{"id":47415,"date":"2010-06-29T11:21:00","date_gmt":"2010-06-29T11:21:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47415"},"modified":"2010-06-29T11:21:00","modified_gmt":"2010-06-29T11:21:00","slug":"nema-ni-starog-ni-novog-modela-tranzicije-postoje-samo-prazna-obecanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/06\/29\/nema-ni-starog-ni-novog-modela-tranzicije-postoje-samo-prazna-obecanja\/","title":{"rendered":"Nema ni starog ni novog modela tranzicije, postoje samo prazna obe\u0107anja"},"content":{"rendered":"

Pri\u010de o "novom modelu" naj\u010deš\u0107e su bacanje narodu prašine u o\u010di, smatra profesor Mla\u0111en Kova\u010devi\u0107<\/em> <\/p>\n

Pi\u0161e: S. K.<\/strong><\/em><\/p>\n

Povodom u\u010destalih rasprava o "starom" i "novom" modelu tranzicije i sve brojnijih predloga kako da se nadje put izlaska iz krize u Srbiji, razgovarali smo sa profesorom dr Mla\u0111eno Kova\u010devi\u0107em, redovnim \u010dlanom Akademije ekonomskih nauka i dobrim poznavaocem srpskog tranzicionog iskustva.<\/p>\n

Posle brojnih javnih i stru\u010dnih i sve u\u010destalijih kritika tranzicione prakse u Srbiji, najnoviji stru\u010dni prilog toj temi dat je na nedavnoj (8.5.2010.) nau\u010dnoj konferenciji koja je odr\u017eana u Beogradu pod nazivom "Ekonomsko – socijalna struktura Srbije – u\u010dinak prve decenije tranzicije". Da li ste upoznati sa sadr\u017eajem i rezultatima tog skupa?<\/em><\/p>\n

– Od jeseni 2008.g. pa do sredine 2010. godine bilo je više skupova ekonomista na kojima je isticana potreba "novog modela privrednih reformi" i Nau\u010dno društvo ekonomista, \u010diji sam osniva\u010d, a bio sam i prvi predsednik, zajedno sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomskim fakultetom u Beogradu, organizovalo je dva skupa (u decembru 2009.) i ovaj koji pominjete (po\u010detkom maja 2010.g.) na kojima je sna\u017eno isticana potreba "novog modela ekonomske politike" ili "novog modela reformi" ili "novog modela tranzicije" ili "novog modela privrednog rasta i razvoja". Nisam u\u010destvovao na tim savetovanjima, jer sam shvatio da organizatorima i programskim odborima nije bilo stalo da budem jedan od uvodnih referenata. I što je posebno zanimljivo, sem \u010dasnih izuzetaka, ogromna ve\u0107ina tih referenata, kao i zvani\u010dnika koji isti\u010du potrebu "novog modela", nisu našla za shodno da ka\u017eu zašto je "stari model" tek sada postao "neodr\u017eiv" ili "istrošen" i zašto se on zamenjuje "novim modelom".<\/p>\n

Ve\u0107ina njih u 2000. i 2001. godini nisu ništa zamerali predlo\u017eenom i prihva\u0107enom modelu reformi, a mnogi su tada obe\u0107avali spektakularan rast i razvoj privrede, \u010dak do 2010. godine. U tom pogledu se isticao tim koji su vodili Stojan Stamenkovi\u0107 i Miladin Kova\u010devi\u0107 – posebno u uvodnom referatu podnetom na savetovanju koje je organizovalo Nau\u010dno društvo ekonomista.<\/p>\n

Koliki je bio uticaj politike a koliki ekonomije na dosadašnji tok i rezultate tranzicije\/privatizacije u Srbiji?<\/em><\/p>\n

