{"id":47374,"date":"2010-05-20T09:35:02","date_gmt":"2010-05-20T09:35:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47374"},"modified":"2010-05-20T09:35:02","modified_gmt":"2010-05-20T09:35:02","slug":"svetski-poredak-je-urusen-postoje-cetiri-nacina-da-se-obnovi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/05\/20\/svetski-poredak-je-urusen-postoje-cetiri-nacina-da-se-obnovi\/","title":{"rendered":"Svetski poredak je uru\u0161en: Postoje \u010detiri na\u010dina da se obnovi"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Kurt Voker<\/strong><\/em><\/p>\n

Posle osam meseci razmatranja, grupa visokih eksperata, koje je imenovao generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen a koja je radila pod rukovodstvom bivšeg dr\u017eavnog sekretara SAD Madlen Olbrajt, obelodanila je svoj izveštaj.<\/p>\n

Na osnovu tog dokumenta generalni sekretar NATO \u0107e pripremiti novu Stratešku koncepciju za saveznike, koja \u0107e biti podneta na razmatranje i odobrenje na samitu u Lisabonu, u novembru ove godine. Ali, ako nam je taj proces razrade nove koncepcije nešto i pokazao, pokazao nam je da NATO samostalno nije sposoban da se nosi sa izazovima koji stoje pred našim društvom.<\/p>\n

Grupa pod rukovodstvom Olbrajtove obavila je odli\u010dan posao. Ali nama treba više: nama je potrebno da obnovimo me\u0111unarodni poredak, koji štiti i podr\u017eava demokratske vrednosti u 21. veku usavršavaju\u0107i poredak koji je nastao posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

NATO je osnovan 1949. godine u okviru grupe organizacija pozvanih da zavedu red u poratnom svetu. Lideri Evrope i Amerike stvorili su UN, Svetsku banku, Me\u0111unarodni monetarni fond, Opštu deklaraciju o ljkudskim pravima, Me\u0111unarodni sud UN, Evropsku uniju uglja i \u010delika (prerasla u Evropsku uniju) i još mnogo toga. NATO je postao organ bezbednosti najšireg me\u0111unarodnog poretka, koji štiti i širi prostor demokratskih vrednosti i bezbednosti u poratnom svetu.<\/p>\n

Me\u0111utim, u 2010. godini taj svet prakti\u010dno ne postoji – njega je zamenio raznovrsniji svet sa geografske, politi\u010dke i ekonomske ta\u010dke gledišta. Me\u0111unarodni poredak, koji podr\u017eava taj stari svet, danas se raspada na delove. To zahteva novi prilaz novim organizacijama, a ne samo NATO.<\/p>\n

Dakle, koji su to izazovi sa kojima se suo\u010davamo?<\/p>\n

IZAZOVI 21. VEKA<\/strong> Prvo, globalizacija je svet pretvorila u jedinstven prostor. Stvari koje se dešavaju u nekoj od siromašnih zemalja Afrike, Azije ili na Bliskom Istoku danas mogu imati globalni uticaj, što se nije moglo zamisliti pre deset godina. Sve \u010deš\u0107e nam izazove bacaju neefikasne dr\u017eave i ekstremisti\u010dke grupacije, a ne tradicionalne snage.<\/p>\n

Drugo, u prvi plan dolaze nove snage, koje su izvan okvira transatlantske porodice. Najpre su to bili Japan i ekonomije „zapadnih tigrova", a sada su im se pridru\u017eili Kina, Indija, Ju\u017ena Afrika i drugi. Iako su mnoge od tih dr\u017eava demokratske, Kina, kao najve\u0107a nova ekonomska dr\u017eava, to nije. Me\u0111u demokratskim dr\u017eavama mnoge imaju svoje nacionalne i regionalne interese, koji su u raskoraku sa me\u0111unarodnim poretkom, koji su stvorili drugi. <\/p>\n

Tre\u0107e, tr\u017eišni kapitalizam ponovo se suo\u010dava sa ideološkim izazovima. Finansijska kriza, recesija, kriza evra i ogromni dugovi transatlantskih ekonomija doveli su do gubljenja poverenja, smanjenja obima nezavisnih resursa i stvorili utisak kraha kapitalisti\u010dkog sistema.<\/p>\n

Za razliku od tog, mnogo autoritarniji model, koji koristi Kina, \u010dini se mnogim dr\u017eavama širom sveta sposobnim da osigura brz rast i velike profite.<\/p>\n

Na sli\u010dan na\u010din islamisti\u010dki ekstremisti ukazuju na nepravednost sveta koji je organizovao hriš\u0107anski Zapad i sekularizaciju ozna\u010davaju kao izvor moralne degradacije. Ti argumenti koriste se kao opravdanje za surove antidemokratske sisteme u odnosu na otvorena društva i tr\u017eišnu demokratiju.<\/p>\n

