Dr\u017eave sa najhladnijim odnosima na Balkanu trenutno su – Srbija i Crna Gora. Paradoksalno, ako se zna da su se (mirno) razišle pre samo \u010detiri godine.<\/p>\n
Pi\u0161e: E. V. N.<\/strong><\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Nesporazumi Beograda i Podgorice u\u010destali su kao pe\u010durke posle kiše, pa ne \u010dudi što se od predstoje\u0107e posete predsednika Borisa Tadi\u0107a Crnoj Gori o\u010dekuje da poseje klicu boljih odnosa dve dr\u017eave. Njega \u0107e doma\u0107ini ugostiti 8. i 9. jula, ali kabineti dva predsednika iz bezbednosnih razloga detalje posete \u010duvaju u tajnosti. Ko \u0107e sve biti Tadi\u0107evi sagovornici, pa i teme razgovora, za sada se ne otkrivaju.<\/p>\n Dosta toga, me\u0111utim, otkriva nedavna Tadi\u0107eva izjava da \u0107e poseta biti "prilika da na crnogorskom tlu iznese zvani\u010dne stavove Srbije o svim bitnim pitanjima". A, kao jednu od tema za dijalog, šef crnogorske dr\u017eave Filip Vujanovi\u0107 nagovestio je sporazum o izru\u010denju dr\u017eavljana okrivljenih za dela organizovanog kriminala i korupcije.<\/p>\n Kako za "Novosti" objašnjava Slobodan Homen, dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu pravde, taj sporazum bi zapravo bio "amandman" na ve\u0107 postoje\u0107i ugovor o izru\u010denju. On se do sada odnosio na dr\u017eavljane druge zemlje, a Srbija je raspolo\u017eena za njegovo proširenje i na izru\u010denja sopstvenih dr\u017eavljana.<\/p>\n Ako oko mnoštva pitanja sa obe strane granice manjka saglasnost, spora nema da su srpsko-crnogorski politi\u010dki odnosi – na niskim granama. Srbiji se naj\u010deš\u0107e spo\u010ditava da sporo prihvata \u010dinjenicu da je Crna Gora nezavisna dr\u017eava i da se sa previše emocija ophodi prema Podgorici. Na drugoj strani, potezi tamošnjih vlasti oko priznavanja Kosova, uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Prištinom i, najzad, demarkacije granice sa Kosovom, Beograd vidi kao direktan udar na svoje interese.<\/p>\n – Ne postoji granica izme\u0111u Crne Gore i Kosova, ve\u0107 samo izme\u0111u Crne Gore i Srbije – kazao je Jeremi\u0107 šefu crnogorske diplomatije Milanu Ro\u0107enu prilikom nedavnog susreta u Budvi.<\/p>\n Ro\u0107en na sve ka\u017ee da "Podgorica nije zadovoljna trenutnim nivoom politi\u010dkih kontakata sa Srbijom, ali se nada da \u0107e to uskoro biti prevazi\u0111eno u interesu obe dr\u017eave".<\/p>\n Varni\u010dilo je i zbog odlaganja posete predsednika parlamenta Crne Gore Ranka Krivokapi\u0107a Beogradu. Slavica \u0110uki\u0107-Dejanovi\u0107, predsednica parlamenta Srbije, ka\u017ee za "Novosti":<\/p>\n – Postoji interes na obe strane da se parlamentarna saradnja unapredi i obogati. O\u010dekujem da \u0107emo sa time otpo\u010deti na jesen. Doskoro smo sedeli u istim skupštinskim klupama i poslanici su ostali bliski jedni sa drugima.<\/p>\n Istori\u010dar \u010cedomir Anti\u0107, iz Naprednog kluba, ka\u017ee za "Novosti" da je dobro što dolazi do posete srpskog predsednika Crnoj Gori, ali kao loše vidi to što Srbija nema jasnu politiku prema ovoj zemlji i srpskom narodu koji u njoj \u017eivi, pa i to što se neke stvari postavljaju li\u010dno:<\/p>\n – Najbolji signal da se odnosi popravljaju bi\u0107e kada Srbi u Crnoj Gori budu dobili prava kakva tamo imaju i drugi narodi. Ili, ako se promeni \u010dinjenica da ni u jednoj dr\u017eavnoj ustanovi Crne Gore nema više od 5 odsto zaposlenih Srba.