Ja pišem iz jednog neistorijskog trenutka i moja vape\u0107a \u017eudnja da progovorim u potpunosti o Njemu ugušena je ve\u0107 samim postojanjem Njega i bunara iz kojeg pišem. <\/p>\n
Pi\u0161e: Uglje\u0161a Vukovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ono što me je uvek posebice nerviralo jeste zakasnela pamet ovdašnje inteligencije koja maligne pojave podrobno opisuje u danima kada je maligno odse\u010deno ili otpalo sa gadnog tela Balkana, a iza napisanog stoji datum kada je maligno vladalo. Datum je ispravan, ali to je samo dnevni\u010dka beleška (ne i objavljena publicistika) otromboljenog pisca sakrivenog u sobi ku\u017enog zadaha cigareta i knjiga u kojima se izgubila sloboda do\u010dim se pamet sujetno i beskorisno dokazivala samom sebi. Ja pišem današnji datum, ali u taj dan i puštam ove redove. <\/p>\n Moje najavljeno izdvajanje iz nepoštenog intelektualnog prilaza gnusobama sadašnjice ograni\u010deno je politi\u010dki mra\u010dnom Banjalukom i politi\u010dki nepostoje\u0107om Republikom Srpskom. Šta god vi napisali protiv aktuelne vlasti i kakve god ozbiljne poreme\u0107aje detektujete, vi ne\u0107ete promeniti nezabrinutu uspavanku oko reke Vrbas. Šta god opasno bolesno, vi i sli\u010dni uvideli, konzilijum nekakve udru\u017eene alternative se ne\u0107e sastati i objavljeno \u0107e ostati usamljeno. Vaše objavljeno i objavljeno ostalih sli\u010dnih vama. Mrak sun\u010dane i no\u0107u osvetljene Banjaluke, i za nju nepostoje\u0107eg ostatka Srpske, ne\u0107e dopustiti \u010ditanje upozorenja sa margine. Ostatak je umrtvljeno zelenilo protkano Bosnom, Savom, Drinom i, usled politi\u010dkog nepostojanja, ostatak nikada ne\u0107e primetiti izrasle defetizme. Ostatak Srpske, bez umišljenih aleja, trgova, univerziteta, pozorišta, ima pravo na to. Ostatku jedared oprostiti. Ostatku sada oprostiti. Banjaluci ne oprostiti sada, a ni kada sve ovo pro\u0111e. <\/p>\n Mišljenja sam da je npr. Srbija sre\u0107na zemlja jer poseduje više Srbija i pluralitet kakav nemaju njeni susedi, ali da je nesre\u0107nica okovana budalastim juna\u010denjem glasonoša što proglasiše dve Srbije. Srbija je sre\u0107na, ali svoju sre\u0107u ne uo\u010dava zlobnim predstavama nekolicine iluzionista. Srpska je bez pluraliteta i dualiteta, a iluzionisti nisu na zadatku jer su svesni koliko je velika naša nesre\u0107a, dubok naš bunar, mra\u010dan naš mrak. Ne postoji ni potreba da se ma\u017eu o\u010di montiranim javnim diskursom razli\u010ditosti jer narod je ogoljeno bi\u0107e što radi, kopa, hoda, pije, jede, pati, pati, pati, drobi o svojoj patnji i taj narod se vuca po Semberiji, Podrinju, Hercegovini, Posavini, a u središtu tog naroda odvojeni i odro\u0111eni deo tog naroda koji ne zna kako je van središta. Odro\u0111enici u središtu glume lagodnost ili \u017eive lagodnost. Ogoljeni narod i obu\u010deni narod namazanog glavnog grada pušta isti krik neznanja, gluposti, ludosti, megalomanije i taj krik stvara opasnu politi\u010dku veli\u010dinu kojom se umiruju strahovi. <\/p>\n Politi\u010dka glupost bosanskih Srba, nesposobnih da dostignu ve\u0107insko promišljanje u okvirima neradikalnih ideja, ustoli\u010dila je na vlasti duševno neuravnote\u017eenog Radovana Karad\u017ei\u0107a sa njegovim poetskim titrajima smeštenim u predeo politike zavodljivih nacionalnih snovi\u0111enja. Memoari i dnevnici Karad\u017ei\u0107evih saboraca verodostojno svedo\u010de o pogibeljnoj odsutnosti osnovnih skrupula i razuma, bez \u010dega je nezamisliva savremena politika prevrtljive diplomatije i napornih pregovaranja. Osornost ratnog i prvog posleratnog rukovodstva naj\u010deš\u0107e se pretvarala u grubi ignorantski odnos prema onima sa kojima se moralo pregovarati. Ta provincijska uobrazilja samodostatnosti dovodila je Miloševi\u0107a do ludila u vreme kada je bio garant mira na Balkanu i zasigurno \u0107e istorija morati uva\u017eiti dokaze politi\u010dke nedoraslosti i nesavremenosti politi\u010dkog rukovodstva Srpske.