Svojom dugom i neprevazi\u0111enom istorijom nerazumnog nepoštovanja me\u0111unarodnih normi CIA je sebe lišila prava na postojanje<\/p>\n
Pi\u0161e: \u0160ervud Ros<\/strong><\/em><\/p>\n Centralna obaveštajna agencija (CIA) potvrdila je najgore strepnje svog tvorca Harija Trumana, koji se pribojavao da se ona mo\u017ee izroditi u "ameri\u010dki gestapo". Ona je to ve\u0107 dugi niz godina i nema nikakve nade da \u0107e se popraviti. Njena istorija je istorija 60 godina neuspeha i fašizma, a taj se resor nalazi u punoj protivre\u010dnosti sa duhom demokratije, zbog \u010dega ga treba zatvoriti, i to zauvek. <\/p>\n U godinama svog postojanja "Agencija", kako je još krste, dala je ameri\u010dkim predsednicima toliko mnogo pogrešnih informacija o toliko zna\u010dajnih pitanja, prekršila toliko mnogo zakona, falsifikovala toliko mnogo izbora, svrgnula toliko vlada, finansirala toliko diktatora, ubila i podvrgla mu\u010denju toliko nevinih ljudi, da su stranice njene zvani\u010dne istorije, \u010dini se, ispisane krvlju, a ne mastilom. Ljudi celog sveta smatraju CIA sramnom organizacijom, i takva ocena je – sramna za celu Ameriku – uglavnom ta\u010dna. Osim toga, pošto predsednik Obama ima maltene desetak drugih krupnih obaveštajnih resora od kojih dobija preporuke i informacije, postavlja se pitanje šta \u0107e mu CIA? On jednim potezom mo\u017ee da isklju\u010di iz federalnog resora za isplatu plate za 27 hiljada saradnika CIA uštedevši poreskim obveznicima mnogo milijardi dolara i izbrisavši sa ameri\u010dke zastave prljavu mrlju CIA. <\/p>\n Ako mislite da je to radikalna ideja, razmislite još jednom. Na radikalizam miriše upravo to što mi dajemo mogu\u0107nost gomili operativaca pod maskom da vršljaju po celom svetu seju\u0107i nered i haos pošto ne razmišljaju ni o moralu ni, ako je ve\u0107 tako, milosr\u0111u, koje je sastavni deo svake velike vere. Predlog za odbijanje optu\u017ebe na adresu islednika CIA, kako ih naziva Obama (\u010ditaj, d\u017eelata) – izaziva u\u017eas. Te zlo\u010dine treba nekako i jednom zaustaviti ina\u010de \u0107e se ponavljati. <\/p>\n "CIA je imala tajne centre za saslušanja i ranije – po\u010dev od 1950. godine, i oni su se nalazili u Nema\u010dkoj, Japanu i Panami", piše reporter "New York Timesa" Tim Vejner u svojoj knjizi "Legacy of Ashes, The History of The CIA" (Nasle\u0111e pepela ili istorija CIA). Vejner je dobio Pulicerovu nagradu za svoje radove na osvetljavanju delatnosti obaveštajne zajednice. "Ona je u\u010destvovala u mu\u010denjima zarobljenih neprijatelja i ranije, po\u010dev od 1967. godine, deluju\u0107i u Vijetnamu u okvirima programa ‘Feniks’. Ona je i ranije kidnapovala sumnjive za terorizam i izvršenje ubistava", isti\u010de autor. <\/p>\n ZLO\u010cINI U IRANU Tako je u Iranu 1953. godine, posle prevrata pod rukovodstvom CIA, na apsolutnu vlast vra\u0107en šah. Samim tim je ozna\u010den po\u010detak, kako piše novinar Viljam Blum u svojoj knjizi "Rogue State" (Dr\u017eava otpadnik) "25-godišnjeg perioda represija i mu\u010denja; naftna industrija zemlje vra\u0107ena je u strano vlasništvo, a pri tom su SAD i Britanija dobili po 40 odsto svaka". Otprilike u isto vreme u Gvatemali, dodaje Blum, zahvaljuju\u0107i organizovanoj