Ne postoji ni stvarni ni paralelni svet u kojem bi Beograd mogao da upravlja Kosovom, a kamoli svet u kojem bi Kosovo bilo deo Srbije.<\/p>\n
Pi\u0161e: Kristofer Hi\u010dens<\/strong><\/em><\/p>\n Impresivna odluka Me\u0111unarodnog suda pravde u Hagu – da odbaci tvrdnju Srbije da je proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. bilo nezakonito – uglavnom je ignorisana ili iskoriš\u0107ena za la\u017eno alarmantna predvi\u0111anja hipoteti\u010dkih budu\u0107ih secesija. Ako dozvolimo ovaj presedan, kukaju mnogi, kako \u0107emo spre\u010diti otcepljenje, na primer, Katalonije.<\/p>\n Ovakvo razmišljanje je dvostruko pogrešno. Za po\u010detak, ne postoji ni stvarni ni paralelni svet u kojem bi Beograd mogao da upravlja Kosovom, a kamoli svet u kome bi Kosovo bilo deo Srbije. Me\u0111unarodni sporazumi kojima je Kosovo priznato kao sastavni deo Jugoslavije slu\u017eili su upravo tome: ono je bilo \u010dlan šire federacije stvorene nakon 1918, a ne sastavni deo jednog od njenih \u010dinilaca. (Pravni detalji o ovoj klju\u010dnoj razlici mogu se na\u0107i u knjizi Noela Malkoma Kosovo: kratka istorija.) \u010cak su i stari tvrdokorni jugoslovenski komunisti dali Kosovu status autonomne pokrajine ustavom iz 1974. Veliki je zlo\u010din – jedan od mnogih velikih zlo\u010dina – bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševi\u0107a što je poništio oba ova sporazuma. Prakti\u010dno odmah nakon dolaska na vlast 1989. ukinuo je autonomiju Kosova. Zatim je uništio \u010ditavu jugoslovensku federaciju svojim suludim i genocidnim poduhvatom stvaranja osvaja\u010dke „Velike Srbije". Nezavisnost Kosova je poslednji \u010din sloma tog naopakog i luda\u010dkog plana. O\u010dekivati od albanske ve\u0107ine da pristane na restauraciju srpskog suvereniteta bilo bi isto kao i o\u010dekivati od Poljske da zatra\u017ei ujedinjenje sa Rusijom ili Nema\u010dkom.<\/p>\n Što se ti\u010de pitanja „presedana", koje konstantno i licemerno pote\u017eu Rusija i Kina, \u010dovek samo mo\u017ee da se zapita: „Kakav presedan?" Moskva i Peking su štitili Miloševi\u0107a dok je pokušavao da u Evropi sprovodi etno-fašizam, i obe te dr\u017eave imaju na svojim teritorijama nemirne manjine ili gaje teritorijalne pretenzije. Da li bi se njihov stav prema Tibetu ili Gruziji zaista promenio da je Me\u0111unarodni sud pravde doneo druga\u010diju odluku? Odgovor se sam name\u0107e. Smešno je da bilo koji od ova dva re\u017eima glumi da mu je stalo do me\u0111unarodnog prava.<\/p>\n Šta je onda sa Katalonijom, Baskijom, Kvebekom i Škotskom? To su veoma stara i komplikovana pitanja i nemaju nikakvih sli\u010dnosti sa modernom istorijom Balkana. Iskustvo nas u\u010di da se narodi unutar ve\u0107ih zajednica ne odlu\u010duju olako na otcepljenje. Kada bi Španija, Kanada ili Ujedinjeno Kraljevstvo tretirale svoje manjine tako nasilno i šovinisti\u010dki kao što je Srbija postupala sa Kosovom, istorija naroda Katalonije, Baskije, Kvebeka i Škotske ukazuje na to da bi njihova pobuna sada bila nezaustavljiva. Ovaj nacionalizam je „sputan", bar u evropskim slu\u010dajevima, trajnom primamljivoš\u0107u \u010dlanstva u ve\u0107oj zajednici Evropske unije, koja od svojih \u010dlanica zahteva da poštuju manje narode i udaljene regione. Sada je ova prilika dostupna i Srbiji i Kosovu, što nije bio slu\u010daj dok je Miloševi\u0107 kršio svaki mogu\u0107i zakonski princip. Uz