Da li je slavni nobelovac bio prikriveni simpatizer Ravnogorskog pokreta i njegovog vo\u0111e <\/p>\n
Pi\u0161e: Sava Dautovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Kao jedna od najzagonetnijih stvari posmatra se svakako njegov bezrezervni pristanak uz posleratnu vlast, krunisan 1954. i prijem u \u010dlanstvo Komunisti\u010dke partije Jugoslavije. Za svog starijeg savremenika i kolegu iz kraljevske diplomatije, knji\u017eevnog kriti\u010dara Branka Lazarevi\u0107a (1883-1968), bio je ve\u0107 1946. godine „vodonoša komunistima". Nazvavši ga tako u pamfletskom portretu u svom tajnom dnevniku (objavljenom u Beogradu tek 2007. pod naslovom „Dnevnik jednoga nikoga, 1941-1946" ), Lazarevi\u0107 se odmah i pitao: zašto je to morao da postane, da se toliko ponizi?! Da li zbog nekih „dosijea koje ovi (komunisti-prim. S.D) mo\u017eda imaju? Ima li kakav dosije koga se plaši ili je sve to, prosto naprosto, iskrena njegova misao ili oportunizam?" <\/p>\n Komunisti\u010dka vlast stvarala je predstavu da je Andri\u0107evo dr\u017eanje za vreme okupacije predodredilo i njegovo prila\u017eenje novom poretku. Me\u0111utim, kad su kod nas detronizacija Broza i slom komunizma prerasli u nezvani\u010dnu ali fakti\u010dku rehabilitaciju Dra\u017ee i \u010detništva, pojavile su se knjige i autori koji su otkrivali da je Andri\u0107 bio prikriveni simpatizer i ovog pokreta i njegovog vo\u0111e. Dotle se tako nešto moglo \u010duti samo strogo poverljivo i u usmenom svedo\u010denju. Branko Lazarevi\u0107 je me\u0111u prvima kojima je to bilo poznato odmah po oslobo\u0111enju. Iako zbog svog gra\u0111anskog opredeljenja i li\u010dne tragedije (sinovljeve pogibije u \u010detnicima, svog hapšenja i robijanja a zatim i gubitka stana i \/samo\/progona iz Beograda), kivan na „ re\u017eimliju" Andri\u0107a, Lazarevi\u0107, na stranicama svog tajno ispisivanog dnevnika, izra\u017eava nevericu u pri\u010de da je Andri\u0107 tokom rata bio zagrejan za \u010detnike. Prema njemu, Andri\u0107 se tokom okupacije „dr\u017eao rezervisano": „U po\u010detku se nešto interesovao za Ravnogorski pokret, a tvrdi se \u010dak da je pisao i neka ohrabruju\u0107a pisma nekim \u010detni\u010dkim vo\u0111ama iz Hercegovine, ali to nije dokazano, i ja sumnjam da bi se on na to rešio." <\/p>\n Pre\u0107utkivana epizoda<\/strong><\/p>\n Da je Andri\u0107 tokom okupacije simpatisao Dra\u017eu Mihailovi\u0107a iznosilo se, dakle, odmah posle rata u apokrifima, a mnogo kasnije i u emigrantskoj istoriografskoj publicistici i memoaristici koju su objavljivali istaknuti pripadnici \u010detni\u010dkog pokreta. Me\u0111utim, prva ozbiljna istoriografska knjiga u kojoj je izneta tvrdnja da je Andri\u0107 tokom rata neko vreme stajao na strani Dra\u017ee, objavljena je pre nekoliko godina u inostranstvu, na engleskom, a nedavno i kod nas, na srpskom jeziku pod naslovom „Hitlerov novi antiporedak: Drugi svetski rat u Jugoslaviji". Njen autor je britanski istori\u010dar srpskog porekla Stevan K. Pavlovi\u0107 (1933), a izdava\u010d beogradski Klio (prevod \u0110or\u0111a Trajkovi\u0107a). U njoj se ono u šta Lazarevi\u0107 „sumnja" navodi kao Andri\u0107evo nesumnjivo opredeljenje u jednom mutnom razdoblju prividno pacifikovane okupacione Srbije. Opisuju\u0107i takvu partizansko-\u010detni\u010dku Srbiju, kad su