Više sam volio da me pogodi granata nego da od mene prave genocid. (jedan svedok pred Me\u0111unarodnim krivi\u010dnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju)<\/p>\n
Pi\u0161e: Vojin Dimitrijevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Citirani prostosrda\u010dni u\u010desnik rata za spas i interese svoje nacije nije usamljen u verovanju da oznaka "genocid" ima neka magijska svojstva, kobna ne samo za njega nego i za grupu kojoj pripada. Kao što smo opet videli ovih dana, njemu se pridru\u017euju obrazovani, ili bar formalno obrazovani, analiti\u010dari i pravnici. Ne mislim na one koji jednostavno tvrde da se nešto uopšte nije desilo (npr. usmr\u0107enje velikog broja ljudi u Srebrenici) ili da nikada nije ni postojalo (npr. logori smrti u Aušvicu i Birkenauu), ve\u0107 na one koji se svim silama upinju da prekvalifikuju zlo\u010din, \u010dije postojanje – makar u umanjenom obliku – prihvataju. Jeste, ka\u017eu jedni, za nekoliko dana ubijeno je nekoliko hiljada muslimana, ali me\u0111u njima nije bilo \u017eena i dece. Ako je i bilo dece, nosila su pušku pa se decom nisu mogla nazvati. Ili: nisu to bili civili nego zarobljeni vojnici – doduše, ta\u010dno je da se prema pravilima svake moderne vojske ratni zarobljenik ne sme streljati, ali ubijanje zarobljenika, ako ga je i bilo, nije genocid – to je "obi\u010dan" ratni zlo\u010din. Drugim re\u010dima, neka bude – baš kad mora – zlo\u010din, najstrašniji zlo\u010din, monstruozni zlo\u010din – ali samo ne genocid!<\/p>\n Pani\u010dan strah od "genocidnosti"<\/strong><\/p>\n "Nau\u010dni" poricatelji genocida su – s velikom merom intelektualnog nepoštenja – proneli tezu da se priznanjem kako su neki pojedinac ili grupa izvršili delo genocida ljaga s neposrednog izvršioca prenosi na celi narod, pa njegova nacija tako postaje "genocidna". Ova u\u010dena dosetka prenosi se onda na prose\u010dne ljude, koji su s pravom zabrinuti za svoj nacionalni "identitet", zbog toga što im preti da bez ikakve li\u010dne krivice nose \u017eig nekakve nasledne izopa\u010denosti. Me\u0111utim, koliko je potpisanome poznato, nijednu naciju niko ozbiljan nigde nije oglasio za "genocidnu". \u010cak ni nema\u010dku naciju, \u010diji su vo\u0111i, oficiri, \u010dinovnici i vojnici u\u010destvovali u Holokaustu, masovnom uništavanju Jevreja, koje svi ozna\u010davaju kao genocid i \u010dije postojanje pori\u010de tek nekoliko ludaka u Evropi, SAD i arapskom svetu. Najdalje je mo\u017eda u pripisivanju kolektivne odgovornosti Nemcima otišao Daniel Goldhagen u svojoj knjizi Hitlerovi dobrovoljni d\u017eelati- obi\u010dni Nemci i Holokaust, mada je kod njega više re\u010d o autoritarnosti, kukavi\u010dluku i predrasudama mnogih ljudi u diktaturama. Ceo taj magi\u010dni paradoks dobro je predstavio Boško Jakši\u0107 pitanjem da li se zamenom izraza "genocid" re\u010dju "zlo\u010din" u skupštinskoj rezoluciji o Srebrenici srpski narod od "genocidnog" preimenuje u "zlo\u010dina\u010dki"!<\/p>\n Šta je u korenu magijskih osobina genocida?