{"id":47358,"date":"2010-05-07T09:22:01","date_gmt":"2010-05-07T09:22:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47358"},"modified":"2010-05-07T09:22:01","modified_gmt":"2010-05-07T09:22:01","slug":"cesko-tranziciono-iskustvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/05\/07\/cesko-tranziciono-iskustvo\/","title":{"rendered":"\u010ce\u0161ko tranziciono iskustvo"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Da\u0161a Pavlovi\u0107\/Beta*<\/strong><\/em><\/p>\n

Evropa nije banka u koju idemo po pare. One jesu va\u017ene i dobijamo ih, ali zato da što pre dostignemo evropski nivo, sumirao je iskustvo evrointegracije Vladimir Špidla, bivši premijer \u010ceške i njen doskorašnji evrokomesar. <\/p>\n

Šest godina nakon ulaska zemlje u Evropsku uniju, \u010dak i mnogi evroskeptici ovde priznaju da je zemlja imala koristi, ne samo ekonomskih, od evrointegracije. Put u ujedinjenu Evropu nije bio ni lak ni brz – uprkos jasnom opredeljenju još od plišane revolucije 1989. godine kada se mislilo da \u0107e im biti potrebno svega par godina za pristupanje, reforme su potrajale 15 godina do punog \u010dlanstva 2004. godine. <\/p>\n

Glavni deo posla bio je obavljen za sedam godina, od potpisivanja Sporazuma o pridru\u017eivanju po\u010detkom 1995. godine, preko formalne prijave za \u010dlanstvo 1996. godine, do decembra 2002. godine kada je zatvoreno poslednja poglavlja na samitu u Kopenhagenu. Sedam napornih godina reformi radi ispunjenja politi\u010dkih zahteva za stabilnu demokratiju i ljudska prava, ekonomskih zahteva za tr\u017eišnu privredu, slobodan protok ljudi, robe i kapitala, kao i ekoloških uslova o zaštiti \u017eivotne sredine. <\/p>\n

Veliki reformatorski posao bio je mogu\u0107 jer je \u010deškoj politi\u010dkoj eliti od po\u010detka bilo jasno u kom pravcu ide – i najokoreliji evroskeptici su znali da malena \u010ceška, sa izozno orijentisanom privredom, jednostavno ne mo\u017ee da ostane po strani evropskih integracija. To stabilno uvidja i 56 odsto \u010ceha. <\/p>\n

Cela postkomunisti\u010dka ‘nova Evropa’ imala je pred sobom ogroman posao – da svoje planske privrede i institucije posle decenija totalitarnog sistema ponovo uvede u demokratsko i tr\u017eišno funkcionisanje. Ve\u0107ina reformi je morala da se obavi i bez te evropske ,šargarepe". <\/p>\n

U studiji Svetske banke iz 1999. godine o dometima tranzicije u \u010ceškoj do tog trenutka, analiza je ukazala na tri tipa reformi. <\/p>\n

Prvi – reforme koje \u010ceška svakako mora da obavi, zbog sebe same. Pre svega ukidanje monopola u infranstrukturi, energetici, telekomunikaciji i saobra\u0107aju, gde EU o\u010dekuje ve\u0107u ulogu tr\u017eišta i privatnog sektora. Stvaranje institucionalnog i regulatornog okvira za slobodnu konkurenciju u tim oblastima privuklo je u \u010cešku obimna strana ulaganja i pove\u0107alo konkurentnost. Samo u prvoj deceniji tranzicije u \u010cešku su se slile 22,2 milijarde dolara direktnih stranih ulaganja. Na grafikonima je ogroman skok primetan od 1998. godine kada je postalo jasno da \u0107e zemlja sigurno u\u0107i u Evropsku uniju Rekordna ulaganja od skoro 9 milijardi dolara su zabele\u017eena 2002. godine kada su zatvorena sva poglavlja. <\/p>\n

