Ako se politi\u010dka elita okane fantazija, za šta su šanse male, i lati se konsolidacije, van Beograda slabo naseljene i opustele Srbije, ako rešenje potra\u017ei u pomirenju i dijalogu sa formalno svojim gra\u0111anima, kosovskim Albancima, ima nade i za Kosovo i za Srbiju<\/p>\n
Pi\u0161e: Svetislav Basara<\/strong><\/em><\/p>\n Mnogo je razloga zbog kojih je najnoviji Kosovski boj osu\u0111en na propast, a glavni me\u0111u tim razlozima le\u017ei u razli\u010ditosti percepcija Kosova kod triju klju\u010dnih aktera kosovske krize – Srba, Albanaca i me\u0111unarodne zajednice. Veoma uproš\u0107eno govore\u0107i, za me\u0111unarodnu zajednicu, Kosovo je sasvim sporedna stvar, donekle pacifikovani evropski bezbednosni problem. Za kosovske Albance, Kosovo je pragmati\u010dno pitanje \u017eivotnog prostora. Za Srbe, pak, Kosovo je mnogo više od teritorije, ono je (pseudo)mitski centar, temelj identiteta, a sve se \u010deš\u0107e upotrebljavaju i termini "srpski Jerusalim" i "sveta srpska zemlja". Klju\u010dni hendikep srpske strane jeste apstraktnost motivacije, koja, na\u017ealost, uopšte ne zna\u010di odsustvo opipljivih nevolja. Naprotiv, ta apstraktnost ih dodatno komplikuje i umno\u017eava. "Mala greška na po\u010detku", pisao je Aristotel, "velika greška na kraju". U našem slu\u010daju, mala greška u po\u010detku uopšte i nije bila greška. <\/p>\n Kosovski mit u vreme svog nastanka zapravo savršeno korespondira sa svetskoistorijskim tokovima; to je doba formiranja modernih evropskih nacija i uspona nacionalnih romantizama. Idealizacija Kosovskog boja i poziv na osvetu za davno pretrpljeni poraz, u nedostatku koherentne ideologije, bili su odli\u010dan faktor mobilizacije masa. Ta mobilizacija, kako vidimo, traje do dana današnjeg. Osnovni, me\u0111utim, problem, iz koga su vremenom proizlazili drugi problemi, jeste nesposobnost srpskih politi\u010dkih i kulturnih elita da prevazi\u0111u apstraktnost kosovske mitologije. Ta amorfna ideologija je – uzvikuju\u0107i "Kosovo je Srbija" i u 19. veku kao i danas – htela mnogo više od Kosova; ona je, zapravo, htela obnovu fiktivnog zlatnog doba Dušanovog carstva, ona je – u svom najdubljem sloju – u stvari htela Zlatno doba iliti, prostonarodski re\u010deno, Zemlju dembeliju. Ta ogromnost i nerealnost opštenacionalnog stremljenja pokazale su se onoga momenta kada je teritorijalno Kosovo postalo deo Srbije. Umesto da reke hodo\u010dasnika krenu put srpskog Jerusalima, dogodilo se nešto paradoksalno: reke migranata krenule su iz Jerusalima put Šumadije i Beograda. O\u010dekivalo bi se tako\u0111e da se nakon oslobo\u0111enja prestonica Srbije premesti u srpsko "duhovno središte", ali to se nije dogodilo. Povratak Kosova gotovo da je predstavljao razo\u010daranje. Nigde zlatnih kašika, nigde blistavih dvorova, nigde imperijalnog sjaja. Kosovo je nastavilo da tavori u vekovnoj zaostalosti i stravi\u010dnom siromaštvu. Ali, na simboli\u010dnoj ravni, bez obzira na \u017ealosno stanje na terenu i uprkos odsustvu realne kontrole nad \u010ditavim oblastima, Kosovo je ponovo bilo "naše".