{"id":47328,"date":"2010-04-09T11:26:43","date_gmt":"2010-04-09T11:26:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47328"},"modified":"2010-04-09T11:26:43","modified_gmt":"2010-04-09T11:26:43","slug":"princip-neizvesnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/04\/09\/princip-neizvesnosti\/","title":{"rendered":"Princip neizvesnosti"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Filip Bol<\/strong><\/em><\/p>\n

Bivši sekretar odbrane Donald Ramsfeld obi\u010dno nije prvi \u010dovek koga se setite kada se pomene analiza rizika, ali mo\u017eda \u0107e ga istorija zapamtiti kao neku vrstu proroka. Njegova opaska o „nepoznatim nepoznanicama" bila je izvrgnuta ruglu kao besmisleno obmanjivanje javnosti, ali pa\u017eljivija analiza pokazuje da je imao pravo. Jedna je stvar prepoznati rupe i nejasno\u0107e u svom poznavanju neke situacije, a potpuno druga shvatiti da nepredvi\u0111ene okolnosti mogu promeniti sliku doga\u0111aja.<\/p>\n

Kao i druge ljudske aktivnosti, i ekonomija u velikoj meri zavisi od nepoznatih nepoznanica – ali se one u donošenju ekonomskih odluka \u010desto mešaju sa poznatim nepoznanicama. Finansijska spekulacija je po svojoj prirodi rizi\u010dna. Ali prava opasnost nije u samom riziku, ve\u0107 u \u010dinjenici da vrlo slo\u017eeni prora\u010duni rizika u ekonomskoj teoriji – \u010diji su autori za to osvajali Nobelove nagrade – stvaraju utisak da se rizik mo\u017ee kontrolisati.<\/p>\n

O razlozoma poslednje finansijske krize govorilo se mnogo, a jedna od najzastupljenijih teorija je da je kriza nastala usled neadekvatne procene rizika. Tako bismo mogli da zaklju\u010dimo da je predvi\u0111anje ekonomske budu\u0107nosti nemogu\u0107 zadatak. To tvrdi Nasim Nikolas Taleb u svojoj uticajnoj knjizi Crni labud [1], \u010dija je glavna teza da se veliki ekonomski potresi nikada ne mogu predvideti, i da se dešavaju mnogo \u010deš\u0107e nego što se obi\u010dno misli.<\/p>\n

Kako da ljudi koji još uvek rade na finansijskom tr\u017eištu shvate ovu pesimisti\u010dnu poruku? U svom radu objavljenom na sajtu arXiv, Endru Lo i Mark Miler sa Sloan School of Management u Kembrid\u017eu poru\u010duju da je ekonomistima koji se bave neizvesnoš\u0107u potrebna opštija klasifikacija rizika – sli\u010dna \u010duvenoj Ramsfeldovoj klasifikaciji. Na taj na\u010din bi se, kako oni tvrde, procena rizika u ekonomiji pribli\u017eila proceni neizvesnosti u prirodnim naukama. Tada \u0107e postati jasnije u kojim je slu\u010dajevima ekonomska teorija pouzdan oslonac za planiranje i predvi\u0111anje, a u kojima nije.<\/p>\n

Ljubomorni na fiziku<\/strong><\/p>\n

Sadašnji ekonomski pristup neizvesnosti, pišu Lo i Miler, pati od ljubomore prema fizici. „Kvantitativne aspiracije ekonomista i finansijskih analiti\u010dara se godinama baziraju na uverenju da je mogu\u0107e stvoriti modele ekonomskih sistema koji bi bili precizni kao oni u fizici."<\/p>\n

Mnoge osnovne teorije u savremenoj ekonomiji imaju direktno polazište u fizici. Jedan od glavnih tvoraca savremene ekonomije, Pol Samjuelson, priznao je da je njegova najzna\u010dajnija knjiga, Osnove ekonomske analize [2], objavljena 1947, inspirisana radom matemati\u010dkog fizi\u010dara Edvina Bidvela Vilsona, u\u010denika utemeljiva\u010da statisti\u010dke fizike Vilarda Gibsa.<\/p>\n

Kada je Samjuelson formulisao svoje ideje, fizi\u010dari su shvatili da se neizvesnost u termalnom šumu mo\u017ee opisati kao normalna ili Gausova raspodela fluktuacija (zvonasta kriva).<\/p>\n

Ekonomisti moraju da shvate da postoje neizvesnosti koje njihovi modeli ne mogu da registruju.<\/p>\n

Ekonomisti još od šezdesetih godina prošlog veka znaju da postoje razli\u010dite fluktuacije u cenama roba. One se ne mogu podvesti pod Gausovu raspodelu i imaju ve\u0107u proporciju velikih devijacija u pore\u0111enju sa zvonastom krivom. I pored toga, mnoge ustaljene ekonomske teorije ne uzimaju u obzir ovo odstupanje od Gausovog modela, pre svega \u010duvena Black-Scholes formula, koju koriste trgovci za izra\u010dunavanje cene koju treba da plate kada trguju takozvanim opcijama.<\/p>\n