<\/p>\n Da su odnosi pali nisko ocenjuje za naš list i Nenad Stevovi\u0107, predsednik Crnogorske partije u Srbiji. On gaji dozu optimizma:<\/p>\n – Tadi\u0107eva poseta mo\u017ee biti dobra prilika za njihovo resetovanje. Dobrosusedski odnosi i evroatlantske integracije od interesa su za obe dr\u017eave i to je dovoljan razlog za razgovor. Fokus treba staviti na ljude koji trpe zbog loših politi\u010dkih odnosa.<\/p>\n Najnovije zahla\u0111enje, pa i sukob na liniji Beograd – Podgorica, otvorila je akcija "Balkanski ratnik", odnosno podizanje me\u0111unarodne poternice od strane Srbije za Pljevljakom Darkom Šari\u0107em zbog šverca kokaina iz Ju\u017ene Amerike. Iz Srbije su stizale kritike na ra\u010dun Crne Gore, od onih da ne sara\u0111uje u borbi protiv organizovanog kriminala, do konkretnih izjava da se Šari\u0107 krije upravo u – Crnoj Gori. I dok se u Srbiji oduzima imovina Šari\u0107a i pomaga\u010da, njegova preduze\u0107a u Crnoj Gori i dalje nesmetano posluju. U ovom sukobu dve dr\u017eave crnogorski premijer Milo \u0110ukanovi\u0107 video je "\u017eelju" Srbije da "kompromituje Crnu Goru" optu\u017ebama da ne sara\u0111uje u borbi protiv organizovanog kriminala.<\/p>\n Jedan od lidera crnogorske opozicije, Nebojša Medojevi\u0107, me\u0111utim, smatra da odnosi sa zvani\u010dnom Srbijom prakti\u010dno ne postoje "jer to ne \u017eeli \u0110ukanovi\u0107, \u010dije interese ugro\u017eava sna\u017ena borba protiv kriminala koja se trenutno vodi u Srbiji":<\/p>\n – Na\u017ealost, nema ni privredne saradnje u smislu zajedni\u010dkih nastupa na tre\u0107im tr\u017eištima, zajedni\u010dkih projekata, a ne\u0107e ih ni biti dok je \u0110ukanovi\u0107 na \u010delu Crne Gore.<\/p>\n Pozitivan impuls dali su u petak gradona\u010delnici Beograda i Podgorice Dragan \u0110ilas i Miomir Mugoša, potpisuju\u0107i Protokol o saradnji. Dva grada, nadaju se oni, mogu biti nosioci i boljih odnosa na nivou dr\u017eava.<\/p>\n DR\u017dAVLjANSTVO – Ni posle dugih pregovora nije postignut dogovor o dvojnom dr\u017eavljanstvu. Svaka strana dr\u017ei po\u010detni stav: Srbija da se dvojno mo\u017ee dozvoliti bez posebnih uslova, Crna Gora da se dr\u017eavljanstvo mo\u017ee odobriti samo gra\u0111anima koji su se odrekli prethodnog. Pregovori su prekinuti, uz pre\u0107utni dogovor da ovo pitanje i jedna i druga dr\u017eava rešavaju u skladu sa svojim zakonima. To je otvorilo mnogo problema, naro\u010dito za dr\u017eavljane Crne Gore koji su u me\u0111uvremenu uzeli i dr\u017eavljanstvo Srbije. Po zakonima u Crnoj Gori, bi\u0107e izbrisani iz crnogorskog.<\/p>\n ZDRAVSTVO – Dr\u017eavljani Srbije tokom privremenog boravka u Crnoj Gori, i obrnuto, imaju pravo na hitnu medicinsku pomo\u0107 o trošku zdravstvenog osiguranja. Regulisano je da se ova pomo\u0107 pru\u017ea osiguranicima iz susedstva na osnovu zdravstvene knji\u017eice, ali samo u situacijama koje potencijalno mogu da ugroze \u017eivot. Na kraju godine dva osiguranja podvla\u010de crtu, i ono koje je pru\u017eilo više medicinskih usluga tra\u017ei nadoknadu razlike u troškovima le\u010denja.<\/p>\n Sve ostale medicinske usluge Crnogorci u Srbiji, kao i dr\u017eavljani Srbije u Crnoj Gori, moraju sami da plate.<\/p>\n Zdravstveno osiguranje Crne Gore u nekim slu\u010dajevima upu\u0107uje svoje osiguranike na le\u010denje, naj\u010deš\u0107e na komplikovane hirurške intervencije, u Srbiju, i to finansira.<\/p>\n – Lane se u Srbiji le\u010dilo 6.093 crnogorskih osiguranika, za šta je naš fond platio 7.632.714 evra – ilustruje ovu saradnju Amer Ramusovi\u0107 iz Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore.<\/p>\n PENZIJE – Me\u0111udr\u017eavnim sporazumom odre\u0111en je i "pravni okvir" za zaštitu prava socijalnih osiguranika. Zahvaljuju\u0107i tome, 1.540 korisnika penzija dobija ta primanja u Srbiji, a 3.543 srpskih penzionera dobija \u010dek u Crnoj Gori. Oni u\u017eivaju i punu zdravstvenu zaštitu.<\/p>\n OBRAZOVANjE – U srpskom ministarstvu prosvete ka\u017eu da ako se pri upisu na više škole i fakultete dr\u017eavljani Crne Gore izjasne kao Srbi, onda imaju prava kao i dr\u017eavljani Srbije, uklju\u010duju\u0107i i ono na bud\u017eetsko školovanje. Stranci, što va\u017ei i za osobe sa crnogorskim dr\u017eavljanstvom, školarinu pla\u0107aju – sami.<\/p>\n PASOŠI – Privremeno je rešeno i pitanje prelaska granice – do 1. oktobra odlo\u017eena je primena propisa po kojem maloletne osobe prilikom putovanja moraju imati li\u010dni pasoš. Svi gra\u0111ani, ina\u010de, granicu prelaze uz pasoš ili samo uz li\u010dnu kartu.<\/p>\n IMOVINA – Sporazumno je rešeno i pitanje vojne imovine. Ostaje, pak, da se "secesija" obavi kada je re\u010d o imovini bivše SCG u inostranstvu.<\/p>\n VOJSKA – Posebno treba ista\u0107i saradnju u oblasti vojnog školstva, jer se u ovom trenutku na našoj akademiji školuje 13 crnogorskih kadeta, a na komandno-štabnom usavršavanju su dva pripadnika njihovog ministarstva. Na VMA imamo jednog studenta iz Crne Gore – ka\u017ee nam Dušan Spasojevi\u0107, dr\u017eavni sekretar u srpskom Ministarstvu odbrane.<\/p>\n Do sada se na Vojnoj akademiji školovalo 44 pripadnika MO Crne Gore.<\/p>\n PRAVOSU\u0110E – Od kada je prošle godine potpisan sporazum o me\u0111unarodnoj pravnoj pomo\u0107i na relaciji sa Crnom Gorom imamo \u017eivu saradnju – uverava Slobodan Homen. – Slanje sudskih poziva, izvršenje presuda, ostavine, nasledstva… sve funkcioniše. Pokriveno je ugovorima o izru\u010denju, me\u0111unarodnoj pravnoj pomo\u0107i u krivi\u010dnim stvarima i izvršavanju sudskih presuda.<\/p>\n ZAPOŠLjAVANjE – Predvi\u0111a se da \u0107e oko 15.000 mladih ljudi iz Srbije ovog leta biti anga\u017eovano na sezonskim poslovima u turizmu naše zemlje – ka\u017ee za "Novosti" Predrag Nenezi\u0107, ministar turizma Crne Gore. Radnici iz Srbije imaju tretman stranaca. Njihov poslodavac pla\u0107a taksu od 110 evra po radniku, koji mora prethodno da dobije boravišnu dozvolu od MUP. Poslodavac pla\u0107a poreze i doprinose kao na "domicilne" radnike.<\/p>\n NEBO – ZEMLjA<\/p>\n JEDINA zajedni\u010dka institucija koja je nastavila sa radom i nakon raspada dr\u017eavne zajednice je Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore. Ona je u vlasništvu Srbije 92 odsto i Crne Gore osam odsto. Brine o nebu iznad dve zemlje, ali pokriva i deo me\u0111unarodnih voda ju\u017enog Jadrana i 55 odsto gornjeg vazdušnog prostora BiH.<\/p>\n Dve dr\u017eave rade zajedni\u010dki i na dva velika saobra\u0107ajna projekta: izgradnji autoputa Beograd – ju\u017eni Jadran i modernizacija barske pruge. Autoput u du\u017eini od 420 kilometara, osim što povezuje dve dr\u017eave, bi\u0107e i najkra\u0107a veza Ma\u0111arske i Rumunije preko Srbije i Crne Gore sa ju\u017enom Italijom i Albanijom.<\/p>\n U saradnji sa Italijanima, Srbija i Crna Gora planiraju i obnovu barske pruge, koja \u0107e, na delu srpske teritorije, koštati oko 200 miliona evra.<\/p>\n U TRI ETAPE DO JU\u017dNOG JADRANA<\/p>\n Milutin Mrkonji\u0107, ministar za infrastrukturu, u subotu je u Nepri\u010davi kod Lajkovca, na trasi budu\u0107eg gradilišta, najavio da \u0107e radovi na izgradnji autoputa Beograd – ju\u017eni Jadran po\u010deti za desetak dana. Gradnja \u0107e po\u010deti u Nepri\u010davi, neposredno pored magistralnog puta M-4, a radove \u0107e, uz konzorcijum srpskih preduze\u0107a, izvoditi i firme iz Lajkovca i valjevskog kraja.