{"id":47331,"date":"2010-04-11T13:29:45","date_gmt":"2010-04-11T13:29:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47331"},"modified":"2010-04-11T13:29:45","modified_gmt":"2010-04-11T13:29:45","slug":"tajkunizacija-medija-rezultirala-sundom-radi-profita","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/04\/11\/tajkunizacija-medija-rezultirala-sundom-radi-profita\/","title":{"rendered":"‘Tajkunizacija’ medija rezultirala \u0161undom radi profita"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dragan \u0160tavljanin<\/strong><\/em><\/p>\n

Ve\u0107ina zemalja regije krenula je prili\u010dno entuzijasti\u010dki u privatizaciju lokalnih medija kao deo šireg procesa demokratizacije. Smatralo se da \u0107e privatizovani mediji biti slobodniji, profesionalniji i objektivniji nego u prethodnom periodu kada su bili u vlasništvu i pod kontrolom lokalnih vlasti. <\/p>\n

Me\u0111utim, ubrzo su se pokazale sve manjkavosti. Novi vlasnici su postali neretko ljudi koji nemaju nikakve veze sa novinarskom strukom. Naprotiv, me\u0111u njima je bilo i trgovaca i mesara, pa i kriminalaca koji su za male pare kupili medije koji su locirani u centru grada, pa im je to interesantno zbog poslovnog prostora. Mnogi novinari su otpušteni, a bilo je i situacija da je deo njih premeštan na druge poslove u drugim filijalama novih gazda. Preostali novinari primaju neredovno platu, i to \u010desto minimalce. S tre\u0107e strane, umesto lokalnog javnog servisa, programi mnogih lokalnih radio i TV stanica su nakon privatizacije pretvoreni u najprizemniji šund radi profita. <\/p>\n

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je prodato na desetine lokalnih medija koji su nekada imali veliki ugled u svojim sredinama. Ali su transformisani na loš na\u010din, jer su kupci uglavnom ljudi iz potpuno drugih branši. Nadle\u017eni priznaju da je to veliki problem, ali najavljuju ve\u0107u posve\u0107enost budu\u0107im privatizacijama lokalnih medija. <\/p>\n

U ve\u0107ini privatizovanih lokalnih medija u Srbiji situacija je danas daleko lošija nego pre njihove prodaje.Veliki broj nekada uglednih lokalnih medija gotovo da i ne ne postoji. Haos u etru, koji je do skora vladao, pretvorio se tako u agoniju. U medije i profesiju ušli su poslasti\u010dari, trgovci i razni sumnjivi biznismeni. Pravog odgovor za pre\u017eivljavanje lokalnih medija nema. Primer nekada uglednog kraljeva\u010dkog javnog preduze\u0107a Ibarske novosti radija i televizije, koje je danas u ste\u010daju, najbolje ilustruje stanje privatizovanih medija u Srbiji. Dragan Rai\u010di\u0107 bio je direktor ove ku\u0107e u oba modela funkcionisanja: <\/p>\n

„Bilo je potrebno nekih godinu dana da ta neuspela privatizacija do\u017eivi krah. Do neuspeha je došlo iz prostog razloga što je firmu kuio neozbiljan kupac, a, na\u017elost, moram re\u0107i i što je Zakon o privatizaciji medija zaista vrlo loše ura\u0111en. Pre svega, osnovni razlog je što su motivi tih novih gazda u medijima vrlo šaroliki i nejasni – o\u010digledno ili se zalete da bi kupili pet minuta slave, ili se zalete radi lokala, nekakvih kvadrata stambenog i poslovnog prostora."<\/p>\n

U potrazi za nekim rešenjem jedni se zala\u017eu za privatizaciju, dok drugi tragaju za modelom javnog vlasništva lokalnih uprava. Medijski stru\u010dnjak i profesor na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu Rade Veljanovski jedan je od onih koji tvrdi da se privatizacija medija uz sve nedostatke, koji se spre\u010diti pri samoj kupovini, ipak mora obavljati: <\/p>\n