Ina\u010de, \u010ceška je za razliku od nekih drugih zemalja u svojoj tranziciji krenula putem kuponske privatizacije, što se ispostavilo kao \u0107orsokak jer preduze\u0107a na taj na\u010din nisu dobila efikasne vlasnike. Tako je \u010ceška krajem 1990-tih ponovo stajala pred zadatkom da preduze\u0107ima nadje dobre gazde, a ne fondove koji su manipulisanjem ojadili desetine hiljada sitnih akcionara. Socijaldemokratski premijer kome je pripao taj zadatak, Miloš Zeman, kuponsku privatizaciju je opisao kao "kradju stole\u0107a". <\/p>\n

Drugi tip reformi su one koje je trebalo obaviti iako nisu bile neophodne za \u010dlanstvo u EU. To je pre svega transformacija velikih preduze\u0107a koja su, iz politi\u010dkih ili socijalnih razloga, izbegla prvi krug privatizacije a i dalje su pravila gubitke i vukla celu privredu nani\u017ee. U ovaj tip reformi spada i oblast javnih finansija. <\/p>\n

U tre\u0107i tip reforme, neophodne da zemlja postane \u010dlanica EU i postane deo jedinstvenog tr\u017eišta, spadala je i primena ekoloških standarda. U zemlji gde se na ekologe i danas ponekad gleda kao na dosadnu smetnju koja zbog svojih pti\u010dica i zver\u010dica remeti i poskupljuje biznis planove, usvajanje ekoloških normi izazivalo je \u017eestok otpor i privrednika i obi\u010dnih \u010ceha. <\/p>\n

Danas se mo\u017ee re\u0107i da je ispunjavanje ekoloških standarda na du\u017ee staze donelo poboljšanje kvaliteta \u017eivota, a i impuls turizmu. Bez usvajanja zakona o opasnim hemijskim materijama, upravljanju otpadom ili o kvalitetu goriva nema pristupa jedinstvenom tr\u017eištu ni za one zemlje, kao Norveška, koje formalno nisu u EU. <\/p>\n

Pristupanje i ulazak u EU su za \u010cešku bili najve\u0107i razvojni program, ostvaren i zahvaljuju\u0107i tome što su vlade uspevale da prevazidju strah od kratkoro\u010dne reakcije bira\u010da na narednim izborima. \u010ceška je, kao i Rumunija, prvo imala pad BDP-a po glavi stanovnika na po\u010detku tranzicije, da bi onda reformama postigla pa i prestigla neke od starih \u010dlanica unije. Sa 58 odsto od evropskog proseka na po\u010detku tranzicije, na preko 70 odsto pri ulasku a sada sa 75 odsto preti\u010de i neke stare \u010dlanice. <\/p>\n

Nije se obistinio ni jedan od evrobauka u ,novoj Evropi" – kao na primer da \u0107e od ulaska u uniju 1. maja 2004. godine plate ostati \u010deške a cene sko\u010diti na evropske. <\/p>\n

To nivelisanje cena sa nivoa od 39 odsto proseka u EU (odnosno 36 odsto nema\u010dkog proseka) iz sredine 1990-tih, išlo je vrlo postepeno, bez naglih skokova, a pribli\u017eavanjem standardu zapadne Evrope nastavlja se i danas. <\/p>\n

Postepeni rast zarada je ostvaren uz srazmerno o\u010duvanje vrednosti nacionalne valute, krune, koja je povremeno bila \u010dak i precenjena. Kruna je ja\u010dala i zato što su, nakon stvaranja evrozone, spekulativni investitori videli \u010dešku i slova\u010dku valutu i poljski zlot kao dobre prilke za investiranje. <\/p>\n

Mukotrpni rad na uskladjivanju zakona<\/strong> <\/p>\n

\u010ceška se, kao i ostali kandidati, bila obavezala na postepeno uskladjivanje zakonodavstva sa propisima EU, još u svom Sporazumu o pridru\u017eivanju. U tom procesu je uklanjala prepreke slobodnom protoku roba, ljudi i kapitala, a istovremeno sebi otvarala put ka jedinstvenom tr\u017eištu EU. To je bio ogroman posao kojim je \u010ceška iskazala jasnu rešenost da udje u EU. <\/p>\n

