{"id":47355,"date":"2010-05-04T11:40:36","date_gmt":"2010-05-04T11:40:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47355"},"modified":"2010-05-04T11:40:36","modified_gmt":"2010-05-04T11:40:36","slug":"tri-decenije-od-smrti-josipa-broza-tita","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/05\/04\/tri-decenije-od-smrti-josipa-broza-tita\/","title":{"rendered":"Tri decenije od smrti Josipa Broza Tita"},"content":{"rendered":"

Radnim danima u Ku\u0107u cve\u0107a dodje izmedju 700 i 2.000 ljudi, a u vikend turama ih bude do 5.000<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Beta<\/strong><\/em><\/p>\n

Pre tri decenije, 4. maja 1980. godine, preminuo je do\u017eivotni predsednik socijalisti\u010dke Jugoslavije Josip Broz Tito \u010dovek o kome postoje opre\u010dna mišljenja, ali \u010diji period vladavine medju obi\u010dnim ljudima u svim republikama bivše dr\u017eave i dalje va\u017ei za simbol boljeg, sigurnijeg i uredjenijeg \u017eivota. <\/p>\n

Mnogi su 4. maja stali i plakali na ulici kada su \u010duli vest da je "u 15.05, u Klini\u010dko bolni\u010dkom centru u Ljubljani, umro drug Tito, najve\u0107i sin naših naroda i narodnosti", a \u010detiri dana kasnije, na sahranu obo\u017eavanog lidera SFRJ u Beogradu došlo je 700.000 ljudi, ali i 209 dr\u017eavnih delegacija iz 128 zemalja sveta, pa je to bio najpose\u0107eniji pogreb nekog dr\u017eavnika u 20. veku. <\/p>\n

Poslednju poštu pokojniku, osniva\u010du Pokreta nesvrstanih, odali su na licu mesta 31 predsednik dr\u017eave, 22 premijera, \u010detiri kralja, šest prin\u010deva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. U svetu podeljenom po hladnoratovskih linija, bili su dr\u017eavnici iz oba tabora. <\/p>\n

Prema mnogim vidjenjima, sa Titovom smr\u0107u su krenuli dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama pred raspad zemlje, po\u010dele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela. <\/p>\n

Optu\u017eivan je za stradanja politi\u010dkih neistomišljenika tokom svoje dugogodišnje vladavine, ali i za vodjenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita kako bi se odr\u017eavalo blagostanje, što je, tvrdi se, prozivelo veliki spoljni dug i potonju ekonomsku krizu u SFRJ. <\/p>\n

Javile su se i brojne teorije zavere koje su nastojale da "razotkriju" pozadinu ogromne Titove mo\u0107i i ugleda u zemlji i svetu. Tako se tvrdilo da je pravi Tito zamenjen dvojnikom, da je sahranjen bez ideoloških obele\u017eja zato što je bio mason, da zapravo i nije sahranjen tamo gde mu se grob nalazi, u Ku\u0107i cve\u0107a na Dedinju. <\/p>\n

Ali, 30 godina posle Titove smrti i 20 godina nakon po\u010detka krvavog brodoloma "Titove Jugoslavije", se\u0107anja na visok \u017eivotni standard, uredjenost i bezbednost u toj zemlji veoma su jaka, naro\u010dito u okolnostima tranzicije i dugogodišnje opšte krize, lik predsednika SFRJ je ponovo u \u017ei\u017ei, a Ku\u0107a cve\u0107a je u poslednjih 10 godina sve popularnija destinacija za turiste iz sveta i regiona. <\/p>\n

Kroz Ku\u0107u cve\u0107a, u sklopu Muzeja istorije Jugoslavije, prošlo je oko 17 miliona ljudi, po\u010dev od 1980. godine. Poseta se u devedesetim zna\u010dajno smanjila, a u prethodnoj deceniji je opet po\u010dela da raste. <\/p>\n

