Danas je novinar najamnik. Kao oni radnici iz tkaonica 19. veka, koji sede u kolonama nagnuti nad svoj posao i rade. <\/p>\n
Pi\u0161e: Slobodan Relji\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Nedavno je na televiziji emitovana duga (u dva dela) emisija o stanju u srpskom novinarstvu. Nema tog novinara koji toj raspravi ne bi mogao da doda svoju jetku re\u010d. <\/p>\n Ovo što se danas zove „srpsko novinarstvo" je fatamorgana. Košmaran san „me\u0111u javom i me\u0111’ snom". I se\u0107anje na vreme kad se ta profesija, dugim upornim i stvarala\u010dkim naporom generacija, kroz razli\u010dite sisteme, i pored razli\u010ditih vlastodr\u017eaca, penjala visoko na „piramidi društvenog zna\u010daja". Kad je predstaviti se kao „novinar" zvu\u010dalo ozbiljno i va\u017eno. I kad je društvo od novinarstva nešto o\u010dekivalo. Nešto iznad svakodnevne banalnosti. Saradnju na „projektu Istina". <\/p>\n Od novinara je društvo o\u010dekivalo da deluje „u nekoj meri subverzivno" u odnosu na vlast. Ono što se u ameri\u010dkom novinarstvu zove watch dog („pas \u010duvar" najviših društvenih vrednosti). <\/p>\n Novinar koji nije to imao, mogao je dobiti ulogu, etablirane nagrade, ali ne i ugled. Sistem je bio ja\u010di, ali je sa zebnjom uva\u017eavao li\u010dni stav. Koliko god je bilo potkupljeno ljudi, to nije zna\u010dilo da je kupljena Ideja. I da se odnekud ne\u0107e pojaviti novi skakavci koji „\u0107e pojesti njihove godine". <\/p>\n Novinarstvo nije moglo biti „operisano od morala". Znalo se šta je nedopustivo. Bez obzira na pare koje bi prelazak te granice mo\u017eda mogao da donese, to nije dolazilo u obzir. Pare su dolazile ili od \u010ditalaca ili od dr\u017eave. Ako dr\u017eava daje pare, onda bi \u010ditaoci znali da s vestima koje se tu objavljuju „nešto nije u redu". Da su "oprane, uštirkane, namirisane". Ako su \u010ditaoci pla\u0107ali „svoj medij" onda su se dr\u017eava(e) i partija(e) iskrcavale na palubu broda koji se dr\u017ei nekih koordinata „na putu prema suncu" i nastojale da tu putanju „koriguju". Uspevalo se, naravno, „sila boga ne moli", ali je tenzija izme\u0111u onih koji su tu da društvu donose Istinu i tvrde mašinerije koja (kao i sve mašinerije u istoriji) „zna šta je za narod najbolje" uvek postojala. Ne, nikako se to ne mo\u017ee uporediti sa uticajem korporacija na medij i njegovu ulogu u društvu. Korporacija, po prirodi stvari, nema tu vrstu obzira koju i najgora društvena neekonomska organizacija nosi, bar kao strah od istorijske propasti i javnog poni\u017eenja. <\/p>\n Korporacija funkcioniše kao ratni brod u kojem se „pravo na pobunu" isklju\u010duje i u pomisli. To se tamo prosto tretira kao „narušavanje radne discipline" i „odsustvo lojalnosti" korporaciji, i podrazumeva se da \u0107e taj koji „krši pravila" biti ba\u010den u more. Nad njim nema ko da zakuka. Parlament je takvo gušenje „nepoverenja u sistem koji te hlebom hrani" jasno propisao, tajkuni su te zakone platili, lokalni „izvršioci" sprovode. Šta bi se tome moglo suprostaviti? Pravo na slobodu mišljenja? Da neko slobodno misli na privatnom posedu? Privatna svojina je u kapitalizmu svetinja! A „sloboda mišljenja" samo pravo. Izvikano u deklaracijama i pipavo zapisano u „\u010dvrš\u0107im dokumentima". Tuma\u010denje takvih „zakona" je uvek u skladu s „aktuelnim trenutkom" i odnosom mo\u0107i u društvu. I u javnosti i na „nezavisnim sudovima" me\u0111u podobnim sudijama. <\/p>\n KORPORATIVNO MIŠLJENJE<\/p>\n „Sloboda mišljenja" u korporacijama je data samo kapetanu. On „zna" kud brod ide, on odlu\u010duje kad se ubrzava, kad ko\u010di, on ili njegov ovlaš\u0107eni „egzekjitiv" prepoznaje prijatelje i obele\u017eava neprijatelje, on „zna" šta je bilo dobro, šta je „svetla budu\u0107nost" i gde je danas najbolje biti. Ne trebaju mu zato znanja ni Aristotela, ni Adama