Rasejana Beogra\u0111anka u Splitu <\/p>\n
Pi\u0161e: Julijana Mojsilovi\u0107-De\u017eulovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Preneki dan razgovaram sa grupom galwayskih Iraca u Splitu.Neki su prvi put ovde, ali su baš svi potpuno oduševljeni Rivom, Pala\u010dom, robom na tiramoli, re\u010dju – svim što su u par dana videli. <\/p>\n "Bili smo u dugoj šetnji i stvarno je fantasti\u010dno," ka\u017eu, dodaju\u0107i da su se savršeno i, što je va\u017enije, sasvim prirodno, rashla\u0111ivali u Dioklecijanovim podrumima. <\/p>\n Slo\u017eimo se da je Pala\u010da apsolutno jedinstvena gra\u0111evina na svetu u kojoj ljudi u kontinuitetu \u017eive hiljadu sedam stotina i pet godina. Pitaju onda koliko ja poznajem Split i je li takav bio i ranije? <\/p>\n Ne, naravno, ne poznajem ga dovoljno i ne, naravno, nije uvek bio ovakav. Pre dvadestak godina, ka\u017eem, bio je to uglavnom tranzitni grad koji bi, da su dolazili, verovatno pamtili samo po dugim redovima za trajekt kojim bi, kad se kona\u010dno ukrcaju, stizali na jedno od 1244 ostrva, sve lepše od lepšeg.<\/p>\n Nisu se u to vreme ljudi du\u017ee zadr\u017eavali u Splitu, ali ne zato što se tada nije imalo šta videti, naprotiv, nego što koncept tadašnjeg turizma nekako nije baš predvi\u0111ao tako nešto. <\/p>\n \u010cudno, ka\u017eu Irci. Da, slo\u017eim se i ja. I dok se još jednom sla\u017eemo, ovoga puta o tome da je ova zemlja verovatno najlepša u Evropi, jer ima i more i planine i ravnicu, mix prastarog i sasvim novog, meni na pamet pade re\u010denica jednog prijatelja iz Beograda "I, na nihovu sre\u0107u, nemaju nas u ve\u0107im koli\u010dinama". <\/p>\n Ta me je beogradska zajebancija na svoj ra\u010dun onda podsetila na komentare na internet izdanju Slobodne, prošle sedmice. <\/p>\n Udri po pevaljki<\/strong> <\/p>\n Tu su se, reaguju\u0107i na moje vi\u0111enje Splita, susrela i dobrim delom sukobila, dva lica ovoga grada, ali uglavnom uz vidno odsustvo onoliko poznate splitske zajebancije. <\/p>\n "Svak voli svoje, svi misle da je njihovo najbolje, a ako neko ka\u017ee suprotno nastane ‘gra\u0111anski rat’ ka u komentarima ispod", napisao je zajebantski jedan Spli\u0107anin. A mene su ti komentari u rasponu od "Mrš ti i srpska gamad u tri p….. m……..,"<\/p>\n "Ajde stara u pizdu materinu ti i srbija jebi se", do "jebate, nema dana da se dezurni primitivci ne jave i pokazu u pravon svitlu, ko su i sta su…,", "Ma pogodjeno 100%, bravo…" , ili "lipo je \u010dut i kritiku. Al šta ova o\u0107e…", naterali da se i nasmejem i ozbiljno zamislim.<\/p>\n Zašto bi se, zaboga, nasmejala na neka od tih zapa\u017eanja, pita\u0107ete se. Pa zato što \u0107e vam, na primer, splitski taksista desetak minuta bez prekida govoriti, ne znaju\u0107i i ne pitaju\u0107i se da li mu je u kolima i neki furešt, pa još iz fucking Beograda, dakle, govori\u0107e nadahnuto o svim manama Splita od kojih neke stranac, i onaj bez jezi\u010dke barijere, ne\u0107e primetiti bar u prvoj deceniji \u017eivota u ovom gradu. <\/p>\n I kad ih sve pobroji, napravi\u0107e taksista kra\u0107u pauzu i dodati: "Al ima ovaj naš grad i neke dobre strane." <\/p>\n Naravno da ima, slo\u017ei\u0107e se svi u autu. Ajd, ima dvi, zajebava\u0107e se jedan prisutni Spli\u0107anin. <\/p>\n E, zato se \u010dovek ipak mo\u017ee nasmejati nekim od komentara na izvansplitsko vi\u0111enje Splita. <\/p>\n Na primer, na ovaj: "Ajde ocvala pevaljko