{"id":47446,"date":"2010-08-01T08:40:01","date_gmt":"2010-08-01T08:40:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47446"},"modified":"2010-08-01T08:40:01","modified_gmt":"2010-08-01T08:40:01","slug":"dinastija-petrovic-uzvraca-udarac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/08\/01\/dinastija-petrovic-uzvraca-udarac\/","title":{"rendered":"Dinastija Petrovi\u0107 uzvra\u0107a udarac"},"content":{"rendered":"

Ho\u0107e li zakonom o dinastiji Petrovi\u0107 biti rešen njihov politi\u010dki i imovinski status Šta stoji u testamentu kralja Nikole, a šta njegovim naslednicima nudi Vlada<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: \u010cedo Prelevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Ho\u0107e li vladala\u010dka dinastija Petrovi\u0107 biti rehabilitovana i pravi\u010dno obešte\u0107ena – pitanja su koja su otvorena posle odluke crnogorske vlade da posebnim zakonom reši status potomaka slavnih Petra Prvog, Njegoša, kralja Nikole.<\/p>\n

Sude\u0107i po javno iskazanom nezadovoljstvu princa Nikole Petrovi\u0107a, arhitekte iz Pariza, jedinog "autenti\u010dnog" naslednika loze Petrovi\u0107a, ova tema tek treba da bude "apsolvirana".<\/p>\n

Dinastija, reklo bi se, uzvra\u0107a udarac za gotovo sto godina progonstva i nerešenog statusa: hvataju\u0107i vlast u Crnoj Gori u "cajtnotu" pred obele\u017eavanje stogodišnjice krunisanja kralja Nikole, njegov praunuk Nikola za\u010dudio se što Vlada govori samo o "sitnijim" materijalnim privilegijama, a zaboravlja šta su sve Petrovi\u0107i imali. <\/p>\n\n\n\n
\n

Plavi dvorac<\/strong> <\/em><\/p>\n

Još 2005. Vlada je donela odluku da se Nikoli ustupi na koriš\u0107enje deo Plavog dvorca na Cetinju, ali se na to u me\u0111uvremenu zaboravilo, baš kao što je "zbog nedostatka sredstava" ugašena i kulturna manifestacija "Cetinjsko bijenale" \u010diji osniva\u010d je crnogorski princ. Plavi dvorac je 1895. godine i sagra\u0111en upravo za prestolonaslednike kraljevskog trona, tada za princa Danila. Još 1910. u ovo lepo zdanje, koje je imalo i bazen i tenisko igralište, uvedeno je elektri\u010dno osvetljenje. Poslednjih decenija zgrada je koriš\u0107ena kao galerijski prostor.<\/em><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Zaboravlja se, izgleda, i da su naslednici prvog crnogorskog kralja, odlukom Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 31. marta 1927. godine obešte\u0107eni zbog konfiskacije imovine.<\/p>\n

– Ovlaš\u0107uje se Ministarstvo finansija da, na osnovu prethodnog sporazuma sa bivšom dinastijom Petrovi\u0107-Njegoš, isplati prestolonasledniku Danilu i deci kneza Mirka, knezu Petru i kneginjama Kseniji i Veri, delom u gotovom a delom u obrocima u do\u017eivotnoj renti ukupno svima 42 miliona dinara – stoji u toj odluci. – Ispunjenjem me\u0111usobnih obaveza imovina dinastije Petrovi\u0107-Njegoš postala je vlasništvo dr\u017eave…<\/p>\n

Obaveze su ispunjavane \u010dak i za vreme Drugog svetskog rata, sve do 1945. do kada su naslednici dinastije Petrovi\u0107, uz ranije obešte\u0107enje u gotovom, primali po 2.000 franaka mese\u010dno. Apana\u017eu su ukinule komunisti\u010dke vlasti nove Jugoslavije, 1945. godine, kada su pravo na nadoknadu imali još samo princeza Ksenija i princ Mihailo, otac Nikole Petrovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
\n

Ponuda<\/strong> <\/em><\/p>\n

Princu Nikoli zakonom je ponu\u0111eno da dobije u trajno vlasništvu ku\u0107u kralja Nikole sa zemljištem u Njegušima, kao i stan – zgradu od 450 kvadrata koja bi tek trebalo da se gradi na Cetinju. Mese\u010dna primanja za Nikolu Petrovi\u0107a odre\u0111ena su u iznosu bruto plate koju prima predsednik Crne Gore, što je u ovom trenutku blizu 3.000 evra.<\/em><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Otvoreno je, tako, još jedno pitanje: koliko Crna Gora, kao pravni naslednik KSHS i Jugoslavije stvarno duguje Petrovi\u0107ima? Tako\u0111e: ako se ponište odluke Podgori\u010dke skupštine iz 1918. o konfiskaciji imovine kraljevske dinastije, ho\u0107e li, mo\u017eda, stupiti na snagu testament Nikole Prvog, napisan na Cetinju 12. avgusta 1915. godine? <\/p>\n