Tokom sedam dugih godina pristupnih pregovora, \u010ceškoj je, kao i ostalim kandidatima, prepušteno da odlu\u010duje kojim tempom \u0107e i\u0107i i da li \u0107e iz nekih svojih politi\u010dkih, ekonomskih ili socijalnih razloga primenu nekih propisa odlo\u017eiti do samog ulaska u EU. <\/p>\n

U toku pribli\u017eavanja, \u010ceška nije morala da preuzme svih 12.000 tadašnjih evropskih propisa, zakona i smernica, ve\u0107 8.500 koji su bili od zna\u010daja za proces integracije. \u010ceška i EU su takodje prvo morale da procene koji su \u010deški propisi ve\u0107 u skladu sa evropskom legislativom, a koji moraju da se prilagode. <\/p>\n

I kod propisa koji su iziskivali uskladjivanje, ostavljena je mogu\u0107nost prelaznih perioda, do trenutka u\u010dlanjenja u EU ili \u010dak neko vreme nakon ulaska. Tako je \u010ceškoj odobren prelazni period u osetljivoj oblasti zaštite \u017eivotne sredine, pošto bi za zemlju bilo preskupo da odmah prihvati sva pravila, pogotovo o \u010diš\u0107enju otpadnih voda. <\/p>\n

Takodje, zbog straha medju \u010cesima da \u0107e zapadnjaci – pre svega Nemci i Austrijanci – za male pare pokupovati njihove ku\u0107e, stanove i zemljište, \u010ceška je dobila privremeno pravo da, u prelaznom periodu, ograni\u010dava strancima pravo da kupuju nekretnine. <\/p>\n

U poslu uskladjivanja sa evropskom legislativom, \u010deškim vladama je najviše smetao sam parlament! Stari obi\u010daj \u010deških poslanika da predla\u017eu tzv. amandmane prirepke – da u neki nevezan zakon, na primer o pušenju, ubace amandmane o izmenama veterinarskog zakona. <\/p>\n

\u010ceška je imala i veliki broj propisa u kojima se potkrala ozbiljna greška, pa su morali ponovo da ih menjaju. Usvajani su i takvi apsurdi da se dr\u017eavi, na primer, mo\u017ee staviti sudska plomba na imovinu i krene u zaplenu kulturno-istorijskih spomenika zbog navodnog duga Zavoda za zaštitu spomenika od svega 1.000 evra. <\/p>\n

Dešavalo se i da \u010deški poslanici, od zakona koje predlo\u017ei vlada i koji su zaista u skladu sa Evropom, mogu napraviti nešto potpuno nekompatibilno. Vlada je tako 2000. godine bila prinudjena da uz sve predloge prilo\u017ei i tabelu u kojoj se jasno navodi kako ta odredba glasi u evropskim propisima. <\/p>\n

Veliki problem u celom procesu bila je i loša navika \u010deških vlada da sve što \u017eele da proguraju u zakone, a o\u010dekuju \u017eestok otpor opozicije ili gradjana, ozna\u010de etiketom "bez toga ne mo\u017eemo u Evropu". <\/p>\n

Najslavniji propis u \u010ceškoj iz grupe "mi ne bismo ali Brisel insistira", bio je predlog Ministarstva zdravlja da se krofne prodaju isklju\u010divo pakovane. Tek kada su neki gradjani pitali komesara za proširenje Gintera Ferhojgena da li je Evropa toliko dokona da mora da ispravlja krastavce i pakuje krofne, saznalo se da niko, ne samo u Briselu nego ni u postoje\u0107im \u010dlanicama, nije za to \u010duo, a kamoli naredio da se krofne prodaju u celofanu. <\/p>\n

"Verujte mi, ja nikada takvu gnjecavu, lepljivu krofnu upakovanu u celofan ne bih kupio", kazao je Ferhojgen. <\/p>\n

