{"id":47389,"date":"2010-06-03T12:06:22","date_gmt":"2010-06-03T12:06:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47389"},"modified":"2010-06-03T12:06:22","modified_gmt":"2010-06-03T12:06:22","slug":"zasto-je-ideja-o-ekonomskom-patriotizmu-nemoguca-tajkuni-tadic-10","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/06\/03\/zasto-je-ideja-o-ekonomskom-patriotizmu-nemoguca-tajkuni-tadic-10\/","title":{"rendered":"Za\u0161to je ideja o ekonomskom patriotizmu nemogu\u0107a: Tajkuni – Tadi\u0107 1:0"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: ICP<\/strong><\/em><\/p>\n

\u041a\u0430da je predsednik Boris Tadi\u0107 na Kongresu Saveza samostalnih sindikata Srbije, tre\u0107i put u nekoliko dana, upozorio srpske tajkune „da je nelegitimno da sredstva koja se ostvaruju u Srbiji ulaze u poreski sistem neke druge dr\u017eave", postalo je jasno da su njegove izjave o „ekonomskom patriotizmu" planirana aktivnost. Sve je po\u010delo nekoliko dana ranije, kada je svoju posetu Kipru iskoristio da srpskim privrednicima uputi apel „da vode ra\u010duna o interesima zemlje iz koje poti\u010du" rekavši da prime\u0107uje „da mnogo naših privrednika ima registrovane kompanije na Kipru". „Ono što moram da istaknem i što sam uvideo kao potencijalni problem je da, ukoliko, kao što je to bilo u prošlosti, na primer u Vladi Vojislava Koštunice, do\u0111e do prodaje nekih preduze\u0107a koja pre svega ostvaruju profite na tr\u017eištu Srbije, a registrovana su na Kipru – onda novac ne ide u Srbiju, nego ide u ove banke ovde na Kipar. Naši gra\u0111ani, tj. dr\u017eava, ne dobijaju ništa od poreza za prodaju takvih kompanija. To se ne bi smelo dešavati u budu\u0107nosti", ukazao je predsednik Srbije.  <\/p>\n

Ova izjava izazvala je pravu buru. Naravno, javnost je prepoznala o kome i o \u010demu Tadi\u0107 pri\u010da. Re\u010d je o najbogatijem Srbinu vlasniku kompanije Delta holding Miroslavu Miškovi\u0107u, a „prodaja iz vremena Vlade Vojislava Koštunice" bila je prodaja Delta banke banci Inteza, prvo za 277,5 miliona evra, za koliko je kupljeno 75 plus jedna akcija Delta banke po\u010detkom 2005. godine. Kasnije su Italijani kupili ostatak akcija, što je vrednost ukupne transakcije podiglo na 370 miliona evra. Ve\u0107 tada su pojedine stranke i ekonomski stru\u010dnjaci upozoravali da je vlasnik Delta banke kompanija sa Kipra i da \u0107e novac od njene prodaje, umesto u Srbiji, završiti na ovom mediteranskom ostrvu. Ostalo je još da se otkrije šta je bio povod za ovakvu izjavu predsednika.  <\/p>\n

PRODAJA DELTE<\/strong> Za neposredan povod se veoma brzo saznalo, kada su novosadski nedeljnik „Argument" a potom i RTV B92, objavili vest da Miškovi\u0107 prodaje lanac trgovina Delta Maksi za više od tri stotine miliona evra. Pregovori o prodaji Maksija, po svemu sude\u0107i, podstakli su Tadi\u0107a da dva puta u tri dana pozove privrednike na ekonomski patriotizam i upozori na moralni i ekonomski problem kada se firme koje posluju u Srbiji prodaju preko of šor kompanija i tako ne plate porez na dobit u zemlji. Suo\u010den sa sve te\u017eom ekonomskom situacijom u zemlji i slabijim punjenjem bud\u017eeta (ove godine samo po osnovu akciza na benzin dr\u017eava ubira 800-900 miliona dinara mese\u010dno manje nego prošle), Tadi\u0107 nema izbora – pokušava da vrati skriveni novac u zemlju.  <\/p>\n