Smita, ni Getea, ni Marksa, ni D\u017eona Stjuarta Mila. Ne samo da mu ne trebaju, nego su prezrena. Iznad svih njih je, što bi rekao pošten svet: sad opet doteran do toga da pije pivo ispred prodavnice, nekoliko unajmljenih „muvara": menad\u017eer sa timom bez skrupula, a koji se u tehnologiju proizvodnje vesti razume kolik putnik u avionu u pilotiranje, „dobar" knjigovo\u0111a kome je potajni uzor onaj plavušan iz „Kuma" , advertajzing-radnik u \u010dijim o\u010dima su kao kod Baje Patka umesto zenica pokretne kugle na kojima je znak dolara, nešto „pouzdanih" a veštih urednika bivših novinara i vojska radnika na ubrzanoj proizvodnji vesti po „najboljim šnitovima". <\/p>\n Danas je novinar najamnik. Kao oni radnici sa mutnih slika u knjigama o po\u010decima kapitalizma iz tkaonica 19. veka, a koji sede u kolonama u prostranim halama nagnuti nad svoj posao i rade. Zapodenuti s njima raspravu o „slobodnoj misli", na \u010demu je podignuta \u010ditava profesija u poslednja tri veka, nemogu\u0107a je misija. Kakve to ima veze s platom? A, ne dao bog, razmatrati stanje „demokratskih na\u010dela" u organizaciji koja „stvara javno mnjenje" u demokratskoj dr\u017eavi – ravno je jeresi. \u010cemu? To samo mo\u017ee da ugro\u017eava ugovor o zaposlenju i „obe\u0107ava" razgovor s šefom kadrovske, tj. „ej\u010d-arom", ako \u0107emo se izra\u017eavati kao modernisti. A kojem to normalnom \u010doveku treba? <\/p>\n Osnovno pravilo profesije na po\u010detku 21. veka, koje svaki novinar mora znati i kad ga probude u pola no\u0107i je: sto puta je va\u017enija svaka „jebena" obmana oglašiva\u010da koji redovno pla\u0107a od bilo kakve „nefunkcionalne" istine. I ne daj se zavesti slatkim re\u010dima: kad se ka\u017ee „gra\u0111anin" ti misle „potroša\u010d"! To je kupac robe od koje \u0107e se procenat, uhodanim mehanizmom, prebaciti u d\u017eep vlasnika medija. A zna se, da kad „naš gazda" bira izme\u0111u istine i rizika koji mo\u017ee ugroziti poslovanje „našeg prijatelja" onda se tu ne razmišlja. Pa, ako oglašiva\u010d misli, ose\u0107a, zna da nije dobro da se u nekom mediju pojavljuju „neki sadr\u017eaji" (teški, crni, zamorni, oni koji \u0107e ljude da ostave na nesigurnim talasima) na medijskom je mogulu da teren u\u010dini privla\u010dnim za reklame. Tako se delatnost informisanja u svom najve\u0107em delu pretvorila u zabavu ili informisanje kroz zabavu (infotainment). Ideal je, gotovo, dostignut. Jedino je problem što tira\u017ei padaju, ugled se topi, kupci osiromašuju, advertajzing-ribolovci sve re\u0111e nale\u0107u na „zlatne ribice". Izgleda malo tmurno, ma koliko to izve\u017ebani zabavlja\u010di bojili u vesele boje. Jesu malo nezgodni i ti zakoni fizike: što više duvaš šarene balone to su oni bli\u017ei pucanju. <\/p>\n Ne, nisu farme, velika bra\u0107a, trenuci istine, menjanje \u017eene, kvizovi u kojim se više naga\u0111a nego zna, 10 saveta kako osvojiti najlepšu \u017eenu u gradu, kako omršaviti 30 kilograma za tri dana, kako nau\u010diti strani jezik za 20 dana, ne nije to izmišljano u nedrima „srpskog novinarstva". To su samo pelceri koji su prvo pa\u017eljivo uzimani u manjim koli\u010dinama i kalemljeni u skladu s ovdašnjom kulturom i resursima, a da bi se posle prelili kao poplava – kroz direktno strano vlasništvo nad medijima, kroz franšize, imitiranje velikih uzora, kroz anti-ideologiju korporativnog kapitala, preko proizvodnje d\u017eet-set psihologije za generacije kojima je sva filozofija \u017eivota sa\u017eeta u reklamama „koka-kole", a delanje profilisano kroz „mistiku" putovanja „marlboro" konjanika. A sve sa nadom „da \u0107e jednom druga\u010dije biti"… I da \u0107e se u zemlji Srbiji trošiti i kupovati kao u šoping-molovima u ameri\u010dkim predgra\u0111ima. <\/p>\n ŠTA BEŠE „SLOBODNA RE\u010c" <\/p>\n Mediji su samo „lo\u017ea\u010di" u lokomotivi