Znamo li ko su nam u Avganistanu prijatelji, a ko neprijatelji? Al Kaida je naravno neprijatelj, ali izvan toga, slika postaje komplikovanija<\/p>\n
Pi\u0161e: Ejmi Dejvidson<\/strong><\/em><\/p>\n U septembru prošle godine, u štampu je procurila procena situacije u Avganistanu generala Stenlija Makristala. Trenutak nije bio slu\u010dajan. Predsednik Obama je pokušavao da reši kakav \u0107e rat voditi, koliko \u0107e on dugo trajati i koliko \u0107e vojnika u njega poslati. Makristal je imao \u010dvrst stav: najsigurniji put do pobede bio je da se pošalje još 45.000 vojnika u Avganistan – što pre to bolje.<\/p>\n Tog istog meseca, ameri\u010dki vojnici stacionirani u provinciji Balk na severu Avganistana planirali su operaciju „prona\u0111i i uništi". Nije im išlo. Prema izveštaju pripadnika Task Force Warriora, jedinice Desete planinske divizije, lokalno stanovništvo nije htelo da sara\u0111uje, pa su ih avganistanski vojnici i policajci „maltretirali i tukli". Meštani su „imali negativno mišljenje" o bezbednosnim snagama njihove zemlje, zabele\u017eio je autor izveštaja. Prema izveštaju, jedan komandir policijske stanice stupio je u seksualne odnose sa 16-godišnjom Avganistankom. Kada je drugi civil zbog toga otišao da se \u017eali komandiru stanice, komandir je naredio svom telohranitelju da na civila otvori vatru. Telohranitelj je to odbio, a komandir ga je pred civilom ubio.<\/p>\n To je jedan od oko sedamdeset šest hiljada poverljivih dokumenata ameri\u010dke vojske, uglavnom izveštaja sa terena, koje je na internetu objavila organizacija WikiLeaks, posve\u0107ena otkrivanju tajni. (Ova grupa tvrdi da je, na insistiranje svog izvora, odlo\u017eila objavljivanje petnaest hiljada drugih dokumenata zbog „minimizacije štete"; imena nekih avganistanskih doušnika su ipak objavljena.) WikiLeaks je novinarima New York Timesa, Guardiana i Der Spiegela prethodno omogu\u0107io uvid u celokupnu arhivu, koja obuhvata doga\u0111aje u \u010ditavom Avganistanu od januara 2004. do decembra 2009.<\/p>\n Skoro u istom trenutku, svi su se slo\u017eili da u dosijeima nema mnogo tajni i novih informacija. U tome ima istine. Ve\u0107ina stvari o kojima se govori ve\u0107 smo znali: da je re\u017eim predsednika Hamida Karzaja korumpiran i nepopularan, da je pakistanska obaveštajna slu\u017eba povezana sa talibanima, da gine previše civila. Pisalo se, pa i u ovim novinama, o ciljanim ubistvima. Znali smo i da su avganistanske oru\u017eane snage katastrofalne, \u010dak i nakon što smo potrošili 27 milijardi dolara na njihovu obuku. Ali sasvim je druga stvar znati šta se konkretno desilo jednoj šesnaestogodišnjakinji i \u010doveku koji se suprotstavio njenom silovatelju – i znati da je njen napada\u010d mogao da uradi to što je uradio jer je uz sebe imao našu vojsku i naš novac.<\/p>\n A šta još uvek ne znamo? Dokumenti su razli\u010dito obele\u017eeni, izme\u0111u ostalog navodi se i to da li su u incidentu u\u010destvovali „neprijatelji" ili „prijatelji". Izveštaj iz Balka nosi oznaku „neprijatelj", i u njemu se spominju pobunjenici koji su ubili jednog voza\u010da. Ali oznaka ovog i mnogih drugih izveštaja name\u0107e va\u017enije pitanje: znamo li ko su nam u Avganistanu prijatelji, a ko neprijatelji? Al Kaida je naravno neprijatelj, ali izvan toga, slika postaje komplikovanija. Da li je policijski komandir, koji mo\u017eda juri pobunjenike, ali ih pri tome stvara još više maltretiraju\u0107i lokalno stanovništvo, naš neprijatelj ili prijatelj? Kada naši vojnici u\u0111u u selo tog komandira i budu do\u010dekani neprijateljski, za \u010diji oni ra\u010dun ratuju?