Dodatna uslovljavanja, makar kao pokušaj <\/strong><\/p>\n

Kriterijumi za ulazak novih \u010dlanica u EU, kako ih je na samitu u Kopenhagenu 1993. godine Evropa postavila, na papiru su bili jednaki za sve. Kada je re\u010d o politi\u010dkim, zapisano je da zemlje moraju da dostignu stabilnost institucija tako da budu garantovani demokratija, vladavina zakona, ljudska prava i da se poštuju prava manjina". <\/p>\n

Iako su kriterijumi bili isti za sve, shvatanje demokratije je bilo rastegljivo. U pristupnom procesu \u010ceške pojavili su se pokušaji da se za nju uvedu dva dodatna uslova, ali su stare \u010dlanice ipak pazile da stvari ne odu tako daleko kao sa Hrvatskom, koju je zbog grani\u010dnog spora blokirala Slovenija, odnosno kao sa Srbijom zbog generala Ratka Mladi\u0107a. <\/p>\n

Prvi dodatni zahtev za \u010cesku je došao iz Austrije, koja se svojevremeno sama odrekla nuklearne energije, pa je tra\u017eila da i \u010ceška, ako \u017eeli u EU, mora zatvoriti svoju tek završenu nuklearnu elektranu, Temelin. <\/p>\n

Temelin je blizu granice sa Austrijom ali je zahvaljuju\u0107i umešnom posredovanju ,,stare Evrope", rešenje nadjeno u tzv. procesu iz Melka, tako što je \u010ceška dostavila garancije i izveštaje eksperata da je Temelin bezbedan. <\/p>\n

Drugi zahtev stigao je iz Budimpešte – iako Madjarska još nije bila u Uniji ali je imala glasnu podršku Austrije. Zahtevano je da \u010ceška i Slova\u010dka ukinu Benešove dekrete, poratne zakone \u010dehoslova\u010dkog predsednika Edvarda Beneša koji su poslu\u017eili kao pravni osnov da se, uz blagoslov velikih sila, a po principu kolektivne krivice, iz \u010cehoslova\u010dke proteraju sudetski Nemci – izmedju 2,5 do 2,9 miliona ljudi, kao i deo Madjara iz Slova\u010dke, uz zaplenu imovine. <\/p>\n

I taj uslov je, ipak, skinut s dnevnog reda, delimi\u010dno zahvaljuju\u0107i Nema\u010dkoj i njenom evrokomesaru za proširenje, Ginteru Ferhojgenu. <\/p>\n

Politi\u010dke kriterijume \u010ceška je manje više ispunjavala ve\u0107 sredinom 1990-tih godina. <\/p>\n

Evropa je takodje upozoravala \u010cešku da diskriminiše svoje Rome, ali taj problem, uprkos dobroj volji nekih vlada, nije rešen ni do danas, kada je \u010ceška ve\u0107 šest godina u Uniji. <\/p>\n

Nakon takvih iskustava ne iznenadjuje da su \u010deški zvani\u010dnici, u vreme predsedavanja EU od januara do juna 2009. godine, govorili hrvatskim i srpskim kolegama da ih dobro razumeju i znaju kako im je kada im neko postavlja specijalne uslove. <\/p>\n

Cena \u010dlanstva i neuspesi<\/strong> <\/p>\n

Zbog dugog pristupnog procesa, prvobitna poletna ideja slobode, demokratije, ljudskih prava i povratka ,,tamo gde nam je i mesto" postepeno je gubila snagu motivacije koju je imala u prvim godinama posle pada komunizma. Obi\u010dan \u010ceh po\u010deo je da gleda samo šta \u0107e mu \u010dlanstvo konkretno doneti. <\/p>\n

\u010ceška privreda, kao izvozno orijentisana, okrenula se Evropi i svetu i pre u\u010dlanjenja u EU. Uprkos \u017ealopojkama \u010deških izvoznika zbog navodno precenjene krune, statistika je pokazala da su itekako konkurentni na zahtevnim evropskim tr\u017eištima. <\/p>\n