„Dr\u017eava je sedela skršetnih ruku, novinari su sedeli skršetnih ruku, medijska udru\u017eenja nisu radila ništa – i došlo je do toga da su to kupili ljudi koje mi nazivamo, \u010desto s razlogom, tajkunima, nezainteresovanim itd. Vi ne mo\u017eete nikakvim zakonom i nikakvom pravnom merom da spre\u010dite da medije kupuju mesari, vodoinstalateri. Obezbje\u0111ivanjem uslova da medije kupe novinari, urednici, ljudi koji su radili u medijima, a što je zahtevalo jednu oslidnu pripremu pre toga, onda su mogle da se obave sve te kupoprodajne akcije, a da epilog bude mnogo druga\u010diji." <\/p>\n

Mediji u vlasništvu lokalnih samouprava prema va\u017ee\u0107em zakonu morali su otpo\u010deti proces privatizacije. Vlast namerava da se reši bud\u017eetskog tereta pošto najve\u0107i broj lokalnih medija \u017eivi isklju\u010divo od javnih prihoda. Me\u0111utim, lokalni emiteri \u010diji su osniva\u010di gradovi i opštine Kragujevac, Pan\u010devo i Niš su krenuli sa idejom osnivanja takozvanih regionalnih javnih servisa. Glavna urednica Televizije Pan\u010devo Nevena Simendi\u0107, \u010dlanica je tog tima:<\/p>\n

„Nama govore da takvi modeli ne postoje. Me\u0111utim, to nije istina. Evropa poznaje mnogo modela, poznaje tzv. komunalne medije, naro\u010dito elektronske. Nijedan elektronski medij nije privatizovan tako da bi zadr\u017eao onu funkciju zbog \u010dega i postoji, a to je da prakti\u010dno pravi dobar program, da zara\u0111uje na tr\u017eištu. Uglavnom su ti mediji nestali sa lica zemlje, radnici ne dobijaju plate, novinari su isterani, ili se prakti\u010dno ho\u0107e da se politiše preko tog medija, ili da se opere novac, ili da se domognu prostora pošto mnogi mediji imaju poslovni prostor usred centra grada, što je onda mnogo isplativije." <\/p>\n

Ne treba ispustiti iz vida \u010dinjenicu da su kupci lokalnih medija vrlo \u010desto bili i lica bliska strukturama vlasti, \u010dime je politika, zapravo, zadr\u017eala ozbiljan uticaj na medije. Nevena Simendi\u0107 navodi neke primere: <\/p>\n

„Ko je normalan da kupi jednu Vrnja\u010dku Banju za 5,5 miliona evra? Doduše, posle \u010detiri dana je vra\u0107ena ta privatizacija. Ali su za milionske sume. Pa i Pan\u010devac je kupljen za skoro 2,5 miliona evra. Ko normalan mo\u017ee da kupi za tu cenu? Zna\u010di tu postoje sasvim drugi motivi. I mislim da dr\u017eava, zakonodavac nije obezbedio uslove da to budu kupci koji su malo ciljani." <\/p>\n

U po\u010detku procesa transformacija lokalnih medija sve se objašnjavalo potrebom tr\u017eišne preorijentacije, primene evropskih standarda, koji zahtevaju demokratizaciju i depolitizaciju medija. Zakonodavac ni danas nije baš siguran u ispravnost jedne takve odluke koja je ispustila nekoliko bitnih odredbi koje bi spre\u010dile da se lokalni mediji danas pretvore u propale kompanije, mada je u ve\u0107ini slu\u010dajeva re\u010d o subjektima od javnog interesa. Nataša Vu\u010dkovi\u0107 – Lesandri\u0107 iz Ministarstva za kulture zadu\u017eena za medije: <\/p>\n

„Svi su bili vrlo glasni govornici – pa to je ceo lobi, gospodin Veljanovski – dakle privatizacija, maltene, po svaku cenu. Ja nisam do sada dobila nijedan argumentovan odgovor na moje pitanje zašto u zemljama razvijene Zapadne Evrope – je li vam treba ve\u0107i primer od Belgije, Holandije – postoje mediji koji su finansirani iz javnih prihoda. Ne razumem, dakle, o \u010demu se onda radi."<\/p>\n

Sa jedne strane postoje mediji koji su ve\u0107 privatizovani i koji posluju na tr\u017eištu, a sa druge strane i dalje su na sceni mediji koji se finansiraju iz bud\u017eeta. To mo\u017ee potpuno da sruši koncepciju reforme medijskog sistema, uveren je Rade Veljanovski: <\/p>\n

