{"id":47333,"date":"2010-04-13T10:31:02","date_gmt":"2010-04-13T10:31:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47333"},"modified":"2010-04-13T10:31:02","modified_gmt":"2010-04-13T10:31:02","slug":"prizivanje-neogranicene-vlasti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/04\/13\/prizivanje-neogranicene-vlasti\/","title":{"rendered":"Prizivanje neograni\u010dene vlasti"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Neboj\u0161a Popov<\/strong><\/em><\/p>\n

Kada sam na po\u010detku svoje univerzitetske karijere \u010duo od jednog starijeg kolege da je lepo raditi na univerzitetu, samo da nema studenata, do\u017eiveo sam to kao \u010dudnu dosetku. Ubrzo su odatle uklonjeni oni koje je vlast proglasila nepodobnim, ne samo studenti. Nekoliko decenija potom, slušao sam sve glasnije povike da je opasno \u017eiveti s pripadnicima drugih nacija u istoj dr\u017eavi. Onda je krenulo silovito razaranje Jugoslavije i \u010dudovišno etni\u010dko \u010diš\u0107enje. I taman kada se \u010dinilo da se raznim pošastima bli\u017ei kraj, sve ja\u010di su glasovi o suvišnim ljudima, mahom radnicima. Otkud sad ovo? <\/p>\n

Ozloglašeni radnici<\/strong><\/p>\n

Dokazivanje da je tr\u017eišna privreda superiorna nad komandnom izgleda uverljivo dok se na mesto komande ne stave radnici. Oni bi zaista mogli biti glavni krivci za slom realnog socijalizma ako prihvatimo tvrdnju da su oni bili vladaju\u0107a klasa u tom sistemu. Bi\u0107e da razlozi za svaljivanje krivice na radnike za nestajanje jednog i nastajanje drugog sistema le\u017ee negde drugde. Pored banalnih obrazaca – "dr\u017e'te lopova", nala\u017eenja "\u017ertvenog jarca" i tradicionalnog prezira rada i radnih slojeva – verovatno ima i opipljivijih razloga. Na njih upu\u0107uju izjave raznih mo\u0107nika koje prenosi gro medija: da su radnici lenjivci, skloni kra\u0111i i alkoholu i neupu\u0107eni u savremenu tehnologiju… Ne manjka ni ideoloških diskvalifikacija: levi\u010dari, samoupravlja\u010di, komunjare, staljinisti a još se i name\u0107u za partnere u vlasništvu i u\u010desnike u upravljanju. Uz sve to, veoma su opasni i zato što ne mogu ni da zamisle svoju egzistenciju bez tutorstva dr\u017eave te prizivaju etatizam koji guši apsolutno superiornu privatnu svojinu i tr\u017eišnu privredu.<\/p>\n

Silovito ru\u017eenje radnika naprosto mami iskušenje da se suprotstavimo idealizacijom sveta rada i radnika. Dabome, u raznim grupacijama, pogotovo brojnijim, ima razli\u010ditih oblika ponašanja, pa ni radnici nisu izuzetak. I oni su bili lojalni staroj vlasti. Polakomili su se na u\u010deš\u0107e u ratnom plenu i na olako postajanje kapitalistima. Najzad, nezaposleni, osiromašeni, izgladneli i obezna\u0111eni ljudi, lišeni radnog mesta i samog procesa rada ne mogu išta da postignu i prekidom rada – štrajkom – pa su stoga prinu\u0111eni na proteste na ulicama i trgovima, putevima i prugama, da di\u017eu ruku i na sam vlastiti \u017eivot, sabla\u017enjavaju\u0107i okolinu. Prete\u0107i "kukom i motikom" sadašnjim mo\u0107nicima i prizivanjem nekih novih i mo\u0107nijih gospodara slute mete\u017ee i krah ina\u010de krhkih po\u010detaka demokratije.<\/p>\n

