Dakle, \u0107era\u0107emo se još, sve dok i sami ne shvatimo da od svega nije ostalo ništa opipljivije.<\/p>\n
Pi\u0161e: Ivan Torov<\/strong><\/em><\/p>\n Prire\u0111ena je, bez sumnje, još jedna impozantno šarena predstava za narod. Ispade, me\u0111utim, da narod baš i nije bio preterano impresioniran onim što je video i \u010duo. Jedanaesto\u010dasovna debata u Skupštini Srbije, koja je, ka\u017eu, bila zamišljena kao nekakav (ko zna koji po redu) istorijski prelom, zapravo je poslu\u017eila kao idealna tribina da se i svetu i nama samima poru\u010di: nema predaje, Kosovo je naše i osta\u0107e naše, ma koliko to našem mrskom neprijatelju smetalo, nema revizije politike prema Kosovu, diskontinuiteta sa strategijom, koju je svojevremeno osmislio Miloševi\u0107, a u modifikovanoj „demoktratskoj" i „miroljubivoj" varijanti sprovode, najpre Koštunica, a potom i Tadi\u0107. I koja je Kosovo u\u010dinila nedostupnim i izgubljenim.<\/p>\n Dakle, \u0107era\u0107emo se još, sve dok i sami ne shvatimo da od svega nije ostalo ništa opipljivije. Osim, mo\u017eda, \u010dinjenice da smo, i posle svega, još jedne krupne me\u0111unarodne kompromitacije, koja je ovog puta pristigla iz tog, za Srbiju i Srbe „pogubnog" i „tragi\u010dnog" Haga, ostali nepokolebljivi u \u010dvrstini našeg uverenja da se u „svetu vozi pogrešnom stranom". I jalovoj nadi da \u0107e se svi, sem doma\u0107ih kreatora zabluda, iluzija i obmana, jednom opametiti i predomisliti. Posmatrali smo, u stvari, reprizu loše skrojene patriotske priredbe, \u010diji prevashodni cilj nije bio da podstakne neka nova, modernija i sve\u017eija promišljanja o Kosovu, svetu i nama samima, preokrene dominaciju gubitni\u010dke (kosovske) filozofije da se iz poraza stalno ide u nove – pobede, ve\u0107 da se iz još jedne avanture (koja se, istini za volju, grani\u010di sa vratolomijom) izvuku \u010ditave glave, sa\u010duvaju fotelje, vlast, monopoli, odbrani pravo na sopstvenu apsolutnu nevinost i nepogrešivost. <\/p>\n Usvajanjem nove rezolucije, uz nesebi\u010dnu pomo\u0107 i asistenciju starih i novih, genetski modifikovanih radikala, dakle, svih onih koji su nas, preko Kosova uvalili u ogromne nevolje, zakamuflirana je, na kra\u0107i ili du\u017ei rok, svejedno, odgovornost vladaju\u0107e garniture za sve promašene taktike i strategije, pogrešne procene, prekomerno (i uludo) iscrpljivanje i trošenje društvene energije i potencijala (i novca, dabome) na unapred izgubljene bitke. Pa je valjda i normalno što je, uporedo sa optu\u017ebom da MSP „iz politi\u010dkih razloga" nije odgovorio na „suštinsko" pitanje (koje Srbija nije ni postavila) albanske (kosovske) secesije, izostalo i racionalno i uverljivo objašnjenje – zašto se oru\u017eje, koje je ovdašnja vlast „mudro" spremila protiv drugih, u me\u0111uvremenu okrenulo protiv Srbije. <\/p>\n Iz neznanja, politi\u010dke nezrelosti, pravnog i spoljnopoliti\u010dkog amaterizma, \u010dak i diletantizma, nepriznavanja realnosti, slepog verovanja da su „pravda i istina" uvek i isklju\u010divo na našoj strani, ma šta drugi mislili o nama? Svi su ti razlozi u igri, a i neki drugi, pre svega, manir srpske politi\u010dke i nacionalne „elite" da mo\u017ee \u010diniti šta joj je po volji, da lako, brzo, i krajnje neodgovorno povla\u010di i najpogubnije poteze a da se za njihove posledice ra\u010dun ispostavlja samo – Srbiji i njenim gra\u0111anima. Ako, recimo, jedan ministar (u ovom slu\u010daju, kulture) ne snosi nikakve reperkusije što su mu arogantno nametnute izmene Zakona o javnom informisanju, koje su za kratko vreme stvorile pravi haos u medijskoj sferi, oborene na Ustavnom sudu, zašto bi se vrh dr\u017eave ose\u0107ao bar minimalno odgovornim što mu je koncept odbrane Kosova do\u017eiveo teške udarce i poni\u017eenja.