Intervju sa Sr\u0111anom Karanovi\u0107em, filmskim rediteljem <\/p>\n
Pi\u0161e: Bojan Munjin<\/strong><\/em><\/p>\n DANI: Govorili ste kako je jedan pravac Vašeg filmskog stvaralaštva vezan za teme iz prošlosti i za arhetipove, dok drugi pravac predstavljaju "filmske bajke". Koliko je Besa<\/em> spoj ova dva pravca Vašeg estetskog nerva? <\/strong><\/p>\n Govorili ste kako je jedan pravac Vašeg filmskog stvaralaštva vezan za teme iz prošlosti i za arhetipove, dok drugi pravac predstavljaju "filmske bajke". Koliko je spoj ova dva pravca Vašeg estetskog nerva? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Uvek sam govorio da se moji filmovi mogu uslovno podeliti u tri grupe. U prvu, s kojom sam po\u010deo divljim filmom Društvena igra<\/em>, spadaju radovi u kojima sam dosta eksperimentisao i improvizovao s neprofesionalnim glumcima i bavio se sve agresivnijim ki\u010dom na ovim prostorima. U drugoj grupi su bili filmovi u kojima sam se bavio svojom beogradskom generacijom i njenim pri\u010dama (TV serija Grlom u jagode<\/em>, Nešto izme\u0111u<\/em>, film Jagode u grlu<\/em>). Tre\u0107u grupu \u010dine ozbiljni filmovi u kojima je pri\u010danje zanimljivih pri\u010da iz prošlosti bila moja osnovna ambicija. Tu spadaju Petrijin venac<\/em>, Vird\u017eina<\/em> i sada Besa<\/em>. Ti filmovi su bili najte\u017ei za realizaciju ali sam za njih pobrao i najbolje kritike i nagrade u našim krajevima. Oni prvi, "divlji", koje sam \u010desto nazivao i dokumentarnim bajkama (u njih spada i moj pretposlednji film Sjaj u o\u010dima<\/em>) najbolje su bili prihvatani u inostranstvu, a filmovi iz druge grupe, generacijski i urbani, najviše su se dopadali bioskopskoj i TV publici. Nisam ja ta tri pravca izabrao namerno, kao neki koncept na po\u010detku svoje karijere. Svi oni su nastajali spontano, mo\u017eda najviše iz moje \u017eelje da se nikako ne ponavljam. Bar ne svesno. <\/p>\n DANI:<\/strong> Tako\u0111er volite raditi "druga\u010dije" filmove, kako sami ka\u017eete. Koliko se Besa<\/em>, u Vašem nastojanju, razlikuje od stereotipa današnjih filmova? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Mislim da suviše mnogo današnjih filmova, ne samo iz našeg regiona, sve više deluje nedomišljeno, zbrzano i sa puno proizvoljnosti. \u017deleo sam da snimim vrstu filma kakvi se ve\u0107 dugo kod nas ne snimaju. \u017deleo sam da film Besa<\/em> bude mirno, kamerno pri\u010danje intimne pri\u010de o razvoju jednog neobi\u010dnog odnosa \u010doveka i \u017eene. Pokušavao sam da taj film bude ozbiljno i profesionalno ra\u0111en i da u njemu ništa ne bude nepromišljeno i površno. Ako su oni drugi filmovi moderni, onda je Besa<\/em> namerno nemoderna. Ako ve\u0107ina savremenih filmova i nesvesno asocira na fast food, onda je moj poslednji film, nadam se, nalik na slow food, na hranu koja se polako i sporo konzumira, ali koja je zato ukusnija i zdravija. <\/p>\n DANI:<\/strong> Film je podijelio gledaoce na one koji su zavoljeli pri\u010du i na one koji sumnji\u010davo u njoj vide politiku? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Film Besa<\/em> je pre svega ljubavni film. Pri\u010da o Lei i Azemu je pri\u010da o razvoju jednog neobi\u010dnog odnosa dvoje potpuno razli\u010ditih ljudi. Taj odnos se razvija od uobi\u010dajene indiferentnosti, preko netrpeljivosti i mr\u017enje, sve do tolerancije, uzajamnih simpatija i jedne neobi\u010dne vrste ljubavi koja je, \u010dini mi se, tako\u0111e mogu\u0107a. \u010cinjenica da se ta pri\u010da odvija u praznoj školi na jugu Srbije 1914. godine i da su njeni glavni protagonisti Slovenka i Albanac, navela je jedan broj gledalaca, sre\u0107om manji, na izvesna politi\u010dka iš\u010ditavanja. Po njima sam navodno ocrnio Srbe i veli\u010dao Albance! To je \u010dista besmislica koja nema veze s mojim osnovnim konceptom pri\u010de i filma. Pošto su moji junaci razli\u010ditog etni\u010dkog porekla (tu su još i njen mu\u017e Filip koji je Srbin, kao što je i Jevrem oficir vojske Kraljevine Srbije) nekome se, prili\u010dno paranoi\u010dno, u\u010dinilo da su prisutni Srbi "lošiji" kao ljudi od glavnih protagonista. Mislim da se junaci Bese<\/em>, kao i svih mojih drugih filmova, nikako ne mogu deliti na "dobre" i "loše". Svi su samo ljudi, što zna\u010di da nisu savršeni i da imaju svojih vrlina i mana. Mo\u017eda mi neko zamera što nisam dovoljno navijao za Srbe i pokazao njih boljim od ostalih? Mo\u017eda im smeta negostoljubivost raznih sugra\u0111ana koji se mogu videti kroz prozor škole, a zaboravljaju da je ta grupa ljudi sastavljana od pojedinaca me\u0111u kojima su "loši momci" i Albanci i Turci i Srbi, jer je to bila poznata multietni\u010dka sredina… S druge strane se i ne \u010dudim tim "iš\u010ditavanjima" jer ve\u0107 dosta dugo \u017eivimo u vrlo ispolitizovanim vremenima u kojima je va\u017enije ko je ko po nacionalnosti, a ne kakav je ko kao \u010dovek. <\/p>\n DANI:<\/strong> Kakav je polo\u017eaj ljudi albanske nacionalnosti u kulturnoj matrici u Srbiji danas? Koliko su ti ljudi u svijesti ve\u0107ine Šiptari<\/em> a koliko Kosovari<\/em>? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Albanci su u Srbiji, na moju veliku \u017ealost, bili i ostali gra\u0111ani drugog reda. Sli\u010dno izgleda misle i Albanci na Kosovu o Srbima. Retko ko ozbiljno analizira poreklo tog animoziteta koji me\u0111u Srbima i Albancima vlada ve\u0107 vekovima. I jedni i drugi smatraju da pola\u017eu pravo na iste teritorije i zbog toga se mrze, ubijaju, teraju s vekovnih ognjišta. Ni ne pokušavaju da tu energiju iskreno utroše u stvaranje mogu\u0107nosti za zajedni\u010dki i bolji \u017eivot svih koji su potekli s tih prostora i koju tu \u017eele da \u017eive. I Srbi i Albanci su se u istoriji svojih odnosa vrlo retko dobro razumeli i uzajamno uva\u017eavali. To mi je vrlo \u017eao, ali danas izgleda da je još uvek tako. <\/p>\n DANI:<\/strong> Koliko takav polo\u017eaj ljudi albanske nacionalnosti odre\u0111uje Vaš odnos prema ve\u0107ini u Srbiji? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Jedan sam od onih koji misle da se stepen civilizovanosti i demokrati\u010dnosti jedne dr\u017eavne zajednice mo\u017ee odre\u0111ivati samo stepenom tolerantnosti ve\u0107ine prema svakoj manjini. Dok god se budemo brojali i dok god jedni druge ne budemo shvatali istinski samo kao ravnopravne gra\u0111ane iste dr\u017eave – bi\u0107e raznih belaja. Na\u017ealost, sli\u010dan problem postoji i u drugim dr\u017eavama regije, Evrope i sveta. Kod nas na Balkanu je to samo malo primitivnije, a time i gluplje. O ratovima da i ne govorim. <\/p>\n DANI:<\/strong> Govorili ste kako bi o svakom svom snimanju filma mogli napisati knjigu. Kako bi to izgledalo u slu\u010daju Bese<\/em>? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Da, posle filma Vird\u017eina<\/em> sastavio sam i objavio knjigu o mu\u010dnom nastajanju tog filma u vreme raspadanja Jugoslavije. Zvala se Dnevnik jednog filma – Vird\u017eina 1981 – 1991<\/em>. I sada bih mogao da sastavim sli\u010dnu sagu o nastajanju Bese<\/em>. Na primer, sa\u010duvao sam kompletnu prepisku na e-mailu izme\u0111u producenata (bilo ih je \u010dak devet iz pet dr\u017eava!), saradnika i mene. Bilo bi to zanimljivo "epistolarno štivo" o svim vrstama muka kroz koje prolazi nastajanje jednog filmskog dela. Mislim da tu knjigu ne\u0107u sastaviti i objaviti jer sam iz prethodnog iskustva shvatio da našu javnost, \u010dak ni usko profesionalnu, baš ne interesuju takve knjige. U svakom slu\u010daju, preko filma, moja knjiga jest jedno li\u010dno i dokumentovano iskustvo o društvenim i profesionalnim odnosima u jednom vremenu, kao i o politi\u010dkim prilikama koje su postajale sve gore. <\/p>\n DANI:<\/strong> Klasi\u010dna saga o producentima koji su gospodari \u017eivota i smrti jednog filma, u balkanskim prilikama \u010desto je obavijena pitanjima u kojima se ne zna ni tko je producent, ni što je \u017eivot, ni što je smrt filma. Kakva su Vaša iskustva s njima? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Ukratko re\u010deno, moja iskustva s producentima na poslednjem filmu su dvojaka. S jedne strane moram da im budem zahvalan (pre svega filmskoj ku\u0107i Baš \u010celik<\/em> iz Beograda) što su stali iza ovog mog, ina\u010de vrlo riskantnog, projekta i što su se trudili da on bude realizovan. S druge strane im vrlo zameram zna\u010dajnu neukost tokom snimanja, obrade filma i njegovog plasmana, odnosno "ulaska u \u017eivot". Njihova mladost ih opravdava samo delimi\u010dno jer, ako ništa drugo, nisu smeli da rade \u010dak tri igrana filma u isto vreme! To nikada nisu radili ni mnogo iskusniji i imu\u0107niji producenti. Imao bih ja tu još mnogo šta da ka\u017eem i da se \u017ealim na njih, kao i oni na mene, ali mislim da to sve spada u sferu "prljavog veša" i da baš nije za javnost. <\/p>\n DANI:<\/strong> Što bi na ovim prostorima zna\u010dilo nešto što se zove "filmski lobi"? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Nije mi baš jasno ovo pitanje. Da postoji filmski lobi, onda bi to zna\u010dilo da su svi ljudi koji se bave filmom udru\u017eeni i da zajedni\u010dki nastupaju pred kulturom dr\u017eave u okviru koje delaju. Me\u0111utim, tako nešto ne postoji. Filmski radnici su razjedinjeni i eventualno podeljeni na razne manje lobije koji se glo\u017ee izme\u0111u sebe. Mala bara, mnogo krokodila! Koliko ja znam, takvi lobiji se vrlo retko stvaraju zbog zna\u010dajne finansijske koristi. Više nastaju iz potrebe da jedna grupa filmskih radnika dobije pravo da se bavi svojim poslom, da pre\u017eivi i to je to. Koliko je sve jadno u našim kulturama koje \u017eive od bakšiša svojih siromašnih dr\u017eava – toliko su i ti lobiji jadni. Na primer, mislim da su retki producenti na teritoriji bivše Jugoslavije koji nisu ostali du\u017eni autorima i \u010dlanovima ekipe posle završenog filma! Ili kojima ne prete tu\u017ebe i mogu\u0107a bankrotstva. Mislim da pravi i mo\u0107ni lobiji to sebi ne bi mogli da dozvole. <\/p>\n DANI:<\/strong> Jednom ste rekli da je film u Srbiji prestao da postoji. Odakle taj pesimizam? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> To je suviše duga\u010dka pri\u010da za koju mislim da nemamo prostora. Pre svega ja to na taj na\u010din nikad nisam mogao da ka\u017eem. Film mo\u017eda jedino polako prestaje da postoji zato što se u praksi dugo ne ose\u0107a nikakav plan i sistem i što skoro svim dr\u017eavama, nastalim od Jugoslavije, film u suštini nije potreban. Film kao ozbiljna kulturna delatnost polako nestaje pre svega zbog propadanja bioskopa i skoro bukvalnog nestanka bioskopske mre\u017ee. Ulaznice su smešno i tragi\u010dno jeftine i ni na koji na\u010din ne prate troškove \u017eivota i proizvodnje filma. U Novom Sadu i Nišu, na primer, ne radi nijedan redovni bioskop. \u010cujem da je u Crnoj Gori situacija još gora, a i u ostalim ex-Yu dr\u017eavama nije ništa bolje. Osim u Sloveniji, koliko znam. <\/p>\n DANI:<\/strong> Postoji li neka dobra vijest za Vas kada je u pitanju film na Balkanu? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Naravno, postoje i pozitivni pokazatelji koji ulevaju nadu i koji se zasnivaju na privatnim inicijativama i ipak zavidnom broju mladih ljudi koji bi pošto-poto snimali. A i tehnologija je sve jednostavnija i pristupa\u010dnija. Jedino što ona neumitno stimuliše površnost, aljkavost i brzopletost. Opasno je ako budu\u0107nost filma na ovim prostorima bude zavisila od digitalne tehnologije i teoretske \u010dinjenice da se danas igrani film mo\u017ee snimiti mobilnim telefonom ili fotoaparatom. Za vikend! Pravi, ozbiljni film zahteva mnogo više od toga. Filmu \u0107e biti bolje kad nam i dr\u017eave budu pametnije i uspešnije. Ostaje nam da se nadamo. <\/p>\n DANI:<\/strong> Sudjelovali ste u Bosni i Hercegovini kao selektor i mentor u komisijama za izbor filmskih scenarija za filmsku produkciju. Koliko je to filmsko "vrelo Bosne" za Vas zanimljivo? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Do po\u010detka ozbiljnog rada na re\u017eiji Bese<\/em> radio sam nekoliko godina na CineLinku pri Sarajevo Film Festivalu. Bio sam, s još dvojicom kolega iz Nema\u010dke i Velike Britanije, na ne\u010demu što se zvalo Script Doctor. U vrlo dobro organizovanim radionicama pomagali smo uglavnom mla\u0111im autorima iz regiona da dovrše i eventualno bolje artikulišu svoje scenarije za igrane filmove. Bilo je to vrlo zanimljivo pedagoško iskustvo za mene i vrlo mi je drago što su ti autori uspeli da snime vrlo zanimljive filmove, mada nisu uvek slušali (a nisu ni morali) baš sve naše savete. Posle snimanja Bese<\/em> više me niko nije zvao na dalju saradnju tako da ne znam u kojem pravcu se te radionice sada razvijaju. Nadam se najboljem i verujem da \u0107e SFF i dalje napredovati. <\/p>\n DANI:<\/strong> Vaš deda je bio kustos Zemaljskog muzeja u Sarajevu. U kojem smislu je Bosna i Hercegovina dio Vaše intimne memorije? <\/p>\n KARANOVI\u0106:<\/strong> Da, moj deda Milan Karanovi\u0107 je dugo bio kustos Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Bio je etnolog i naj\u010deš\u0107e je peške obilazio Bosnu, bele\u017eio obi\u010daje, skupljao stare vezove ili nošnje i prou\u010davao \u017eivot porodi\u010dnih zajednica. Moj otac Milenko Karanovi\u0107, osniva\u010d Jugoslovenske kinoteke, diplomirao je etnologiju i preko nje postao prvi asistent Radošu Novakovi\u0107u na jednom od naših prvih filmova koji se zvao Sofka<\/em> (po romanu Ne\u010dista krv<\/em> Bore Stankovi\u0107a). U mom odrastanju je i moj bliski ujak Vlado Jokanovi\u0107, poznati pozorišni glumac iz Sarajeva, imao zna\u010dajnu ulogu. Uz njega sam se zainteresovao za dramske umetnosti i ovaj \u010dudesan poziv. Verovatno su mi otac i posredno deda, bar do izvesne mere, razvili interesovanje za stare obi\u010daje i rituale, kao i za nepravedno zaboravljene, ruralne pri\u010de. <\/p>\n DANI<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Intervju sa Sr\u0111anom Karanovi\u0107em, filmskim rediteljem <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47438","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47438","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47438"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47438\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47438"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47438"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47438"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Filmski redatelj Sr\u0111an Karanovi\u0107 ostat \u0107e upam\u0107en na prostoru bivše Jugoslavije po filmovima izra\u017eenog estetskog rukopisa i po kultnoj TV seriji Grlom u jagode, koja je kroz suptilnu pri\u010du o odrastanju i zaljubljivanju ponudila osje\u0107aj da na ovom komadu zemlje ima smisla \u017eivjeti bez ratova i nasilja. To je vjerojatno razlog zašto gledaoci i danas vole ovu seriju, 20 godina nakon krvavog raspada Jugoslavije. U me\u0111uvremenu je Sr\u0111an Karanovi\u0107 snimao filmove (Vird\u017eina, Sjaj u o\u010dima) u teškim produkcijskim uvjetima kakvi oni ovdje ve\u0107 jesu i neko je vrijeme predavao u Americi, dok danas \u017eivi i radi u Beogradu kao profesor na Akademiji za film. Karanovi\u0107ev najnoviji film, Besa, koji govori o neobi\u010dnoj vezi Slovenke i Albanca na po\u010detku Prvog svjetskog rata, podijelio je publiku i kriti\u010dare zbog "politi\u010dkih" konotacija koje su u njemu neki htjeli vidjeti, ali je naišao na op\u0107e oduševljenje na presti\u017enom me\u0111unarodnom festivalu u Moskvi zbog njegove nesumnjive umjetni\u010dke vrijednosti i sna\u017ene ljudske poruke koju nosi<\/em> <\/p>\n