<\/p>\n I na po\u010detku 19. veka, kao i na po\u010detku 21. veka, klju\u010dna stvar za politi\u010dke elite bila je formalnost suvereniteta potrebna radi, kakvog-takvog, legitimiteta politi\u010dke apstrakcije. Jer, rekosmo, Kosovo je samo zbirno ime za \u010ditavo mnoštvo projekcija srpskog kolektivnog nesvesnog. To su arhetipi mo\u0107i, uzvišenosti i svetosti. I tu dolazimo do metafizike kosovskog problema. Ono, naime, što bi trebalo da se putem sublimacije ostvari na individualnom planu – dakle uzvišeno i sveto – (iz \u010dega i celina crpi dobrobit), romanti\u010darskim hokus-pokusom je preba\u010deno na kolektivni plan, u fantazmu "nebeskog naroda". U svom najsvedenijem vidu, ogoljen od mnoštva mistifikacija i politizacija, Kosovski mit je pokušaj svla\u010denja neba na zemlju, naivna te\u017enja za ve\u010dnim i bla\u017eenim \u017eivotom, ovde i sada. I po svaku cenu. Nije li to, mo\u017eda, razlog zbog koga su Srbi oberu\u010dke prihvatili komunisti\u010dku ideju koja je eksplicitno obe\u0107avala sve ono što je bilo nemušto sadr\u017eano u Kosovskom mitu. Zemlja dembelija je, kako se \u010dinilo, bila tu, nadohvat ruke, pa je kosovska pri\u010da odgurnuta u zape\u0107ak u korist trabunjanja o industrijalizaciji, elektrifikaciji i samoupravljanju.<\/p>\n U suštini, iako se na prvi pogled \u010dini da poti\u010de iz dubina istorije, Kosovski mit je dete romantizma \u010diji su smrtni gresi idealizacija prošlosti, apoteoza nacionalizma i mešanje profanog i svetog. I ne samo svetog i profanog, nego uopšte spajanje stvari koje treba da ostanu razdvojene i razdvajanju onoga što bi valjalo da stoji zajedno. Ovo samo na prvi pogled zvu\u010di nejasno. Po\u0111imo, recimo, od \u017eeleznice, od najobi\u010dnijeg voza (tipi\u010dnog izuma romantizma) koji je, ako na trenutak ostavimo po strani njegovu pokretnost i upotrebljivost, apsurdni spoj vatre, vode, dnevne sobe i restorana. Mnogi politi\u010dki projekti i ideologije nastale u 19. i 20. veku, sagledani u svojoj ogoljenosti, daju još apsurdnije slike. Šta je Musolinijev fašizam nego pokušaj sinteze anti\u010dkog Rima, Prudonovog socijalizma i italijanske kancone? Šta je, pak, Hitlerov nacizam ako ne mešavina germanske mitologije, pruske kasarne i kazneno-popravnog doma? Šta je, kona\u010dno, komunizam doli galimatijas biblijskog hiljadugodišnjeg carstva i doktrine koja to carstvo fanati\u010dno pori\u010de? Gotovo da nema evropskog naroda, sa izuzetkom engleskog, tradicionalno nesklonog fantaziranju, koji nije platio manji ili ve\u0107i danak romanti\u010darskim nacionalnim nebulozama. Postmoderno doba, me\u0111utim, koje tvorac tog veoma zloupotrebljavanog i krajnje pogrešno shva\u0107enog termina, Arnold Tojnbi, situira u vreme posle Drugog svetskog rata, ozna\u010dilo je period otre\u017enjenja i, nazovimo ga provizorno tako, „novog racionalizma". <\/p>\n Ako nam postmoderni svet globalizacije posle rušenja Berlinskog zida izgleda siv, vulgarno pragmati\u010dan, surov i besmislen – a takav uistinu jeste – to je zbog toga što su sa njega zauvek skinute šarene romanti\u010darske koprene. Mo\u017ee biti da je takav svet loše mesto za \u017eivot, ali je sasvim sigurno da je u vreme dominacije romanti\u010darskih ideologija, fašizma, nacizma i komunizma, bilo neuporedivo gore. <\/p>\n Šta je sa nama bilo? Apstraktnost srpske percepcije Kosova u paru sa zapostavljenoš\u0107u te regije, po\u010detkom osamdesetih godina se o\u010ditovala serijom sasvim imanentnih i tako\u0111e pogrešno percipiranih kriza. Stvar je, najpre, objašnjavana albanskom „kontrarevolucijom", pa – za Miloševi\u0107evog vakta – albanskom secesionisti\u010dkom politikom, dok se u stvari radilo o stravi\u010dnoj krizi