„Medij mo\u017ee i na tr\u017eištu da propadne, to je ta\u010dno. Drugo je pitanje da li postoje mediji za koje mi treba da imamo pogled na stvari takav da ne bismo nikako smeli da dozvolimo da taj medij propadne. Radi se o medijima koji informišu na jezicima manjinskih naroda. Ali ono što ne mogu i što bi moralo da bude zakonitost, ne mogu da ga osnivaju i da budu njegovi vlasnici i da postavljaju glavne i odgovorne urednike medija – to dr\u017eava i vlast ne mogu da rade." <\/p>\n

Pri Ministarstvu kulture oformljena je radna grupa za pretres Zakona o radiodifuziji u cilju njihovog prilago\u0111avanja prakti\u010dnoj primeni. Zašto dr\u017eava odlu\u010dnije nije reagovala na loše privatizacije. Nataša Vu\u010dkovi\u0107 – Lesandri\u0107: <\/p>\n

"Upravo zato i ka\u017eem da \u0107emo mi napraviti jednu vrlo egzaktnu analizu. Ta\u010dno se zna koliko je preduze\u0107a, odnosno firmi koje se bave delatnoš\u0107u informisanja privatizovano, ta\u010dno se zna preko Agencije za privatizaciju šta su sve, ili šta ve\u010d nisu uradili oni koji su privatizovali te medije." <\/p>\n

Šta bi mogao biti pravi odgovor za pre\u017eivljavanje lokalnih medija? Savetima i preporukama se priklju\u010dile brojne organizacije, me\u0111u kojima i OEBS, koji pa\u017eljivo prati proces privatizacije lokalnih medija, ka\u017ee Dragana Nikoli\u0107 – Solomom, šefica medijskog odeljenja OEBS-a: <\/p>\n

„Mi nismo zvani\u010dno davali preporuke, ali smo svesni tog problema i smatramo da \u0107e se to morati ispitati u strategiji koju donosi Ministarstvo kulture – ko mo\u017ee biti vlasnik medija, na koji na\u010din, da li ta osoba mora da ima neki plan, da li se ta osoba bavi samo biznis planom, a ure\u0111iva\u010dku politiku prepušta timu? To su pitanja koja su od klju\u010dnog zna\u010daja za dalji opstanak medija i za dalju sudbinu tih medija." <\/p>\n

U periodu od 2002. do 2009. godine privatizovano je 48 medija. Na kupca \u010deka još 28 medija, a Vlada Srbije obustavila je proces privatizacije u 45 medija, dok je privatizacija stopirana u 17 medija koji emituju program na jezicima nacionalnih manjina. <\/p>\n

BiH: Nepodobni su platili cijenu otkazom<\/strong><\/p>\n

I privatizacija medija u BiH se mo\u017ee opisati kao tajkunizacija, jer su uglavnom štampane medije kupili ili bogataši ili lica bliska partijama, koja nemaju nikakve veze sa novinarstvom. <\/p>\n

Osnovni je cilj bio i jeste širenje vlastitih interesa, a kad to ne uspije, slijedi likvidacija firme. Jedan od najplasti\u010dnijih primjera svakako su sarajevske Ve\u010dernje novine koje su privatizirane 2000. godine Mirsad Pehilj bio je jedan od urednika Ve\u010dernjih, kasnije preimenovanih u Jutarnje novine. Za proces privatizacije, nekad pete po tira\u017eu novine u bivšoj Jugoslaviji, ka\u017ee: <\/p>\n

„Tada je i Stranka demokratske akcije, preko svog \u010duvenog tešanjskog lobija na \u010dijem je \u010delu bio Irfan Ljevakovi\u0107, je preuzeo tadašnje Ve\u010dernje novine. Privatizacija je bila sama po sebi sumnjiva, i dan-danas ta problematika sa Ve\u010dernjim novinama nije riješena." <\/p>\n

Nakon što ih je 2000. godine kupio Irfan Ljevakovi\u0107, jedan od bivših direktora bh. obavještajne slu\u017ebe AID, za cijenu od oko pola miliona KM, te još dodatne sume po osnovu ranijih dugovanja, obavezao se i da \u0107e zadr\u017eati oko 80 radnika, koliko ih je radilo. No, kako su zbog malverzacija u ranijoj nagradnoj igri na naplatu stigla 3 miliona KM potra\u017eivanja, Ljevakovi\u0107 je firmu likvidirao. Radnici su ostali na ulici iako su dobili sudske presude kojima se njihova dugovanja moraju namiriti, ka\u017ee Pehilj: <\/p>\n