Tadi\u0107ev predlog je razli\u010dito tuma\u010den u Srbiji. Tajkuni su \u0107utali i isklju\u010dili mobilne telefone. Oni znaju da Tadi\u0107ev apel ne\u0107e uroditi plodom i da \u0107e nastaviti da posluju kao i do sada. Zato i izbegavaju da daju izjave i javno protivre\u010de predsedniku. Ve\u0107ina ekonomskih stru\u010dnjaka ovakvu inicijativu osudila je na neuspeh tvrde\u0107i da je to mešanje u ekonomske slobode kao i da se ve\u0107ina svetskih ekonomskih tokova odvija preko of šor zona.  <\/p>\n

Kako god ko tuma\u010dio, Tadi\u0107evu inicijativa ne mo\u017ee se pore\u0107i da je on uradio manje-više ono što su mnogi drugi evropski predsednici i premijeri. Tako\u0111e se ne mo\u017ee pore\u0107i da su sli\u010dne inicijative evropskih dr\u017eavnika uglavnom ostajale bez odjeka. Uostalom, na po\u010detku ekonomske krize predsednik SAD Barak Obama pozvao je ameri\u010dke kompanije da se vrate u zemlju sa egzoti\u010dnih destinacija. Apel je ostao bez odgovora jer su ameri\u010dke multinacionalne kompanije, poput „Koka-kole", „Najkija", „Pepsi kole" ili „Krafta", ostale u of šor zonama.  <\/p>\n

Tadi\u0107eva inicijativa je na tragu nastojanja Evropske unije, odnosno najuticajnijih dr\u017eava Francuske i Nema\u010dke, da se iznošenju novca u of šor zone stane na put. Prema procenama Evropske komisije, „stotine milijardi evra su gra\u0111ani najrazvijenijih zemalja Evropske unije izneli u inostranstvo kako bi izbegli pla\u0107anje uglavnom visokih poreza na ulo\u017eeni novac u svojim dr\u017eavama". Oni su iskoristili niske poreske stope kojima ih privla\u010de banke u takozvanim poreskim oazama kakve su, na primer, od Ujedinjenog Kraljevstva zavisno ostrvce Ajl ov Men na ulazu u kanal Lamanš ili kne\u017eevina Lihtenštajn i Monako. Pogo\u0111ene \u010dlanice Unije – a to su pre svih Nema\u010dka i Francuska – te Evropska komisija godinama pokušavaju da crnim i sivim tokovima novca stanu na put. Poslednjih nekoliko godina su usvojili niz mera koje bi to mogle makar delom da omogu\u0107e.  <\/p>\n

Evropska unija je još 2004. godine pokušala da zatvori vrata poreskim beguncima koji ostvaruju dobit na osnovu ulaganja van granica svoje zemlje. Ministri finansija Unije odlu\u010dili su tada da u \u010ditavoj Evropi uvedu oporezivanje kamata pošto su takozvani "poreski rajevi", kakvi su Lihtenštajn, Monako i Švajcarska, pristali da uvedu regulative koje imaju sli\u010dan efekat. Nema\u010dka vlada je tada procenjivala da su dr\u017eavljani Nema\u010dke u inostranstvu deponovali 300 milijardi evra. Kako prihodi od kamata na ove uloge tek delom bivaju oporezovani, nema\u010dke finansijske slu\u017ebe svake godine ostaju kratke za po nekoliko milijardi.  <\/p>\n