Sovjeti (i Staljin) nalo\u017eili Titu da prikriva svoju ulogu i naizgled pridavali zna\u010daj Mihailovi\u0107u, Pavlovi\u0107 piše da je „ krajem prole\u0107a i po\u010detkom leta te godine (1942) u nekim delovima Srbije bilo tako mirno da se \u010dinilo da su se svi sjatili u Vrnja\u010dku Banju – pisac Ivo Andri\u0107, budu\u0107i dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost, koji je Mihailovi\u0107u poslao poruku sa izrazima podrške; još jedan pisac, komunista Marko Risti\u0107; Mihailovi\u0107ev komandant za Srbiju, general Trifunovi\u0107; više slu\u017ebenika upravnog štaba nema\u010dkog generala". <\/p>\n Uz pominjanje Dra\u017einog prikrivenog simpatizera, autor knjige dodaje i fusnotu slede\u0107e sadr\u017eine: „Kao jugoslovenski poslanik u Berlinu, u vreme nema\u010dkog napada, Andri\u0107 je vra\u0107en u Beograd i re\u010deno mu je da, kao Hrvat, mo\u017ee da ode u Zagreb. On se odlu\u010dio da ratne godine provede u Beogradu u pisanju svojih najzna\u010dajnijih dela". <\/p>\n Za razliku od doma\u0107ih Andri\u0107evih biografa i \u017eivotopisaca, koji su pre\u0107utkivali ili zaobilazili ovu epizodu piš\u010devog okupacijskog \u017eivota i onda kada se za nju znalo, emigrantski pisci, kao što je ve\u0107 re\u010deno, nisu se ustezali da u raznim prilikama podse\u0107aju na Andri\u0107evo o\u010dijukanje s Dra\u017eom. <\/p>\n Tako je jedan drugi Pavlovi\u0107, poznati diplomatski \u010dinovnik i šef kabineta predsednika jugoslovenskih ratnih vlada u Londonu, Kosta St. Pavlovi\u0107 (Stevanov otac), još davno, u skici za portret Ive Andri\u0107a („Poezija i proza", \u017deneva, jul 1977), pisao i o njegovim vezama za vreme okupacije sa Mihailovi\u0107evim pokretom. U tom tekstu, objavljenom 2004. i kod nas (u knjizi „Onakvi kakve sam ih znao" ), ovaj bliski prijatelj i daljni ro\u0111ak Slobodana Jovanovi\u0107a ka\u017ee: „Njegova je povu\u010denost (za vreme okupacije – prim. S.D.) bila, po pri\u010danju nekih zajedni\u010dkih prijatelja, samo prividna, jer se bio prili\u010dno upleo u pokret otpora, i to na strani generala Dragoljuba Mihailovi\u0107a, kao što, uostalom, i prili\u010di nekadašnjem istaknutom u\u010desniku u radu revolucionarne nacionalne omladine. Iako ovo tvr\u0111enje ne mogu da potkrepim nikakvim dokazima, moram da verujem prijateljima koji su mi to tvrdili." <\/p>\n Jednog od prijatelja koji su mu govorili o ovoj Andri\u0107evoj velikoj tajni, Kosta St. Pavlovi\u0107 otkriva u rukopisu obimne memoarske knjige „Ratni dnevnik 1941-1945", koji \u0107e ove godine objaviti Otkrovenje i Slu\u017ebeni glasnik. U Londonu, u \u010detvrtak, 23. decembra 1943, on bele\u017ei: „Dobio sam prve vesti od Mladena \u017dujovi\u0107a. Pisao je i prof. Jovanovi\u0107u… Krišom je dolazio u Beograd. Tamo je vi\u0111ao Andri\u0107a, koji je u Dra\u017einom beogradskom odboru. Veli da je duh u narodu odli\u010dan, i da mu je mnogo lakše bilo u šumi no u Kairu" (odakle je doputovao u Hercegovinu, kod Dra\u017ee i u Beograd – prim. S.D.). <\/p>\n Tvrdnju, bez materijalnog dokaza, da je Andri\u0107 bio \u010dak \u010dlan Dra\u017einog beogradskog odbora, mnogi \u0107e lako smestiti u domen fantazije. Ali, Mladen \u017dujovi\u0107 (1895-1969) ne ostaje samo na tome ve\u0107 dovodi Andri\u0107a i Dra\u017eu u vezu koja izgleda još neverovatnije. On je, naime, u svojoj zaostavštini, objavljenoj kod nas 2004. godine, ostavio zabelešku po kojoj je Andri\u0107 poru\u010dio Dra\u017ei da podr\u017eava njegovu borbu „da crvena kuga ne zavlada Srbijom". Mladen \u017dujovi\u0107, \u010dlan Centralnog nacionalnog komiteta (iz inostranstva) bio je, nema sumnje, \u010dovek od Dra\u017einog najve\u0107eg poverenja i Dra\u017ea pred njim verovatno nije imao tajni, pa mu je mogao izneti, ako su postojale, i ove indiskrecije o Andri\u0107u.