo. <\/p>\n O mnogome, ovog puta u muškom društvu, govori to što je filozof Plutarh ose\u0107ao potrebu da ka\u017ee kako je ljubav prema devojkama isto tako prijatna kao i ljubav prema momcima. Krunu takvom pogledu na svet darovao je Marko Aurelije, koji se smatrao mudracem na tronu. U svom filozofskom delu „Razmišanja o samom sebi" on je \u010ditaoce upozoravao da se ne treba uzdati u svoju decu, jer ona svejedno ne\u0107e opravdati nade. <\/p>\n Arheolozi koji su iskopavali ljudske kosti posute vulkanskim pepelom lansirali su teoriju kojom je objašnjeno da je do niske polne potencije Rimljana došlo usled hroni\u010dnog trovanja. Rimljani su previše u\u017eivali u vinu, ali su vino dr\u017eali u teškim olovnim buradima. Ali to nije dovoljno da bi se objasnio pad imperije. <\/p>\n 6. PRESELJENJE NARODA Dok su vladali dekadentni pogledi, koji su postepeno prodirali i u ni\u017ee slojeve društva, ne \u010dudi što imperija nije imala dovoljno ljudi, naro\u010dito onih koji pla\u0107aju poreze. A to je zapravo i problem savremene Evrope. Kontinent neumoljivo pusti. Pre sto godina svaki peti \u010dovek u svetu bio je sa Starog kontinenta, a danas – tek svaki deseti. Na oslobo\u0111ena mesta dolaze ljudi iz Afrike i Bliskog Istoka. Ili pak iz Jugoisto\u010dne Azije, pa i, u krajnjoj liniji, sa slovenskog istoka. <\/p>\n Pre osamdeset godina sve je bilo obrnuto. Govorilo se o prenaseljenosti, a "višak" Britanaca, Francuza i Holan\u0111ana "utapao" se u kolonije. S jedne strane, Evropa danas pozdravlja imigrante – oni bi trebalo da obezbede isplate budu\u0107ih penzija. Da li je naivno to mišljenje, pokaza\u0107e vreme. Ali ve\u0107 danas njihovo prisustvo izaziva netrpeljivost i ja\u010danje ksenofobskog populizma. <\/p>\n U Rimu su problem priliva novih ljudi uspešno rešavali sve dotle dok stranci nisu dobili vlast. Kada su u armiji postali ve\u0107ina, nastupio je prelomni trenutak. Vojska se harmonizovala i novi komandanti, grubi vo\u0111e plemena, priuštili bi sebi ogromna ovlaš\u0107enja. I u krajnjem stadijumu osvajali su potpunu vlast, a poslednje imperatore pretvarali su u svoje marionete. <\/p>\n Armija bez potrebne obuke i discipline nije mogla da o\u010duva granice. Od tristote godine Rimljani nisu napadali, ve\u0107 se branili. Ratoborni mongolski Guni i nema\u010dki Goti, Vandali i Franci podelili su imperiju, a na osvojenoj teritoriji zaveli red po svome. Zapadom su ovladali potpuno, a istok je uspeo da odoli. Ali su suštinsku ulogu po\u010deli igrati Grci, a i Jermeni su imali ve\u0107i uticaj i od samih Rimljana. <\/p>\n Naravno, neko \u0107e re\u0107i da se nešto tako u Evropi ne mo\u017ee dogoditi jer ovde armija ima sasvim ograni\u010denu ulogu. A šta ako sve više stranaca bude na \u010delu gradskih vlasti, u redovima poslanika i ministara? <\/p>\n 7. NEPO\u017dELJNI NASLEDNICI Kako smatraju neki istori\u010dari, Rimska imperija nije pala, ona se jednostavno transformisala. Ali i ti istra\u017eiva\u010di dopuštaju da je tranformacija pra\u0107ena ogromnim padom. <\/p>\n Belgijanac Anri Piren je \u010dak izneo tezu da je definitivni krah anti\u010dkog sveta izazvala islamska ekspanzija. Konzervativni zaštitnici evropskih vrednosti pesimisti\u010dki dodaju da je ta tvrdnja, na \u017ealost, ta\u010dna i danas. <\/p>\n Ali ova poslednja analogija ohrabruje. Rimska imperija nije otišla na drugi svet bez naslednika. Nju je zamenilo nekoliko dr\u017eava. U \u017eestokoj konkurenciji, ma kako to \u010dudno izgledalo, nije mogao da pobedi model koji je prevladavao u najve\u0107em i najnaprednijem delu – u Vizantiji. Kako je vreme pokazalo, pametnijima su se pokazali oni koji su \u017eiveli na periferiji imperije, u primitivnim oblastima pored severnih granica, na Rajni i Dunavu, a ne pored Sredozemnog mora. <\/p>\n Na njegovim obalama još dugo su opstajali civilizovani ljudi, koji su se pre\u010desto oslanjali na tradicije, a odbacivali novotarije. \u010ceške, na sre\u0107u, nema me\u0111u najrazvijenijima u Evropi… <\/p>\n Prevod: Rajko Doskovi\u0107<\/p>\n