Ne bi li spre\u010dili ovakvu poresku be\u017eaniju, dr\u017eave Evropske unije uvele su sistem razmene informacija o ra\u010dunima ulaga\u010da odnosno štediša iz inostranstva, što zna\u010di da su ti ra\u010duni postali dostupni zvani\u010dnim institucijama. Austrija, Belgija i Luksemburg nisu bile spremne na ovakvu razmenu informacija, pa su odlu\u010dile da od stranaca, koji kod njih ula\u017eu ili deponuju novac, napla\u0107uju paušalni porez na izvor prihoda koji iznosi 15 odsto.Taj porez bi do kraja 2011. trebalo da se dostigne 35 odsto. Pregovori o uvo\u0111enju ovakvih mera bili su dugi jer se tra\u017eilo da i takozvane "poreske oaze" koje se nalaze van Unije uvedu sli\u010dne mere. Ministri finansija, posle godina pregovora, prihvatili su ponude koje su sa\u010dinili Andora, San Marino, Monako, Švajcarska, Lihtenštajn i poluzavisne teritorije koje priznaju vlast Velike Britanije ili Holandije. Sve ove zemlje su zadr\u017eale va\u017ee\u0107e odredbe o tajnosti bankovnih ra\u010duna, ali \u0107e tako\u0111e uvesti porez na izvor prihoda od 35 odsto. Obavezale su se tako\u0111e da tri \u010detvrtine prihoda upla\u0107uju zemljama iz kojih investitori dolaze.  <\/p>\n

AFERA LIHTENŠTAJN<\/strong> Racionalna nema\u010dka vlada odmah je proglasila oro\u010denu amnestiju za one koji su se ogrešili o poreske zakone i o\u010dekuje sna\u017enu finansijsku injekciju za svoj osiromašeni bud\u017eet. Me\u0111utim, samo mali broj Nemaca koji su svoj novac radi uštede poreza ulo\u017eili, a nisu prijavili, u inostranstvu iskoristio je mogu\u0107nost da se sam prijavi i plati paušalni porez i u okviru regulative o amnestiji okaje poreske grehe. Tako je Nema\u010dka u okviru ove amnestije u legalne tokove vratila tek oko dvadeset milijardi evra. Povod za ovaj preokret u Nema\u010dkoj nastao je pre dve godine kada je izbila afera „Lihtenštajn", jedna od najve\u0107ih afera utaje poreza u posleratnoj Nema\u010dkoj.  <\/p>\n

Za upletenost u lihtenštajnsku aferu u Nema\u010dkoj je osumnji\u010deno ukupno 770 osoba. Do njihovih podataka istra\u017eni organi su došli na na\u010din koji je svojevremeno izazvao krizu u odnosima Nema\u010dke i Lihtenštajna i doveo u pitanje sigurnost bankarske tajne. Naime, Nema\u010dka obaveštajna slu\u017eba (BND) kupila je elektronski popis sa imenima i drugim informacijama o utajiva\u010dima poreza za više miliona evra od bivšeg saradnika jedne lihtenštajnske banke – posao koji se do danas višestruko isplatio, a koji je pobu\u0111ivao nedoumice. I pored toga što je \u010dak u nema\u010dkom Bundestagu pokrenuto pitanje zakonitosti kupovine ovog spiska na crno od strane nema\u010dke tajne slu\u017ebe – dr\u017eava je ostala pragmati\u010dna. Tajna slu\u017eba je mo\u017eda prekršila propise pla\u0107aju\u0107i informacije na crno, ali je Nema\u010dkoj donela dragocene podatke o utajiva\u010dima poreza. Prvi na listi je bio Klaus Cumvinkel, jedan od najpoznatijih i najuspešnijih menad\u017eera u nema\u010dkoj privredi, koji je 19 godina bio na na \u010delu Nema\u010dke pošte, od koje je stvorio koncern sa pola miliona zaposlenih širom sveta. On je bio optu\u017een da je u periodu od 2001. do 2006. preko raznih fondacija utajio 7,5 miliona evra poreza i 400.000 evra doprinosa u Fond solidarnosti. Cumvinkel je odmah podneo ostavku na mesto direktora Nema\u010dkih pošta, sve priznao, sav novac koji je utajio dobrovoljno je uplatio u nema\u010dki bud\u017eet i tako pokušao da dobije bla\u017eu presudu. Slede\u0107i Cumvinkelov primer, poreskoj upravi se dobrovoljno prijavilo oko dve stotine gra\u0111ana Nema\u010dke uplativši naknadno više od 110 miliona poreza.  <\/p>\n