<\/p>\n Deonica budu\u0107eg autoputa Beograd – ju\u017eni Jadran, od Lajkovca do Uba, duga\u010dka oko 12,6 kilometara, vredna oko 74 miliona evra, trebalo bi da bude završena za 18 meseci. Uporedo se priprema i projektna dokumentacija za još dve etape od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, \u010dija gradnja treba da po\u010dne u oktobru, a finansira\u0107e se stranim sredstvima. Tih 65 kilometara budu\u0107eg autoputa trebalo bi da bude izgra\u0111eno do 1. maja 2012. godine.<\/p>\n – Autoput Beograd – ju\u017eni Jadran ima izuzetan zna\u010daj za razvoj Srbije i zbog toga gradnja ove saobra\u0107ajnice ima prioritet. Radovi po\u010dinju u Nepri\u010davi, pošto je ova trasa najspremnija, jer je opština Lajkovac efikasno i brzo obavila eksproprijaciju zemljišta – rekao je ministar Mrkonji\u0107. <\/p>\n VERA I DEMONTA\u017dA<\/p>\n NA pitanje jesu li politi\u010dke podele uslovile i podele me\u0111u vernicima u Crnoj Gori, protojerej mr Velibor D\u017eomi\u0107, \u010dlan Pravnog saveta Mitropolije Crnogorsko-primorske za "Novosti" ka\u017ee:<\/p>\n – U vreme kada je nastala nevladina organizacija tzv. CPC odnosi dve \u010dlanice savezne dr\u017eave bili su na najboljem mogu\u0107em nivou. Nisu postavljana pitanja tzv. crnogorske crkve, tzv. crnogorskog jezika i pravopisa sa dva slova više i dva pade\u017ea manje, crnogorske suverenosti i ostalog što se danas iz razli\u010ditih uglova i sa razli\u010ditih adresa postavlja kao pitanje u Crnoj Gori.<\/p>\n On isti\u010de da bi verske podele u Crnoj Gori ostale na nivou statisti\u010dke greške da re\u017eim u jednom trenutku nije iskoristio tzv. CPC za odre\u0111ene ciljeve koji nemaju veze sa duhovnim potrebama. Pitanje verskih podela, po njemu, iskoriš\u0107eno je u svrhu demonta\u017ee zajedni\u010dke dr\u017eave Srbije i Crne Gore.<\/p>\n STRUJA, MLEKO I DOLARI<\/p>\n SRBIJA je Crnoj Gori prvi spoljnotrgovinski partner. Od nas su tokom prva \u010detiri meseca ove godine uvezli robu vrednu 221,3 miliona dolara. Istovremeno su ostvarili izvoz u Srbiju vredan 66,1 milion dolara. S druge strane, po ostvarenom izvozu Crna Gora je Srbiji na tre\u0107em mestu, a kako od njih znatno manje uvozimo – tu je zauzela 26. poziciju.<\/p>\n – Nama je Crna Gora izuzetno va\u017ean partner, pogotovu zbog suficita koji ostvarujemo u spoljnotrgovinskoj razmeni – objašnjava Milivoje Mileti\u0107, direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije. – U izvozu u Crnu Goru dominira hrana. Postoje, me\u0111utim, problemi zbog nepriznavanja sertifikata o kvalitetu.<\/p>\n Crnogorski ministar ekonomije Branko Vujovi\u0107 ka\u017ee za "Novosti" da je Srbija njihov najve\u0107i ekonomski partner:<\/p>\n – Mislim da \u0107e tako biti i ubudu\u0107e. Nama predstoji da pokušamo da smanjimo debalans uvoza i izvoza koji je u velikoj meri na strani naših komšija.<\/p>\n On ocenjuje da od strane Srbije postoje barijere za uvoz robe iz Crne Gore i da je Crna Gora liberalnija prilikom uvoza robe iz Srbije. Veruje da bi i Srbija trebalo da uradi nešto povodom skra\u0107enja procedura na granici za robu za koju se tra\u017ee fitosanitarne kontrole i sertifikati.<\/p>\n U prva tri meseca ove godine najve\u0107e u\u010deš\u0107e u izvozu Srbije, gledaju\u0107i pojedina\u010dne proizvode, ima elektri\u010dna energija (5,75 odsto). Slede: mle\u010dni proizvodi, gotovi lekovi, proizvodi od gvo\u017e\u0111a, bezalkoholna pi\u0107a…<\/p>\n UVOZ<\/p>\n U uvozu iz Crne Gore najve\u0107i udeo ima, opet, elektri\u010dna energija (60,39 odsto), pa aluminijum, vina i lekovi.<\/p>\n