Postoji, pak, još nešto što obi\u010dno ostaje zabašureno u vladaju\u0107em mnenju, iako tragovi nisu nedoku\u010divi. Naime, mo\u0107ni akteri i prete\u017eni deo medija pretrpavaju javnost informacijama o kršenju zakona i ugovora u dosadašnjoj privatizaciji. Pominje se, kao pouzdan, podatak da su nadle\u017eni dr\u017eavni organi raskinuli najmanje \u010detvrtinu privatizacionih aran\u017emana. Ostaje jedva vidljivo da su bezmalo svi pokreta\u010di ovih sporova upravo radnici, naj\u010deš\u0107e radnici akcionari. Bez idealizovanja zakona i ugovora, u zalaganju za njihovo poštovanje mogli bismo videti realan oslonac za stvarni iskorak ka vladavini zakona, u šta se ina\u010de mnogi verbalno zaklinju. Izgleda da ve\u0107 sam nagoveštaj vladavine zakona raskomo\u0107ene gazde do\u017eivljavaju kao kami\u010dak u cipeli a izglednost njenog uspostavljanja dovodi do besa majstore mutnih radnji. Eto, dakle, dodatnog razloga za pizmu prema onima koji raskrinkavaju bezakonje i plja\u010dku. Tu je, izgleda, izvor viška borbene strasti za obra\u010dun s onima koji su proglašeni suvišnim.<\/p>\n

Ko nije suvišan?<\/strong><\/p>\n

Odgovor da su to oni koji druge ozna\u010davaju suvišnim bio bi odve\u0107 prost. Ništa nismo razjasnili ako ne uo\u010dimo koja je to mo\u0107 što im omogu\u0107uje da presu\u0111uju ko je ko. Nudi nam se da pratimo tokove novca da bismo utvrdili raspored mo\u0107i, ali su oni toliko zapetljani i metodi\u010dno skrivani da u njih teško mo\u017eemo dovoljno duboko da proniknemo. Nešto svetla na tamu konfiguracije mo\u0107i baca na\u010din donošenja sadašnjeg ustava, bukvalno "preko no\u0107i". Izostankom najšireg društvenog konsenzusa o osnovama i okviru preobra\u017eaja društva i dr\u017eave, preko ustavotvorne skupštine, otvara se širok prostor za uzurpaciju vlasti, mimo i nasuprot jasno definisanih interesa, i privatnih i javnih, i obavezuju\u0107ih normi – pravnih, moralnih i politi\u010dkih. Iako kreatori sadašnjeg ustava nisu sasvim razgovetni, izvesno je da se nalaze u prepoznatljivom jezgru vlasti. To je splet vrhova glavnih aparata mo\u0107i koji se u ranijem sistemu nazivao "vrhuška". Ona je dopunjena ratnim akterima i profiterima i oja\u010dana vrhovima novih partija i novonastalim gazdama. Za razliku od njihove strukture, te\u017ee je doku\u010diti na\u010din funkcionisanja, pa i uspostavljanja izvesnog trajnijeg fakti\u010dkog sistema.<\/p>\n

Pored raznih naga\u0111anja o funkcionisanju stvarnih središta mo\u0107i, mahom u duhu teorije zavere, nude se i opipljivi tragovi. Mnoštvo medija svakodnevno ukazuje na tragove sprege ne samo ekonomske i politi\u010dke mo\u0107i, legalne vlasti i ilegalnog podzemlja, ve\u0107 i brojnih funkcionera sportskih i kulturnih ustanova i organizacija. Uvre\u017eene slutnje konkretnim mo\u0107nicima potvr\u0111uju se i kroz impresivnu personifikaciju "junaka našeg doba". Pored slavljenih politi\u010dkih velikana, Miloševi\u0107a a potom Koštunice, pomenimo, primerice, "mama Dafinu" i "gazda Jezdu", Kari\u0107a, Miškovi\u0107a i slavljene "crne bisere", od Arkana i Legije do Šari\u0107a i Suboti\u0107a. Pomaljaju se i mesta zgrušavanja raznih centara mo\u0107i, u Šilerovoj ili Šekspirovoj. S vremena na vreme iskrsne i trag rasadnika strateških kadrova (D\u017euni\u0107, Beko, Vlahovi\u0107, Cvetkovi\u0107) u beogradskom Ekonomskom institutu, operativno interesantnijem od SANU. Prate\u0107i dnevna doga\u0111anja ukazuje se, onima koji to ho\u0107e da vide, i raspore\u0111ivanje kadrova na klju\u010dna mesta odlu\u010divanja.<\/p>\n