Organizacija za ekonomski razvoj i saradnju (OECD) najavila je krajem prošle godine u Parizu pooštravanje borbe protiv poreskih oaza. OECD insistira na sporazumu o razmeni informacija u oblasti poreza. Skoro sve dr\u017eave su na\u010delno pristale. OECD smatra da su u ve\u0107ini dr\u017eava prošla vremena kada su banke mogle da kriju podatke o nov\u010danim transakcijama. Samo u 2009. godini potpisano je više od 300 sporazuma o transparentnosti. Ovakav razvoj situacije je veoma va\u017ean jer utaja poreza svetskoj privredi nanosi veliku štetu. Samo SAD su na taj na\u010din godišnje gubile 100 milijardi dolara. Procene ka\u017eu da se širom sveta godišnje utaji 300 milijardi ameri\u010dkih dolara. Francuska je, zahvaljuju\u0107i razmeni informacija, uspela da povrati 700 miliona evra, Nema\u010dka 500 miliona, Ju\u017enoafri\u010dka Republika \u010dak šest milijardi evra. Sume su velike i poma\u017eu zemljama potpisnicama da ponovo napune kase koje je ispraznila ekonomska kriza.  <\/p>\n

RUSKA BORBA<\/strong> Ne bori se samo Evropska unija protiv poreskih rajeva. I ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvao je bogate ruske biznismene da plate „moralni dug" društvu tokom ekonomske krize."Mo\u017eda se nigde u svetu biznis nije razvijao tako brzo kao u našoj zemlji", rekao je Medvedev u intervjuu ruskoj dr\u017eavnoj televiziji . „Ljudi su ovde sticali velika bogatstva za veoma kratko vreme", rekao je predsednik i dodao da je „vreme da se taj moralni dug vrati jer je kriza test zrelosti". Francuski predsednik Nikola Sarkozi nedavno je zapretio je da \u0107e napustiti samit G-20 u Londonu ukoliko ne budu uva\u017eeni njegovi predlozi o radikalnoj reformi finansijske regulative i onoga što naziva „anglosaksonskim poslovnim aktivnostima". U obra\u0107anju u\u010desnicima samita kazao je da „dr\u017eave koje slove za poreski raj moraju ostvariti bolju saradnju sa finansijskim institucijama". Protivnici ovakvih Sarkozijevih namera objavili su izveštaj iz koga se vidi da je upravo Sarkozi u vreme kada se bavio advokaturom pomagao klijentima da otvore ra\u010dune u Švajcarskoj, kako bi izbegli pla\u0107anje visokih poreza. Takvi navodi ne idu u prilog Sarkoziju koje se sada zala\u017ee za „vra\u0107anje morala kapitalizmu" i zahteva oštre mere protiv dr\u017eava u svetu koje se smatraju poreskim oazama.  <\/p>\n

Koliko je ovakav vid poslovanja popularan, govori \u010dinjenica da u tim zemljama \u017eivi 1,2 odsto svetske populacije, a \u010dak 26 odsto svetske imovine i 31 odsto neto profita ameri\u010dkih multinacionalnih korporacija. Recimo, Kajmanska ostrva sa \u010detrdeset hiljada stanovnika imaju 580 banaka sa više od 500 biliona ameri\u010dkih dolara na ra\u010dunima, 2.238 investicionih fondova, 499 kompanija osiguranja i 40.000 ofšor kompanija. Lihtenštajn ima 75.000 me\u0111unarodnih biznis korporacija, dok Bahami imaju 580 investicionih fondova, 60 kompanija osiguranja i 100.000 me\u0111unarodnih biznis korporacija. Vrednost njihove poslovne imovine se procenjuje na 350 biliona ameri\u010dkih dolara. Tu je i 418 banaka iz 36 dr\u017eava. Vrednost poslovne imovine na Kanarskim ostrvima i Ostrvu Man procenjuje se na oko 525 biliona, ameri\u010dkih dolara. Austrija ima 24 miliona bezimenih ra\u010duna sa 100 biliona ameri\u010dkih dolara dok je u Luksemburgu 90 odsto svih ra\u010duna strano vlasništvo. Kne\u017eevina Monako ima 70 finansijskih insitucija koje vode 350.000 ra\u010duna. Ova kne\u017eevina sa samo 30.000 rezidenata, ima 44 biliona ameri\u010dkih dolara na depozitu.  <\/p>\n