\u010cetvrto, napori dr\u017eava poput Severne Koreje i Irana da stvore nuklearno oru\u017eje – što je deo rastu\u0107eg problema širenja oru\u017eja za masovno uništenje – zamenili su nuklearne arsenale SAD i Rusije u ulozi glavne opasnosti od masovnog uništenja u današnjem svetu. Zajedno sa posledicama globalizacije i ideološkim ekstremizmom, perspektive su zastrašuju\u0107e.<\/p>\n

Peto, energetski resursi i ono što je u vezi sa njima pretvoreni su u nove instrumente regionalnog i svetskog uticaja. Isporu\u010dioci su u situaciji gazda, a zemlje potroša\u010di su zavisni od njih. <\/p>\n

Mnogi krupni izvoznici nisu sasvim demokratske dr\u017eave i u nekim slu\u010dajevima \u010dak pru\u017eaju finansijsku podršku snagama koje postoje\u0107i poredak stavljaju pred izazove. Demokratske dr\u017eave du\u017ene su da investiraju u diversifikaciju izvora, maršruta i vrsta energetskih resursa zarad o\u010duvanja sopstvene slobode.<\/p>\n

I šesto, naše organizacije trpe neuspehe. UN ose\u0107a teško\u0107e ve\u0107 dugi niz godina. Ali danas smo svedoci renacionalizacije politike, slabog rukovodstva EU, pada društvenog poverenja u globalne finansijske institucije i odsustvo svuda usaglašene uloge za NATO.<\/p>\n

U prošlosti smo ra\u010dunali da \u0107e nam te institucije osigurati globalnu bezbednost i napredak, ali danas su oni nedovoljni, nereprezentativni, neodlu\u010dni, neefikasni, previše troše, a istovremeno pate od pomanjkanja resursa.<\/p>\n

ZAPAD BI TREBALO DA SE UJEDINI<\/strong> Sve to trebalo bi da zabrine javnost i lidere naših demokratskih zajednica utemeljenih na zajedni\u010dkim vrednostima. Svet koji obezbe\u0111uje naš teku\u0107i napredak i bezbednost brzo nam izmi\u010de ispod nogu. Trebalo bi da hitno investiramo u korake neophodne za ja\u010danje temelja me\u0111unarodnog poretka, podignutog na zajedni\u010dkim vrednostima.<\/p>\n

Na\u017ealost, danas se doga\u0111a obrnuto. Globalna ekonomska kriza oslabila je demokratske vlade, ostavivši ih bez para, i sada su one prinu\u0111ene da se koncentrišu na politi\u010dko opstajanje.<\/p>\n

Postaju sve sna\u017eniji pokreti protiv aktuelnih vlada – bilo da je re\u010d o pokretu „Ve\u010derinka uz \u010daj" u SAD, „Purpurni ljudi" u Italiji ili o bira\u010dima u Severnoj Rajni-Vestfaliji, koji su upravo lišili kancelara Angelu Merkel ve\u0107ine u gornjem domu nema\u010dkog parlamenta.<\/p>\n

Umesto da se ujedinjuju, dr\u017eave unutar Evrope i u transatlantskoj zajednici iskazuju rastu\u0107e razlike. Evropa je kao i pre duboko podeljena prema Rusiji i veoma se oprezno odnosi prema partnerstvu sa SAD u Avganistanu. <\/p>\n

Iako su zemlje evrozone, na kraju, odlu\u010dile da dodele gotovo bilion dolara kako bi zakrpile bud\u017eetsku du\u017eni\u010dku rupu, toj odluci prethodile su nedelje traganja za krivcima i stavljanje akcenta na nacionalne interese zemalja EU. Ho\u0107e li taj paket finansijske pomo\u0107i rešiti probleme zavisi od toga ho\u0107e li neke dr\u017eave EU preduzeti rigidne finansijske mere.<\/p>\n

Zato su nam upravo sada potrebniji sna\u017eni lideri više nego ikad do sad. Evo tih \u010detiri koraka koje oni mogu napraviti da bi naše zemlje i naš svet vratili na pravilni kurs.<\/p>\n

KAKO SE VRATITI NA PRAVI PUT?<\/strong> Prvo, sami lideri du\u017eni su da se izdignu iznad svakodnevnih problema kako bi sagledali nove tendencije, a potom o njima popri\u010dali sa prijateljem. Iako svaka od naših zemalja u ovom trenutku ose\u0107a neku krizu, realnost je takva da smo svi povezani sa tim tendencijama.<\/p>\n

