{"id":47396,"date":"2010-06-09T10:09:05","date_gmt":"2010-06-09T10:09:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47396"},"modified":"2010-06-09T10:09:05","modified_gmt":"2010-06-09T10:09:05","slug":"od-gubitnika-do-lidera-u-tranziciji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/06\/09\/od-gubitnika-do-lidera-u-tranziciji\/","title":{"rendered":"Od gubitnika do lidera u tranziciji"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Da\u0161a Pavlovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Ne\u0107e nam leteti pe\u010deni golubovi sami u usta, ali za Slova\u010dku to je ogromna šansa i ogroman prostor, rekao je povodom ulaska svoje zemlje u Evropsku uniju, 1. maja 2004, poslanik Sergej Kozlik iz Pokreta za demokratsku Slova\u010dku (HZDS), baš iz politi\u010dke grupe koja je pre toga, pod vodjstvom Vladimira Me\u010dijara, usporavala i ometala evrointegraciju Slova\u010dke. <\/p>\n

Takva promena stava je karakteristi\u010dna za zemlju koja je imala prili\u010dno krivudav, ali na kraju uspešan ulazak u Uniju. <\/p>\n

U periodu od 1993. do 1998. godine kada je premijer bio Me\u010dijar, Slova\u010dka je bila loš primer u Evropi, ali je uspela da udje u blok kao tranzicioni i integracioni "odlikaš", što je najinspirativniji primer za zemlje zapadnog Balkana koje kucaju na evropska vrata. <\/p>\n

Inspirativan je i po tome što je Slova\u010dka uspela da ubrzano nadoknadi kašnjenje i zahvaljuju\u0107i opoziciji i širokoj podršci evrointegraciji u društvu. <\/p>\n

Sam ulazak u Uniju je bio u vreme premijera Mikulaša Dzurinde, \u010diji su liberali zajedno sa demohriš\u0107anima i predstavnicima madjarske manjine u zemlji bili glavni motor reformi i ostalih priprema za \u010dlanstvo. <\/p>\n

Me\u010dijarova rastegljiva demokratija<\/strong> <\/p>\n

I Slovaci su, kao i \u010cesi, prvo bili poneseni euforijom svoje plišane revolucije 1989. godine i verovali da, \u010dim je pala gvozdena zavesa, eto njih ubrzo u Evropskoj uniji. Kao i \u010cesi, i Slovaci su se prevarili a njihov put je bio još krivudaviji, sa povremenim hodom unazad i velikim razo\u010darenjem što su Poljaci, \u010cesi i Madjari usko\u010dili u evropski voz pre njih. <\/p>\n

Za Slova\u010dku se prva prepreka na evropskom putu pojavila u vidu istorijskog dogadjaja – raspada zajedni\u010dke dr\u017eave \u010cehoslova\u010dke, ali taj proces je mirno obavljen što je postala jedna od vrednosti koju su i \u010cesi i Slovaci doneli u Uniju. <\/p>\n

Iako je na po\u010detku bilo bojazni da bi mogao da se ponovi scenario bivše Jugoslavije – Slovaci su posebno strahovali od velikomadjarskih ambicija o reviziji Trijanonskog sporazuma i granica iz 1920. godine, razvod \u010ceha i Slovaka prošao je tako plišano da je postao ogromni plus za oba naroda u o\u010dima "stare" Evrope koja zahteva da se stari sporovi ostave po strani i da se zajedni\u010dka ku\u0107a ne optre\u0107uju bilateralnim zadjevicama. <\/p>\n

Plišano razvedeni od 1. januara 1993. godine, \u010cesi i Slovaci krenuli su u evrointegraciju uz obe\u0107anje jedni drugima – " Bi\u0107emo opet zajedno u EU". <\/p>\n

Slova\u010dka je Sporazum o pridru\u017eivanju potpisala 4. oktobra 1993. godine. Do kraja tog istog meseca ratifikovao ga je Evropski parlament, a do februara 1995. godine završen je proces ratifikacije u svim zemljama Unije. Iako ne\u017eeljeni gost u evropskim salonima u to vreme zbog svog "rastegljivog shvatanja demokratije", upravo je autoritarni Me\u010dijar podneo prijavu za \u010dlanstvo svoje zemlje u EU, 27. juna 1995. godine. <\/p>\n