<\/p>\n Sastanci u potkrovlju<\/strong><\/p>\n Ali, ako \u010dak i ostavimo pod velikom sumnjom ovako pateti\u010dne izlive Andri\u0107evog oduševljenja Dra\u017einom borbom protiv komunista, svedo\u010danstva da je postojala neka tajna veza izme\u0111u ove dve li\u010dnosti ne mo\u017eemo sasvim bagatelisati. Sva ona, kako apokrifnog tako i memoarskog karaktera, verovatno nisu lišena svake uverljivosti. Pogotovo kad su propuštena kroz filter stru\u010dne ekspertize kakva je svojstvena istori\u010daru reputacije Stevana K. Pavlovi\u0107a i kad je, kako \u0107emo videti, sud o stepenu njihove verodostojnosti donet posle neposrednih razgovora sa svedocima kako iz Dra\u017einog tako i Andri\u0107evog bliskog i poverljivog okru\u017eenja. <\/p>\n Autor knjige „Hitlerov novi antiporedak – Drugi svetski rat u Jugoslaviji" je prire\u0111iva\u010d i pisac uvodnog teksta za dnevni\u010dke beleške svog oca a izdava\u010di su im dodali i jedan Stevanov biografski esej „Tri generacije jedne \u010dinovni\u010dke porodice u Srbiji i Jugoslaviji: Pavlovi\u0107i, Kosta, Stevan i Kosta". Iz njega se vidi, izme\u0111u ostalog, da je davnašnji i današnji dom porodice Pavlovi\u0107, u Gospodar Jevremovoj broj 9, sada Kulturni centar i pod zaštitom kao spomenik kulture, decenijama, pre, za vreme i posle rata, bio stecište nekih istaknutih beogradskih umetnika, intelektualaca, diplomata i politi\u010dara i da je u njemu \u010dest gost bio i Ivo Andri\u0107. Za vreme rata i okupacije, piše Stevan K. Pavlovi\u0107, „ iako su Nemci deo ku\u0107e rekvirirali, kod Pavlovi\u0107evih, i to naro\u010dito u potkrovlju, tj. u Belinom stanu-ateljeu, sastajali su se izvesni simpatizeri pokreta generala Mihailovi\u0107a da diskutuju o situaciji i da slušaju radio London. Me\u0111u njima je bio i Ivo Andri\u0107, koji je tokom slu\u017ebovanja u Bukureštu upoznao Kostu i Belu Pavlovi\u0107. Kosta mu je kasnije bio mla\u0111i kolega u diplomatskoj slu\u017ebi; \u010dak su neko vreme zajedno radili u Politi\u010dkom odeljenju Ministarstva. \u017dive\u0107i povu\u010deno u Beogradu za vreme okupacije, pišu\u0107i Travni\u010dku hroniku i Na Drini \u0107upriju, Andri\u0107 se bio prili\u010dno upleo na strani Mihailovi\u0107a, kome je \u010dak, jednom pismenom porukom, izrazio podršku. Me\u0111u tim redovnim posetiocima Belinog ateljea su bili i Milica Babi\u0107, koja je postala Andri\u0107eva dugogodišnja prijateljica (i supruga 1958), i njen mu\u017e. Smatraju\u0107i ga „ našim \u010dovekom" , Dobroslav (brat Koste St. Pavlovi\u0107a – prim. S.D.) i Bela su Andri\u0107a pozvali da i on sa njima po\u0111e kada su 1944. neko vreme otišli u štab Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, ali je odbio da im se pridru\u017ei. (…) Kad je Stevan (otac Dobroslava, Koste i Bele – prim. S. D.) umro u Beogradu 