zaveri koju je organizovala CIA, "svrgnuta je demokratski izabrana i progresivna vlada \u017dakoba Arbenca. To je ozna\u010dilo po\u010detak 40-godišnje istorije vojne hunte, eskadrona smrti, mu\u010denja, nestanka ljudi, masovnih ka\u017enjavanja i nevi\u0111ene surovosti, \u010dije su \u017ertve najmanje 200 hiljada ljudi. Nesumnjivo da je to bila jedna od najokrutnijih etapa u istoriji 20. veka". Masovna ubistva po broju \u017ertava uporediva su sa hitlerovskim genocidom protiv rumunskih i ukrajinskih Jevreja u vreme Holokausta. Ali o tome zna tek mali broj Amerikanaca. <\/p>\n Blum navodi i druge primere zlo\u010dina\u010dke delatnosti CIA. U Indoneziji je pokušala da 1957. godine svrgne pristalicu neutralnosti predsednika Sukarna. Agencija je planirala ubistvo Sukarna, pokušala ga uceniti falsifikovanim filmom seksualne sadr\u017eine, a tako\u0111e je ujedinila napore sa armijskim oficirima, koji su bili nezadovoljni predsednikom, i zapo\u010dela rat protiv indone\u017eanske vlade, u kome su u\u010destvovali ameri\u010dki piloti, koji su bombardovali ciljeve na zemlji. Taj pokušaj, sli\u010dan drugom pokušaju prevrata, preduzetom otprilike tada u Kostariki, pretrpeo je neuspeh. Tako\u0111e je propao pokušaj CIA da 1960. godine u Iraku uništi predsednika Abdulu Kasema. Druge avanture bile su još "uspešnije". <\/p>\n U Laosu je CIA u\u010destvovala u pokušajima prevrata 1958, 1959. i 1960. godine stvorivši u cilju svrgavanja vlade tajnu armiju, koja je imala 30 hiljada ljudi. U Ekvadoru je CIA svrgnula predsednika Hose Velaska, zato što je priznao novu kubansku vladu Fidela Kastra. CIA je tako\u0111e organizovala 1961. godine ubistvo izabranog premijera Konga Patrisa Lumumbe postavivši umesto njega na vlasti Mobutu Seka. "On je vladao zemljom sa takvom okrutnoš\u0107u i takvim divljanjem korupcije da je to šokiralo \u010dak i njegove koordinatore iz CIA", piše Blum. <\/p>\n U Gani je CIA organizovala 1966. godine vojni prevrat protiv lidera zemlje Kvame Nkrumaha. U \u010cileu je 1973. godine finansirala svrgavanje izabranog predsednika Salvadora Aljendea dovode\u0107i na vlast okrutni re\u017eim Augusta Pino\u010dea, koji je uništio tri hiljade politi\u010dkih protivnika i podvrgnuo mu\u010denju hiljade ljudi. U Gr\u010dkoj je 1967. godine CIA pomogla da se onemogu\u0107e izbori i podr\u017eala vojni prevrat, tokom koga je samo u prvom mesecu ubijeno osam hiljada Grka. "Mu\u010denja, koja su vršena naju\u017easnijim na\u010dinima, naj\u010deš\u0107e uz pomo\u0107 opreme iz SAD, pretvorila su se u svakodnevnu praksu", piše Blum. <\/p>\n U Ju\u017enoj Africi CIA je predala re\u017eimu aparthejda informaciju koja je dovela do hapšenja lidera Afri\u010dkog nacionalnog kongresa Nelsona Mendele, koji je potom proveo u zatvoru dugi niz godina. U Boliviji je 1964. godine CIA svrgnula predsednika Viktora Pasa. U Australiji je CIA od 1972. do 1975. godine predala milione dolara politi\u010dkim protivnicima laburisti\u010dke partije. To isto se desilo u Brazilu 1962. godine. A 1960. godine u Laosu je CIA falsifikovala rezultate izvora i na vlast dovela diktatora. Sedamdesetih godina u Portugaliji CIA je finansirala antivladine kandidate, protivnike vladaju\u0107ih laburista. Na