– Sli\u010dna obe\u0107anja su iznosili i drugi akademski ekonomisti i neke profesionalne institucije, a posebno politi\u010dari, tada još u opoziciji, a kasnije samozvani "vizionari" ekonomskih reformi u Srbiji. Bio sam jedini referent na tom savetovanju krajem 2000.g. koji je, imaju\u0107i u vidu katastrofalne posledice raspada zemlje, devetogodišnjeg procesa dezinvestiranja, stravi\u010dne hiperinflacije, devetogodišnjih sankcija i vazdušne agresije NATO, koji nije delio taj eufori\u010dni optimizam, pa sam svoj referat zaklju\u010dio slede\u0107im re\u010dima: "\u017deleo bih da se prevarim u oceni da neki uvodni\u010dari, a posebno politi\u010dari, za idu\u0107u i za naredne godine obe\u0107avaju nerealan spektakularan rast i razvoj i znatan porast plata i \u017eivotnog standarda".<\/p>\n

Na decembarskom savetovanju iz prošle godine, jedan od uvodni\u010dara diplomirani matemati\u010dar, a poznati "ekonomski analiti\u010dar", bio je glavni zagovornik "novog modela ravnote\u017ee". On je, kao jedan od koautora uvodnog referata podnetog na savetovanju krajem 2000. godine projektovao spektakularan rast privrede u \u010ditavom nizu narednih godina. Tadašnji opozicioni politi\u010dari, a naro\u010dito asistent, magistar M. Dinki\u0107 su ipak bili na vrhu liste onih koji su obe\u0107avali sjajne kratkoro\u010dne i dugoro\u010dne perspektive privrede SR Jugoslavije i Srbije. Oni su taj optimizam širili i kada su se našli na najva\u017enijim funkcijama gde se kreiraju reforme i mere ekonomske politike.<\/p>\n

Podse\u0107am da je tadašnji ministar B. \u0110eli\u0107, 2001. godine obe\u0107avao da \u0107e se kroz nekoliko godina širom sveta pri\u010dati o "srpskom privrednom \u010dudu". Potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom M. Labus je obe\u0107ao brzo smanjenje spoljnog duga SR Jugoslavije na samo sedam milijardi dolara, a tadašnji guverner Narodne banke M. Dinki\u0107 je tvrdio da je ostvarena trajna stabilizacija i da \u0107e izvoz morati da raste br\u017ee od uvoza.<\/p>\n

Na tom istom skupu sam dokazivao da \u0107e realizacija tog koncepta imati znatno više ekonomske štete nego koristi i da \u0107e ugušiti proizvodnju, pa sam svoj referat zaklju\u010dio slede\u0107im re\u010dima: "Zvani\u010dnici, pa i guverner M. Dinki\u0107, podse\u0107aju na nekog vajnog šahistu koji vidi samo jedan naredni potez. S obzirom na izuzetno tešku ekonomsku situaciju u zemlji, nama su potrebni "velemajstori" koji vide tri ili više dobrih poteza unapred, odnosno potrebni su nam kreatori ekonomske politike, pa i politike valutnog kursa, koji imaju u vidu, pre svega, dugoro\u010dni interes društva i privrede, što, na\u017ealost sada nije slu\u010daj". To moje izlaganje su blago podr\u017eala samo dva profesora – Lj. Mad\u017ear i Marko Sekulovi\u0107. Tadašnji guverner M. Dinki\u0107 je krajnje arogantno, sa nipodaštavanjem, ali i vrlo neubedljivo odbacio te naše kritike. <\/p>\n