Magare\u0107a klupa i maestralni povratak pregovorima<\/strong> <\/p>\n

Slova\u010dka je na samom po\u010detku bila loše ocenjena na ispitu podobnosti, na politi\u010dkom kriterijumu iz Kopenhagena o izgradnji stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, pravnu dr\u017eavu, poštovanje ljudskih prava i prava manjina. <\/p>\n

Evropska komisija je u svoj oceni spremnosti Slova\u010dke konstatovala da taj kriterijum nije zadovoljavaju\u0107e ispunjen, jer su institucije nestabilne a slova\u010dka demokratija fali\u010dna. Na osnovu te ocene Evropske komisije, Evropski savet u Luksemburgu je decembra 1997. godine isklju\u010dio Slova\u010dku iz prvog kruga proširenja, a pregovori su nastavljeni samo sa Kiprom, \u010ceškom, Estonijom, Madjarskom, Poljskom i Slovenijom. <\/p>\n

Slova\u010dka je, medjutim, ostala u krugu zemalja o kojima je Evropska komisija podnosila redovne izveštaje o postizanju kriterijuma iz Kopnehagena i o reformama zakona. <\/p>\n

Kašnjenje za vozom evrointegracije u Me\u010dijarovo vreme bio je onaj presudni motiv koji je ujedinio rascepkanu slova\u010dku opoziciju, a prelomni trenutak je došao u jesen 1998. godine kada je opozicija pobedila na parlamentarnim izborima. <\/p>\n

Novi premijer, Mikulaš Dzurinda, u prvu inostranu posetu uputio se u Brisel i Be\u010d, prestonicu tada predsedavaju\u0107e Austrije. <\/p>\n

Novi proevropski kurs Slova\u010dke odmah je prime\u0107en i visoko ocenjen u Briselu. Nova Slova\u010dka vlada je predstavila neobi\u010dno ambiciozni plan politi\u010dkih reformi a krajem godine su odr\u017eani i slobodni lokalni izbori, uz uklju\u010divanje opozicionih stranaka u parlamentarne odbore i nadzorne organe, što je u vreme Me\u010dijara bio veliki problem. <\/p>\n

Zato je Evropski parlament 3. decembra 1998. godine usvojio rezoluciju u kojoj je preporu\u010dio fleksibilni pristup za Slova\u010dku i zatra\u017eio da Evropska komisija izradi novi izveštaj o zemlji, na osnovu dramati\u010dno pozitivnog preokreta nakon izbora. <\/p>\n

Slova\u010dka je decembra 1999. godine na zasedanju Evropskog saveta u Helsinkiju pozvana na pristupne pregovore. U prvoj godini nakon izolacije, Slova\u010dkoj je na putu ka Evropi puno pomogla Radna grupa na visokom nivou, koju je u ime EK predvodio Fransoa Lamuro, a sa slova\u010dke strane Jan Figel, koji \u0107e kasnije, od 2004. do 2009. biti i slova\u010dki evrokomesar. <\/p>\n

Grupa se za 10 meseci sastala pet puta. Plod tih sastanaka je bilo uskladjivanje Zakona o izborima sa do tada ignorisanim stavom Ustavnog suda Slova\u010dke, prvi direktni predsedni\u010dki izbori maja 1999. godine, \u010dime je završeno petnaestomese\u010dno bezvlaš\u0107e na vrhu, a novi šef dr\u017eave, Rudolf Šuster, po\u010deo da obavlja funkciju elementa stabilizacije u politi\u010dkom sistemu. <\/p>\n

U saradnji sa medjunarodnim organizacijama izradjen je i usvojen 1999. godine zakon o jezicima nacionalnih manjina, u koji su ukomponovane preporuke OEBS-a, EK i Saveta Evrope. <\/p>\n

Slova\u010dka za tako ubrzano nadoknadjivanje kašnjenja ima da zahvali i svojim Madjarima, pogotovo vicepremijeru za ljudska prava i nacionalne manjine, Palu \u010cakiju, jednom od lidera Stranke madjarske koalicije koja je ušla u obe Dzurindine vlade. U Bratislavi je \u010dak kru\u017eio vic da "radove na ulasku u EU obavlja firma \u010caki d.d.". <\/p>\n

Ve\u0107 i samo uklju\u010divanje predstavnika te najve\u0107e manjine od oko pola miliona ljudi u vladu Slova\u010dke zna\u010dilo je spremnost zvani\u010dne Bratislave za iskreno poštovanje manjina i za dobrosusedsku saradnju sa Budimpeštom. <\/p>\n