<\/p>\n Rafael Lemkin i pokolj Asiraca<\/strong><\/p>\n Re\u010d "genocid" nije postojala sve do pred kraj Drugog svetskog rata. Nju je skovao Rafael Lemkin (1900 – 1959) po uzoru na homicid, jedan od sinonima za ubistvo, gde se homo (\u010dovek) zamenjuje sa genus (rod, vrsta). Lemkin je bio Jevrejin ro\u0111en u Rusiji, ali je delovao u Poljskoj kao njen dr\u017eavljanin i kao ugledan pravnik, advokat i dr\u017eavni tu\u017eilac. Za razliku od mnogih \u010dlanova svoje porodice uspeo je da 1940. izbegne nacisti\u010dke pogrome i utekne u Švedsku pa u SAD, gde je 1944. objavio knjigu Nacisti\u010dka vlast u okupiranoj Evropi; u njoj se ovaj neologizam prvi put pojavljuje.<\/p>\n Mnoge \u0107e iznenaditi to što autorova glavna inspiracija nije bio Holokaust. Bio je to pokolj Asiraca u Sumailu u Iraku 1933. godine. Lemkinova pa\u017enja se odmah prenela na drugi tada dobro poznati pokušaj uništenja \u010ditavog jednog naroda, na masovnu likvidaciju Jermena u Otomanskoj imperiji od 1915. do 1917. godine. Lemkin se obra\u0107ao Pravnom savetu Društva naroda s predlogom da se masovno proganjanje ljudi samo zato što pripadaju nekoj rasnoj, verskoj ili nacionalnoj grupi okvalifikuje kao zlo\u010din varvarizma i inkriminiše me\u0111unarodnim ugovorom. Ovaj je predlog propao jer se nikome politi\u010dki nije dopadao, pa ni poljskoj vladi, koja je Lemkina smenila.<\/p>\n Definicija genocida kao krivi\u010dnog dela<\/strong><\/p>\n "Genocid" je brzo postao oznaka za krivi\u010dno delo. Konvenciju o spre\u010davanju i ka\u017enjavanju zlo\u010dina genocida prihvatila je Generalna skupština UN 9. decembra 1948; pošto ju je ratifikovao potreban broj dr\u017eava (me\u0111u kojima i Jugoslavija) stupila je na snagu po\u010detkom 1951. godine. Prema ovom me\u0111unarodnom ugovoru, za postojanje genocida bitno je da je delo izvršeno "u nameri potpunog ili delimi\u010dnog uništenja jedne nacionalne, etni\u010dke, rasne ili verske grupe kao takve", a to delo mo\u017ee biti "ubistvo \u010dlanova grupe, teška povreda fizi\u010dkog ili mentalnog integriteta \u010dlanova grupe, namerno podvrgavanje grupe \u017eivotnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimi\u010dnog uništenja, mere uperene na spre\u010davanje ra\u0111anja u okviru grupe" i "prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu." (\u010dl. II). Ka\u017enjivi su sâmo delo genocida, planiranje njegovog izvršenja, neposredno i javno podsticanje na genocid, pokušaj i sau\u010desništvo (\u010dl. III). "Lica koja u\u010dine delo genocida ili neko drugo delo navedeno u \u010dlanu III, bi\u0107e ka\u017enjena bez obzira da li upravljaju dr\u017eavom, obavljaju funkcije ili su obi\u010dni pojedinci" (\u010dl. IV).<\/p>\n Teorijski, ali vrlo teorijski, ovo se delo mo\u017ee izvršiti i ubistvom jednog jedinog ljudskog bi\u0107a, ako se ispostavi da je postojala namera da se uništi grupa kojoj pripada. Recimo, ako bi neko rešio da ubistvom jednoga Pueblo Indijanca u\u010dini prvi korak u sprovo\u0111enju plana da istrebi sve takve Indijance, izvršio bi krivi\u010dno delo genocida. To se, naravno, ne bi desilo u praksi jer bi izvršilac, umesto u zatvor, bio poslat u mentalnu instituciju. Dokazivanje namere, kao što sve sudije znaju, teško je ako u ponašanju okrivljenog nema nekoga sistema, koji se izme\u0111u ostalog ogleda u broju \u017ertava.