Zbog \u010dega su Vaše kritike zanemarivane?<\/em><\/p>\n

– On i drugi samozvani "vizionari" ekonomskih reformi u Srbiji bili su pod ogromnim uticajem neolibaralizma, a neki su imali i kompleks inferiornosti u odnosu na "eksperte" sa zapada i iz me\u0111unarodnih finansijskih institucija. Navedimo da je samozvani glavni "vizionar" ekonomskih reformi prof. M.Labus na jednom savetovanju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odr\u017eanom 1992. izjavio: "Pošto ekonomisti socijalisti\u010dkih zemalja malo znaju o tome kako funkcionišu tr\u017eišne privrede, taj posao treba prepustiti zapadnim ekonomistima". Oni su krajem 2000. i po\u010detkom 2001.g. bili opsednuti mogu\u0107noš\u0107u da zaklju\u010de sporazum o tzv. produ\u017eenom finansiranju sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom. A ta institucija je bila pod sna\u017enim uticajem neoliberalizma i svim zemljama koje su pretendovale na njegove zajmove i zajmove Svetske banke nametala je "deset bo\u017eijih zapovesti" iz tzv. Vašingtonskog sporazuma. Iste "zapovesti" su nametane svakoj zemlji, pa i SR Jugoslaviji, koja je zaklju\u010dila sporazum sa MMF o tzv. produ\u017eenom finansiranju. To je podrazumevalo što br\u017eu i sveobuhvatnu privatizaciju, liberalizaciju spoljne trgovine, posebno uvoza, liberalizaciju propisa koji regulišu tzv. strane direktne investicije, deregulaciju privrednih tokova, suzbijanje inflacije po svaku cenu, uravnote\u017een dr\u017eavni bud\u017eet i sl. Samozvani "vizionari" ekonomskih reformi su potpuno ignorisali vrlo loša iskustva niza zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji koje su dosledno primenjivale ovaj koncept. Oni su zanemarivali pozitivna iskustva onih zemalja u tranziciji koje nisu prihvatile ovaj koncept, kao što su Slovenija ili Kina, kao i pozitivna iskustva zemalja u tranziciji koje su u velikoj meri taj koncept napustile, kao što su Poljska i \u010ceška Republika. Oni su ignorisali apele niza nobelovaca i doma\u0107ih ekonomista da se izbegne primena tog modela i diktat MMF.<\/p>\n

Kako bi sa\u017eeto mogli opisati najva\u017enije kritike dosadašnjeg modela tranzicije\/privatizacije u Srbiji? Koji su nau\u010dni argumenti za takve kritike?<\/em><\/p>\n

– Ono što je Srbija praktikovala od po\u010detka 2001. g. teško da se mo\u017ee nazvati "modelom" ve\u0107 kao nešto, što re\u010de kolega Jovan Dušani\u0107, "be\u0107arskom ekonomijom" koja je imala geslo "uzmi sve što ti \u017eivot pru\u017ea" ili geslo "prodaj sve što mo\u017eeš prodati, zadu\u017ei se gde god mo\u017eeš i sve dobijene pare potroši". U suštini, osnovni defekt tog koncepta koji je imao ozbiljnu konstrukcionu grešku jeste što je on doveo do ekstremno precenjene vrednosti dinara koji je krajem septembra 2008. bio realno za \u010dak 110% na višem nivou a sada je za oko 80% na višem nivou nego što je bio krajem 2000. godine i to je dovelo do ogromnih deformacija i štete po privredu. Uz ekstremno precenjen dinar, nagla i preterana liberalizacija uvoza koja se sprovodi od sredine 2001. imali su za rezultat "spr\u017eenu zemlju", odnosno uništenu industriju a u nešto manjoj meri su teško pogodili i poljoprivredu i gra\u0111evinarstvo, što je rezultiralo i u sve ve\u0107oj nezaposlenosti.<\/p>\n

Ti naši "vizionari", a posebno samozvani \u010delnik "vizionara" prof. dr M. Labus su se \u010desto "pravili ve\u0107im katolicima od Pape". Na primer, M. Labus je kao ministar za ekonomske odnose SR Jugoslavije sa inostranstvom isforsirao smanjenje prose\u010dne ponderisane carinske stope na uvoz na samo oko 5%, dok su u to vreme, Bugarska, Rumunija, pa \u010dak i Republika Koreja i Australija imala znatno više stope – iako su one bile \u010dlanice Svetske trgovinske organizacije, a Srbija i do danas nije postala njena \u010dlanica. Pri tome se uopšte nije uzimalo u obzir dramati\u010dno stanje u privredi u 2001. godini i to je, uz sve precenjeniju vrednost dinara, moralo dovesti do tzv. holandske bolesti privrede, što sam dokazivao od 2001. godine, ali su te moje analize i tvrdnje – ignorisane.<\/p>\n

Uz sve to, i defektan koncept privatizacije tako\u0111e je znatno doprineo dramati\u010dnom stanju u privredi Srbije, a naro\u010dito u njenom realnom sektoru. Shvataju\u0107i sve mogu\u0107e posledice tog nametnutog defektnog koncepta privrednih reformi, u brojnim radovima koje sam napisao, od 2001. godine sam se zalagao da se taj koncept napusti, ali te moje apele, kao i apele još nekoliko ekonomista (koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke) niko nije uzimao u razmatranje.<\/p>\n