to, teško je zamisliti Katalonce ili Škotlan\u0111ane kako protestuju tra\u017ee\u0107i nezavisnost i nose\u0107i transparente „Setite se Kosova". <\/p>\n Osim mirnog i neosporavanog razdvajanja \u010ceha i Slovaka po\u010detkom devedesetih (koje se tako\u0111e odigralo u svetlu potencijalnih evropskih integracija), iz skorije evropske istorije pamtim samo dva primera „secesije" na takozvanom evropskom tlu. Oba slu\u010daja karakteriše prevara i bezakonje. Prvi je bio proglašenje isklju\u010divo turske dr\u017eavice na teritoriji Kipra 1983, a drugi proglašenje isklju\u010divo srpske dr\u017eavice na teritoriji Bosne, deset godina kasnije. Nijedan od ova dva „pu\u010da" nije izvelo lokalno stanovništvo: i jedan i drugi je omogu\u0107ila okupatorska armija. Nijedan nije, niti \u0107e ikada biti, me\u0111unarodno priznat. Toliko o „presedanu".<\/p>\n Ne treba ulepšavati kosovsku dr\u017eavu. Bar dva aspekta njenog delovanja zaslu\u017euju hitnu i kriti\u010dku pa\u017enju: njena politika prema ve\u0107inski srpskoj enklavi oko Mitrovice i njen stav prema srpskom kulturnom blagu koje ostaje na njenoj teritoriji. Ali me\u0111unarodna zajednica je u mnogo boljoj poziciji da pru\u017ei zaštitu i pregovara o ovim pitanjima nego što bi to bilo mogu\u0107e u nekom izmaštanom novouspostavljenom „suverenitetu" Srbije.<\/p>\n Mnogo \u0107emo izgubiti ako zaboravimo Kosovo i strašna zbivanja koja su na kraju dovela do samoopredeljenja skoro dva miliona njegovih \u017eitelja. Pošto su godinama bili lišavani najosnovnijih nacionalnih i ljudskih prava, pa zatim pod pretnjom oru\u017ejem potrpani u vozove i deportovani, pošto im je pre\u0107eno masovnim ubistvom, ove ljude je spasla intervencija \u010dija je jednostavna poruka glasila da postoji granica iza koje se zakon više ne mo\u017ee kršiti i tu\u0111a savest stavljati na probu. Na Kosovu nema nafte. Dr\u017eavni interesi Izraela tu ne igraju nikakvu ulogu. Na tome se nisu mogli dobiti glasovi – naprotiv. Veliki deo \u017ertava \u010dinili su muslimani. Bilo je to u\u017eurbano spasavanje ameri\u010dkog i evropskog obraza, i uklanjanje u\u017easne pretnje za mir u regionu. Mnogi hrabri i \u010dasni Srbi mogu da ka\u017eu da je u tom procesu tako\u0111e uklonjena i jedna šteto\u010dina koja je bila neprekidna pretnja njihovoj zemlji.<\/p>\n To je bilo tada. Sada bi bilo neoprezno spekulisati o tome koliko daleko jedan re\u017eim mo\u017ee da ode, misle\u0107i da je zašti\u0107en od kazne i posledica. Sukobi u Iraku i Avganistanu su se otegli i poljuljali našu nepokolebljivost. Diktatori u Iranu i Severnoj Koreji to ose\u0107aju, a uvek se mo\u017ee o\u010dekivati da \u0107e im Rusija i Kina pru\u017eiti zaštitu i opravdanja.<\/p>\n Peš\u010danik.net<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ne postoji ni stvarni ni paralelni svet u kojem bi Beograd mogao da upravlja Kosovom, a kamoli svet u kojem bi Kosovo bilo deo Srbije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47449","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47449","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47449"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47449\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47449"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47449"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47449"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}