Vlada premijera Dzurinde je vrlo realno procenila na po\u010detku pristupnih pregovora da bi mogla da ih završi 2004. godine. <\/p>\n

"Naš interes je bio da uskladimo, ako je ikako mogu\u0107e, ulazak u EU sa susedima – \u010ceškom, Poljskom i Madjarskom, i to iz više razloga. <\/p>\n

Osim politi\u010dkih interesa s aspekta polo\u017eaja Slova\u010dke u odlu\u010duju\u0107im pitanjima na kontinentu, "tu je bio interes da što du\u017ee o\u010duvamo koristi od \u010deško-slova\u010dke carinske unije sve do integracije, da re\u017eim na slova\u010dkim granicama prilagodjavamo uslovima Šengena zajedno sa susedima, i da oja\u010damo prekograni\u010dnu saradnju regiona", ka\u017ee o pregovorima Jan Figel. <\/p>\n

Brzi ali ne i kusi pristupni pregovori<\/strong> <\/p>\n

Slova\u010dkoj su bila potrebna 34 meseca da završi pristupne pregovore. <\/p>\n

"Naša taktika nije bila da tra\u017eimo što više u što ve\u0107em broju poglavlja, ve\u0107 da se racionalno usredsredimo na prioritete i osetljiva mesta i zahvaljuju\u0107i argumentima proguramo upravo njih", kazao je Jan Figel. <\/p>\n

Na Medjuvladinoj konferenciji u Briselu 15. februara 2000. godine šef slova\u010dke diplomatije Eduard Kukan podneo je nacionalnu platformu za pregovore koju je prethodno usvojio slova\u010dki Ministarski savet za evropsku integraciju, uz u\u010deš\u0107e ministarstava inostranih poslova, privrede, poljoprivrede, finansija i \u017eivotne sredine. <\/p>\n

Slova\u010dki nacionalni konsenzus potignut je u tome da zemlja ne\u0107e u pristupnim pregovorima tra\u017eiti izuzetke iz evropske legislative, ali da \u0107e tra\u017eiti razumevanje za one osetljive oblasti u kojima bi puno uskladjivanje pogodilo efikasnost slova\u010dke privrede, ili gde bi troškovi bili nepodnošljivo veliki. <\/p>\n

Pokazalo se, kao i u slu\u010daju suseda, da je jedna od najosetljivijih oblasti zaštita \u017eivotne sredine. Bratislava je tra\u017eila prelazne periode za uvodjenje normi u zaštiti \u010disto\u0107e vazduha, upravljanju otpadom, \u010disto\u0107i vode ili kontrole industrijskog zagdajenja, a na osnovu navodno velikih troškova i tehni\u010dke zahtevnosti novih standarda. <\/p>\n

U oblasti energetike Slova\u010dka je, iako nerado, prihvatila da zatvori dva bloka stare nuklearne elektrane Jaslovske Bohunjice, prvi reaktor 2006. godine a drugi poslednjeg dana 2008. godine. <\/p>\n

Ve\u0107 prva ve\u0107a energetska kriza, izazvana sporom Rusije i Ukrajine oko gasa po\u010detkom 2009. godine, naterala je premijera Roberta Fica da zapreti da \u0107e kao izlaz iz krajnje nu\u017ede obnoviti rad drugog, tek isklju\u010denog reaktora, što se na kraju ipak nije desilo. Ali i to zatvaranje starih reaktora ruske tehnologije je privremeno, pošto Slova\u010dka zajedno sa \u010deškim energetskim kompanijama sprema izgradnju novog modernog bloka u Jaslovskim Bohunjicama. <\/p>\n

Uspeh evrointegracije izvor nacionalnog ponosa<\/strong> <\/p>\n

Ko danas zapita Slovake za najzna\u010dajniji dogadjaj u istoriji dr\u017eave, odgovori\u0107e bez oklevanja – ulazak u EU. I za evrooptimiste i za evroskeptike (kojih je znatno manje nego u \u010ceškoj), izvor nacionalnog ponosa je to kako je Slova\u010dka uspela u kratkom roku da nadokandi zaostajanje i iz pozicije ruinirane demokratije i ekonomskog zaostajanja tokom Me\u010dijara, uskladi svoje zakone sa evropskim standardima i sprovede reforme, radikalne i bolne. <\/p>\n

