Ko je \u010dija \u017ertva? Ko agresor? Koja patnja je autenti\u010dnija, zaslu\u017euje više saose\u0107anja? Koja je gotovo opravdana, zaslu\u017eena i ne zaslu\u017euje empatiju? \u010cija "titula \u017ertve" je ni\u017eeg ranga?<\/p>\n
Pi\u0161e: Tatjana Jovanovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U Njujorku su tokom maja, tradicionalnog meseca protesta protiv nuklearnog naoru\u017eanja, na marginama burnijih dešavanja (konferencija UN posve\u0107ena Sporazumu o neširenju nuklearnog oru\u017eja – The Nuclear Non-proliferation Treaty, NPT, i neuspeo teroristi\u010dki napad na Tajms skveru), odr\u017eana dva susreta \u017ertava holokausta i nuklearnog bombardovanja Hirošime i Nagasakija. Prvi je bio u organizaciji metodisti\u010dke Crkve sv. Pola i sv. Andreja i japanskog Šin budisti\u010dkog hrama \u0110odo Šinšu Honganji-Ha, drugi, Muzeja jevrejskog nasle\u0111a i istog budisti\u010dkog hrama. <\/p>\n Jedina dr\u017eava koja je ikada upotrebila nuklearnu bombu su SAD. Odluku o napadu na Imperijalno Carstvo Japan potpisao je ameri\u010dki predsednik Hari S. Truman, posle šest meseci bombardovanja 67 gradova i odbijanja japanskog cara Hirohita da se preda. Bomba Mali de\u010dak ba\u010dena je na Hirošimu ujutro, 6. avgusta 1945, posle tri dana bomba Debeljko na Nagasaki. Na licu mesta je ubijeno ili tokom naredna 4 meseca od posledica radijacije umrlo izme\u0111u 100.000 i 160.000 stanovnika Hirošime i oko 80.000 Nagasakija. Oko 700.000 ljudi bilo je pogo\u0111eno nuklearnim napadom. Japan se predao 15. avgusta 1945. Zvani\u010dnim potpisivanjem dokumenta o predaji, 2. septembra iste godine, Drugi svetski rat je i zvani\u010dno završen. U njemu je, u holokaustu, stradalo oko 6 miliona Jevreja, što je \u010dinilo oko dve tre\u0107ine evropskih Jevreja. Ra\u010dunaju\u0107i i druge grupe – etni\u010dke, verske, politi\u010dke – gra\u0111ane SSSR-a, Poljake Slovene, Rome, one sa problemima disabiliteta i dr., broj iznosi izme\u0111u 11 i 17 miliona.<\/em> <\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Na prvom susretu, troje Jevreja, bivših logoraša, i dva Japanca pre\u017eivela nuklearno bombardovanje (jap. hibakuša) preneli su, gotovo dokumentaristi\u010dki, iskustvo stradanja. Nakajama Takamitsu iz Nagasakija po\u010deo je re\u010dima: "Kao japanski gra\u0111anin, iskreno se izvinjavam \u017ertvama koje su podnele ogromnu patnju koju je prouzrokovala moja dr\u017eava".<\/p>\n Susreti \u017ertava nekada sukobljenih strana nisu \u010desti. Zlo\u010dinci zara\u0107enih strana \u010deš\u0107e se sre\u0107u. Oni se mrze onoliko koliko je potrebno da zarate, a sara\u0111uju koliko im je profitabilno. \u017drtve, uglavnom s druge strane tog biznisa, povezuju sli\u010dna pitanja, patnja, stid, ose\u0107aj krivice. Situacija je, naravno, \u010desto komplikovanija: današnje \u017ertve nekada su bile nasilnici.