Ovde su se dogodili strašni zlo\u010dini. Ali šta ja ka\u017eem tom re\u010denicom? Izustim je kao pozdravne re\u010di: Dobar dan. Ka\u017eem ih da bih ispao razuman i ljubazan. <\/p>\n
Pi\u0161e: Uglje\u0161a Vukovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Prijateljica mi je rekla kako ne mo\u017ee više evocirati uspomene na naše detinjstvo sa kratkotrajnim boravkom u banjalu\u010dkom ratnom podrumu nakon što je pro\u010ditala knjigu Top je bio vreo V. Kecmanovi\u0107a jer joj se \u010dini kao ruganje sarajevskom paklu. To što smo se mi jadali jer smo bili uskra\u0107eni za ke\u010dap, koka kolu, igra\u010dke, bogatiji ru\u010dak, u pore\u0111enju sa sarajevskom uskra\u0107enoš\u0107u isto je što i tu\u017eakanje sirote male bogatašice jer nije još bogatija. Potpuno se slo\u017eih sa njenim samoprekorima i setih se da su i meni Kecmanovi\u0107evi prizori ratnog Sarajeva vre\u0111ali dnevnu rutinu. Ne pušim, ali palim cigare po potrebi. Uz topa koji je bio vreo, zapalio sam ih dosta. Dim me je uvla\u010dio u svoje mirise, \u010disto da ih \u010dula osete, a ne samo da \u010dula vo\u0111ena knjigom uplove u zamišljanja gradskog pakla. Namerno sam u plu\u0107a uvla\u010dio svu tu hemijsku smesu jer bih te\u017ee disao ukotvljen u iš\u010ditani sarajevski tesnac. Odzvanjalo je: Zar ti misliš da je opisano neponovljivo? Ja sam na najgore mislio, a cigara mi je pomogla zabavljaju\u0107i nemirne prste i još nemirnije misli.<\/p>\n Ali malena je Kecmanovi\u0107eva knjiga i usamljena je sa drugim podvi\u017enicima u idili\u010dnoj šumi zaborava. Mi danas pri\u010damo o ratnim strahotama, punim i\u017eivljavanja nad nemo\u0107nim i nedu\u017enim, u okvirima dobro stvorenih i \u010duvanih pregrada. Vrlo je lako zagra\u0111en tim pregradama pisati re\u010di: strahote, stratišta, Srebrenica, Sarajevo, Bratunac. Baš kao ja sada. To su opšta mesta za koja se dr\u017eimo i ona nas nimalo ne uzbu\u0111uju, a kamoli osveš\u0107uju usled besomu\u010dnih ponavljanja dozvoljenih re\u010di i govorancija. Nakon urednog gra\u0111anskog osu\u0111ivanja zlo\u010dina i zlo\u010dinaca, mi zevamo, pevamo, pijemo teško pi\u0107e ili u \u010dasku skoknemo na druge teme. Obavili smo posao zgro\u017eenosti nad strašnim i nerazumnim i tu stavljamo ta\u010dku. Ta\u010dka je debela i ve\u0107a od re\u010denice.<\/p>\n \u010cemu ovo moje samospaljivanje i mazohist\u010dko prigovaranje li\u010dnoj savesti ro\u0111enoj u predeve\u010derje rata, dovoljno kasno da se savest nije mogla natopiti krvlju. Kada se moja svest oformila doznao sam da hiljade nemirnih savesti oko mene i hiljade nepre\u017ealjenih bli\u017enjih ne znaju za svoju uzro\u010dno-posledi\u010dnu vezu. Savest mi se nestašno zavijala u skretanje pa\u017enje sa produbljivanja patnji \u017ertava i neprimetno sam buljio u d\u017eelate. Cela zajednica kojoj pripadam proglasila je umor nakon mu\u010dnih godina sevši na klupu sa unesre\u0107iteljima i unesre\u0107enima mole\u0107i ih, odvaratnim mole\u0107ivim pogledom u pravcu prema stradalima, da sa\u010dekaju još koju godinu na razotkrivanje sporne prošlosti. Njecave savesti tobo\u017ee neupu\u0107enih, neupetljanih nas, ulenjile su se \u0107ute\u0107i pred zverstvima skorašnjim. Mi, što smo onim najgorim proteklim direktno netaknuti, odbili smo pomo\u0107i