<\/p>\n Danas, nakon kona\u010dnog otklona od esdeesovskog kontinuiteta, Srpska je oblikovala novi izgled aktuelne postavke sa\u010dinjene od ljudi imunih na ikakve ideološke predznake. Stvorena je politika \u010diste vlastoljubivosti oslobo\u0111ene nacionalnih stremljenja (sem u sferi jalovog demagoškog independisti\u010dkog marketinga) i socijaldemokratskog prizvuka u koji su se upakovali. <\/p>\n Ali, onaj ogoljeni i obu\u010deni narod, što nije misle\u0107e politi\u010dko bi\u0107e i što nema intelektualnu pozadinu, (ve\u0107 samo lošu gluma\u017eu neprikrivene lokalne bedasto\u0107e) oblikovao je novim krikom Njega. <\/p>\n On je visok, krupan, ne asocira i ne mo\u017ee da asocira na nestabilnog pesnika, jer bio mu je jedini opozicionar nesaglasan sa njegovom nacionalnom politikom, a i on nije poeti\u010dan. Oko njega se zbio, okupio i dogodio narod i krik je preto\u010den u skandiranje. Njemu je data na oblikovanje i \u010duvanje zajedni\u010dka sudbina. To je u\u010dinjeno nagonski i u granicama opsednutosti kolektivnim protivnikom, \u010dime tinja potmuli sukob kolektiviteta, mada je površina oslobo\u0111ena stalnog nasilja. <\/p>\n \u010cinjenica da je On nagonski izabran velikim doga\u0111anjem i zbijanjem srpskog naroda podse\u0107a na doga\u0111anje naroda okupljenog oko Miloševi\u0107a sa kojim bi mnogi da Ga porede. Ali, On i Miloševi\u0107 nemaju sli\u010dnosti u fazi nastanka. Predsednika Jugoslavije i Srbije izabrala je anahrona intelektualna elita sa sumnjivim utemeljenjem, ali je pokušaj da se objasni valjanost tog izbora postojao. To opet jeste i nagonski izbor, ali kao nepromišljeni gest u razmišljanju dok je Dodik naprosto krik iz grla ovog naroda, a ne akademika. Previ\u0111anje tog podatka osnov je za daljno previ\u0111anje u pravljenju pore\u0111enja izme\u0111u dva politi\u010dara ozbiljnih razlika. Miloševi\u0107 beše politi\u010dar suvoparnih beseda i nasilni\u010dkih \u010dinova samodrštva i represalija prema kosmetskim Albancima, ali i govornik odmerenih re\u010di bez javno iskazane netrpeljivosti. Nije si dopuštao ispade, gafove, psovke. Baš po \u017eelji akademika. Dodik je politi\u010dar psovki, uvreda, rasisti\u010dkih izjava, šovinisti\u010dkih ispada; on se tiska me\u0111u narodom, peva, slavi, pojavljuje se na sportskim borilištima, koncertima. Baš po \u017eelji naroda koji voli vo\u0111u što hrli u njihov zagrljaj. <\/p>\n Sli\u010dnost postoji prema zlonamernim konstruktorima koji bi Dodika da pretvore u svekrivca i regionalnog uzurpatora. Isti ti Mesi\u0107a su videli kao mirovnjaka i kada je on zveckao oru\u017ejem. <\/p>\n No, sli\u010dnost postoji zapravo zbog zvani\u010dne, javne tišine i Dodikovog samodrštva na unutarnjem planu i to se ne imenuje ili se potrebna definicija uvija u oblande sli\u010dnih, ali višesmislenih zna\u010denja. Opskurnu javnu scenu Srpske On je stavio u svoj d\u017eep i rukom \u010dvrsto dr\u017ei taj ionako slabašan d\u017eep. Za razliku od Miloševi\u0107a koji je vodio intelektualne i propagandne borbe sa istomišljenicima i drugomišljenicima kako bi ih sve stišao i pod svoje stavio, Dodik mo\u017ee sa