Filipinima je od 1970. do 1990. godine podr\u017eavala vlade koje su protiv sopstvenog naroda primenjivale mu\u010denje i masovna ka\u017enjavanja. U 90-im godinama u Salvadoru je pru\u017eala podršku bogatim ljudima tokom gra\u0111anskog rata, koji je odneo 75 hiljada \u017eivota mirnih stanovnika. Spisak bi se mogao nastaviti i dalje. <\/p>\n ZLO\u010cINI NARU\u010cENI IZ BELE KU\u0106E Bezuslovno da je ogromnu mr\u017enju prema ameri\u010dkom narodu i ameri\u010dkim poslovnim krugovima proizvela CIA. Pošto agencija uglavnom deluje tajno, ve\u0107ina Amerikanaca ništa ne zna o zlo\u010dinima koji se vrše u njihovo ime. Kako piše u knjizi "Blowback" \u010calmers D\u017eonson, dugogodišnji rukovodilac CIA Robert Gejts, koji je danas na funkciji ministra odbrane, priznao je da su ameri\u010dke obaveštajne slu\u017ebe po\u010dele pomagati mud\u017eahedinima u Avganistanu šest meseci pre nego što su tamo decembra 1979. godine ušle sovjetske trupe. <\/p>\n Kako se to \u010desto dešavalo, CIA je reagovala na zlo\u010dina\u010dku naredbu koja je dolazila od aktuelnog predsednika imperije, koji se uselio u Belu ku\u0107u. Ovog puta to se dogodilo 3. jula 1979. godine, a nare\u0111enje je izdao predsednik D\u017eimi Karter. Agencija je dobila nalog da pru\u017ei pomo\u0107 protivnicima prosovjetskog re\u017eima u Kabulu kako bi isproivocirali Kremlj na upad. "CIA je podr\u017eavala Osamu bin Ladena, kao i mnoge druge radikalno raspolo\u017eene fundamentaliste iz reda avganistanskih mud\u017eahedina, minimalno od 1984. godine", piše D\u017eonson. Ona je pomagala Bin Ladenu da pripremi za rat u Avganistanu 35 hiljada Arapa. <\/p>\n Na taj na\u010din Karter, kao i njegovi naslednici u vladi Buša Starijeg – Gejts, Dik \u010cejni, Donald Ramsfeld, Kondoliza Rajs, Pol Volfovic i Kolin Pauel – "svi zajedno snose odgovornost za pogibiju 1,8 miliona Avganistanaca, za pojavu 2,6 miliona izbeglica i za 10 miliona neeksplodiranih mina, jer su to bile posledica njihovih odluka. Oni su tako\u0111e odgovorni za "kolateralnu štetu" nanetu Njujorku septembra 2001. godine, koju je nanela ista ona organizacija kojoj su pomagali u godinama antisovjetskog avganistanskog otpora", isti\u010de D\u017eonson. I što je još gore, re\u017eim Buš-\u010cejni posle 11. septembra nije \u017eeleo da uvodi bilo kakva ograni\u010denja na delatnost agencije. "Oni su utemeljili sistem tajnih zatvora, u kojima su oficiri CIA i saradnici ugovornih organizacija koristili najrazli\u010ditije metode, uklju\u010duju\u0107i mu\u010denje", pisao je Vejner. Prema nekim ocenama, CIA je 2006. godine u tajnim zatvorima dr\u017eala 14 hiljada ljudi. To je ozbiljan zlo\u010din protiv \u010dove\u010dnosti. <\/p>\n To što CIA apsolutno ne zanima pravi\u010dnost i što ona apsolutno bez razloga sprovodi svoje surove akcije, mo\u017ee se i shvatiti ako se pogledaju hapšenja koja ona vrši tek onako, odoka. "U godinama posle teroristi\u010dkih napada 11. septembra saradnici CIA su uhapsili vipe od tri hiljade ljudi u više od sto zemalja sveta", piše Vejner naglašavaju\u0107i da je tek 14 ljudi iz reda uhapšenih "bilo na funkciji šefova u Al-Kaidi i njenim filijalama. Zajedno s njima, Agencija je uhapsila stotine nevinih ljudi koji su postali