„Ostali bez posla, ostali bez novaca koji su trebali dobiti. I te sudske presude su jednostavno mrtvo slovo na papiru. Jer u me\u0111uvremenu i Ljevakovi\u0107 mislim da je bankrotirao. Mislim da je te prostore i štampariju likvidirao, prenio mo\u017eda na nekoga drugog. U me\u0111uvremenu on se povukao iz svega toga – vjerovatno posluje preko svog sina." <\/p>\n

Još jedan od drasti\u010dnih primjera je privatizacija Glasa Srpske u kojoj su u\u010destvovali vlasnik Nezavisnih novina \u017deljko Kopanja i vlasnik gra\u0111evinske firme Integral in\u017eenjering Slobodan Stankovi\u0107. Dragomir Babi\u0107, predsjednik NVO Narodni front upozoravao je da iza privatizacije Glasa Srpske stoje li\u010dni interesi: <\/p>\n

„Tu je poenta zato što Glas ima imovinu, ima neko zemljište, oko 20 dunuma zemlje koja se grani\u010di sa Vrbasom, ima poslovni prostor u centru Banje Luke. I tu je jednostavno svako dobio svoje – Kopanja je dobio jedan dio tih medija i dobio je poslovne prostore. Ovamo se zna da je k\u0107erka Milorada Dodika u centru Banje Luke dobila poslovni prostor od oko 500 kvadrata. A Stankovi\u0107 koji je ušao sa Kopanjom se zna zašto je ušao. Ušao je zbog tog zemljišta gdje \u0107e praviti zgrade." <\/p>\n

Nepodobni su platili cijenu otkazom, tvrdi Babi\u0107:<\/p>\n

„Kad su privatizovani, neki su otpušteni. Ja mislim da se i sada nastavlja otpuštanje. Meni su \u010dak dva radnika dolazila. Neki su otpušteni po politi\u010dkoj liniji. Ve\u0107inom su tako i otpuštali, zna\u010di oni koji nisu na liniji SNSD-a su otpušteni." <\/p>\n

Dra\u017een Simi\u0107, zamjenik glavnog urednika u Online magazinu \u017durnal, navodi i primjer privatizacije sarajevskog Oslobo\u0111enja: <\/p>\n

„Kod privatizacije Oslobo\u0111enja imali smo malo druk\u010diju situaciju jer su nakon prvog kruga privatizacije prvobitni vlasnici postali slovena\u010dki investitori, koji su kasnije preprodali svoj valsni\u010dki udio doma\u0107em partneru. I problem se javlja što novi vlasnici u situaciji kada nisu iz medijskog biznisa, jednostavno imaju neke druge ciljeva kad se radi o medijima, ne namjeravju nešto pretjerano ulagati. I \u010dinjenica je da se mediji uglavnom koriste za postizanje nekih drugih poslovnih ciljeva." <\/p>\n

Jedan od problema koji \u010deka BiH jeste predstoje\u0107a privatizacija javnih elektronskih medija, izuzev javnih RTV servisa. Adnan Osmanagi\u0107, vlasnik i menad\u017eer Radija Stari Grad, ka\u017ee kako \u0107e u tom procesu, kao i drugim koji su prethodili privatizaciji medija, biti mnogih opasnosti, jer razne interesne grupe tu vide svoju šansu:<\/p>\n

„Nisam protiv privatizacije, ona \u0107e se morati desiti. I mislim da to nije najve\u0107e zlo koje \u0107e se desiti u BiH. S obzirom da jako poznajem ekonomsku situaciju u tim medijima, mislim da je ona ve\u0107 odavno katastrofalna. Evo svjedoci smo i stalnih štrajkova, nedavno u Gora\u017edu, pa u Travniku. Zna\u010di s te pozicije vlasni\u010dka struktura tih javnih stanica je neodr\u017eiva i s te strane privatizacija je neophodna i potrebna. Me\u0111utim, da li \u0107e ona riješiti taj problem? Mislim da ne\u0107e. Sumnjam da \u0107e ljudi iz ekonomskih razloga u\u0107i u privatizaciju, odnosno da \u0107e ponuditi rješenje problema, a da \u0107e u\u0107i kao biznismeni i koristiti medije u smislu onoga što mediji u svijetu jesu – i sigurno \u0107e do\u0107i do zloupotrebe." <\/p>\n