srpske dr\u017eave koja je o\u010dajni\u010dki tra\u017eila spas i uto\u010dište u raznim „krnjim" Jugoslavijama. U tom smislu, kona\u010dno otcepljenje Kosova nije bilo, bar ne primarno, posledica me\u0111unarodne zavere ili albanske snage, ve\u0107 sistemske slabosti moderne srpske dr\u017eave koja je od nastanka svoju politiku temeljila na pseudomitologijama i guslarskim pesmama. Arhetipska priroda politizovanog mita, njeno neprestano „ga\u0111anje" u kolektivno nesvesno, obezbe\u0111uje takvoj „politici" i takvim politi\u010darima neverovatnu lako\u0107u vladavine i manipulacije ose\u0107anjima stanovništva, ali nepovratno slabi dr\u017eavu. <\/p>\n Sada smo došli do situacije u kojoj dr\u017eava Srbija napadno podse\u0107a na onaj romanti\u010darski voz i koja se najta\u010dnije mo\u017ee definisati kao svojevrsno akcionarsko društvo, kao nestabilna mešavina kosovskog ideološkog romantizma, najvulgarnijeg neoliberalnog kapitalizma, i Grand-parade. I to, posle svega, nije ništa \u010dudno. Samo nije funkcionalno u svetu u kome su ideologije postale opipljive i trodimenzionalne. Fokusiranost na apstraktnost Kosovskog kompleksa, zajedno sa isto tako apstraktnom fiksacijom na evrointegracije (i to se pretvorilo u pseudomit), stvara dodatni rascep u ionako rascepljenom srpskom društvu i dodatno razara samu ideju dr\u017eave. Ako su dva glavna cilja dr\u017eavne politike – i Kosovo i Evropa – puke apstrakcije, razumljivo je da dr\u017eava mora podle\u0107i procesima dezintegracije. Patriotsko-kosovski blok – tako\u0111e svestan opasnosti dekompozicije dr\u017eave – spas privi\u0111a u ja\u010danju centralizacije, ne uvi\u0111aju\u0107i da ona vodi ka katastrofi\u010dnom scenariju svo\u0111enja Srbije, ne na granice beogradskog pašaluka, od \u010dega strepe, nego na atar grada Beograda. Iz ovog za\u010daranog \u0107orsokaka postoji samo jedan izlaz, a on podrazumeva redefinisanje kosovskog problema, koji se mora postaviti kao dr\u017eavno, a ne kosmi\u010dko, religiozno i pansrpsko pitanje. Iako na mestu na kome stoji hiljadama godina, Kosovo je svakim danom sve dalje od Srbije. I kako dr\u017eava Srbija bude slabila tra\u0107e\u0107i ionako tanke resurse na lokalne izbore po crnogorskim vukojebinama, biva\u0107e još dalje. Ako se politi\u010dka elita okane fantazija – za šta su šanse poprili\u010dno male – i lati se konsolidacije, van Beograda slabo naseljene i opustele Srbije, ako rešenje potra\u017ei u pomirenju i dijalogu sa formalno svojim gra\u0111anima, kosovskim Albancima, ima nade i za Kosovo i za Srbiju. U suprotnom – mrka kapa.<\/p>\n NIN<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ako se politi\u010dka elita okane fantazija, za šta su šanse male, i lati se konsolidacije, van Beograda slabo naseljene i opustele Srbije, ako rešenje potra\u017ei u pomirenju i dijalogu sa formalno svojim gra\u0111anima, kosovskim Albancima, ima nade i za Kosovo i za Srbiju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47393","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47393","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47393"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47393\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47393"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47393"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47393"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}