Dakle, bez obzira na anga\u017eovanje najmo\u0107nijih zemalja sveta da ih kontrolišu, najve\u0107i deo svetske ekonomije se odvija upravo preko ovih zemalja. Recimo, ako bi se gledalo prema nominalnom poreklu kapitala, Kipar je najve\u0107i strani investitor u Rusiji. Va\u017ean razlog zašto se neka zemlja ili podru\u010dje opredeljuje da postane poreski raj je da do\u0111e do sredstava za sopstveni razvoj. Zato se nude ni\u017ee poreske stope za velike korporacije, pod uslovom da osnuju stalnu poslovnu jedinicu ili kompaniju u zemlji doma\u0107inu, u kojoj bi se zaposlilo lokalno stanovništvo. Tako sposobnost ovih zemalja da privuku investitore demonstrira onu vrstu fiskalne politike koja mo\u017ee da pomogne razvoju siromašnih dr\u017eava.  <\/p>\n

Dakle, ove zemlje nisu mesta na kojima se plja\u010dka Srbija ili neka druga zemlja. To su mesta \u010diji stimulativni porezi omogu\u0107avaju takozvanu poresku optimizaciju kompanijama. Kompanije rade ono što rade poznati teniseri ili voza\u010di Formule 1 koji \u017eive u Monaku, ne da bi utajili nego da bi platili manji porez. \u010cinjenica je da zbog toga što kompanije odlaze u zemlje poreskog raja gube prihod dr\u017eave iz kojih su otišle. Takav gubitak lakše \u0107e podneti Nema\u010dka, nego Srbija. Srbija treba da sledi evropsko zakonodavstvo kada je u pitanju i regulisanje poslovanja u of šor zonama. U ovom trenutku Evropa je još daleko od jedinstvenog rešenja. Zato je ministar Dinki\u0107 u pravu kada ka\u017ee da „Srbija ne treba da menja propise o of šor kompanijama pre Evrope". Ako bi to u\u010dinila, Srbija bi sama sebe u\u010dinila neatraktivnijom za strana ulaganja.  <\/p>\n

Predsednik Tadi\u0107 jeste u pravu kada pokre\u0107e pitanje poslovanja kompanija preko of šor zona. Ali problem je u tome što je to, bar za sada, nerešivo. Dakle, predsedniku ostaje samo da apeluje na moral i patriotizam doma\u0107ih tajkuna. Do tada, Srbija mora mnogo više da uradi da privu\u010de strane investitore. Ekonomski eksperti dugo ukazuju da strane investitore iz Srbije teraju korupcija, neefikasna dr\u017eavna administracija, nerealan kurs, troškovi radne snage i veoma loša putna i \u017eelezni\u010dka mre\u017ea. Zato naša zemlja prošle godine skoro da nije imala stranih investicija, dok je \u010ceška imala investicije vredne milijardu evra.  <\/p>\n

Jednostavno re\u010deno, ako Srbija nije preterano privla\u010dna preduzetnicima iz inostranstva, zašto bi to bila doma\u0107im privrednicima? <\/p>\n

Analiza agencije International Communications Partners<\/em><\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: ICP \u041a\u0430da je predsednik Boris Tadi\u0107 na Kongresu Saveza samostalnih sindikata Srbije, tre\u0107i put u nekoliko dana, upozorio srpske tajkune „da je nelegitimno da sredstva koja se ostvaruju u Srbiji ulaze u poreski sistem neke druge dr\u017eave", postalo je jasno da su njegove izjave o „ekonomskom patriotizmu" planirana aktivnost. Sve je po\u010delo nekoliko dana […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47389","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47389","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47389"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47389\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47389"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47389"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47389"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}