\u010casopis Foreign Policy zamolio je 2005. godine svoje saradnike da navedu jednu precenjenu stvar koja ne\u0107e dugo potrajati. Izabrao sam euro. <\/p>\n
Pi\u0161e: Kristofer Hi\u010dens<\/strong><\/em><\/p>\n Ponekad me \u010dista neskromnost natera da se zapitam, imaju\u0107i u vidu moju dugogodišnju naviku da predskazujem budu\u0107nost, šta sam sve znao i kada i kako sam to znao. U leto 2005. godine, \u010dasopis Foreign Policy zamolio je svoje saradnike da navedu jednu precenjenu stvar koja ne\u0107e dugo potrajati. Nakon kratkotrajnog razmišljanja, izabrao sam evro. <\/p>\n Potpuno sam siguran da to nisam u\u010dinio zato što sam \u017eeleo da budem u pravu. Naprotiv, jako sam \u017eeleo da se ispostavi da grešim. Dok sam \u017eiveo u Evropi, bio sam jedan od retkih levi\u010dara koji je zagovarao proširenje Unije i njeno identifikovanje sa progresivnim elementima u politici. To sam radio uglavnom zato što sam bio svedok pozitivnih efekata evropeizacije na rubnim podru\u010djima kontinenta, naro\u010dito u Španiji, Portugaliji i Gr\u010dkoj. Do sredine sedamdesetih, ovim dr\u017eavama su vladali nazadni diktatori, obi\u010dno vojne ili verske provenijencije, zavisni od vojne pomo\u0107i konzervativnijih krugova iz Sjedinjenih Dr\u017eava. Pošto je evropska zajednica dopuštala \u010dlanstvo samo dr\u017eavama parlamentarne demokratije, isklju\u010denje iz kontinentalnih tokova podstaklo je srednju klasu ovih zemalja da podr\u017ei svrgavanje despotskih re\u017eima.<\/p>\n Isti taj motiv imao je pozitivan efekat i na druge dr\u017eave. Kada je Republika Irska postala \u010dlanica, pa samim tim i deo iste carinske unije kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, granica sa Severnom Irskom postala je neva\u017ena, i bilo je samo pitanje vremena kada \u0107e i verski rat postati irelevantan. Na Kipru je proevropsko raspolo\u017eenje svih stanovnika, i Grka i Turaka, bilo sna\u017ean faktor za po\u010detak pregovora o rešavanju problema postkolonijalne podele. Modernizacija i otvaranje Turske, koliko god ono bilo neujedna\u010deno, u velikoj meri je rezultat istog takvog raspolo\u017eenja prema zajedni\u010dkom evropskom sistemu. Ne treba ni spominjati da su isto\u010dnoevropski narodi, \u010dak i dok je Berlinski zid \u010dvrsto stajao, planirali svoje postupke prema tome koliko brzo mogu da ispune kriterijume za \u010dlanstvo i izvuku se iz turobnog i rasipni\u010dkog Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo\u0107, koji je predstavljao sovjetsku parodiju nadnacionalnog sporazuma. <\/p>\n Logika svega ovoga zahtevala je jedinstvenu valutu, što je zna\u010dilo da \u0107e Nema\u010dka, umesto da dominira Evropom, \u010dega su se britanski i francuski reakcionari oduvek pribojavali, postati evropeizovana zemlja. Odluka Nema\u010dke da se odrekne nema\u010dke marke 2002. godine predstavljala je jednu od najzrelijih i najvelikodušnijih odluka u istoriji modernih dr\u017eava, kao i potvrdu trajnog udaljavanja te zemlje od nacizma, staljinizma i podela, triju najve\u0107ih nesre\u0107a moderne Evrope.<\/p>\n Ispalo je da je jedan fašista, koji je govorio nema\u010dki, probudio moje sumnje u evro. Intervjuisao sam Jerga Hajdera, pokojnog vo\u0111u austrijske Slobodarske partije, upravo u vreme dok su banknote evropske valute puštane u opticaj od Finske do Gr\u010dke. Podsmešljivo me je upitao da li mi se svi\u0111a „novi esperanto novac"?