Mo\u017ee li se danas oceniti da postoje stari – prevazidjeni modeli tranzicije\/privatizacije koji trpe ozbiljnu kritiku zbog neuspešnih rezultata? Mo\u017ee li se govoriti o o\u010diglednoj potrebi za novim modelima tranzicije\/privatizacije?<\/em><\/p>\n

– I danas ogromna ve\u0107ina akademskih ekonomista, a pogotovu samozvanih "vizionara" ekonomskih reformi u Srbiji smatra da je "model" bio dobar, ali da on nije dosledno sproveden, a posebno isti\u010du da je osnovni uzrok dramati\u010dnog stanja u privredi – svetska ekonomska kriza, što je, naravno potpuna neistina.<\/p>\n

Pri\u010de o novom modelu tranzicije, i reforme koja bi imala orijentaciju na izvoz, pove\u0107anje konkurentnosti privrede, reindustrijalizaciju, razvoj infrastrukture, razvoj energetike, razvoju nauke, razvoj poljoprivrede i sve to u uslovima niske inflacije i stabilnog valutnog kursa – podse\u0107a na pri\u010du o rodi i sovi. Naime, pri\u010da se da je roda došla kod najmudrije ptice sove i izlo\u017eila je svoje egzistencijalne probleme – tj. sve ve\u0107e probleme sa nedostatkom hrane (posebno \u017eaba) i nedostatkom dimnjaka u kojima se gnezdi i zamolila je da joj da savet kako da pre\u017eivi. Sova je, kao iz topa, rekla "pretvori se u slavuja, bi\u0107eš uvek vesela, peva\u0107eš i ulepšava\u0107eš \u017eivot svim \u017eivim bi\u0107ima, a ne\u0107eš uopšte imati problema sa hranom i prostor za gnezda. Zbunjena, op\u010dinjena "mudroš\u0107u" sove, roda se duboko zahvalila i ode ku\u0107i. Kroz nekoliko dana roda ponovo do\u0111e kod sove i zamoli je da joj ka\u017ee kako da ostvari tu transformaciju. "Mudra" sova joj je rekla, "ja sam ti samo dala generalni savet, ali ja nisam ta koja daje savete vezane za operacionalizaciju".<\/p>\n

Problem Srbije je, što pored ogromnih unutrašnjih ograni\u010denja, od ekonomskih do politi\u010dkih pa i psiholoških, ima i teško eksterno ograni\u010denje – narkomansku zavisnost od stranih kredita, pre svega od kredita MMF i Svetske banke i po tom osnovu nu\u017enost prihvatanja "preporuka" tih institucija. Istina je da je MMF, nakon sloma neoliberalizma, bitno umekšao svoje "recepte" koje name\u0107e zemljama koje koriste kredite te dve institucije. Istina je da on sada \u010dak deluje pozitivno na vlast u Srbiji kada je u pitanju smanjenje opšte potrošnje. Me\u0111utim, on je u osnovi zadr\u017eao "preporuke" tzv. Vašingtonskog sporazuma, a on ni jednoj zemlji, pa ni Srbiji, nije doneo pozitivne privredne performanse. Zbog nu\u017enosti budu\u0107eg koriš\u0107enja kredita ove institucije, kao i kredita Svetske banke, Srbija, bar u ovoj i u idu\u0107oj, a verovatno i narednim godinama mora prihvatati "preporuke" MMF, a one su u velikoj meri doprinele dramati\u010dnom stanju privrede.<\/p>\n

Da li je tranzicija\/privatizacija politi\u010dki program ili ekonomska reforma, kojim merilima se utvrdjuje njena uspešnost – neuspešnost, koliko vrede argumenti ekonomske nauke u ocenjivaju rezultata ovog procesa?<\/em><\/p>\n