Mo\u017eemo zapaziti da je politi\u010dka mo\u0107 centralizovana ali i vešto podeljena na sektore tako što pojedine stranke raspola\u017eu konkretnim komandnim mestima kao svojim plenom ("feudom") – u ministarstvima sile, finansija, prosvete, zdravstva, kulture i njima podre\u0111enim ustanovama. Kada nešto zaškripi, odgovoran je uvek neko drugi, mahom li\u010dno, nikako dati sistem vlasti. I privredni sistem li\u010di na lavirint. Mo\u0107niji tajkuni imaju ve\u0107i broj svojih firmi, ustrojenih poput pantlji\u010dara, ako omane jedan deo sistema dejstvuju drugi. Brojni mo\u0107nici imaju i privatne oru\u017eane snage, neku vrstu parapolicije, \u010dime konkurišu legitimnom monopolu dr\u017eave na fizi\u010dku silu. A kada se sistem dominacije ozbiljnije zadrma "naši ljudi" zbiju redove i potegnu neki neodoljivi lepak iz trezora "nacionalnog bi\u0107a", da produ\u017ee vek trajanja fakti\u010dkog poretka.<\/p>\n

Fenomenologija korupcije vlasti, ma koliko bila teško breme, nije samo problem kakav imaju i druge dr\u017eave. U središtu savremenog kapitalizma ne toleriše se neograni\u010deno mahnitanje špekulativnog finansijskog kapitala i raznih monopola. Obuzdava se divljanje stope nezaposlenosti, ne dopušta se da zaposleni godinama ne primaju zaradu, da su lišeni bezmalo svih prava. To se mahom dešava na nerazvijenoj periferiji, zbog \u010dega se s valjanim razlozima pominje civilizacijski pad \u010dak ispod nivoa feudalizma i robovlasni\u010dkog sistema. Iskrsava i nešto što se kosi sa samim "duhom kapitalizma". Naime, sadašnja konstelacija vlasti ugro\u017eava i sam opstanak i razvoj privrede, koja pokazuje zabrinjavaju\u0107e znake stagnacije, opadanja i dezindustrijalizacije. Potekla iz krize starog sistema, uzdignuta kroz dugu krizu nastajanja novih odnosa mo\u0107i, takva konstelacija opstaje i u vrtlozima sadašnje krize, i svetske, \u010dak nudi mogu\u0107nosti revitalizacije najgorih strana kapitalizma.<\/p>\n

Sadašnji politi\u010dki i finansijski mo\u0107nici, izgleda, i ne pomišljaju na suvišnost svog na\u010dina vladanja, za njih su suvišni uvek drugi. U tome su se izveštili. Ako druge ne mogu lako da uklone, nalaze im zamenu, neposlušnih radnika poslušnim, neprikladnih institucija – prikladnim. Tako, pored vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, koji godinama dokumentovano ukazuje na suštinske probleme tranzicije, ni\u010du sli\u010dne paralelne institucije koje, obi\u010dno, nikako da "za\u017eive". Mahnito se prepisuju evropski zakoni a da niko ne brine o njihovom poštovanju. Mo\u0107nici izgledaju kao nešto nesalomljivo, sudbinsko, \u010dak kao spasioci od raznih zlotvora i suvišnika. I kada se neko zlo o\u010digledno valja, ono se banalizuje. Kada se i brojno radništvo ozna\u010di suvišnim, name\u0107e se predstava o neminovnom delovanju zakona kapitalizma koji uklanja sve što je suvišno. Neumitno dejstvuje i "banalno zlo", na šta je povodom su\u0111enja Ajhmanu uverljivo pokazala Hana Arent.<\/p>\n

