Povodom zahteva više od 450 nevladinih organizacija iz zemalja regiona da Zapadni Balkan bude najve\u0107i prioritet Brisela <\/p>\n
Pi\u0161e: Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Dobijanje statusa kandidata za sve zemlje Zapadnog Balkana do kraja 2011. godine i otvaranje pristupnih pregovora, prvo sa Makedonijom do kraja 2010, a posle toga sa onim zemljama koje su najdalje odmakle u procesima reformi i pripremama za pristupanje EU, najkasnije do po\u010detka 2012. godine, zahtev je više od 450 nevladinih organizacija zemalja u regionu. Ta\u010dni datumi, ta\u010dna mapa puta, ta\u010dni zadaci i ta\u010dna merila na osnovu kojih se meri progres, zapravo je ono što obezbe\u0111uje u najve\u0107oj meri pravolinijski put ka kona\u010dnom cilju – \u010dlanstvu zemalja zapadnog Balkana u EU. <\/p>\n Ova inicijativa koju je, uo\u010di ministarske konferencije u Sarajevu, potpisalo više od 450 nevladinih organizacija iz BiH, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Albanije i Kosova, upu\u0107ena je institucijama Evropske unije i vladama zemalja \u010dlanica, i sadr\u017ei zahtev da Zapadni Balkan i \u010dlanstvo zemalja ove regije u Uniji budu najve\u0107i prioritet Brisela. Organizacije civilnog društva pozvale se u\u010desnike ministarskog sastanka u Sarajevu da otvore novo poglavlje u odnosima EU i Zapadnog Balkana, jasno nazna\u010de put ka punopravnom \u010dlanstvu zemalja Zapadnog Balkana i daju nove podsticaje o\u010duvanju stabilnosti, konsolidaciji demokratije i regionalnoj saradnji.<\/p>\n Upitana na koji na\u010din EU percipira nevladin sektor u zemljama regiona, i koliki je njihov realan uticaj, Jadranka Jelin\u010di\u0107, direktorka Fonda za otvoreno društvo koji je organizator inicijative, navodi primer vizne liberalizacije.<\/p>\n – Nevladine organizacije sa Zapadnog Balkana po\u010dele su tokom 2005. da zahtevaju da se sistemski otvori proces vizne liberalizacije i to tako što \u0107e EU razviti mapu puta za svaku pojedinu zemlju i utvrditi jasne kriterijume za procenu napretka koji svaka zemlja napravi. To se kona\u010dno i dogodilo 2007. godine. Istrajnim zalaganjem i sna\u017enom argumentacijom nevladine organizacije su uspele da obezbede svoje u\u010deš\u0107e u procesu uobli\u010davanja godišnjih izveštaja Komisije o sprovo\u0111enju evropskog partnerstva. To nisu jedini, ali su slikoviti primeri zna\u010daja koje NVO imaju na procese donošenja odluka i uobli\u010davanje politika EU prema zapadnom Balkanu – isti\u010de Jelin\u010di\u0107eva za Plave strane.<\/p>\n Kad je re\u010d o najnovijoj inicijativi nevladinih organizacija, Jelin\u010di\u0107eva navodi da je ona ve\u0107 dobila podršku novih saveznika, konkretno dva uticajna evropska think thanka: Evropske inicijative za stabilnost i Evropskog saveta za spoljnu politiku u \u010dijim redovima sede i uticajni evropski politi\u010dari.<\/p>\n – ESI je upravo pozvao gra\u0111ane Slovenije da na referendumu 6. juna prihvate predlo\u017eeno arbitra\u017eno rešenje za razgrani\u010denje sa Hrvatskom u podru\u010dju Piranskog zaliva. Ovim bi Slovenija bitno doprinela revitalizaciji politike proširenja EU i omogu\u0107ila da uskoro bude utvr\u0111en datum prijema Hrvatske u EU. Evropski savet za me\u0111unarodne odnose je dan posle lansiranja inicijative 471 organizacije sa Zapadnog Balkana objavio politi\u010dki brifing u kome detaljno izla\u017ee na\u010dine na koje Unija mo\u017ee realizovati ove zahteve i razloge zašto bi njihova realizacija bila u interesu same Unije – zaklju\u010duje Jadranka Jelin\u010di\u0107.<\/p>\n Miljenko Dereta, direktor Gra\u0111anskih inicijativa naglašava da EU komunicira sa nevladinim sektorom na dva nivoa.<\/p>\n – Jedan nivo razgovora su konsultacije u fazi izrade progress reporta gde se stavovi NVO po razli\u010ditim pitanjima veoma ozbiljno razmatraju i vrlo \u010desto i uklju\u010duju u procenu dostignu\u0107a za proteklu godinu. To se pre svega odnosi na pitanje ljudskih i manjinskih prava, pravne dr\u017eave, regionalnih odnosa ali i na neka opšta politi\u010dka pitanja. Podse\u0107am vas na nekoliko pisama koja su NVO uputile Komisiji prilikom prekida svih prgovora 2006 godine. Naravno postoje i pitanja po kojima se bitno razlikujemo jer su nam i interesi razli\u010diti. Primer za to je recimo donošenje novog Ustava Srbije koji je EU u tom trenutku pozdravila a nevladin sektor u zemlji oštro osudio. Ne verujem da postoji odluka koju je EU donela isklju\u010divo pod uticajem NVO ali sam uveren da je mišljenje sektora \u010desto bilo presudno da ocena ili odluka prevagnu na jednu stranu – ocenjuje Dereta za Plave strane.<\/p>\n On objašnjava da je drugi nivo komunikacija NVO i EU vezan za finansiranje projekata iz razli\u010ditih EU fondova i finansiranje razvoja samog NVO sektora.<\/p>\n – EU insistira na konsultativnom procesu Vlade i NVO sektora u odre\u0111ivanju prioriteta za IPA finansiranje i to ovde u Srbiji funkcioniše relativno dobro. Moram da dodam da smo u poslednje vreme, pre svega kao deo regionalne mre\u017ee za razvoj civilnog društva uspostavili neposredne, intenzivne, i \u010dini mi se uspešne razmene mišljenja koje pre svega uti\u010du da procedure i kriterijumi budu uskla\u0111eni sa regionalnim, balkanskim kontekstom. To je novi kvalitet komuniciranja i mislim da obe strane u tom procesu u\u010de i da uspeh tog procesa mo\u017ee uticati i na generalnu komunikaciju EU sa zemljama koje su u razli\u010ditim fazama pristupanja Uniji – zaklju\u010duje Dereta.<\/p>\n Dobrila Govedarica, izvršna direktorka Fonda za otvoreno društvo Bosne i Hecegovine smatra da, ukoliko Evropska unija ne ponudi mehanizme koji \u0107e voditi zemlje Zapadnog Balkana u evropsku integraciju, celokupan taj put mo\u017ee da bude doveden u pitanje. Ona pretpostavlja da \u0107e politi\u010dke elite vrlo brzo odustati od tog puta, jer, kako ka\u017ee, one nikad nisu ni spremne da rade prevelike reforme, jer znaju da ih to mo\u017ee koštati na izborima.<\/p>\n – Obi\u010dan gra\u0111anin teško mo\u017ee da vidi tu daleku viziju dobrog \u017eivota u Evropskoj uniji i do\u0107i \u0107emo u situaciju evroskepticizma, do\u0107i \u0107emo u situaciju o kojoj se ve\u0107 govori da je Evropa zamorena od pridru\u017eivanja, a i naše zemlje su isto tako zamorene pri\u010dom o neizvesnoj evropskoj budu\u0107nosti – isti\u010de Govedarica.<\/p>\n