<\/p>\n U stvari, bilo je to prili\u010dno uspešno psihološko podbadanje. Nekadašnji san o univerzalnom jeziku zvanom esperanto, koji bi ukinuo jezi\u010dku pometnju u svetu, danas se smatra besmislenim, iz o\u010diglednih razloga. Niko ne\u0107e da u\u010di jezik koji skoro niko drugi ne govori. Izmišljanjem esperanta samo smo dobili još jedan mali jezik. Sada razmislite o evru: šta ako se ispostavi da je to samo jedna dodatna evropska valuta me\u0111u mnogim drugima, a ne monetarna lingva franka?<\/p>\n Nije li tragi\u010dno da je evro-sistem u suštini ve\u0107 postao dvoslojan i da donji sloj zauzimaju upravo one dr\u017eave – Gr\u010dka, Portugalija, Španija i Irska – koje su imale najviše koristi od pristupanja Evropskoj uniji. Prepredenost Gr\u010dke u prikrivanju zadu\u017eenosti i \u010dinjenica da su manje dr\u017eave sa svojim bud\u017eetima postupale kao pijani mornari – sve je to, naravno, uvredilo Nemce. Sada se u Nema\u010dkoj otvoreno govori o tome da bi bilo bolje ponovo uvesti nema\u010dku marku nego spasavati kvazi-siromašne i raskalašne banana republike. Na takve izjave brzo dobijate oštar odgovor: ministar spoljnih poslova Gr\u010dke, Teodoros Pangalos, podsetio je nacionalisti\u010dku publiku u svojoj zemlji na nema\u010dku okupaciju Gr\u010dke i otimanje njenih rezervi zlata. Va\u017eno nepisano pravilo evropskog bratstva glasi: „Ne spominji rat", i to je pravilo ubrzo po\u010delo da se krši. Mo\u017eete biti sigurni da \u0107e se atmosfera dodatno pogoršati dok Berlin tra\u017ei od dr\u017eava iz donjeg sloja da zategnu kaiš, dok sami Nemici gun\u0111aju što moraju da štede da bi subvencionisali neefikasne zemlje.<\/p>\n O ovim problemima se \u010desto govori kao o „spasavanju" i „paketima" za „olakšavanje otplate duga". To su sve eufemizmi, i svi su kratkoro\u010dni. \u010cinjenice su da je re\u010d nesolventnost ušla u evropski re\u010dnik na nacionalnom nivou, i da Prvi svet ima sopstveni Tre\u0107i svet o kome treba da brine. U svakom slu\u010daju, veliko opravdanje za Evropsku uniju oduvek je bilo politi\u010dko, a ne ekonomsko, a ako se ukalja simbol sekundarne dimenzije, ni najva\u017eniji ideal ne\u0107e pro\u0107i neošte\u0107en. <\/p>\n „PIGS" je nesre\u0107ni akronim za dr\u017eave – Portugaliju, Irsku, Gr\u010dku i Španiju – koje \u010dine nemarnu podgrupu unutar grupe \u010dlanica. (Ponekad se u njih ubraja i Italija.) Malo je verovatno da \u0107e dr\u017eave koje još nisu uvele evro – me\u0111u kojima su Britanija i mnoge skandinavske zemlje – sada to u\u010diniti. A pošto je tako, i pošto je evro samo još jedna valuta koju morate da razmenjujete kada putujete Evropom – šta ostaje od \u010ditavog sna? Više bih voleo da sam mogao da ignorišem graktanje onog marginalnog austrijskog fašiste, ali ima nešto u evropskoj istoriji što mi to nije dozvolilo.<\/p>\n Peš\u010danik<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u010casopis Foreign Policy zamolio je 2005. godine svoje saradnike da navedu jednu precenjenu stvar koja ne\u0107e dugo potrajati. Izabrao sam euro. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47356","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47356","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47356"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47356\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47356"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47356"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47356"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}