lako\u0107om u\u0107utkati \u0107utologe Srpske. Opisani ostatak Srpske vodi surovu egzistencijalnu borbu, a opisana lepršava Banjaluka gotovo da nema pisce, kolumniste, publiciste, jave delatnike, novinare. Pojavi li se sumnjivo lice javno \u0107e pro\u0107i nezapa\u017eeno jer uticajni mediji bave se dnevnim podnošenjem izveštaja Njemu, crnom hronikom, antisarajevskom propagandom… Privatne tv stanice su RTRS 2, 3… Ostali mediji nemo\u0107na su margina, a do njih dolazi jedino neprimetna manjima što je i sama margina. <\/p>\n Narod koji je pustio krik i stvorio Njega smanjuje svoju brojnost, ali oni što odustaju od Njega rezignirano se povla\u010de i ne zame\u0107uju opoziciju, jer sli\u010dnost je odviše upadljiva. Ako bi postojao neki novi On u opoziciji, mo\u017eda bi i prišli tom opsenaru, a ovako puštaju neke druge o\u010darane da u\u017eivaju u sadašnjem opsenaru. <\/p>\n Republika Srpska odista politi\u010dki ne postoji jer je prostor politi\u010dkog sukobljavanja, suprotstavljenog delanja, promišljanja, polemisanja, biranja, su\u017een koliko i prostor koji je \u0110ukanovi\u0107 posle dvodecenijskog truda suzio me\u0111u tamošnjim kršnim gorama. Drugost sadašnjoj glavnoj sceni Srpske mlitavi su prividi drugosti i Srpska je crna poput susedne Crne Gore jer iz nutrine naroda ne proizilazi zdrava politi\u010dka opcija, ve\u0107 sklonost da se ispusti krik \u017eeljan grubog silovanja. Silovatelj je demokratski izabran vlastoljubac naslonjen na nejako telo koje pogrešno misli da mu je pretnja susedno nejako bošnja\u010dko telo na koje se pak nasadio neki drugi napasnik. Formalna demokratija me mo\u017eda spre\u010dava da napišem: to je diktatura, ali ne i da napišem to je dodiktatura.<\/p>\n Ponavljam, Srpska politi\u010dki ne postoji još od svog nastanka, a svojim novim velikim izborom dodiktature zavla\u010di se u opasni avanturizam drskog ponašanja, samovoljnog nastupanja, prkosnog i iracionalog delovanja obu\u010denog u la\u017enu nacionalnu posve\u0107enost socijaldemokrata neosetnih na socijalne brige. Politi\u010dki subjekt koji je pod stalnom lupom regiona i sveta ne bi smeo dozvoliti sebi stalnu politi\u010dku glupost iznutra. <\/p>\n Dokaz lokalne bedasto\u0107e je \u010dinjenica da ovo napiše nekoliko usamljenih pregaoca, a još manje ih to izjavi ili objavi. Dokaz lokalne bedasto\u0107e je \u010dinjenica da se dodiktaturi i njenim ispadima Banjaluka smeje kao zabavlja\u010dkim dosetkama. Kada premijer ka\u017ee psovku, publika se ovde zasmeje poput \u010dedne devojke uzbu\u0111ene zbog nevaljalih re\u010di, a potom se do\u010deka nova gadost i ponovo smeh, uzbu\u0111enje… Radost? Mogu napisati i tu re\u010d, jer šta je radost ako nije smeh na licu zabavljenih i razjarenih. Ako ništa drugo, ovde je mnogo zanimljivije nego u Crnoj Crnoj Gori jer Milo nema taj narodski, zapaljuju\u0107i smisao za humor. <\/p>\n Pišem iz neistorijskog trenutka i bojim se kakva \u0107e istorija postati ovaj trenutak u kojem se bojim napisati radost, jer me plaše radosni.<\/p>\n 6yka.com<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ja pišem iz jednog neistorijskog trenutka i moja vape\u0107a \u017eudnja da progovorim u potpunosti o Njemu ugušena je ve\u0107 samim postojanjem Njega i bunara iz kojeg pišem. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47401","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47401","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47401"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47401\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}