<\/p>\n Pravno, istorijsko, društveno i figurativno zna\u010denje<\/strong><\/p>\n Jedan od razloga za magi\u010dnu auru re\u010di "genocid" je u tome što ona ne ozna\u010dava samo delo pravno opisano kao zlo\u010din, nego dobija i šire zna\u010denje. Lemkinova kovanica do\u010dekana je kao oznaka za sve postupke koji li\u010de na opis iz Konvencije ili na masovna uništavanja pripadnika jedne grupe, od kojih su neka uostalom i inspirisala Lemkina pre Drugog svetskog rata. Tako se oznaka proširila i na ono što u potpunosti ne odgovara opisu iz Konvencije. Što je va\u017eno, i na sva ranija zlodela, na koje se Konvencija u skladu s na\u010delima krivi\u010dnog prava (nullum crimen sine lege) ne mo\u017ee primeniti. Ova se pojava mo\u017ee posmatrati na manje drasti\u010dnim primerima: nije sve ono što obi\u010dno nazivamo "kra\u0111om" isto što i istoimeno delo iz krivi\u010dnog zakonika, niti je svaka "prevara" krivi\u010dno delo. Kada su se, "retroaktivno", posle 1948, neki sli\u010dni doga\u0111aji po\u010deli ozna\u010davati kao "genocid" u obi\u010dnom, stru\u010dnom ili knji\u017eevnom govoru, jer je to bila re\u010d na koju se dugo \u010dekalo, nije se moglo više i\u0107i pred sud i utvrditi je li to oznaka za krivi\u010dno delo ili figurativan govor, pa je to one koji su se osetili povezanim ili bliskim sa izvršiocima po\u010delo teško da poga\u0111a, kao što i današnje Turke vre\u0111a kada se likvidacija Jermena tokom Prvog svetskog rata naziva genocidom, pa tra\u017ee neki bla\u017ei, podnošljiviji izraz, ili kao što se hrvatski nacionalisti trude da umanje broj \u017ertava u Jasenovcu ne bi li skinuli breme "genocidnosti" sa svog naroda. Ako je re\u010d o genocidu, nadle\u017eni sud mo\u017ee da ka\u017ee da su neka \u010dinjenja predstavljala "genocid u smislu Me\u0111unarodne konvencije o spre\u010davanju i ka\u017enjavanju zlo\u010dina genocida" ili u smislu "Krivi\u010dnog zakona SRJ" ali ne i da ih oduvek i za navek nazove genocidom u širem, figurativnom, pesni\u010dkom ili drugom smislu. Ustaški napor da se istrebe Srbi u Hrvatskoj ostaje pak genocid, iako se o njemu više ne mo\u017ee voditi rasprava pred sudom.<\/p>\n I zaista "genocid" je stari pratilac istorije \u010dove\u010danstva. Tukidid svedo\u010di da su, \u010dak u prosve\u0107enoj anti\u010dkoj Gr\u010dkoj, pobednici, pošto bi zauzeli grad, ubijali sve muškarce a \u017eene i decu pretvarali u roblje. Bartolome de las Kasas je u XVI veku šokirao svet svojim Najkra\u0107im opisom uništenja Indije u kome govori o postupcima španskih konkvistadora u Latinskoj Americi prema uro\u0111enicima, koji bi se danas nazvali genocidom. Mora se, dakle, shvatiti da je genocid, kao i mnoge druge re\u010di, vezan za istorijski kontekst. Re\u010d nije bila ni ru\u017ena ni potrebna kada se takvi postupci nisu osu\u0111ivali. Mnogi su narodi, ina\u010de, nekada bili "genocidni". <\/p>\n U suprotnom smeru idu nastojanja da se uobi\u010dajen pojam genocida svede samo na Holokaust, na pokušaj istrebljenja Jevreja, i da se ve\u017ee samo za Nemce. Otuda se i kod nas sve sli\u010dnosti, pa i najbezna\u010dajnije, ponašanja nekih Srba s nacisti\u010dkim primaju s tolikim negodovanjem. Verovatno je i odbijanje da se pojmi zlo\u010din u Srebrenici 1995. plod potrebe da se ovo sistematsko streljanje, zakopavanje, premeštanje i prikrivanje \u017ertava uz anga\u017eovanje mnogih izvršilaca, prevoznih sredstava i ostale tehnike "o\u010disti" od svake sli\u010dnosti s nekim postupcima nema\u010dke vojske i proglasi za prost ratni zlo\u010din, motivisan osvetom, besom i mr\u017enjom prema neprijatelju.