<\/p>\n Na pitanje-konstataciju nekoga iz publike u Muzeju (i pored sugestije publici da se suzdr\u017ei od "istorijsko-politi\u010dkih komentara") da je nuklearna bomba, ipak, bila najbr\u017ei na\u010din da se završi rat i "njihova stradanja" (publiku su, ve\u0107inom, sa\u010dinjavali Jevreji, neki od njih bivši logoraši), Jasuo Makizoe je rekao da su oba stradanja bila "deo iste ljudske tragedije". Izjava naivna, istorijski ironi\u010dna, arogantna, \u010disto fenomenološka, budisti\u010dka? Trebalo bi znati kontekst, \u010doveka li\u010dno, pa re\u0107i. Posle bombe na Nagasaki njegova majka je ušla u ku\u0107u i uzbu\u0111eno rekla: "Kada se pojavila munja, izgledalo je kao da sam okru\u017eena dugom". Otac je umro od raka pankreasa, mnogi ro\u0111aci tako\u0111e od karcinoma (grudi, \u017eeluca, plu\u0107a…). Ameri\u010dki vojnici koji su bili stacionirani u dva bombardovana grada tako\u0111e su u velikom broju oboleli od kancera – radijacija ne razlikuje "podobne" i "nepodobne".<\/p>\n Ko je \u010dija \u017ertva? Ko agresor? Koja patnja je autenti\u010dnija, zaslu\u017euje više saose\u0107anja? Koja je gotovo opravdana, zaslu\u017eena i ne zaslu\u017euje empatiju? \u010cija "titula \u017ertve" je ni\u017eeg ranga? Ko ima i kamatu na patnju a kome se stradanje obra\u010dunava po daleko ni\u017eoj ceni? Svakako onome ko je najpre bio vinovnik tu\u0111eg stradanja i tako, kolateralno, doveo i do sopstvenog. Koliko je patnja i samo formalnog pripadnika agresorske strane svejedno manje zna\u010dajna? Nije li \u010desto samo dvostruka \u017ertva, onoga ko strada od obe zara\u0107ene strane, istinska \u017ertva?<\/p>\n Rabin Jakob Jungrajs, poreklom iz Ma\u0111arske, u junu 1944. deportovan u Bergen-Belsen, podsetio je na one koji su spašavali, npr. japanskog ambasadora Sugiharu \u010ciune, "japanskog Šindlera", koji je tokom 1940. spasao oko 6.000 litvanskih Jevreja. Onaj ko na pitanje: "Ko je kriv za holokaust?" odgovori kratko "nema\u010dki nacisti", nije ništa shvatio, rekao je Jungrajs. Samo je Francuska, npr., deportovala polovinu francuskih Jevreja. Tre\u0107a \u017ertva holokausta u ovim razgovorima pre\u017eivela je zahvaljuju\u0107i Raulu Valenbergu, švedskom diplomati u Budimpešti, koji je spasao od deportacije desetine hiljade ma\u0111arskih Jevreja.<\/p>\n Ose\u0107aj krivice \u010desto je iracionalan. Mo\u017eda naro\u010dito onaj pre\u017eivele \u017ertve. Racionalna strana ove iracionalnosti je gri\u017ea savesti i u ime onih koji bi trebalo da je imaju, a nemaju je. Vladimir Špilman pisao je o "fenomenu" krivice kod onih koji su spaseni iz geta ili logora: "Na njihovim le\u0111ima su planine leševa – prijatelja, porodice, vlastite dece, tako re\u0107i celog naroda. I tako ti koje je sudbina poštedela mu\u010de muke neskrivljene krivice, koja se, kako vreme odmi\u010de, poja\u010dava". Mnoge hibakuše, tako\u0111e, ose\u0107aju krivicu pre\u017eivelih. Gri\u017ea sasvesti je, ka\u017eu, uz kancer, njihov najve\u0107i neprijatelj. Pove\u0107ava je i diskriminacija njihove vlade: japanska dr\u017eava, sve donedavno, nije priznavala potmule, tinjaju\u0107e, kancerogene posledice radijacije; \u010dak su i njihovi potomci diskriminisani, jer se njihovi sunarodnici, gotovo sujeverno, plaše naslednih bolesti. <\/p>\n Pri\u010da druga<\/strong><\/p>\n Kada je krajem 2008. godine dolar zna\u010dajno opao u odnosu na evro, Evropljani su pohrlili na Menhetn ne samo zbog tradicionalnih novogodišnjih sni\u017eenja ve\u0107 i da kupuju nekretnine. Taj Projekat Menhetn je dokazao da je ovo ostrvo i dalje jedna od najpo\u017eeljnijih svetskih adresa. Tokom Drugog svetskog rata postojao je sasvim druga\u010diji Projekat Menhetn. U ovoj pri\u010di zanimljiv i zbog "sudbinske" igre adresa.