<\/p>\n Po svemu sude\u0107i, ni avganistanske oru\u017eane snage ne znaju ko su im prijatelji a ko neprijatelji. Prema jednom izveštaju iz 2008, jedan avganistanski policajac je „u javnom kupatilu pušio hašiš" kada su unutra ušetala dva pripadnika Avganistanske nacionalne armije. To zvu\u010di kao po\u010detak nekog vica, ali kraj nije smešan: policajac se „osetio ugro\u017eenim i došlo je do pucnjave". U septembru 2007, avganistanski vojnici su krenuli u potragu za petoricom policajaca koji su napustili svoj polo\u017eaj, i nekoliko minuta kasnije dovukli jednog od njih sa metkom u glavi. „Oni tvrde da su pokušali da ispale hitac upozorenja i da su greškom pogodili policajca", ka\u017ee se u izveštaju. Sve policijske jedinice su zatim povu\u010dene iz reona „da bi se izbegla krvna osveta". Oba ova incidenta zabele\u017eena su kao „prijateljska vatra".<\/p>\n Kad bi problem bio samo u nedisciplinovanim lokalnim jedinicama, onda bi rešenje koje je Makristal predlagao – više novca i bolja obuka – mo\u017eda moglo da uspe. Mo\u017eda bi uspeo i noviji plan o formiranju još jedne policijske slu\u017ebe. Ali zabuna oko prijatelja i neprijatelja se\u017ee mnogo dublje. Pakistancima pla\u0107amo milijardu dolara godišnje da bi se borili protiv talibana i drugih pobunjenika, a arhiva WikiLeaksa je ipak prepuna izveštaja poput onog iz maja 2007, o pakistanskoj slu\u017ebi dr\u017eavne bezbednosti koja šalje mre\u017ei Hakani „1000 motocikala" za samoubila\u010dke bombaške napade. Što je još va\u017enije, naša strategija se oslanja na ja\u010danje Karzaja – „našeg prijatelja i saveznika", kako ga je Obama nazvao u maju. Ali njega mnogi Avganistanci ne do\u017eivljavaju kao prijatelja, a nas povezuju sa njegovim neuspesima. Karzajev krug prijatelja obuhvata i sumnjive gospodare rata, na visokim funkcijama u njegovoj vladi, dok je njegov brat Ahmed Vali Karzaj, regionalni šef saveta Kandaharske oblasti, navodno upleten u kriminalne radnje. (On to pori\u010de.)<\/p>\n Bela ku\u0107a je prošle nedelje istakla da se mnogo toga promenilo u poslednjih sedam meseci, koliko je prošlo od doga\u0111aja opisanih u najsve\u017eijim dokumentima WikiLeaksa. I to je ta\u010dno: sada smo još dublje upleteni u avganistansku situaciju. Obama je udvostru\u010dio broj vojnika u Avganistanu, i sve je više \u017ertava – preko 60 nastradalih u julu, što je najve\u0107i mese\u010dni broj ameri\u010dkih \u017ertava od po\u010detka rata. Makristal je otpušten u junu, ali Obama je naglasio da \u0107e njegov naslednik, Dejvid Patreus, nastaviti da sprovodi istu strategiju. Eksperiment sa strogoš\u0107u u slu\u010dajevima korupcije okon\u010dan je kada je Karzaj spomenuo udru\u017eivanje sa talibanima, i naša se dr\u017eava povukla. Karzajeva prva reakcija na curenje dokumenata dobro oslikava njegov ose\u0107aj nedodirljivosti. Vahid Omar, njegov predstavnik za štampu, na pitanje New York Timesa „da li je nešto iz tih dokumenata razljutilo g. Karzaja i da li je mislio da je nešto od toga neta\u010dno" odgovorio je: „Mislim da nije."<\/p>\n Neki ameri\u010dki komentatori smatraju da su dokumenti bezna\u010dajni, jer u njima nema velikih otkri\u0107a. Endru Eksam, nekadašnji oficir i Makristalov savetnik, napisao je u autorskom \u010dlanku u New York Timesu da se neko sasvim razumljivo mo\u017ee zapitati „zbog \u010dega se di\u017ee tolika prašina". Washington Post piše da u „bezbednosnim think thankovima preovla\u0111uje ravnodušnost". Wall Street Journal u uvodnom \u010dlanku navodi da smo iz „mnogih neeksluzivnih informacija u tim dokumentima zaklju\u010dili da je rat pravi pakao." Preovla\u0111uju\u0107i stav u tim krugovima glasi da nema alternative: to je rat koji vodimo. Ali mo\u017eda \u0107e nam ovi dokumenti pomo\u0107i da se rešimo ovog rezigniranog stava. Mo\u017eda bismo mogli ponovo da razmislimo o drugim predlozima, poput onog o kampanji su\u017eenog obima, fokusiranoj na obra\u010dun sa Al Kaidom – što je bio plan uništen curenjem Makristalovog izveštaja. Mo\u017eda \u010dak i odlu\u010dimo, devet godina nakon dolaska, da je vreme da napustimo Avganistan.<\/p>\n