– Tranzicija u Srbiji je bila neuspešna i to se izra\u017eava preko slede\u0107ih pokazatelja:<\/p>\n

a) Broj nezaposlenih lica je sada znatno ve\u0107i nego što je bio krajem 2000. godine,<\/p>\n

b) Konkurentnost privrede je vrlo niska a u prošloj godini Srbija je na rang listi zemlje po tom pokazatelju pala za osam mesta i našla se u "tre\u0107oj ligi", tj. na 93 mestu.<\/p>\n

c) I pored otpisa preko 5,5 milijardi evra, spoljni dug je dostigao oko 24 milijarde, a godišnji anuiteti po osnovu servisiranja tog duga su prešli 40% izvoza robe i usluga, odnosno preko 10% bruto doma\u0107eg proizvoda.<\/p>\n

d) Industrijska proizvodnja iznosi ispod 40% nivoa iz daleke 1989. godine.<\/p>\n

e) Gra\u0111evinarstvo se nalazi u kolapsu, a stanje u poljoprivredi je vrlo teško.<\/p>\n

f) Po intenzitetu "odlivu mozgova" samo je jedna zemlja u prošloj godini bila u te\u017eoj situaciji.<\/p>\n

g) Društvena kriza je dobila ogromne razmere, a ona je velikim delom posledica pogrešnog koncepta privrednih reformi koji je doprineo dramati\u010dnom stanju privrede posebno tzv. realnog sektora. <\/p>\n

Ovih dana se pojavio i na sva zvona je objavljen predlog novog modela "postkriznog rasta i razvoja privrede Srbije" – trojice funkcionera, prof. dr Dragana \u0110uri\u010dina, Toplice Spasojevi\u0107a i Branislava Gruji\u0107a. Sama \u010dinjenica da su se oni našli na nekim funkcijama nije nikakva garancija da su kompetentni za izradu tako ambicioznog plana. Naprotiv, mislim da oni apsolutno nisu kompetentni za to. Oni i njima sli\u010dni uopšte ne postavljaju pitanje zašto je privreda Srbije u kolapsu. Njima ne pada na pamet da postave pitanje, a pogotovu da konstatuju da je dosadašnji "model" reformi bio \u010dist promašaj. Njima i njima sli\u010dnim "stru\u010dnjacima", "ekonomskim analiti\u010darima" i "ekonomskim ekspertima" mo\u017ee se postaviti pitanje zašto se to što oni predla\u017eu kao prioritet nije razvijalo u proteklih deset godina. <\/p>\n

Oni ignorišu suštinsko pitanje: zašto je, i pored neto deviznog priliva od po\u010detka 2001. pa zaklju\u010dno sa aprilom 2010. godine po osnovu neto zadu\u017eivanja, neto teku\u0107ih transfera (pre svega doznaka), prodaje imovine strancima, grinfild i braunfild investicija i stranih donacija (bez Kosova i Metohije) od preko 75 milijardi dolara koje su došle na teritoriju Srbije, stanje u privredi, infrastrukturi, nauci i sada vrlo teško. Oni prihvataju zvani\u010dne izjave da je Srbija izašla iz ekonomske recesije, pa \u010dak i ekonomske krize, što je najbla\u017ee re\u010deno, potpuna dezinformacija. Naime, u uslovima kada broj nezaposlenih lica i dalje raste, kada se investicije dalje smanjuju, a strane direktne investicije su se u prva \u010detiri meseca više nego prepolovile u odnosu na isti period prošle godine, kada se aktivnost gra\u0111evinarstva dalje smanjuje i kada je uvoz opreme smanjen za preko 20%, pri\u010de o nekom izlasku Srbije iz recesije ili ekonomske krize govore o neznanju ili o nemoralu onih koji ih izmišljaju. <\/p>\n

I na kraju, oni ne ka\u017eu kako do\u0107i do potrebnih ogromnih deviznih i dinarskih sredstava za razvoj svih sektora koje navode kao prioritete? I što je tragikomi\u010dno, premijer re\u010de da su predlozi "triomagnifika" za Vladu prihvatljivi, ali i da ona sprema mnogo ozbiljniji skup reformskih mera. Dakle, iz te njegove konstatacije proizilazi da je to što oni predla\u017eu neozbiljno ali da je za Vladu, verovali ili ne – prihvatljivo. <\/p>\n

Postoje li ideje o tome kako bi izgledali novi modeli tranzicije\/privatizacije?<\/em><\/p>\n