To ne zna\u010di da su Slovaci bili imuni na evrobauke i strahove od EU. Jedan od glavnih je, kao i kod \u010ceha, bilo uverenje da \u0107e se 1. maja 2004. godine Slovaci probuditi sa slova\u010dkim platama i zapadnim cenama. Slovake je takodje plašio i gubitak suvereniteta. <\/p>\n

Na referendum o ulasku Slova\u010dke u EU, koji je odr\u017ean u maju 2003. godine, izašlo je više od 50 odsto bira\u010dkog tela. Na pitanje "Da li se sla\u017eete da Slova\u010dka postane \u010dlan EU" izjasnilo se 52,15 odsto bira\u010da, od kojih je 92,46 odsto dalo potvrdan odgovor. Protiv je bilo svega šest odsto. <\/p>\n

U toku pristupnog procesa, a i sada kada je Slova\u010dka \u010dlan, preovladava trezven pristup da evrointegracija jednostavno ima i prednosti i mane, što je stabilian stav oko 47 odsto nacije. Pitanje da li bi Slova\u010dka trebalo da izadje iz Unije se ne postavlja u anketama. <\/p>\n

Proevropsko raspolo\u017eenje Slovaka se delimi\u010dno pripisuje \u010dinjenici da su gradjani tokom Me\u010dijarove vlade, kada je Madlen Olbrajt zemlju nazvala "crnom rupom na mapi Evrope", sami sebi postavljali pitanje gde im je tu mesto i da li ho\u0107e da budu u EU ili sami. <\/p>\n

Medjutim, upravo zbog masovne podrške procesu reformi, \u010dak i onih radikalnih i bolnih koje je preduzela vlada premijera Mikulaša Dzurinde posle Me\u010dijarovog pada 1998. godine, Slovaci su u Evropu ušli manje informisani i postavljaju\u0107i manje pitanja nego susedi, napominje Figel. <\/p>\n

"Procesu evrointegracije pomoglo je vrenje u celom društvu, koje je našlo izraz u širokoj koaliciji“ ka\u017ee Figel. "Široka podrška ulasku u EU zna\u010dila je da je naša diskusija o posledicama \u010dlanstva bila limitirana. Ali to je proces koji ima svoje faze. Nije Unija dolazila nama, ve\u0107 smo mi ulazili u nju". <\/p>\n

I punih šest godina nakon ulaska u uniju, Slovaci slave 1. maj kao dan kada su se vratili u veliku porodicu naroda ujedinjene Evrope, a ne kao praznik rada. Još za prvu godišnjicu ulaska u EU predlo\u017eeno je da to bude dr\u017eavni praznik zemlje. <\/p>\n

Slova\u010dka kao simbol reformi<\/strong> <\/p>\n

Slova\u010dka je u pristupne pregovore i mukotrpno uskladjivanja standarda sa evropskim krenula iz te\u017ee pozicije nego Poljaci, \u010cesi ili Madjari. <\/p>\n

"Stizali su nam demarši koji su reagovali na unutrašnjepoliti\u010dki razvoj, kršenje ustavnih principa i osnovnih sloboda. To je bilo potpuno nekompatibilno sa evropskim abmicijama. Bilo je nu\u017eno da se zaustavi takav razvoj, promeni slika koju imaju o nama i ponovo pokrene integracioni proces", ka\u017ee o tim danima bivši evropski komesar za Slova\u010dku Jan Figel. <\/p>\n

Pa ipak, ta te\u017ea startna pozicija u kojoj je Slova\u010dka morala da obnove reforme, zaustavi Me\u010dijarovu divlju privatizaciju i ga\u017eenje principa pravne dr\u017eave, pomogla je vladaju\u0107oj koaliciji da sa oja\u010danom podrškom u društvu krene u radikalne reforme za koje nije imala hrabrosti nijedna od susednih zemalja. <\/p>\n

Novi zakoni radjeni su uz savete medjunarodnih institucija, \u010desto iznova i tako da odmah odgovaraju najvišim evropskim standardima, te je time otpao posao uskladjivanja. <\/p>\n

Uvodjenje jednakog poreza od 19 odsto za sve, zahvaljuj\u0107i \u010demu je Slova\u010dka oslobodjena i mu\u010dnih pregovora o prelaznim stopama PDV-a. Penzijska i zdravstvena reforma su prošle tako glatko da je to izazvalo \u010dudjenje i u Briselu, a \u010deški predsednik Vaclav Klaus po\u017ealio se da to u njegovoj zemlji ne bi bilo mogu\u0107e. <\/p>\n