<\/p>\n Kr\u010dag je, dakle, ponovo slomljen, mleko prosuto, pa se javnost po ko zna koji put pita – šta je slede\u0107e. Mnogo toga što smo \u010duli u instituciji (zvanoj parlament), koja je i ovog puta poslu\u017eila kao poligon za puku verifikaciju (i legalizaciju) jedne strateški pogrešne politike dr\u017eavnog vrha, ne uliva nade da \u0107e se ta sumorna serija u dogledno vreme zaustaviti. Naprotiv, sve govori da Srbiju o\u010dekuju mo\u017eda još te\u017ea iskušenja i udarci. Vlast ne odustaje od gubitni\u010dkog kursa, najavljuje nove mere, \u010diji cilj nije da se spre\u010di kosovizacija Srbije, ve\u0107 da se, kupovinom vremena, zamornim pregaganjima sa svetom, precenjivanjem sopstvene uloge i zna\u010daja i ignorisanjem \u010dinjenice da su se okolnosti u me\u0111uvremenu radikalno promenile, pre svega, da je Kosovo posle Haga steklo skoro nedosti\u017enu (ne samo psihološku) prednost, odr\u017ei privid, prvenstveno u doma\u0107oj javnosti, kako se, zapravo, ništa strašno nije desilo, Srbija, eto, mo\u017ee – bude li bar minimuma svetske pravde i poštenja – da isposluje i ono što se u ekspertskim i diplomatskim krugovima, a sve više i me\u0111u obi\u010dnim gra\u0111anima, smatra nemogu\u0107om misijom: nove statusne pregovore. I, naravno, nastavlja se ve\u0107 poznata igra. Boris Tadi\u0107 bi rado sa Evropskom unijom pisao rezoluciju za GS UN, ali pod našim uslovina. Evropa je, doduše, ve\u0107 hroni\u010dno konfuzna, šalje Beogradu, najbla\u017ee re\u010deno, zbunjuju\u0107e, \u010dak i me\u0111usobno konfrontirane poruke, u nadi da \u0107e, dok još ima vremena do septembarskog zasedanja GS UN, umilostiviti i odobrovoljiti srpsku vladaju\u0107u ekipu da bude realnija u procenjivanju sopstvene pozicije. Brisel nudi Beogradu ubrzani kandidatski status u zamenu za odustajanje od insistiranja na statusnim pregovorima, Beograd, opet, kalkuliše kako mu otpor pet \u010dlanica EU, koje ne priznaju Kosovo, ide na ruku, a Evropi vezuje ruke jer ne mo\u017ee da postigne konsenzus ni oko daljeg puta Srbije u EU, još manje oko ambicije da se srpskim zvani\u010dnicima uputi jedinstvena poruka da je pri\u010da o statusu Kosova, što se EU ti\u010de, završena. <\/p>\n Valjda uveren da je u Skupštini dobio blanko-potvrdu da je srpska spoljna politika u prethodne dve godine „sjajno odradila svoj posao", dvojac Tadi\u0107-Jeremi\u0107 nastavlja sa forsiranjem iluzije da jedna izgubljena bitka (Hag) ne zna\u010di i gubitak rata. Brisel i Vašington više nisu u \u017ei\u017ei njhovog interesovanja, okrenuti su Moskvi i Pekingu, sve karte se bacaju na rezoluciju Generalne skupštine UN kojom bi se, po zamisli Beograda, izdejstvovali statusni pregovori sa kosovskim Albancima. Prenebegavaju se, me\u0111utim, neke elementarne stvari. <\/p>\n Najpre, šta \u0107e Beograd ako Tadi\u0107evi izaslanici i njegovo pismo ne budu dovoljno ubedljivi da razuvere 55 dr\u017eava da ne priznaju Kosovo? Potom, na \u010demu se zasniva, sada ve\u0107 obnovljeni optimizam da bi se, bez pomo\u0107i Evropske unije i SAD, mogla napabir\u010diti ve\u0107ina za izglasavanje rezolucije u GS UN? Na kraju, i najva\u017enije, ukoliko Srbija, kojim \u010dudom, prebrodi sve prepreke i dobije \u017eeljenu rezoluciju, preosta\u0107e joj, reklo bi se, najte\u017ee, Sizifov posao da natera kosovske albanske lidere da sednu za pregovara\u010dki sto. I to baš sada kada u Prištini ispijaju pobedni\u010dki šampanjac, uvereni da im je MSP bitno oja\u010dao poziciju, pove\u0107ao manevarski prostor i osna\u017eio ve\u0107 pomalo poljuljano samopouzdanje. Albanci bi mogli da popuste samo na izri\u010dit pritiasak EU i SAD, ali to je karta na koju Beograd i zbog svog trenutnog kalkulantskog odnosa prema njima, ne mo\u017ee više da ra\u010duna. Ako srpski dr\u017eavni vrh misli da se rezolucijom mo\u017ee nešto promeniti na terenu, ne bi bilo na odmet da se priseti sudbine svih onih sli\u010dnih dokumenata, poziva i apela GS UN, na primer, oko Bliskog istoka, koji su bili ili apsolutno ignorisani ili su do\u017eivljavali fijasko. <\/p>\n Mo\u017eda \u0107e eventualnim usvajanjem rezolucije, srpski politi\u010dari dobili nekakvu satisfakciju, ali je sva prilika da bi, ugro\u017eavaju\u0107i kredibilitet Evropske unije i SAD, zapravo ostali i bez Kosova i bez EU. Svaka druga ra\u010dunica je najobi\u010dnija manipulacija.<\/p>\n