– Sve te pri\u010de o "novom modelu" ne znam \u010dega sve ne, naj\u010deš\u0107e su bacanje narodu prašine u o\u010di i izraz je njihovog gesla "obe\u0107anje ludom radovanje". Za njih je bitno da ta svoja obe\u0107anja, koja su dvali i koja sada daju, dobro naplate a nije im bitno što više niko ozbiljan tim obe\u0107anjima i "projekcijama" – ne veruje. Upravo je na prvoj strani Politike objavljena vest da ekonomski stru\u010dnjaci okupljeni oko biltena Makroekonomske analize i prognoze (MAT), Fonda za razavoj ekonomske nauke i USAID rade na "Postkriznom razvojnom modelu Srbije do 2020. godine". Imaju\u0107i u vidu da su se stru\u010dnjaci MAT-a, na \u010delu sa matemati\u010darima Stojanom Stamenkovi\u0107em i Miladinom Kova\u010devi\u0107em, više puta od 2000. do 2009.g. \u017eestoko "proslavili" sa nebuloznim ekstremno optimisti\u010dkim projekcijama razvoja privrede, vrlo je verovatno da \u0107e oni, na bazi široj stru\u010dnoj javnosti nedostupne metodologije, ponovo obe\u0107ati visoke stope rasta BDP, pogotovu u godinama koje su najudaljenije od sadašnje tmurne ekonomske stvarnosti. Njihovo novo anga\u017eovanje u izradi "postkriznog razvojnog modela" ponovo pokazuje da oni koji "šire pozitivnu energiju" i nekim nebuloznim projekcijama obe\u0107avaju "med i mleko" dobijaju silna društvena i materijalna priznanja, od \u010dega društvo u celini ima samo štete.<\/p>\n

Na kraju, da ponovim moj ranije navedeni zaklju\u010dak iz 2001. Naša ekonomska situacija izgleda bezizlazna, ili kako bi šahisti rekli – pozicija izleda izgubljena. Me\u0111utim, kao u šahu, vrhunski velemajstori i u situaciji na šahovskoj tabeli koja izgleda izgubljena – \u010desto na\u0111u spasonosno rešenje. Zbog svega toga nama su potrebni vrhunski "velemajstori", odnosno istinski autoriteti, pre svega iz društvenih, ali i nekih drugih nau\u010dnih disciplina koji bi kreirali viziju društveih i ekonomskih reformi koja bi se nakon svestranog razmatranja u svim relevantnim institucijama, na parlamentu usvojila i dosledno realizovala. U razmatranju ove moje ideje bilo bi korisno imati u vidu iskustva Slovenije, Poljske, Kine, Tunisa, Bocvane i sl. Sve te zemlje su pre tridesetak godina bile u ogromnim ekonomskim problemima, pa su nakon prihvatanja vizija društvenog i privrednog razvoja i njihovom uspešnom realizacijom bitno popravile privredne performanse, a na rang listi zemalja po konkurentnosti privrede sve su daleko bolje plasirane od Srbije. S obzirom na \u010dinjenicu da postoji ogroman broj ograni\u010denja i da postoji opasnost da se ova ideja, koju ve\u0107 godinama zagovaram, u praksi zloupotrebi, jasno mi je da mi se mo\u017ee prigovoriti da dajem savete kao ona sova iz navedene pri\u010de. Vrlo ozbiljan problem je da postoji mogu\u0107nost, da zbog svih tih ograni\u010denja, mnogi istinski nau\u010dni autoriteti ne prihvate da budu u tom timu. I pored svega navedenog, duboko sam ube\u0111en da bi realizacija te ideje bila neuporedivo korisnija od nastavljanja dosadašnje prakse "neka ide kako ide" jer bi to imalo za posledicu da Srbija postane neka kolonija u kojoj \u017eivi uglavnom o\u010dajno stara\u010dko stanovništvo.<\/p>\n

Balkan Magazin<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pri\u010de o "novom modelu" naj\u010deš\u0107e su bacanje narodu prašine u o\u010di, smatra profesor Mla\u0111en Kova\u010devi\u0107<\/em> <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47415","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47415","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47415"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47415\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47415"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47415"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47415"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}