Ovu tezu potkrepljuje i predsjednica Udru\u017eenja BH Novinari Borka Rudi\u0107 kroz primjere pokušaja dvije privatizacije javnih medija koje su sprije\u010dene: <\/p>\n

„Poništena je privatizacija u slu\u010daju RTV Konjic jer nije bila izvedena u skladu sa zakonom i nisu date garancije da \u0107e zaposleni ostati na svojim radnim mjestima. A u slu\u010daju pokušaja privatizacije RTV Gora\u017ede mi smo reagovali prije nego što je taj proces proveden jer su bile indicije da taj medij ho\u0107e da kupi bukvalno vlasnik piljare koji je bio strana\u010dki vrlo blizak sa strankom na vlasti u tom kantonu." <\/p>\n

Osmanagi\u0107 napominje i da je u posljednje vrijeme situacija dodatno podgrijana napadima na kredibilitet i nezavisnost Regulatorne agencije za komunikacije, što bi, bez obzira na vlasni\u010dku strukturu, proizvelo velike posljedice. No, \u010dinjenica je, ka\u017ee, i da se zakonski mora sprije\u010diti zloupotreba od strane onih koji nisu primarno u medijskom biznisu, jer je njima novac glavni interes, upozorava Osmanagi\u0107: <\/p>\n

„Ne mo\u017eete o\u010dekivati od komercijalnih radijskih stanica, gdje vlasnici imaju svoje li\u010dne interese, da \u0107e više poštovati profesiju nego neki svoj li\u010dni interes. On je mogu\u0107 samo ako se ispoštuju dva uslova – ako se zakonski onemogu\u0107i manipulacija, ako se u punom kapacitetu provedu sva pravila Regulatorne agencije, onda je apsolutno manipulacija bilo kakva medijima nemogu\u0107a, i svakako da se ostvari jedna ukupna društvena klima, \u010dak i ekonomska, gdje \u0107e mediji mo\u0107i da egzistiraju na tr\u017eištu. Danas to, bojim se, u velikom broju slu\u010dajeva apsolutno nije mogu\u0107e." <\/p>\n

I dok je za štampane medije pri\u010da ve\u0107 završena, u BiH tek predstoji bitka za elektronski medijski prostor. Ve\u0107a pokrivenost, ali i dostupnost koja nije uslovljena bilo kakvim finansijskim ulaganjima publike, mamac su koji \u0107e lokalni biznismeni i strana\u010dki podobni teško propustiti. <\/p>\n

Crna Gora: Mediji u slu\u017ebi politi\u010dkih elita<\/strong><\/p>\n

Crna Gora je jedina zemlja u regionu u kojoj se nekadašnje lokalne radio i TV stanice koje su bile deo mre\u017ee dr\u017eavnih medija formalno tranformisane u javne servise. No, umjesto da je zbog toga njihov rad postao slobodniji i profesionalniji, manje-više se pokazalo da lokalni mediji ne slu\u017ee javnom interesu, ve\u0107 su u slu\u017ebi politi\u010dkih ili poslovnih elita. <\/p>\n

Takozvanom medijskom reformom iz 2003. Crna Gora je opštinske je elektronske medije transformisala u mre\u017eu lokalnih javnih servisa. Cilj tog, kako ka\u017ee pomo\u0107nik direktora Agencije za radiodifuziju zadu\u017een za monitoring medija Mom\u010dilo Stojanovi\u0107, jedinstvenog rjesenja bilo je da se po uzoru na nacionalne javne servise više iza\u0111e u susret potrebama lokalne sredine i stvarnim interesima njenih stanovnika: <\/p>\n

„Zna\u010di morali su biti potpuno nezavisni. Skupština opštine je samo osniva\u010d, ali savjet i ostalo je trebalo da biraju nevladine organizacije, odnosno subjekti koji nemaju politi\u010dki anga\u017eman, odnosno nisu u dr\u017eavnoj vlasti, odnosno u opštinskoj. I pored dosta skepsi, nismo ni mi bili potpuno sigurni kako \u0107e to i\u0107i, pokazalo se kako sasvim dobro rješenje i dugo je funkcionisalo uspješno, baš uspješno." <\/p>\n