patnicima dostojanstvenim pomenom i obele\u017eavanjem razloga njihove patnje. Ako su se vladaju\u0107e elite vodile (ne)namerno zaboravom, pravdaju\u0107i to bavljenjem sadašnjoš\u0107u i budu\u0107noš\u0107u, onda se tzv. obi\u010dni svet nije smeo povesti mantrama o budu\u0107nosti u kojoj \u0107emo se svi prona\u0107i veseli, \u010dili, slo\u017eni. U komšiluku, ili neposrednoj blizini, posmatramo tihu patnju povre\u0111enih jer se istina do tan\u010dina o zverstvu nad bli\u017enjima povre\u0111enog ne otkriva. Šmrcamo \u010dak pokatkad pred tim povre\u0111enima, a onda ne isti\u010demo zahtev pred odgovornima o potrebi rastakanja neodre\u0111eno imenovanih zlo\u010dina na pojedina\u010dne delove do zadnjeg ne bi li napokon umanjili oja\u0111enost oja\u0111enih, i ne bi li napokon neoja\u0111eni prestali upra\u017enjavati pokvareno milosr\u0111e.<\/p>\n Odglumljeno saose\u0107anje pred svim tim zlo\u010dinima izgleda ovako: Meni je \u017eao zbog Srebrenice, istina ne znam ni šta se tamo dogodilo, ali iskreno mi je \u017eao. Ne znam šta je bilo, a kako i da više znamo, misli trezna glava. Znam da pristojnost nala\u017ee \u017ealbene izraze i pridodajem re\u010d iskreno uz \u017ealost. Dovoljno od mene. P.S. \u017dao mi je i zbog Bratunca, obavezno nadoda Srbin, isto kao što i Bošnjak poput tasa na vagi doda Srebrenicu posle spominjanja tzv. svojih zlo\u010dina.<\/p>\n Ta vrsta imenovanja zlo\u010dina (naši zlo\u010dini; srpski, hrvatski, bošnja\u010dki zlo\u010dini) upu\u0107uje na defetisti\u010dko svojatanje ratnih poduhvata. Prisvajanje je ponavljanjima uspelo. <\/p>\n Zanimljivo, ve\u0107ina \u0107e se olako baviti stratištima onda kada se odre\u0111uje \u010dija su, ko se igrao Boga, kom kolektivitetu se pripisuju. Upravo u neobaveznim razgovorima, tim igranjima, potvr\u0111uje se prihvatanje fašistoidne i nezdrave ideje o kolektivnoj krivici usrdno prihva\u0107enoj, naizgled neo\u010dekivano, i od ostraš\u0107enih nacionalista šovinista što su na javnom frontu protiv neiskrenih (ali uglavnom i jedinih) pro\u010duvaoca ostvarenih zala, kvazireformatora, onih što istra\u017euju bez eti\u010dkih normi (opet ponavljam, oni uglavnom jedini i istra\u017euju). Takva vrsta krivice neopredme\u0107ena je i leluja izme\u0111u stvarnih krivaca, moralnih nakaza, i nekrivaca, i nenakaza, trpaju\u0107i ih u istu vre\u0107u. Apsolutizacija kolektivne krivice jednog društva prikriva izvšioce, podstreka\u010de, pomaga\u010de, naredbodavce. Dakle, neposredno upletene. O kolektivnoj krivici nije bespredmetno diskutovati u polju politi\u010dke filozofije prigovaraju\u0107i demosu pogrešne izbore, nedelovanje, nebunjenje, današanju tišinu pred neotkrivanjem negdašnjeg \u010dime se opasno aludira na pristajanje na zverstva. Ali ubacivati taj pojam perfidno u oblast prava je pru\u017eanje pomo\u0107i ubicama, silovateljima, mu\u010diteljima sa imenima i prezimenima, još uvek nestigmatizovanim. Njihova nestigmatizovanost stigmatizovala je kona\u010dno sve nas izjedna\u010duju\u0107i njih sa nama. Trudbenici kolaju\u0107e ludosti su time raširili, uvre\u017eili pojam zajedni\u010dke krivice. Kolektivna krivica postoji u ravni nepru\u017eanja otpora zaboravu, jer upravo time u krivici se izvesnim udelom u\u010destvuje i pru\u017ea se alibi individualno odre\u0111enom krivcu, sakrivenom u neodre\u0111enosti mnoštva. U nas je opasno za\u017eivela svuda rasprostranjena kolektivna krivica. Ka\u017eite Srebrenica, pogledajte moje srpsko ime u naslovu, i ve\u0107 mo\u017eda mislite da znate šta ja to pišem.