Iz tog dokumenta mo\u017ee se videti šta su sve, "jedan kroz jedan", imali Petrovi\u0107i. Kralj je, recimo, sinu Danilu ostavio stari, ali i novi dvorac u Nikši\u0107u i Rijeci Crnojevi\u0107a, ku\u0107u i šumu na Lov\u0107enu, Biogradsku goru, dvor na Cetinju, a od nepokretnosti grbove, srebrninu, biblioteku, sablju Nemanji\u0107a… Sinu Mirku kralj je namenio dvorac na Kruševcu u Podgorici, Tihu, zemlju i maslinjak na Pinješu i Trešnju, šumu i zabran u Dugi. Sin Petar trebalo je da dobije ku\u0107u i zemlju na Njegušima, imanje pod Gora\u017edom, brdo Trebjesa u Nikši\u0107u, fabriku u Viru, celu Topolicu od brda do mora u Baru. I za k\u0107eri je odredio nasledstvo, u vidu pr\u0107ije i novca od prodaje ku\u0107e u Carigradu. A kraljica Milena "imala je bez pogovora da \u017eivi u stari dvor na Cetinje" uz godišnju apana\u017eu od 100.000 perpera…<\/p>\n

Zanimljivo je da je imovinski testament ostarelog kralja (svojevremeno je napisao i "politi\u010dki") misteriozno nestao iz arhivskog odeljenja Narodnog muzeja na Cetinju, negde u vreme burnih zbivanja 1989. godine. Sva nabrojana imovina, kao i još mnogo toga, od umetni\u010dkih slika do ordenja, nakita i drugih vrednosti, u me\u0111uvremenu je tretirano kao "dr\u017eavna imovina.<\/p>\n

Nikola Petrovi\u0107 \u0107e, dakle, biti i formalno priznat za princa, naslednika i "nastavlja\u010da tradicije" dinastije, ali on ne krije da se u me\u0111uvremenu razo\u010darao u Crnu Goru u koju je po\u010deo da dolazi tek devedestih godina prošlog veka.<\/p>\n

– Vizija te Crne Gore koju sam otkrivao sa puno sre\u0107e i entuzijazma i današnje teško su spojive za mene. Ponekad imam ose\u0107aj da to nije ista zemlja, niti isti ljudi – izjavio je nedavno, baš na 13. jul, dr\u017eavni praznik Crne Gore.   <\/p>\n\n\n\n
\n

Potomci Kralja Nikole i Kraljice Milene<\/p>\n

Nikola Petrovi\u0107 Njegoš (1841-1921) postao je knjaz Crne Gore i brda 1860. kada se i o\u017eenio Milenom (1847-1923), ro\u0111enom Vukoti\u0107. Knjaz Nikola je 1910. godine proglašen za kralja Crne Gore. Izrodili su dvanaestoro dece – devet k\u0107eri i tri sina:<\/p>\n

* Zorka (1864-1890) se udala 1883. za kneza Petra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, docnijeg kralja Srbije. Izrodili su petoro dece: Jelenu (1884-1962), Milenu (1886-1887), \u0110or\u0111a (1887-1972), Aleksandra (1888-1934) i Andriju (1890, umro nekoliko dana po ro\u0111enju).<\/p>\n

*Milica (1866-1951) se udala 1889. za ruskog velikog kneza Petra Nikolajevi\u010da Romanova.<\/p>\n

*Stana (1867-1935) se udala 1889. za ruskog kneza \u0110or\u0111a Maksimilijanovi\u010da Romanovskog, a potom se 1907. udala za velikog kneza Nikolu Nikolajevi\u010da Romanova.<\/p>\n

*Marica (1869-1885).<\/p>\n

Prestolonaslednik Danilo (1871-1939) se o\u017eenio 1899. Jutom (po prelasku u pravoslavlje Milicom), vojvotkinjom od Meklenburg-Noesterlica. Nesu imali dece.<\/p>\n

*Jelena (1872-1952) se udala 1896. za italijanskog prestolonaslednika, docnijeg kralja Vitorija Emanuela.<\/p>\n

*Ana (1874-1971) se udala 1897. za Franca Jozefa od Batenberga.<\/p>\n

*Sofija (1876, umrla sa tri meseca).<\/p>\n

*Princ Mirko (1879-1918) se o\u017eenio 1902. Natalijom (1882-1950), ro\u0111enom Konstantinovi\u0107, \u010diji je otac po \u017eenskoj liniji bio unuk Jevrema, brata srbijanskog knjaza Miloša Obrenovi\u0107a. Mirko i Natalija su izrodili pet sinova: Stevana (1903-1908), Stanislava (1905-1907), Mihaila (1908-1986), Pavla (1910-1933), Emanuela (1912-1928). Princ Mihailo se o\u017eenio 1941. k\u0107erkom francuskog lekara \u017denevjevom i dobio 1944. sina Nikolu.<\/p>\n

*Ksenija (1881-1960) i Vjera (1887-1927) se nisu udavale.<\/p>\n

Princ Petar (1889-1932) se o\u017eenio 1924. Violetom Vegner (po prelazu u pravoslavlje Ljubicom). Nisu imali dece.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

  
Ve\u010dernje novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ho\u0107e li zakonom o dinastiji Petrovi\u0107 biti rešen njihov politi\u010dki i imovinski status Šta stoji u testamentu kralja Nikole, a šta njegovim naslednicima nudi Vlada<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47446","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47446","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47446"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47446\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47446"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47446"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47446"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}