zatvorenici-fantomi u tom ratu protiv terora". <\/p>\n Što se ti\u010de dostavljanja preciznih obaveštajnih podataka Beloj ku\u0107i, i na tom polju je rad CIA do\u017eiveo potpuni fijasko. Agencija je govorila predsedniku Karteru da narod Irana voli svog šaha i da je on \u010dvrsto na vlasti. U isto vreme je svaki \u010ditalac \u010dasopisa "Harper,s", koji je prodavan na kioscima za dolar, mogao da pro\u010dita da je njegovo svrgavanje neminovno. Tako se i dogodilo. S godinama je agencija po\u010dela da greši \u010deš\u0107e nego što je davala ispravne ocene. <\/p>\n Prema izveštaju agencije Associated Press, kada je Senat postavljao na du\u017enost novog direktora CIA Leona Panetu, ovaj je izjavio da administracija Baraka Obame ne\u0107e sudski goniti saradnike agencije "koji u\u010destvuju u surovim saslušavanjima, \u010dak ako primenjuju mu\u010denje, ukoliko oni ne izlaze izvan okvira svojih du\u017enosnih instrukcija". To \u0107e omogu\u0107iti islednicima da izbegnu kaznu za izvršenje o\u010dito zlo\u010dina\u010dkih nare\u0111enja, koje oni po svim osnovama mogu i ne izvršiti. <\/p>\n SKORO KAO TRE\u0106I RAJH "Paneta je tako\u0111e izjavio, da \u0107e administracija Baraka Obame nastaviti sa prebacivanjem stranih uhapšenika u druge zemlje radi saslušanja, ali samo ukoliko ameri\u010dki zvani\u010dnici budu sigurni da zatvorenike ne\u0107e mu\u010diti", pišu autori \u010dlanka Associated Press. Ako je prošlost tek po\u010detak, kako Paneta mo\u017ee biti siguran da \u0107e kolege razbojnika iz CIA u zemljama kao što su Egipat i Maroko obustaviti mu\u010denje svojih zatvorenika? Zašto je CIA kidnapovala ljude na ulicama Milana i Njujorka, a zatim ih prebacivala u te zemlje ako ne zbog mu\u010denja? Naravno, nije to bio poklon za uhapšene u vidu putovanja na Sredozemno more. Svojom dugom i prakti\u010dno neprevazi\u0111enom istorijom nerazumnog nepoštovanja me\u0111unarodnih normi CIA je sebe lišila prava na postojanje. <\/p>\n To \u0107e biti gore od nesre\u0107e ako predsednik Barak Obama nastavi ne\u010dove\u010dnu (i nezakonitu) praksu hapšenja i prebacivanja ljudi u zatvore CIA, koju je po\u010deo predsednik Bil Klinton, a suštinski proširio predsednik Buš. Ako Bela ku\u0107a misli da njeni agenti mogu da vršljaju po celom svetu, da hapse i mu\u010de svakog \u010doveka po svom izboru i bez naloga suda, bez poštovanja pravne procedure, a da pri tom ne snose odgovornost za svoje prestupe, onda to svedo\u010di samo o jednom: da Amerikanci sebe smatraju Rasom Gazda, koja stoji iznad me\u0111unarodnih zakona. To se ne razlikuje od one filozofije zahvaljuju\u0107i kojoj je nastao Tre\u0107i rajh Adolfa Hitlera. Bi\u0107e to najve\u0107i paradoks ako ameri\u010dki bira\u010di koji su odbacili rasizam i glasali za konstitucionog pravnika, koji potvr\u0111uje prestupni\u010dke poglede svog prethodnika na takvu vrstu delatnosti. Nezakonita hapšenja i izru\u010denja neophodno je zaustaviti. CIA je neophodno zabraniti. <\/p>\n Šervud Ros je konsultant za pitanja odnosa sa javnoš\u0107u, koji \u017eivi u Majamiju. Ranije je pisao za "Chicago Daily News", "New York Herald Tribune" i niz informativnih agencija. Danas piše za "Global Research". <\/em><\/p>\n Global Research, Kanada<\/p>\n