koja hita ka „velikom cilju". A veliki društveni ideal iza koga su u „ono doba" stali Konstan, Mil, D\u017eeferson i toliki drugi polako se pretopio u „crne konjanike" na \u010delu kolone „špekulantskog kapitalizma", koji je za ovu istorijsku priliku izabrao da se prikriva iza mutljaga koji se zove hed\u017e-fondovi. <\/p>\n Tzv. „slobodna re\u010d" je pojam zaostao iz vremena kad se govorilo i delalo kao da nam novac nije najva\u017enija stvar na svetu. Toga se današnji novinari se\u0107aju taman koliko se radnici na traci u automobilskoj industriji se\u0107aju Dajmler-Bencovog motora. Ideje o inventivnosti su po\u017eeljne kao fraze koje zasigurno ne mogu promeniti ništa. Tek da vas „ovlaš\u0107eni egzekjutiv" sa\u017ealjivo pomiluje po glavi kao malo dete i ka\u017ee: de, de. <\/p>\n Danas su urednici „menad\u017eeri redakcije" koji bolje od ostalih najamnika znaju šta vlasnik \u017eeli. Novinarstvo je privredna grana, kao \u017eivinarstvo ili vodoprivreda. Nešto unosnija od tekstilne industrije, ali daleko od toga da bi se vlasnik i „egzekjutivi" smeli i mogli osloniti samo na kupce robe, potroša\u010de. Profit, gospodo, profit je pao. Neobuzdano silovanje mita o „slobodi štampe" nije ra\u0111eno na najbolji na\u010din. Nešto tu fali. Tra\u017ei se novi tim: beskrupulozniji menad\u017eer i nemoralniji urednik. Ovi dosadašnji su „mekušci". To je jedini ritual koji je izvestan u industriji za proizvodnju „profitabilnih vesti". Daj malo više „crne hronike"! Kad se i tog narod zasiti onda – rijaliti. Pljuva\u010dina u\u017eivo. U slede\u0107oj fazi, da se u\u010desnici i naoru\u017eaju. Zašto bi to bilo samo tamno proro\u010danstvo iz horor-filmova. Ju\u010de Holivud, danas stvarnost. <\/p>\n Ne treba grešiti dušu i svo crnilo izlivati na novinare. Pa \u010dak ni na vlasnike. Sve je to deo jednog društvenog stanja. Deo raspada koji zakonito idu uz Velike krize. A ljudi se snalaze. Nije to društvo upropastilo samo svoje novinarstvo. Šta se desilo sa \u010duvenim Zapadnim bankarstvom? Na koje je grane pala ideja o „nacionalnim interesima" Zapadnih sila? Šta je u Zapadnim vojskama napredovalo osim tehnolgije? Potresaju li i crkve danas afere koje su nekad bile „normalne" za predgra\u0111a i \u010detvrti sa burdeljima i biznisima na „granici dobra i zla"? Da li više iko sumnja da je tolika koli\u010dina i takva redovnost snabdevanja narkoticima mogu\u0107a bez uplitanja organizacije, koja po definiciji ima „monopol nad upotrebom sile". <\/p>\n Najve\u0107a kriza u svim velikim krizama je kriza morala. Pa i finansijski slomovi u Vol-stritu i ekonomsko propadanje samo su posledice odnosa me\u0111u ljudima koji su izvadili „\u010dip za moral" pa delaju kao ljudi „slobodni od svega". Kad se društva „pro\u010diste" i kad prevladaju snage i opšte uverenje da nam je bolje da „znamo istinu", ali stvarno, onda \u0107e se ovaj koncept novinarstva istopiti kao lanjski sneg. To \u0107e da košta. Mo\u017eda sad „ne vredi" ni da razmišljamo o ceni. Ali ne razmišljati, to bi zna\u010dilo da je Velika ideja o slobodnoj misli odumrla. To što se, tu i tamo, oglasi neka bri\u017ena grupa ljudi, profesionalaca, idealista je „dobar znak". Ima nade. <\/p>\n Standard.rs<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas je novinar najamnik. Kao oni radnici iz tkaonica 19. veka, koji sede u kolonama nagnuti nad svoj posao i rade. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47386","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47386","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47386"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47386\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47386"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47386"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47386"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}