Samo prošle godine kroz Ku\u0107u cve\u0107a je prošlo 72.595 ljudi, pri \u010demu ih je najviše, 18.901, bilo u maju, mesecu obele\u017eavanja Titove smrti i Dana mladosti, re\u010deno je agenciji Beta u muzejskoj upravi. <\/p>\n

Na bivši Dan mladosti, 25. maj, koji je Tito odabrao za obele\u017eavanje svog rodjendana, Muzej i Titov grob je 2009. godine posetilo 2.729 ljudi. Na dan njegove smrti bilo ih je 1.368, ali je najviše ljudi, ukupno 5.291 došlo je u No\u0107i muzeja, 17. maja. <\/p>\n

Prema re\u010dima zaposlenih, u Ku\u0107u cve\u0107a 4. i 25. maja dolaze ljudi iz \u010ditave bivše Jugoslavije: Titovi saradnici, \u010dlanovi njegovog kabineta, bivši gardisti, predstavnici SUBNOR-a i organizacija nastalih raspadom Saveza komunista Jugoslavije, antifašisti, a sve je više mladih, koji nisu bili rodjeni kada je Tito bio \u017eiv. <\/p>\n

Radnim danima u Ku\u0107u cve\u0107a dodje izmedju 700 i 2.000 ljudi, a u vikend turama ih bude do 5.000. <\/p>\n

Muzej istorije Jugoslavije je u poslednje dve godine organizovao nekoliko vrednih izlo\u017ebi koje ilustruju zna\u010daj i hobije pokojnog predsednika SFRJ. <\/p>\n

U toku je izlo\u017eba "Joko Ono – D\u017eon Lenon – Tito", koja je otvorena 1. maja, i zasnovana na mirovnoj akciji "\u017dirovi" pokojnog \u010dlana "Bitlsa" i njegove supruge. Tito je bio jedan od 50 svetskih lidera kojima su Lenon i Ono poslali pakete sa po dva \u017eira sa molbom da ih zasade u ime mira. <\/p>\n

Za period od 21. do 25. maja ove godine, u Muzeju istorije Jugoslavije bi\u0107e odr\u017eana manifestacija "ORA 2010", koja je inspirisana fenomenom Dana mladosti i kulta Titove li\u010dnosti. <\/p>\n

U sklopu "ORA" – što je skra\u0107enica za "Omladinsku radnu akciju", jednu od tekovina SFRJ – premijerno \u0107e biti prikazan igrani film "Plavi voz" Janka Baljka, \u010dija je radnja smeštena u vreme Titove smrti. Projekcija \u0107e biti na otvorenom, ispred Muzeja. <\/p>\n

Ostatak manifestacije obuhvata projekcije dokumentarnih filmova o Titu, o Danu mladosti i o putovanjima Titovom prevoznim sredstvom, Plavim vozom. Najavljene su takodje izlo\u017ebe audio-vizuelnih instalacija i fotografija o Omladinskim radnim akcijama, panel debatu o fenomenu Titove Jugoslavije, i koncerti niza rok grupa. <\/p>\n

U februaru 2010. godine, posetioci Muzeja su mogli da vide izlo\u017ebu "Tito foto" koje je na\u010dinio predsednik Jugoslavije li\u010dno, a kojem je pravljenje fotografija bilo omiljen hobi. <\/p>\n

Muzej istorije Jugoslavije je u martu 2009. godine priredio izlo\u017ebu "Efekat Tito" koja iznela tezu o Titovoj harizmi kao njegovoj politickoj legitimaciji, a tom prilikom predstavljeni su pokloni koje je predsednik SFRJ dobijao od gradjana, 22.000 štafeta koje su se nosile u Titovu \u010dast, i brojna svedo\u010danstva o njegovom \u017eivotu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radnim danima u Ku\u0107u cve\u0107a dodje izmedju 700 i 2.000 ljudi, a u vikend turama ih bude do 5.000<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47355","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47355","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47355"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47355\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47355"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47355"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47355"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}