Ankete pokazuju da po pitanju posledica na privredu – zatvaranje doma\u0107ih preduze\u0107a, gubitak radnih mesta, konkurencija strane robe, poskupljenja – negativne efekte \u010dlanstva u EU vidi svega 8,6 odsto \u010ceha. <\/p>\n

Najve\u0107i negativni efekat, prema anketi iz 2005. godine, za \u010cehe je ose\u0107anje da moraju da se podrede ne\u010dijim odlukama, da gube suverenitet i samostalnost. To je kao razlog navelo 30 odsto anketiranih. <\/p>\n

U tome ih, od 2003. godine kada je došao na \u010delo dr\u017eave, glasno ubedjuje popularni predsednik Vaclav Klaus. Ina\u010de, on ih je kao nekadašnji premijer i prijavio za \u010dlanstvu u uniji. <\/p>\n

Poslednjeg dana aprila 2004, godine, pred sam ulazak \u010ceske u EU , Klaus je objavio da je to poslednji dan suvereniteta ove zemlje. On je sve\u010dano pristupanje uniji 1. maja te godine opisao kao dan kada se "Ceška rastopila u EU kao kocka še\u0107era". <\/p>\n

U pono\u0107 30. aprila, on nije bio na slavlju u Pragu ve\u0107 na planini Blanjik, u \u010dijoj utrobi spavaju mitski \u010deški vitezovi. Vekovima uspavana vojska \u0107e se, prema drevnim legendama, probuditi i pohitati u pomo\u0107 kada \u010deškom narodu bude najgore. <\/p>\n

Vitezovi su se oglušili na Klausov poziv i dalje mirno spavaju u stenama Blanjika, a medju \u010cesima raste podrška EU. <\/p>\n

iako njihov omiljeni predsednik odbija da oka\u010di zastavu EU na predsedni\u010dkom zamku Hrad\u010dani, \u010cesi \u010dak više veruju evropskim nego svojim institucijama i politi\u010darima. I nije presudno to što, prema nedavnoj anketi Evrobarometra, \u010dak 55 odsto \u010ceha priznaje da ne razume kako Unija funkcioniše. <\/p>\n

Poverenje u Evropski parlament ima 60 odsto \u010ceha, dok doma\u0107i parlament ima poverenje svega 15 odsto nacije. <\/p>\n

Poverenje u \u010dešku vladu ima pokazalo je svega 37 odsto anketiranjih, dok poverenje Evropskoj komisiji ukazuje 59 odsto \u010ceha. <\/p>\n

Tradicionalno evroskepti\u010dni \u010cesi postaju tako sve ve\u0107i Evropljani a \u010dlanstvom svoje zemlje u Evropskoj uniji zadovoljno je dve tre\u0107ine nacije, pokazala je ovih dana anketa agencije STEM. <\/p>\n

\u010cak 73 odsto \u010ceha ose\u0107a da zaista pripada EU, iako tri petine veruje da mala zemlja kao što je njihova ne mo\u017ee imati aktivnu ulogu i nešto promeniti u Uniji. <\/p>\n

Medjutim, stepen zadovoljstva celom tranzicijom je imao velike oscilacije. Padao je na 50 odsto pristalica Unije u momentima kada se odlu\u010divalo o daljem toku integracije – kada se dogovarao evropski ustavni sporazum koji je potom propao na referendumima u Francuskoj i Holandiji, kao i u drugoj polovini prošle godine kada se odlu\u010divalo o ratifikaciji Lisabonskog sporazuma. <\/p>\n

Verovatno najve\u0107i uspeh tranzicije i evrointegracije je u kultivisanju privrednih odnosa i poslovne klime. To je veliki dobitak za \u010deškog potroša\u010da, koji se ina\u010de bojao da tra\u017ei svoja prava. Reforme su donele više stranih ulaganja, modernizovale privredu i osposobile je za konkurenciju. <\/p>\n

Uspostavljena je pravna dr\u017eava, mada ponekad spora i klimava. Ono što još nije uspelo je suzbijanje korupcije – \u010ceška iz godine u godinu klizi na listi Transparensi internešenel i sa 45. mesta 2008. godine, prošle godine se našla na 52. mestu. <\/p>\n