Višebojnost totalitarizma<\/strong><\/p>\n

Mada je u prirodi vlasti da se opire ograni\u010denjima, ona u tome ne uspeva baš uvek, o \u010demu svedo\u010di duga i istrajna borba tokom \u010ditave civilizacije. Re\u010d je o stalnoj borbi za ograni\u010denje vlasti u ime istine i slobode, pravde i vladavine zakona, kroz stvaranje institucija i racionalne procedure odlu\u010divanja i rešavanja sporova i sukoba kompromisima, bez "nulte opcije".<\/p>\n

Dešavalo se, zna se, da i mo\u0107ne zemlje sa sna\u017enom kulturom budu zahva\u0107ene fašisti\u010dkim i nacisti\u010dkim totalitarizmom. Potonji je, prisetimo se, redom proglašavao suvišnim "degenerike", potom komuniste i liberale, pa Jevreje, da bi ih redom masovno fizi\u010dki uništavao. I sna\u017ean talas revolucionarnih promena u Rusiji zadugo je tonuo u staljinisti\u010dki totalitarizam, brutalnim obra\u010dunom sa \u010ditavim klasama. No time, i to znamo, nije nastupio kraj istorije.<\/p>\n

Ni Srbiju ne mo\u017eemo razumeti van tokova istorije, a ponajmanje mehani\u010dkim analogijama. Suvišno je dokazivati da je bremenita golemim strukturnim problemima, naro\u010dito nakon dugogodišnjeg razaranja kulture, društva i dr\u017eave i masovnog stradanja ljudi. Zastrašuju\u0107i prizori bestijalnosti predaju se amneziji a mogu da poslu\u017ee kao anestezija za podnošenje manjih brutalnosti, poput famoznog orijentalnog komparativa (streljanje, vešanje ili nabijanje na kolac). Ali, ne mogu se prevideti ni napori da se otrgnemo stihiji straha, mr\u017enje i nasilja, pa i nade u vlastiti put razvoja, zasnovan ne samo na izvornim na\u010delima pravednosti i humanosti, nego i na bogatom iskustvu antifašizma i antistaljinizma. Pitanje je, samo, koliko su ta iskustva artikulisana i delotvorna u našoj današnjoj kulturi. Zabrinjava zamah pretnji suvišnima, naro\u010dito onima koje ne štiti baš nijedna od više stotina politi\u010dkih stranaka, mo\u0107nija institucija ili organizacija. Tlo pod nama sve više se naginje udesno, jedni su preorganizovani a ostali dezorganizovani. Sve manje je uslova za ravnote\u017eu.<\/p>\n

Sirova realnost premazana je upadljivim bojama. Za razliku od crne, sme\u0111e i crvene boje klasi\u010dnih oblika totalitarizma, ovaj naš puzaju\u0107i, obojen ru\u017ei\u010dasto, izgleda ljupko, pa i kao turisti\u010dka atrakcija. Bezbrojni vašari i spektakularne priredbe, opuštanje do zapuštanja uz zabavne programe mo\u0107nih medija, uz naplavine logoreje u kojoj je sve dopušteno, sve to daje izgled operetskog totalitarizma. Donekle ohrabruje to što se još nije odlu\u010dnije zakora\u010dilo u formalizaciju poretka neograni\u010dene vlasti, ve\u0107 opstaje nekakav provizorijum, više od pukog fakticiteta a manje od dovršenog poretka<\/p>\n

I kada ne znamo kada i kako mo\u017eemo da se oslobodimo izvesne pošasti, to nije razlog da se s njom kriti\u010dki ne suo\u010dimo i da se trajnije lišavamo normalnog \u017eivota.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Neboj\u0161a Popov Kada sam na po\u010detku svoje univerzitetske karijere \u010duo od jednog starijeg kolege da je lepo raditi na univerzitetu, samo da nema studenata, do\u017eiveo sam to kao \u010dudnu dosetku. Ubrzo su odatle uklonjeni oni koje je vlast proglasila nepodobnim, ne samo studenti. Nekoliko decenija potom, slušao sam sve glasnije povike da je opasno […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47333","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47333","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47333"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47333\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47333"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47333"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47333"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}