No, da takav koncept formalno slobodnih medija nije mogao da za\u017eivi, pokazuje slu\u010daj prijestoni\u010dkog Radija Cetinje, u koji je nakon dugog perioda finasijskog posrtanja uvedena prinudna uprava. Zloupotreba novog medijskog zakona, koja se pokazala kod transformacije dr\u017eavne RTV u nacionalni javni servis, prema rije\u010dima glavnog urednika cetinjskog Radija Mladena Zadrime, preslikala se na nivo opštine, koja je, finansiraju\u0107i dio programa, klju\u010deve od radijske kase dr\u017eala u svojim rukama: <\/p>\n

„Suština \u010ditave pri\u010de je ta što osim savjetodavne uloge Agencije za radiodifuziju, koja je regulator u ovoj oblasti, jednostavno nije postojao niko ko je pratio do kraja, odnosno upozoravo na zloupotrebu toga zakona. Zna\u010di s aspekta lokalne samouprave, oni uvijek mogu da ka\u017eu: ‘Nas interesuje da se emituju, recimo, sjednice skupštine opštine i za to \u0107emo da platimo godišnje 15.000 ili 20.000 eura’, a realne potrebe radiostanice za opstanak su, recimo, preko 100.000 eura. Zna\u010di tu postoji, to je svima jasno, svakome ko imalo poznaje ovu problematiku, da bez volje nekih lokalnih mo\u0107nika nijedna lokalna radiostanica ne mo\u017ee da funkcioniše." <\/p>\n

Da je lokalni medijski javni servis slijedio interese aktuelne opštinske vlasti a ne gra\u0111ana, tvrdi i Slavko Mandi\u0107, direktor kotorskog Skala radija, koji je prethodno obavljao uredni\u010dku funkciju u Radio Kotoru. Razlog da napusti mati\u010dnu ku\u0107u i osnuje privatnu, nezavisnu radiostanicu bili su, kako isti\u010de, politi\u010dki pritisci tadašnje vladaju\u0107e koalicije da promijeni ure\u0111iva\u010dku politiku: <\/p>\n

„Na svu nesre\u0107u to je moglo da se doga\u0111a tada što lokalni mediji u Crnoj Gori nijesu transformisani na pravi na\u010din jer su jednostavno oni na jaslama dr\u017eave, odnosno jedinica lokalne uprave, a kad je tako, ondaje logi\u010dno da tu nem ani nekog rada, ni nekog kvaliteta." <\/p>\n

Mom\u010dilo Stojanovi\u0107 iz Agencije za radiodifuziju ka\u017ee kako je novi model ipak jedno vrijeme funkcionisao i lokalni mediji su, koliko-toliko, uspijevali da sa\u010duvaju samostalnost:<\/p>\n

„Pozicija Agencije ju jednom periodu je bila sa dosta mehanizama da mo\u017eemo da uti\u010demo, da mo\u017eemo da pomognemo medijima – i mi smo to i radili. Me\u0111utim, kako je prestalo to finansiranje, ustvari, usvojen je novi Zakon o telekomunikacijama koji je napravio pravi darmar u medijskoj oblasti. Donesen je novi zakon o radiodifuziji, ukinuti se fondovi, tako da su sad ti lokalni javni servisi došli u situaciju da se moraju snalaziti. Ja \u010disto sumnjam da oni mogu ovako da pre\u017eive a da se jednostavno ne pokore finansijskim centrima mo\u0107i." <\/p>\n

Ponovo Mladen Zadrima iz Radija Cetinje: <\/p>\n

„Koliko je bilo humano i dobro sa\u010duvati taj koncept lokalnih javnih servisa u tom periodu, sada se pokazuje da sve to zavisi od politi\u010dke volje nekoga ko je na vlasti u odre\u0111enoj opštini. Zna\u010di, ako vi niste kao direktor lista dobro sa gradona\u010delnikom, ili ako vi kao profesionalac istra\u017eujete neke stvari koje nisu baš po volji lokalnih mo\u0107nika, onda mo\u017eete lako do\u017eivjeti upravo ovo što je do\u017eivio Radio Cetinje, da vas jednostavno ignorišu, da vam odrede neku svotu tamo i da onda vi pravite taj veliki raskorak i ulazite u dubioze finansijke, u kojima se, recimo, konkretno sad Radio Cetinje nalazi." <\/p>\n