Lideri bi trebalo da deluju zajedni\u010dki kako bi izradili zajedni\u010dki prilaz koji ujedinjuje naše zemlje. Telefonski pozivi povodom krize predsednika Obame kancelaru Nema\u010dke Merkelovoj i premijeru Španije Sapateru su zna\u010dajan korak koji pokazuje da smo svi u istom \u010damcu. Naredni korak trebalo bi da bude umni juriš na budu\u0107u strategiju našeg delovanja.<\/p>\n

Ne mo\u017eemo ostaviti te probleme da ih rešava birokratija niti mo\u017eemo iza\u0107i na kraj s tim tendencijama ako u njihovom rešavanju postoje desetine razli\u010ditih prilaza. Bez obzira na veliki broj samita – od NATO do EU i SAD-EU, do „velike osmorke", „G-20" i mnoge druge – ti doga\u0111aji su sada strukturirani da lideri prakti\u010dno nemaju mogu\u0107nost da obave pravo razmatranje usmereno ka odre\u0111enom cilju.<\/p>\n

U vreme 40-ih i 50-ih godina demokratski lideri imali su vremena da razgovaraju podrobno i opširno, a ne samo na unapred pripremljenim samitima. Zahvaljuju\u0107i tome, oni su mogli da preuzimaju na sebe obaveze za zajedni\u010dko delovanje. Potrebno nam je da vratimo tu tradiciju.<\/p>\n

Drugo, potrebno nam je da odredimo pravilno sagledavanje budu\u0107nosti. Nije stvar toliko u neophodnosti da se realizuje Lisabonski sporazum, ili reformiše NATO, ili pak da se potpiše novi dokument. Nama je potrebno da naša generacija uradi ono što je prethodna uradila za nas. Da utemeljimo me\u0111unarodni poredak koji \u0107e doprinositi demokratskom tr\u017eišnom razvoju i globalnoj bezbednosti u narednim decenijama.<\/p>\n

Tre\u0107e, ako to pravilno razumemo, bi\u0107e nam potrebna i strategija.<\/p>\n

U datom slu\u010daju ja bih rekao da je najbolja strategija zapravo koncepcija „najva\u017eniji su saveznici". Naravno, mora\u0107emo imati posla sa autoritarnim liderima, sa onima koji \u0107e širiti oru\u017eje za masovno uništavanje, sa prekršiocima ljudskih prava i drugim re\u017eimima koji \u0107e nas brinuti. Ali smo du\u017eni da to \u010dinimo kao ujedinjena zajednica dr\u017eava koja deli zajedni\u010dke demokratske vrednosti.To zna\u010di da najpre sa saveznicima moramo napraviti plan delovanja koji \u0107e oja\u010dati naše pozicije i omogu\u0107iti nam da se efikasno borimo sa postoje\u0107im problemima.<\/p>\n

I \u010detvrto, mora\u0107emo da otvoreno porazgovaramo sa javnoš\u0107u naših zemalja i dobijemo njenu podršku. A to mo\u017ee biti i najte\u017ee. Jednostavnije je uga\u0111ati javnom mnenju koncentrišu\u0107i pa\u017enju na sitne probleme i jednostavnije je smanjivati resurse danas, a ne investirati ih sutra. Ali problemi koji stoje pred nama toliko su ozbiljni da ih ne smemo i dalje ignorisati.<\/p>\n

Lideri su du\u017eni da objasne svojim bira\u010dima te\u017eak izbor pred kojim stojimo i oni moraju biti spremni da ponekad donose nepopularne odluke kako bi spre\u010dili usvajanje još gorih u budu\u0107nosti.<\/p>\n

Ti koraci su na po\u010detku. Da bi se stiglo do kraja, moramo na\u010diniti prvi.<\/p>\n

Kurt Voker je bivši ambasador SAD u NATO, stariji nau\u010dni saradnik i direktor Centra za transatlantske odnose u Školi za perspektivna me\u0111unarodna istra\u017eivanja na Univerzitetu D\u017eonsa Hopkinsa. Tako\u0111e je stariji savetnik Atlantskog saveta SAD.<\/p>\n

Christian Science Monitor, SAD<\/p>\n

Preuzeto sa: Novi Standard<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Kurt Voker Posle osam meseci razmatranja, grupa visokih eksperata, koje je imenovao generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen a koja je radila pod rukovodstvom bivšeg dr\u017eavnog sekretara SAD Madlen Olbrajt, obelodanila je svoj izveštaj. Na osnovu tog dokumenta generalni sekretar NATO \u0107e pripremiti novu Stratešku koncepciju za saveznike, koja \u0107e biti podneta na razmatranje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47374","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47374","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47374"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47374\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47374"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47374"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47374"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}