Nespretno statisti\u010dko baratanje ekonomskim fluktuacijama nije toliko ozbiljan problem u pore\u0111enju sa nesposobnoš\u0107u trgovaca i menad\u017eera da razlikuju fluktuacije koje se mogu predstaviti nekim modelom od onih kvalitativnijih – nesposobnoš\u0107u da razlikuju, kako bi rekli Lo i Miler, trejderske odluke (za koje je potrebna matematika) od poslovnih odluka (za koje je potrebno iskustvo i intuicija).<\/p>\n

Kvantifikovanje neizvesnosti<\/strong><\/p>\n

U uobi\u010dajenom shvatanju ekonomskih fluktuacija – recimo da ih izazivaju „spoljni" uticaji na tr\u017eište, kao što su politi\u010dka dešavanja – ima pomalo istine. Ove eksterne varijabile mogu se ukalkulisati. Ali neizvesnost koja se ne mo\u017ee smanjiti, tvrde Lo i Miler, „ne mo\u017ee se predstaviti kvantitativno, mada ima mnogo uticaja na rizike i dobitke u kvantitativnim strategijama".<\/p>\n

Oni predla\u017eu univerzalnu kategorizaciju neizvesnosti koja va\u017ei za sve sisteme – fizi\u010dke, ekonomske ili politi\u010dke. Mogu\u0107nosti se kre\u0107u od potpuno deterministi\u010dke izvesnosti, \u010diji je primer Njutnova mehanika (ako imate jedna\u010dine, mo\u017eete savršeno precizno predvideti budu\u0107nost) preko sistema koji se moraju predstaviti statististi\u010dki zbog nepotpunog poznavanja deterministi\u010dkih procesa (recimo bacanje nov\u010di\u0107a), do „neumanjive neizvesnosti".<\/p>\n

Ovaj poslednji tip neizvesnosti autori opisuju kao „stanje potpunog neznanja koje se ne mo\u017ee ispraviti dodatnim podacima, savremenijim statisti\u010dkim metodama, br\u017eim ra\u010dunarima ili du\u017eim razmišljanjem" – što je nešto sli\u010dno „nepoznatoj nepoznanici". U fizi\u010dkim sistemima ima više ove gornje neizvesnosti, a u društvenim sistemima više ove donje, nemerljive.<\/p>\n

Autori smatraju da je ovo zna\u010dajnije od pukog nabrajanja kategorija, jer pru\u017ea okvir za razmišljanje o neizvesnosti. „Mo\u017ee se ‘verovati’ modelu sa jednog kraja skale, ali ne i modelu sa drugog," ka\u017eu oni. To je kao kada ka\u017eemo da više verujemo dnevnoj vremenskoj prognozi nego mese\u010dnoj. Oni tako\u0111e daju nacrt ideje za neke od komplikovanijih nepoznanica, na primer, kada se kvalitativno razli\u010diti modeli mogu primeniti na ponašanje tr\u017eišta u razli\u010ditim periodima i pod razli\u010ditim okolnostima.<\/p>\n

Predla\u017eu da se više pa\u017enje posveti postdiplomskom školovanju ekonomista, kako bismo imali informisanije kadrove, koji su svesniji ograni\u010denja savremenih ekonomskih modela, poput onih koji obra\u010dunavaju o\u010dekivani dnevni profit od investicija na „normalnom" tr\u017eištu. Autori ukazuju i na opasnost prepuštanja odluka o upravljanju preduze\u0107em finansijskim analiti\u010darima koji su ube\u0111eni da njihovi modeli mogu da predstave svaki ekonomski rizik. Ali da bi se zaista eliminisalo pogubno la\u017eno samopouzdanje ekonomske teorije, svi studenti ekonomije treba da nau\u010de lekciju o tome da se modeli mogu primenjivati samo na odre\u0111ene i vrlo ograni\u010dene vrste neizvesnosti.<\/p>\n

Preveo Ivica Pavlovi\u0107<\/p>\n

Peš\u010danik.net<\/em><\/a> <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Filip Bol Bivši sekretar odbrane Donald Ramsfeld obi\u010dno nije prvi \u010dovek koga se setite kada se pomene analiza rizika, ali mo\u017eda \u0107e ga istorija zapamtiti kao neku vrstu proroka. Njegova opaska o „nepoznatim nepoznanicama" bila je izvrgnuta ruglu kao besmisleno obmanjivanje javnosti, ali pa\u017eljivija analiza pokazuje da je imao pravo. Jedna je stvar prepoznati […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47328","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47328","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47328"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47328\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47328"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47328"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47328"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}