Slova\u010dka je uspela da pojednostavi poreski sistem tako da gradjani i preduzetnici ne gube vreme i nerve, a ukupno optere\u0107enje preduze\u0107a svela je ispod 30 odsto BDP-a, što je jedno od najni\u017eih u Evropi . Slova\u010dka je postala idealno mesto za kapital koji tra\u017ei jeftine ali pravno bezbedne uslove poslovanja. U \u010ceškoj, radi poredjenja, to optre\u0107enje dosti\u017ee 36,5 odsto. <\/p>\n

Tokom dva mandata Dzurindinih vlada od 1998. do 2006. godine, Slova\u010dka je postala najatraktivnija u regionu za krupna direktna strana ulaganja, ali se takodje pokazalo, kada je po\u010dela svetska ekonomska kriza, da je isuviše jednostrano orijentisana na automobilsku industriju. <\/p>\n

A i dr\u017eavnu pomo\u0107 proizvodja\u010dima automobila koju je nudila vlada s namerom da privuku strana ulaganja, slova\u010dki poreski obveznici su osetili više nego gradjani u susednim zemljama. <\/p>\n

"Isplatilo se bez ikakvih sumnji. Nakon dugih godina imamo ve\u0107i izvoz nego uvoz. Stvorili smo 80.000 novih radnih mesta tokom jedne godine kada je u njihovom otvaranju direktno ili indirektno u\u010destvovala fabrika Kia motors u \u017dilini. Dr\u017eavna pomo\u0107 nije prekršila pravila EU. Niko se na nas nije \u017ealio, ni Poljaci ni Evropska komisija", kazao je Dzurinda nakon što je otišao sa mesta premijera. <\/p>\n

Novembra 2005. godine Slova\u010dka se odva\u017eila na korak koji je u to vreme susedima izgledao preterano hrabar – ušla je u ERMII sistem kurseva, takozvanu \u010dekaonicu za ulazak u evro zonu. <\/p>\n

Slova\u010dka se zahvaljuju\u0107i Dzurindim reformama dosledno nalazila medju prvih deset u svetu po ekonomskim reformama, a ti napori su krunisani u poslednjem kvartalu 2007. godine najve\u0107im privrednim rastom na svetu, od 14,3 odsto. Tako se ostvarila parafrazirana izreka da "tranzicija, za razliku od revolucije, jede svoje o\u010deve a ne decu". <\/p>\n

Za uspešne reforme na koje su ponosni, mada su dosta bolele zbog socijalnih rezova, Dzurindi je na kraju ipak ra\u010dun ispostavio slova\u010dki bira\u010d – on je izgubio na parlamentarnim izborima u jesen 2006. godine kada je posao bio obavljen, a Slova\u010dka bezbedno usidrena u Uniji. <\/p>\n

Na vlast je tada došao lider socijaldemorkatske stranke SMER, Robert Fico, na krilima parole da su Dzurindine vlade mo\u017eda napravile od Slova\u010dke privrednog "tigra pod Tatrama" ali da su gradjani iz tih reformi izašli kao "ofucane, mršave tatranske ovce". <\/p>\n

Fico je tada formirao vladu sa \u010dlanovima Me\u010dijarovog pokreta za demokratsku Slova\u010dku i sa radikalnim nacionalistima Jana Slote, što je u prvom trenutku izavalo zabrinutost, ali se koalicija pokazala kao vrlo pragmati\u010dna – ofucane ovce su i dalje pominjane, ali umereno i u praksi nije dirano u suštinu Dzurindinih reformi. <\/p>\n

Kruna uspešne evrointegracije – evro<\/strong> <\/p>\n

"Ja sam zasejao a on \u017eanje", sa gor\u010dinom je Dzurinda prokomentarisao Ficove poteze, ali je vladi odao priznanje što je prihvatila i sprovela njegov plan da Slova\u010dka kao druga od bivših komunisti\u010dkih zemalja udje u evrozonu. <\/p>\n

"Uveli smo evro u poslednjem trenutku", kazao je Fico u trenutku kada je svetska ekonoska kriza uzimala maha. <\/p>\n

Ina\u010de, Slovaci su svojevremno za ulazak u predvorje evrozone, ERMII sistem kurseva, imali iste zebnje koje danas imaju susedi \u010cesi i Poljaci – da li je njihova privreda za to dovoljno spremna. Pokazalo se da jeste. <\/p>\n