1970, u 93. godini, na pogrebu su se našli svi u Beogradu još \u017eivi diplomatski \u010dinovnici, osim nobelovca Andri\u0107a. Posle rata nije više dolazio kod Pavlovi\u0107evih; nije odao njihove veze sa Mihailovi\u0107evim štabom, niti je ko iz tog kru\u017eoka odao Andri\u0107eve veze s Mihailovi\u0107em." <\/p>\n Pitao sam Stevana K. Pavlovi\u0107a zna li na koje je „zajedni\u010dke prijatelje" mislio njegov otac kada je pisao o Andri\u0107evom dr\u017eanju za vreme rata i da li se na njih u svojoj knjizi oslanjao i on. Odgovorio mi je: „Pošto su ti ‘prijatelji’ sada pokojni, mogu vama re\u0107i da su to moja tetka Leposava (Bela) i moj stric Dobroslav (Bojko)." Njima, naravno, treba pridodati i ve\u0107 spominjanog Mladena \u017dujovi\u0107a. Potvr\u0111uje da se tim saznanjima slu\u017eio i on, ali je, ka\u017ee, imao i dodatne izvore-sagovornike. <\/p>\n Vapiju\u0107a molba \u0110ilasu<\/strong><\/p>\n Kada je nedavno boravio u Beogradu kao gost Klia, radi promovisanja svoje knjige, pri\u010dao mi je da je su o sastancima u ku\u0107i Pavlovi\u0107a i o Andri\u0107evim vezama sa Dra\u017eom govorili i Dimitrije \u0110or\u0111evi\u0107 i Zvonimir Vu\u010dkovi\u0107. Prvi je, da podsetimo, bio u \u010detni\u010dkom podmlatku Dra\u017ee Mihailovi\u0107a i, nakon odle\u017eane posleratne robije, profesor istorije u Americi, u Santa Barbari, na Kalifornijskom univerzitetu, a od 1970. \u010dlan SANU; drugi je bio jedan od najistaknutijih \u010detni\u010dkih komandanata i Dra\u017einih najpoverljivijih ljudi.<\/p>\n Dimitrije \u0110or\u0111evi\u0107 je o tome ostavio svedo\u010danstvo u prvoj od svoje tri memoarske knjige pod naslovom „O\u017eiljci i opomene" (Beograd, 1994), u kojoj obelodanjuje svoje, što se ti\u010de ravnogorskog pedigrea, veoma autoritativne izvore. \u0110or\u0111evi\u0107, naime, ka\u017ee: „Brana Stranjakovi\u0107 je bio prisutan kada je 1942. godine Ivo Andri\u0107 pose\u0107ivao njegovog strica, profesora Dragoslava Stranjakovi\u0107a, \u010dlana Dra\u017einog centralnog komiteta. Milorad Draškovi\u0107 mi je pri\u010dao da se u Vrhovnoj komandi pronela vest da je Dra\u017ea bio ushi\u0107en kada mu je preneta Andri\u0107eva poruka i bojazan da \u0107e „crvena kuga" (!) zavladati Srbijom. I zaklju\u010duje: „Naš nesumnjivo najve\u0107i knji\u017eevnik imao je razloga da se pribojava dolaze\u0107e revolucionarne vlasti kao predratni poslanik u Berlinu, na kome je polo\u017eaju bio i u vreme potpisivanja Trojnog pakta. Njegova je fotografija stajala pored Cincar-Markovi\u0107a i Ribentropa u palati „ Belvedere" u Be\u010du, 25. marta." <\/p>\n Milovan \u0110ilas je u svojoj memoarskoj knjizi „ Vlast i pobuna" (London, 1983) opisao koliko je Andri\u0107 bio uznemiren, uzbu\u0111en i usplahiren kada se ta, uve\u0107ana, fotografija pojavila posle rata na jednoj ratnoj izlo\u017ebi na Kalemegdanu i kako mu je laknulo kada je on (\u0110ilas) ispunio Andri\u0107evu vapiju\u0107u molbu da je ukloni. Mo\u017eemo samo da zamislimo kako bi se budu\u0107i nobelovac ose\u0107ao, i nastrahovao, da je neko odmah posle rata na uverljiv na\u010din provalio njegove veze s Dra\u017eom. I pri\u017eeljkivanje da se spasimo od nadolaze\u0107e „crvene kuge", kojoj \u0107e i sam kasnije podle\u0107i, kako mnogi s pravom misle, iz oportunizma i konformizma.<\/p>\n