Štagod da je uzrok takve situacije na lokalnoj medijskoj sceni u Crnoj Gori, klju\u010dno pitanje je gdje je izlaz za opstanak opštinskih elektronskih glasila i njihovo prilago\u0111avanje javnom interesu, a ne povla\u0111ivanje politi\u010dkih ili poslovnih elita. Da li je na kraju tog puta, ipak, privatizacija? Mom\u010dilo Stojanovi\u0107: <\/p>\n

„Kad se uzme jedna vrlo stihijna, pomalo i divlja privatizacija koja se u me\u0111uvremenu desila, jedno oduzimanje niza nadle\u017enosti od nezavisnih regulatora, a to je Agencija za radiodifuziju i prenošenje njeno na potpuno zavisnog regulatora, a to je Agencija za telekomunikacije, sad bi vjerovatno bilo bolje za te medije da se privatizuju. Ovako \u0107e se izgubiti smisao javnoga servisa – i ja li\u010dno mislim ne samo da je najbolje nego da tu nema ni izbora. Ili \u0107e se privatizovati, ili \u0107e nestati." <\/p>\n

Saglasan sa tim je direktor privatnog Skala radija Slavko Mandi\u0107, koji na naše pitanje da li smatra da njegova medijska ku\u0107a više zadovoljava javni interes od javnog radio servisa koji bi, po definiciji, to trebalo da \u010dini, odgovara: <\/p>\n

„Apsolutno, to nema nikakve sumnje. To pokazuju i slušanost i interesovanje slušala\u010dke publike prema klju\u010dnim problemima kad je u pitanju funkcionisanje lokalne uprave. Dakle, mi smo se pretvorili u javni servis zbog potrebe gra\u0111ana Kotora – ne zbog toga što smo mi to htjeli, jer bismo mi mnogo bolje finansijski prolazili da ne radimo taj dio posla i nemamo tu obavezu. Ali imamo je prema gra\u0111anima, jer smo takvi bili i kad smo radili ranije u Radio Kotoru, koji je prije 2002. godine zaista bio politi\u010dki potpuno nezavisan." <\/p>\n

Hrvatska: Utjecaj politike na lokalne medije<\/strong><\/p>\n

U Hrvatskoj su problemi lokalnih medija nešto druga\u010diji, jer nije bilo njihove privatizacije. Me\u0111utim, lokalna vlast uti\u010de na ure\u0111ivanje i izvještavanje. <\/p>\n

U Hrvatskoj je devedesetih godina donesena odluka da se ne privatizira lokalne radijske postaje i listove, nego da ostanu u vlasništvu jedinica lokalne samouprave, ka\u017ee za naš radio dobar poznavatelj problematike, glavni tajnik Hrvatske udruge radija i novina \u017deljko Matani\u0107: <\/p>\n

„Koliko ja znam, privatiziran je samo jedan radio u Sisku, a dijelom još dva radija u Hrvatskoj. Svi ostali, njih 56 radijskih postaja koje su 90-ih godina radile u Hrvatskoj, ostali su u vlasništvu lokalne samouprave, odnosno op\u0107ina i gradova. Na\u017ealost, taj broj se \u010dak i pove\u0107ao, tako da danas negdje oko 86 radijskih postaja od ukupno 150 je u vlasništvu lokalne samouprave." <\/p>\n

Naravno, takvo rješenje ima i dobrih i loših strana: <\/p>\n

„Nespora na je \u010dinjenica da taj sustav, evo sad se pokazalo, ima i svoje dobre strane. Zašto? U ovo doba teške recesije, a radi se uglavnom o malim radijskim postajama, odnosno u malim sredinama gdje marketnig nije ni prije postojao, a sad ga nikako nema. Ako uzmemo da vlasnik raspola\u017ee prora\u010dunom, onda su uglavnom u ova recesijska vremena spas našle te male radijske postaje jer se oslanjaju na prora\u010dun."<\/p>\n

Loša je strana što kod svake smjene vlasti u gradu ili op\u0107ini slijedi i sje\u010da \u010delnih ljudi u lokalnom mediju: <\/p>\n