ti lagano u pizdu materinu… u neku ruku si i dobro rekla ali sa druge strane puno pretjeruješ i nemaš pojma… I nima Splita do Splita… ocvala pevaljko." <\/p>\n Onda se neizbe\u017eno setite pesme velikog Dina Dvornika. "Ti moš govorit kontra mene i kontra cilog svita, al ne\u0107u da \u010dujem ništa, ništa kontra Splita." <\/p>\n Bis & jid<\/strong> <\/p>\n Dobro, ništa kontra Splita. Al ajd sad ozbiljno. Šta zapravo zna\u010di to – kontra Splita? <\/p>\n Ja, recimo, mislim, da bi kontra Splita ili kontra bilo kog grada, pa i Beograda, bilo, jednostavo re\u010deno: fala lepo, nikad više ovde. I onda o tome dalje ne govoriš, jer šta se tu ima dodati? Spakuješ kofere i zapališ nekud drugde, ili pak tamo odakle si došla. <\/p>\n A kako ja ve\u0107 godinu dana nisam otišla, i nemam nameru još neko vreme, a mo\u017eda i nikad, moja razmišljanja idu drugim pravcem. <\/p>\n Šta bi se recimo dogodilo da sam ja umesto galwayskim Ircima o ovom gradu, pa i o \u010ditavoj zemlji, na isti na\u010din govorila fetivim Spli\u0107anima? <\/p>\n Ajd da poga\u0111am. <\/p>\n Od "Dosta nam je bilo vaših podila\u017eenja," "Tuko, jel ti misliš da te ne ku\u017eimo!", "Aj ti \u0107a pa tamo zajebavaj," do "Ne znaš ti nas. \u010cekaj dok sinjaš i neke druge stvari pa'š onda vidit!", "Puno ti je ovdi precijenjivanja.<\/p>\n Nije to baš tako, ima ovdi svega, od prave lipote do grezih stvari. \u010cudno je ovo misto,", "\u010citaj Smoju pa'š razumit"… <\/p>\n Tako bi to nekako izgledalo, smela bih se opkladiti. I ne ka\u017eem vam ovo iz glave nego iz iskustva u razgovorima s ovdašnjim sviton. <\/p>\n Eto, spontano napisah sviton umesto svetom, kako je meni prirodno. I sad \u0107e to neki shvatiti kao proseravanje, pa bi mo\u017eda bilo bolje da ispravim. Al baš ne\u0107u. I iz inata i iz dišpeta. <\/p>\n Taj dišpet i pomenuta zajebancija su, koliko pamtim, oduvek bile splitske prepoznatiljvosti. Po britkom i nemilosrdnom humoru su Dalmatinci generalno, a Spli\u0107ani posebno, bili uvek i svuda pam\u0107eni i citirani, verovatno više i od Sarajlija i od Beogra\u0111ana.<\/p>\n Pa šta se onda dogodilo sa onima i ovde i tamo – sa izuzetkom Sarajeva – koji ljutito komentarišu tu\u0111u zajebanciju? Pa onda oni koje taj bis i jid uznemire zapo\u010dnu verbalni "gra\u0111anski rat"? <\/p>\n D\u017eaba smo ratovali<\/strong> <\/p>\n Meni se name\u0107u dva mogu\u0107a odgovora. Ili se Split, kako ka\u017eu neki na netu, puno promenio, ili je ta alergijska reakcija izazvana "osebujnoš\u0107u" porekla autorke. <\/p>\n Ako je re\u010d o prvoj mogu\u0107nosti, imala bih vam štošta re\u0107i o tome koliko se i Beograd promenio. Iz sli\u010dnih, istih ili sasvim druga\u010dijih razloga, samo deset puta više.<\/p>\n Ali je krajnji ishod, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, identi\u010dan i ovde i tamo, u zavisnosti od toga kako je ono što je prime\u0107eno protuma\u010deno. Dakle, i ovde i tamo bi se komentari, ponavljam u ve\u0107ini, kretali od ljutite opservacije da ko je on\/ona da nam govori kakvi smo, do zgra\u017eanja – jebote, al se uvla\u010di! <\/p>\n Ako je, pak, re\u010d o "osebujnosti" porekla autora\/ke, sli\u010dnosti nisu ništa manje. Zna\u010di, to bi izgledalo ili ovako – TI si sad došao\/la ovde da sereš po nama, ili – d\u017eaba smo ratovali kad nam sad opet ONI sole pamet! <\/p>\n I šta drugo mo\u017eeš nego da se pitaš – gde se denu zajebancija?<\/p>\n