<\/p>\n \u010cak i sami Njujor\u010dani ne znaju puno o projektu zapo\u010detom na Menhetnu 1942, nastavljenom u dr\u017eavama Tenesi i Novi Meksiko i zvani\u010dno okon\u010danom 6. i 9. avgusta 1945, bacanjem nuklearnih bombi na Hirošimu i Nagasaki.<\/p>\n Bio je dobro \u010duvana tajna: na desetak lokacija na Menhetnu od 5.000 zaposlenih svako je znao samo deo posla koji sam treba da odradi, ne i "krajnji cilj". Sve u svemu, zajedno s onima koji su nastavili da rade na Projektu – u dr\u017eavama Tenesi (gde je sedište premešteno u leto 1943) i Novi Meksiko – zaposlio je više od 130.000 ljudi. Pokaza\u0107e se da \u0107e doneti smrt više od 200.000.<\/p>\n Robert Noris, istori\u010dar, autor knjige Projekat Menhetn, ka\u017ee "nije trebalo izumeti to\u010dak" i <\/p>\n puno razmišljati – Menhetn je izabran jer je "dauntaun" (najju\u017eniji deo) Menhetna imao sve što je bilo potrebno, pre svega sedište Vojne in\u017einjerije Severnoatlantskog ogranka. Zna\u010dajna "\u010dakra" Projekta svakako je i zapadna 88. ulica, adresa na kojoj je stanovao "otac nuklearne bombe" Robert Openhajmer. Dve ulice dalje od Crkve sv. Pola i sv. Andreja u kojoj se, više od šest decenija kasnije, sre\u0107u \u017ertve holokausta i nuklearne bombe. Dvadesetak blokova dalje od Škole za eti\u010dku kulturu koju je Openhajmer poha\u0111ao, ogranka Njujorškog društva za eti\u010dku kulturu (odakle, povremeno, prenosim delove nekih diskusija). Tridesetak ulica ju\u017enije od Univerziteta Kolumbija gde se, u Holu Mihajla Pupina (u Pupinovoj laboratoriji za fiziku) odvijao zna\u010dajan deo Projekta i gde je, u punom jeku, bilo zaposleno 700 ljudi. U jednom trenutku regrutovan je fudbalski tim da iz zgrade iznese tone uranijuma.<\/p>\n Dvadesetak ulica dalje od Budisti\u010dke crkve grada Njujorka, pomenutog hrama šin-budizma, ispred kojeg stoji statua Šinran Šonina (1173-1262), osniva\u010da škole. O njoj malo Njujor\u010dana zna da je, tako\u0111e, hibakuša. Statua je u Njujork preneta 1955. godine kao "svedok atomskog razaranja i simbol nade za svetski mir". Originalno, stajala je na 2,5 km od nulte ta\u010dke nuklearne bombe ba\u010dene na Hirošimu. Naokolo je sve razoreno. Jedan od retkih hibakuša koji, verovatno, ne ose\u0107a posledice radijacije. Sada, u komšiluku u kojem je projekat nuklearne misije zapo\u010deo.<\/p>\n Pri\u010da tre\u0107a<\/strong><\/p>\n Jedan od instruktora seminara o mogu\u0107nosti opraštanja, koji je pre nekoliko godina odr\u017ean u Aušvicu, bio je Frank Ostaseski, direktor zen-budisti\u010dkog Meta instituta u Kaliforniji (koji radi na podizanju kulture staranja o umiru\u0107im pacijentima). Nema naro\u010dite "instrukcije" za tu\u0111u patnju, ponekad je to samo podsetiti kako je ona, svakako, jedna od \u017eivotnih stavki. U slu\u010dajevima nekih ljudskih drama ono što i najbolji "instruktor" mo\u017ee u\u010diniti je da, jednostavno, ostane prisutan.<\/p>\n Poslednjeg dana seminara u Aušvic Berkenau, tokom no\u0107i, \u017eena koja je kao dete bila u jednoj od baraka izašla je vani, sela na kamen u dvorištu svog bivšeg logora i po\u010dela da pla\u010de. Frank ka\u017ee da nikada nije \u010duo takav pla\u010d, gotovo primalan, kao kod \u017eivotinje. Ostao je gde se zadesio, kao nemi, neprime\u0107eni svedok.<\/p>\n Posle nekoliko dana, na drugom susretu sa pre\u017eivelim logorašima u Berlinu, ustala je ista \u017eena i rekla: "Ja zaista \u017eelim da oprostim. Slušala sam vas tri dana. Ali moje srce je kao kamen. Ne mogu da oprostim. Moj otac je umro u logoru". Mukla tišina. U Nema\u010dkoj je još uvek teško, naro\u010dito javno, pri\u010dati o koncentracionim logorima, ka\u017ee Frank.