„Najgore je to što su ti isti ljudi koji su dopustili da jedna politi\u010dka opcija imenuje, onda jako glasni kada ih druga ili ta sita smijeni – onda kao ‘smijenila ih politika’. A nije ih smetalo kad ih je ta ista politika postavljala na direktorska i uredni\u010dka mjesto. Mi kao strukovna organizacija poslodavaca godinama predla\u017eemo jedno rješenje da se upravo neodostaci jednog takvog sustava izbjegnu – da se donese jedan zakon kojim bi takve radijske postaje imale status javnog glasila, javnog radija na podru\u010dju svoje koncesije, kao što dr\u017eavni radio ima na podru\u010dju Hrvatske, sa svim onim elementima zaštite od politi\u010dke opcije na vlasti, ili bilo koje opcije, kao što je, recimo, Programsko vije\u0107e HRT-a – da isto tako na lokalnoj razini postoji, tim zakonom bude odre\u0111eno kako i koje su nadle\u017enosti predstavnika civilnog društva, koji bi upravo štitile takav radio od politi\u010dkih utjecaja." <\/p>\n

Utjecaja politike na lokalne medije u vlasništvu lokalnih vlasti svjesna je i medijska analiti\u010darka Gordana Vilovi\u0107: <\/p>\n

„Definitivno to su radiopostaje za koje ne mo\u017eemo re\u0107i da u cijelosti pokrivaju potrebe gra\u0111ana u smislu kriti\u010dkog preispitivanja stanja u toj zajednici ili poticaja rješavanja nekih problema. Dakle, oni, sla\u017eem se, iapk jednim dijelom sudjeluju u tome da gra\u0111ane informiraju, ali sve to na jedan fin na\u010din da ne bi štetilo njihovoj opstojnosti, jer onog trenutka kad po\u010dnu kopati malo dublje, jako je sklisak taj pojam medijskih sloboda. Rekla bih da ih nema, nego se naprosto znaju pravila igre – mi vama novac, a vi \u0107ete onda nama pokušati pomo\u0107i, ne bih rekla gra\u0111ane dr\u017eati u pokornosti, nego ih informirati onoliko koliko mi u op\u0107ini, gradu smatramo da je dovoljno." <\/p>\n

Kako to izleda u praksi kada u nekoj sredini imamo i privatno i javno glasilo? Evo primjera Makarske: <\/p>\n

„U Makarskoj postoje dvije novine. Jedna novina je Makarska kronika, koja se sama financira i ona je vrlo neovisna, ali ona pribjegava i onom što mi nazivamo – banalnom \u017eutilu, trivijalnom zato što ljudi rado to pro\u010ditaju, ako, naravno, nisu oni u pitanju. A s druge strane imamo novinu koja je \u010disto glasilo grada Makarske gdje jedan od na\u010delnika jednog mjesta ka\u017ee: ‘Mi \u017eelimo financirati novinu koja \u0107e o nama lijepo pisati.’ I oni tako tu novinu do\u017eivljavaju – i dok god ta novina bude lijepo pisala o njima, oni \u0107e uvijek dati jedan dio novaca iz gradskog prora\u010duna." <\/p>\n

Primjer nekih zemalja u regiji pokazuje loše strane privatnog vlasništva nad lokalnim glasilima. Hrvatski slu\u010daj pokazuje da ni vlasništvo grada ili op\u0107ine nije idealno rješenje. Optimalno bi bilo da lokalna glasila postanu javna glasila, a da se utjecaj javnosti i zaštita od politike ostvare na tragu rješenja što ih predla\u017ee Hrvatska udruga radija i novina. U Hrvatskoj se, me\u0111utim, 90 posto vremena posve\u0107enog bilo kojoj temi vezanoj uz medije troši na stvarne i izmišljene probleme javne televizije. A onda za „lokalce", koji su potencijalno izvsno sredstvo demokratske transformacije društva na mikro, pa onda i na makro razini, ostaje jako malo prostora.<\/p>\n

(Na pripremi teme sara\u0111ivali: Radovan Borovi\u0107, D\u017eenana Halimovi\u0107, Dimitrije Jovi\u0107evi\u0107 i Enis Zebi\u0107)<\/em><\/p>\n

Radio Slobodna Evropa<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dragan \u0160tavljanin Ve\u0107ina zemalja regije krenula je prili\u010dno entuzijasti\u010dki u privatizaciju lokalnih medija kao deo šireg procesa demokratizacije. Smatralo se da \u0107e privatizovani mediji biti slobodniji, profesionalniji i objektivniji nego u prethodnom periodu kada su bili u vlasništvu i pod kontrolom lokalnih vlasti. Me\u0111utim, ubrzo su se pokazale sve manjkavosti. Novi vlasnici su postali […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47331","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47331","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47331"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47331\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47331"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47331"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47331"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}