<\/p>\n Stvorenom kolektivnom krivicom se\u010demo rane \u017ertvinih najbli\u017eih jer tim \u017ertvama, najbli\u017eima, ionako malo treba do opravdanog zaklju\u010dka o svom izopštenju i sukobu sa krvni\u010dkom zajednicom \u010diji deo više ne \u017eele da budu. \u017drtve osete veli\u010dinu od nas uve\u0107ane kolektivne krivice i šiba ih ja\u010dina bezli\u010dnosti, a rado bi lice da nam paraju. \u017drtve osete novouobli\u010denog d\u017eelata u neopipljivosti i rana ih boli jer ne znaju pred kim da kukuma\u010du, \u017eale se, protiv koga da se bore. Oko njih su naša nasmejana lica što govore, pišu, la\u017eu o nekoj Srebrenici, o nekom Bratuncu.<\/p>\n Ako se svi sla\u017eemo da su ratne sukobe obele\u017eile nedopustive gnusobe, zašto se teško slo\u017eiti i uo\u010diti baškaranje pre\u017eivelih gnusoba u sa\u010duvanom, pre\u017eivelom obliku? <\/p>\n Napravi\u0107emo si mo\u017eda ku\u0107u jedno\u010d u podrinjskom kraju, oku\u0107nicu \u0107emo ulepšati, posadi\u0107emo cve\u0107e, upija\u0107emo pogledom zelenilo i onda \u0107emo u sopstvenom dvorištu iskopati lešinu. Mo\u017eda \u0107e vaše dete zariti de\u010dije prste u zemlju prlikom igre i napipa\u0107e svilene de\u010dije ruke tvrdi materijal, te \u0107e vam ga doneti u loptastom primerku kolutaju\u0107i o\u010dima na na\u0111eno. Usledi\u0107e: Tata, šta je ovo? Da li \u0107e tata umeti da da odogovor? Da li je tatin tata dao njemu odgovor ili su se posleratne generacije napajale bula\u017enjenjem i lepršavoš\u0107u? Tatinog tate pokolenja zakopale su smrdljive ostatke odbijaju\u0107i priznati kako im zemlja nesnošljivo smrdi. Tatin tata ostavlja sinu svog sina u anamet poruku: Razbij tu na\u0111enu loptu. Smrskaj to i pretvori u prah. Baci u Drinu. Onda \u0107e tvoj sin na obali prona\u0107i neuništivu, prokletu tvar. Šta da mu radimo? Neka se snalazi. Verovatno \u0107e do tada nastati nove Srebrenice, Bratunci, pa \u0107e se naše zaboraviti. Nismo li isto u\u010dinili sa Jasenovcem?<\/p>\n Ubijeni, iskasapljeni, rasparani, mu\u010deni, prekrivaju zemlju kojom hodimo ostacima i na njih, u odvijanju sadašnjeg, zaboravismo ne stide\u0107i se pogaziti moralnu obavezu: obele\u017eiti \u017ertvu imenom i prezimenom, obele\u017eiti krvnika imenom i prezimenom. Dok god ne napravimo taj iskorak ka mukotrpnom i slo\u017eenom procesu izistinskog obele\u017eavanja, dah \u0107e nam bazditi kvarnoš\u0107u duha, samilost \u0107e biti nejasna, providno odglumljena i iritira\u0107e neumiloš\u0107ene. Srebrenica, Bratunac, Sarajevo…, ostaju samo prokazani nazivi, a mi smo i dalje nesre\u0107nici što se nisu odredili spram njih.<\/p>\n Odre\u0111enje nema kvalitet jer nismo postavili zahtev pred vladaju\u0107ima o raš\u010dlanjivanju zlo\u010dina do najsitnije pojedinosti. Odre\u0111enje i stvarni otklon prema krvništvu krvnika ne posti\u017eu se deklaracijama. Odre\u0111enje nije ni pravdanje kako ništa više ne znam zbog vladavine medijske šarene la\u017ee. Kukavi\u010dka intelektualna relativizacija tipi\u010dna za samoprozvane alterglobaliste, izra\u017eena u slu\u010daju Srebrenice. Spremni su spominjati ira\u010dke \u017erve, ali ne i komšijske, bošnja\u010dke iz obli\u017enjeg mesta gde se prema uva\u017eenim istra\u017eivanjima, kvantitativno gledano, dogodio najve\u0107i zlo\u010din u Evropi nakon II svetskog rata. Alterglobaliste boli ako je izvor boli geografski udaljen.