\u010clanstvo u vreme globalne krize – korist ili šteta?<\/strong> <\/p>\n

Ni evrooptimisti, ni evroskeptici, niti nezavisni analiti\u010dari ne mogu da se slo\u017ee da li je \u010ceskoj clanstvo u EU pomoglo ili odmoglo u vreme svetske ekonomske krize. Glavni evroskeptik, predsednik Vaclav Klaus, oštro je kritikovao SAD ali i EU, što ne prepuštaju da krizu reguliše "spasonosno" slobodno tr\u017eište a navodno je samo pogoršavaju dr\u017eavnim intervencijama. <\/p>\n

De\u017eurni evrooptimista, bivši premijer i donedavni evrokomesar Vladimir Špidla kontrira: "bez EU bila bi katastrofa, gora nego u vreme Velike ekonomske krize 1929. godine". Urušeni društveni i privredni sistem uvek nadje neku ravnote\u017eu.” <\/p>\n

Dobro je što je \u010ceška delila sudbinu EU, smatra Špidla, jer su politi\u010dari u EU navikli da saradjuju i dogovaraju se. U suprotnom ne bi bilo mogu\u0107e spre\u010diti rasulo banaka i odobriti neophodna sredstva koja su daleko iznad mogu\u0107nosti pojedina\u010dnih dr\u017eava. <\/p>\n

"Bez Evrope bi sve devalviralo i sve bi se raspalo jer koordinirana akcija ne bi bila mogu\u0107a", upozorio je Špidla. Koordinirana intervencija SAD i EU spre\u010dila je raspad finansijskog sistema, za razliku od 1929. godine kada se svako spasavao sam za sebe a na tudj ra\u010dun. <\/p>\n

Izvesno je da je \u010ceška, koja je predsedavala Unijom u prvom polugodju prošle godine, upravo zbog globalne krize postala najve\u0107i zagovornik tradicionalnih vrednosti Unije – slobode protoka ljudi, kapitala i roba, bez zatvaranja u nacionalne granice i protekcionizma. <\/p>\n

Za recesiju i pad BDP-a u \u010ceškoj od 4,3 odsto u prošloj godini nezavisni analiti\u010dari krive prete\u017eno izvoznu orijentisanost \u010deške privrede i to mahom na tr\u017eišta EU, uz pouku da bi \u010ceška morala više da se okrene i tre\u0107im tr\u017eištima. <\/p>\n

Mnogi krive i jednostranu orijentaciju \u010deške privrede na automobilsku industriju, što nema nikakve veze sa EU. Kada su u \u010ceškoj, Slova\u010dkoj i Poljskoj nicale fabrike automobila i region pretvorile u "mali srednjeevropski Detroit", mnogi ovdašnji analiti\u010dari upozoravali su da to mo\u017ee da se vrati kao bumerang ako baš ta grana zapadne u krizu. <\/p>\n

Susedna Poljska, takodje \u010dlanica EU, zahvaljuju\u0107i druga\u010dijoj strukturi privrede, manjoj zavisnosti od industrije, bez orijentacije na samo jednu granu i tr\u017eištem \u010detiri puta ve\u0107im od \u010deškog, ostala je i u globalnoj krizi u Evropi zelena oaza privrednog rasta od 1,7 odsto. <\/p>\n

 *Autorka je dopisnica Bete iz Praga<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Da\u0161a Pavlovi\u0107\/Beta* Evropa nije banka u koju idemo po pare. One jesu va\u017ene i dobijamo ih, ali zato da što pre dostignemo evropski nivo, sumirao je iskustvo evrointegracije Vladimir Špidla, bivši premijer \u010ceške i njen doskorašnji evrokomesar. Šest godina nakon ulaska zemlje u Evropsku uniju, \u010dak i mnogi evroskeptici ovde priznaju da je zemlja […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47358","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47358","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47358"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47358\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47358"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47358"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47358"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}