Mnogi zvani\u010dnici u Podgorici su se ponadali da \u0107e Danom crnogorske nezavisnosti u zaborav pasti i ratni zlo\u010dini po\u010dinjeni u Crnoj Gori. No, ra\u010duni bliske prošlosti lagano pristi\u017eu na naplatu, uprkos otporima. <\/p>\n
Pi\u0161e: Mustafa Canka<\/strong><\/em><\/p>\n Iako Crna Gora, zvani\u010dno, nije bila u ratu, na njenoj teritoriji su vršeni ratni zlo\u010dini! Tako su, na primer, domicilni Muslimani-Bošnjaci proterani iz Pljevaljske Bukovice, u mestu Kalu\u0111erski laz ubijeno je šest izbeglica sa Kosova, mu\u010deni su hrvatski zarobljenici u logoru "Morinj" u Boki Kotorskoj. <\/p>\n Najve\u0107i zlo\u010din je svakako akcija hvatanja i deportacija oko 150 izbeglica iz Bosne i Hercegovine snagama Radovana Karad\u017ei\u0107a u prole\u0107e 1992. godine. Ve\u0107ina tih izbeglica je kasnije ubijena. <\/p>\n Kontralustracija<\/strong><\/p>\n Slobodan Pejovi\u0107, bivši inspektor crnogorske policije u Herceg-Novom i klju\u010dni svedok na su\u0111enju optu\u017eenima za to nedelo, rekao je da su neke izbeglice ubijene i na teritoriji Crne Gore! O tome crnogorsko tu\u017eilaštvo nikada zvani\u010dno nije pokrenulo istragu, a Pejovi\u0107 je desetak puta fizi\u010dki napadnut. <\/p>\n "To ne \u010dudi ako se zna da su ovde na vlasti još uvek mnogi oni koji su i po\u010detkom devedesetih bili na istim funkcijama", ka\u017ee Pejovi\u0107 za Doj\u010de vele i dodaje: "Ipak je tu selektivno pristupljeno. Nije se išlo do kraja. Ima još ljudi koji su u\u010destvovali u zlo\u010dinima, a danas su na visokim funkcijama u raznim dr\u017eavnim slu\u017ebama Crne Gore. Tako da se za sada tu ne\u0107e i\u0107i do kraja, ali ja sam optimista. Ipak \u0107e jednog dana morati da se odgovara za sva nedela koja su po\u010dinjena".<\/p>\n Stoga nezavisni intelektualci u Podgorici smatraju da je svih ovih godina u Crnoj Gori na sceni proces kontralustracije.<\/p>\n Izbe\u0107i austrijsko iskustvo<\/strong><\/p>\n \u017darko Puhovski, profesor na zagreba\u010dkom Univerzitetu i bivši predsednik Hrvatskog helsinškog odbora, ka\u017ee da se Crna Gora mora suo\u010diti sa neposrednom prošloš\u0107u pre svega zbog svoje budu\u0107nosti kako joj se ne bi ponovilo tzv. austrijsko iskustvo, odnosno da se ona prika\u017ee tek kao nevoljni sau\u010desnik u zlo\u010dinima Miloševi\u0107eve Srbije.<\/p>\n On ocenjuje da je za sve dr\u017eave u regionu va\u017eno da pravedna kazna odgovorne za zlo\u010dine stigne na sudu, ali i ne samo na sudu. "Najgori zlo\u010dinci mogu izdr\u017eati sud, ali ne\u0107e izdr\u017eati kada ih sinovi i k\u0107eri pitaju što su radili u ratu. To je generacijsko pitanje. Ono nam predstoji u narednih 5-8 godina i mnogo je va\u017enije za osveš\u0107ivanje negoli sami procesi. Ali do osveš\u0107ivanja ne mo\u017ee do\u0107i bez sudskih procesa", dodaje Puhovski.<\/p>\n Ina\u010de, na pritisak evropskih i me\u0111unarodnih institucija ve\u0107ina sudskih procesa za procesuirane ratne zlo\u010dine u Crnoj Gori bi\u0107e okon\u010dana tokom ove godine.<\/p>\n DW<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mnogi zvani\u010dnici u Podgorici su se ponadali da \u0107e Danom crnogorske nezavisnosti u zaborav pasti i ratni zlo\u010dini po\u010dinjeni u Crnoj Gori. No, ra\u010duni bliske prošlosti lagano pristi\u017eu na naplatu, uprkos otporima. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47332","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47332","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47332"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47332\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47332"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47332"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47332"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}