<\/p>\n Stoga, momentalno odre\u0111enje iziskuje i napor iznijansiranog i neupotpunjenog stava zbog neznanja, sutrašnje odre\u0111enje mora biti potpuno i nedvosmisleno. Naša deca trebala bi posetiti odgovorno ure\u0111ene memorijalne centre, i to srpska deca bošnja\u010dke, i obrnuto, a ne da ih postavimo pred spomenike otad\u017ebinskom ratu ili odbrani od agresije i talo\u017eimo u njima loše pesme kupljenih pesnika koji trube o hrabrosti našoj i beš\u010daš\u0107u njihovom.<\/p>\n Na \u017ealost, još uvek opasno \u0107utimo i tovarimo neznanje i jednostrane istine nadolaze\u0107im odraslima stvaraju\u0107i preduslove za nove ratove, a da ovaj nismo ni okon\u010dali. <\/p>\n Na \u017ealost, naklon predsednika Tadi\u0107a u Srebrenici usamljen je primer i izazvao je više zajedljivih prigovora nego priznanja. Zašto se nije poklonio i bratuna\u010dkim \u017ervama, pitaše se uvre\u0111eni? Jezive reakcije ponajve\u0107ma su rezultat usamljenosti gesta srpskog predsednika. Tadi\u0107eva izvinjenja i klanjanja nisu izazvala \u017eeljene efekte, ve\u0107 i podsmeh, cirkus i automatsko zapitkivanje: A Bratunac? Ho\u0107e li drugi ikad išta sli\u010dno u\u010diniti, \u010dak i ako to ne moraju \u010diniti spram najte\u017eeg zlo\u010dina Srebrenice? Tadi\u0107ev \u010din je time još pokazao i kako najviši predstavnici ne mogu iskazati empatiju obi\u010dnim simboli\u010dnim naklonom dok se empatija ne pokrene odozdo, iz nutrine naroda. <\/p>\n Stradalništvo bratuna\u010dkih Srba je sramno potisnuto jer je još obavijeno i medijskom i istra\u017eiva\u010dkom \u0107utnjom (zanemarimo li srpsko spominjanje), za razliku od srebreni\u010dkog slu\u010daja. Srbi opet ne postavljaju sebe su\u010delice ispred Srebrenice, ili kad to \u010dine odmah isti\u010du Bratunac (kao i sam donekle) pravdaju\u0107i se, kao da su svi Srbi zlo\u010dinci, i time pristaju na rasisti\u010dku teoriju u kojoj oni igraju glavnu ulogu. Bošnjaci isto pogrešno izbegavaju suo\u010denje sa Bratuncem strahuju\u0107i da \u0107e time umanjiti te\u017einu Srebrenice. I jedni, i drugi se ovakvim ponašanjem dr\u017ee na nišanu i posle prestanka sukoba. Javni diskurs o Srebrenici je zaga\u0111en iznutra i spolja (rad me\u0111unarodnog tribunala) i navo\u0111enje Bratunca radi dodatnih objašnjenja olako izaziva sumnju u vaše umanjivanje Srebrenice, tragedije koja se ne mo\u017ee umanjiti. I ko god je umanjuje, njegova namera je sve prozirnija i bestijalnija.<\/p>\n Ja ne mogu zamisliti Harisa Silajd\u017ei\u0107a spuštene glave u Bratuncu, a ni mnoge zvani\u010dnike iz Srpske u Srebrenici. Ne mogu zamisliti i veliki broj nezvani\u010dnika. Mogu li zamisliti sebe? Srebrenica i ja. Šta bi mi se vrmzalo po glavi pri poseti? Koliko bih bio iskren sa svim onim što ne znam, znam, mislim da znam, u šta sumnjam, ne sumnjam? Ho\u0107u li ikad napokon znati da znam? Smem li da ne znam?<\/p>\n Srebrenica i ja. Bratunac i ti. Kada \u0107emo uspostaviti odnos?<\/p>\n