U trenutku uvodjenja evra, \u010dak 58 odsto Slovaka gledalo je na zajedni\u010dku valutu pozitivno a svega 26 odsto se plašilo da zemlji ne\u0107e doneti korist. Pomogla je i zaista masivna kampanja za evro u koju su se uklju\u010dile i slova\u010dke crkve i romski umetnici kako bi evro doneo što manje problema socijalno najosetljivijima – starima i Romima iz naselja od ud\u017eerica na istoku i u centralnoj Slova\u010dkoj. <\/p>\n

"Najve\u0107a prednost evra je to što nacionalnu monetu male zemlje, koja je izlo\u017eena turbulencijama na svetskim finansijskim tr\u017eištima, zameni najstabilnijom svetskom valutom", ocenjuje ekonomista Pavol Karas iz Slova\u010dke akademije nauka. <\/p>\n

I pre sve\u010danog prelaska na evro u pono\u0107 31. decembra 2008. godine, kada je pušteno hiljade balona sa oznakama EUR i SK u znak oproštaja od krune, prelazak na zajedni\u010dku valutu je pomogao da se nema\u010dki Folksvagen opredeli da, umesto u \u010ceškoj, proizvodnju novog štedljivog modela Ap!, zapo\u010dne u svom pogonu u Bratislavi. <\/p>\n

Slova\u010dka je uspela da izbegne slovena\u010dki scenario gde je uvodjenje evra pokrenulo spiralu inflacije. Na inicijativu slova\u010dke vlade, u zakon je uvedena kazna za zloupotrebu prelaska na evro za neopravdana poskupljenja. <\/p>\n

Da je opstala, slova\u010dka kruna je mo\u017eda mogla da pomogne u prvom naletu globalne krize kada su \u010ceška, Poljska i Madjarska, koje još imaju svoje nacionalne valute, mogle samostalnim regulisanjem vrednosti svojih kruna, zlota i forinti da apsorbuju neke negativne posledice krize i odr\u017ee konkurentnost svojih roba i usluga. Medjutim, sada kada izbija nova, fiskalna kriza na jugu Evrope, evro spasava Slova\u010dku od najezde spekulativnog kapitala. <\/p>\n

Šef Medjunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan upozorio je nove \u010dlanice EU krajem marta u Varšavi da ne zaboravljaju da ulazak u evrozonu treba da ostane njihov glavni cilj, jer pripreme za evro poma\u017eu istinsku konvergenciju i deluju kao stabiliziraju\u0107i faktor na javne finansije. <\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i evru, Slova\u010dku ne mora da brine ni opomena šefa MMF-a za Evropu, Mareka Belke koji je krajem marta saopštio da srednjeevropske valute, zlot, \u010deška kruna i madjarska forinta opasno ja\u010daju, te da bi te zemlje morale da nadju na\u010din da obeshrabre priliv špekulativnog kapitala iz inostranstva koji se povla\u010di sa rizi\u010dnog juga Evrope – iz Gr\u010dke, Portugalije i Španije. <\/p>\n

Te zemlje trebalo bi da pristupe razumnoj regulaciji koja bi obeshrabrila neke strane investitore da ograni\u010de pristup kreditima u stranim valutama, kazao je Belka i podsetio da su problemi sa otplatom deviznih kredita doveli Madjarsku na ivicu bankrota. <\/p>\n

Kroz krizu Slova\u010dka je plivala manje više jednako neuspešno odnosno uspešno kao susedna \u010ceška, a i njoj se osvetila jednostrana orijentacija na automobilski industriju u privredi okrenutoj izvozu. <\/p>\n

S obzirom na malo zadu\u017eenje javnih finansija od 34,6 odsto BDP-a Slova\u010dka nije u grupi zemalja kojoj bi neposredno pretila zaraza "gr\u010dkim virusom" i fiskalna kriza. <\/p>\n

Beta<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Da\u0161a Pavlovi\u0107 Ne\u0107e nam leteti pe\u010deni golubovi sami u usta, ali za Slova\u010dku to je ogromna šansa i ogroman prostor, rekao je povodom ulaska svoje zemlje u Evropsku uniju, 1. maja 2004, poslanik Sergej Kozlik iz Pokreta za demokratsku Slova\u010dku (HZDS), baš iz politi\u010dke grupe koja je pre toga, pod vodjstvom Vladimira Me\u010dijara, usporavala […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47396","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47396","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47396"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47396\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47396"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47396"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47396"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}