Ne verujem da postoje oni u ovoj zemlji koji nisu \u010duli za Teofila Pan\u010di\u0107a, njegove tekstove i javni anga\u017eman.<\/p>\n
Pi\u0161e: Goran Mileti\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Pretu\u010den je novinar i gra\u0111anin Teofil Pan\u010di\u0107 i to na tipi\u010dno srpski na\u010din. Dvojica momaka, upadaju u autobus usred „slobodnog" Zemuna, prilaze \u017ertvi koju su prethodno pratili i stupaju u akciju nao\u010digled ostalih putnika.<\/p>\n Ne verujem da postoje oni u ovoj zemlji koji nisu \u010duli za Teofila Pan\u010di\u0107a, njegove tekstove i javni anga\u017eman. Oni koji tekstove \u010ditaju, seti\u0107e se da u njima \u010desto pominje autobusku liniji broj 83 u kojoj se napad najverovatnije i dogodio. Jedina sre\u0107na okolnost je da povrede koje je Teofil zadobio nisu opasne po \u017eivot.<\/p>\n Mogu da se kladim da \u0107e uslediti jedan od tri scenarija:<\/p>\n 1. Policija ne\u0107e uopšte uhvatiti napada\u010de. Nije bitno da li bi se to desilo zato što „ne mo\u017ee da ih identifikuje" ili „traga za njima", ali gra\u0111anima je bitno da po\u010dinioci budu odmah uhva\u0107eni. Sla\u017eem se da je policija u poslednje vreme postala mnogo efikasnija, ali imaju\u0107i u vidu da je ovaj napad bio o\u010digledno dobro planiran, ne bih se iznenadio da su napada\u010di (ili njihova podrška ako je ima) smislili „gde i kako" posle napada. Ukoliko se desi ovaj scenario nasluša\u0107emo se pri\u010da kako je policiji „prioritet da zaštiti novinare" i kako je „sve svoje resurse uklju\u010dila u traganje a napada\u010dima".<\/p>\n 2. Policija \u0107e uhvatiti napada\u010de brzo, ali \u0107e tu\u017eilaštvo i\/ili sud nepotrebno razvla\u010diti svoj deo posla. Kao što nam je poznata policijska „istraga je u toku", dobro nam je znana i fraza tu\u017eilaštva po kojoj „tu\u017eilac prikuplja potrebna obaveštenja". U ovoj varijanti \u0107emo se ili na\u010dekati do optu\u017enice ili do po\u010detka postupka, a mo\u017eda i oboje. Slu\u010dajevi novinarke Brankice Stankovi\u0107, kamermana B92 Boška Brankov\u0107a i mnogi drugi sli\u010dni su dobra ilustracija kako sve to izgleda (i koliko mo\u017ee da traje), a bez ikakve potrebe.<\/p>\n 3. Policija \u0107e uhapsiti po\u010dinioce, tu\u017eilaštvo \u0107e relativno brzo podi\u0107i optu\u017enicu a onda \u0107e po\u010deti prebijanje Teofila po drugi put. Za one koji ne znaju kako ovaj scenario izgleda, treba da pogledaju su\u0111enje za ubistvo Brisa Tatona. Formula je krajnje jednostavna – relativizacija svakog dela napada, koje kasnije vodi u zaklju\u010dak da je verzija doga\u0111aja u optu\u017enici – sporna. <\/p>\n U ovom igrokazu u\u010destvuju: advokati optu\u017eenih (verovatno \u0107e imati drasti\u010dno više prostora u medijima za „svoju verziju" nego što je Teofil sada ima), porodice optu\u017eenih (oni \u0107e skrušeno sedeti i plakati i pojasniti nam da njihova deca nikada nisu ni mrava zgazili, zaboravljaju\u0107i onu staru – „za sve postoji prvi put"), prijatelji optu\u017eenih (mogu\u0107e je da su oni „obi\u010dni" prijatelji ili pak pripadnici neke od patriJotskih organizacija, a koji \u0107e uglavnom zastrašivati sve u sudnici) i na kraju mediji koji ne vole ono što Teofil piše tj one gra\u0111ane koji misle kao Teofil. Me\u0111u ovim medijima bi\u0107e dve grupe – neozbiljnija grupa (grupa od 4 tabloida) koji \u0107e o svemu izveštavati veoma neozbiljno, daju\u0107i prednost i prostor izjavama advokata optu\u017eenih, samim optu\u017eenima i njihovoj verziji doga\u0111aja. Drugi deo ovih medija su nešto ozbiljnije novine koje \u0107e „ponovnom prebijanju" doprineti tako što \u0107e objavljivati veoma malo tekstova u kojima \u0107e suština napada biti ve\u0107 potpuno zaboravljena. <\/p>\n Mali broj medija koji \u0107e o svemu profesionalno izveštavati, ne\u0107e biti dovoljan da se uputi jasna poruka javnosti (kao što te poruke nema ni sada kada traje su\u0111enje za ubistvo Brisa Tatona). Iz najbolje namere, neki mediji \u0107e ponovo po\u010deti sa generalnom pri\u010dom o „priznanju statusa slu\u017ebenog lica svim novinarima", ali ovo ne\u0107e pomo\u0107i ni adekvatnom ka\u017enjavanju napada\u010da, a ni tome da ovakvih napada ne bude ubudu\u0107e.<\/p>\n Autor je advokat ljudskih prava iz Civil Rights Defenders (bivši Swedish Helsinki Committee)<\/em> <\/p>\n Blic<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ne verujem da postoje oni u ovoj zemlji koji nisu \u010duli za Teofila Pan\u010di\u0107a, njegove tekstove i javni anga\u017eman.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47440","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47440","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47440"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47440\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47440"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47440"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47440"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}