<\/p>\n Ustala je druga \u017eena: "Moje srce je tako\u0111e kao kamen. Moj otac je tako\u0111e bio u logoru. Bio je vojnik, znam da je ubijao ljude. Ne mogu da mu oprostim". Tišina još dublja, te\u017ea, neverovatna, primalna, kao onaj pla\u010d. Ne zna se koji od dva oproštaja je te\u017ei, oba izgledaju ljudski nemogu\u0107a.<\/p>\n \u017dene su prišle jedna drugoj i pozdravile se. Niko drugi to nije mogao u\u010diniti za njih, samo njih dve, ka\u017ee Frank. "Bilo je tako jasno da je tvoja patnja moja patnja. Ne sli\u010dna mojoj. Ve\u0107 moja."<\/p>\n Neko mi je nedavno rekao da je ljudska patnja dosadna, uklju\u010duju\u0107i i njegovu sopstvenu. Mo\u017eda je va\u017enije misliti na to da nas patnja sve izjedna\u010dava, i agresora i \u017ertvu. Sli\u010dno kao što to \u010dini smrt. Kao najta\u010dniji sat, onaj koji ne radi, ali dva puta dnevno pokazuje apsolutno ta\u010dno vreme. Ako ne \u010deš\u0107e, bar u jednom momentu patnja nas sve nepogrešivo izjedna\u010di. To je, \u010dini mi se, više interesantno nego dosadno.<\/p>\n
Pri\u010da prva<\/strong><\/p>\n\n\n
\n \n \n\n
\n Hirošima – Njujorker<\/em> – D\u017eon Herši – <\/strong>»Iznena\u0111uju\u0107e je koliko stanovnika Hirošime je ostalo više-manje ravnodušno po pitanju etike koriš\u0107enja bombe. Mogu\u0107e da su njom bili previše prestravljeni da bi o tome uopšte i mislili. (…) ‘Bio je rat i to smo morali o\u010dekivati’. (…) Shikata ga nai<\/em>, japanska izreka koja odgovara ruskoj re\u010di nichevo <\/em>i koristi se isto tako široko: ‘Tu nema pomo\u0107i. Jeste. Veoma loše’. (…) na nema\u010dkom: Da ist nicht zu machen.<\/em> Ništa se tu ne mo\u017ee u\u010diniti«.
John Hersey (D\u017eon Herši) Hiroshima<\/em> (Hirošima<\/em>), knjiga prvi put objavljena 31. avgusta 1946, zauzevši ceo broj nedeljnika The New Yorker<\/em> (Njujorker<\/em>), prvi i jedini put u istoriji magazina; u prevodu autora ovog teksta
Ka\u017eu da je nau\u010dnik A. Skvires (A. Squires), koji je bio \u010dlan tima Projekat Menhetn, napisao u pismu jednom kolegi: »Plakao sam, \u010ditaju\u0107i u Njujorkeru<\/em> opis D\u017eona Heršija o onome što se desilo tokom poslednjih šest godina šestoro ljudi, koji su imali dovoljno sre\u0107e da pre\u017eive Hirošimu. Ispunjen sam stidom kada se setim ogromne radosti… kada smo se vratili sa ru\u010dka i naišli na one koji su se vratili sa prvim saopštenjem o bombardovanju Hirošime. Te ve\u010deri, nas oko \u010detrdeset, na brzinu smo priredili ve\u010deru uz šampanjac (…) (ose\u0107ali smo) olakšanje povodom sigurnosti, ponos zbog sopstvenog udela u okon\u010danju rata, \u010dak ponos zbog efikasnosti oru\u017eja. U istom trenutku, \u017ertve bombe prolazile su kroz neopisivu stravu (…). To nismo shvatili. Pitam se da li smo ikada«.
Nasuprot njemu, glavni nadzornik Projekta D\u017eejms B. Konant (James B. Conant), predsednik Univerziteta Harvard, bio je uzrujan Hirošimom<\/em> i uvodnikom Normana Kazinsa (Norman Cousins) u Subotnjem knji\u017eevnom prikazu <\/em>(The<\/em> Saturday Review<\/em>). Po njemu, Herši i Kazins su preuveli\u010dali strahote Hirošime, bez obaziranja na istorijski kontekst.<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n