<\/p>\n Ono što se \u010dini za "više ciljeve" i "višu korist" ne mo\u017ee biti genocid<\/strong><\/p>\n Svakome je teško da prizna da su pripadnici njegovog naroda izvršili zlo\u010din velikih razmera. Pa ipak, i to se dešava: ljudi prihvataju da su neki njihovi sunarodnici izuzeci u odnosu na razne dobre narodne osobine i tradicije, da su, drugim re\u010dima, manjina. Zašto je to skoro nemogu\u0107e kada je u pitanju genocid? Verovatno zato što izgleda da po\u010dinioci nisu delovali u li\u010dnom interesu ve\u0107 za neko perverzno narodno dobro. Veruje se da oni nisu hteli da plja\u010dkaju, da siluju, ve\u0107 da zauvek uklone pretnju, oli\u010denu u tu\u0111oj, ve\u010dito neprijateljskoj i zlonamernoj grupi, da oslobode prostor za svoj narod i liše ga permanentne opasnosti. Genocidlije su, misli se, mo\u017eda surove, grube i nemilosrdne ali su na neki na\u010din nesebi\u010dne jer samo "rade za svoj narod". Iako se ne razumeju u svetsku politiku, me\u0111unarodne odnose i me\u0111unarodno pravo i ne shvataju da se tako ne mo\u017ee u\u0107i u Evropsku uniju, moramo, ka\u017eu, da ih razumemo, bar malo. Na narodne uši strah od proglašenja "genocidnom nacijom" lepo se prima. <\/p>\n Još jedan pokazatelj neuroti\u010dnosti i traume vezanih za genocid odnosi se i na posledice koje danas nastaju za izvršioca. Naime, otkada je ukinuta smrtna kazna, sankcija za izvršenje genocida ista je kao i za svako drugo teško krivi\u010dno delo: ne samo za ratni zlo\u010din ve\u0107 i za "obi\u010dni" kriminal, kao što je npr. ubistvo. Takve kvalifikacije i kazne se, kada su u pitanju sunarodnici, lakše prihvataju. Neposredni u\u010dinilac ne\u0107e gore pro\u0107i zato što mu se na teret stavlja zlo\u010din genocida a ne neki drugi. Dakle, odbijanje svake optu\u017ebe za genocid nije nadahnuto pomo\u0107i optu\u017eenom sunarodniku nego strahom da se krivica volšebno ne prenese na celu naciju, na sve "korisnike" njegovog dela.<\/p>\n Sve ovo, naravno, va\u017ei i u suprotnom pravcu: vo\u0111ama i ideolozima rivalske nacije nije stalo da se izvršilac privede pravdi i kazni ve\u0107 da se genocidnom etiketom njegova krivica prenese na sve njegove sunarodnike i saplemenike. U to \u0107e lako ubediti i mnoge srodnike \u017ertava.<\/p>\n S genocidom se sti\u017ee do kolektivne krivice i Me\u0111unarodnog suda<\/strong><\/p>\n Pometnji doprinosi i to što je genocid jedino krivi\u010dno delo za koje mo\u017ee biti odgovorna i dr\u017eava. Prema \u010dl. IX Konvencije o genocidu, "sporovi izme\u0111u strana ugovornica u pogledu tuma\u010denja, primene i izvršenja ove Konvencije, podrazumevaju\u0107i tu i sporove koji se odnose na odgovornost neke dr\u017eave za genocid … bi\u0107e izneseni pred Me\u0111unarodni sud pravde, na tra\u017eenje jedne od strana u sporu." Dr\u017eava ne mo\u017ee pretrpeti krivi\u010dne sankcije, ali \u0107e biti odgovorna za štetu. Kako je optu\u017eba za genocid jedini na\u010din da se u\u0111e u nadle\u017enost Me\u0111unarodnog suda pravde, pred koji se mogu izvesti samo dr\u017eave, i to uz njihov pristanak, pokretanje ovakvog postupka je za tu\u017eioca vrlo privla\u010dno. Bosna i Hercegovina je tako postigla da se Sud oglasi nadle\u017enim za njenu tu\u017ebu proti SR Jugoslavije još 1993 – pre Srebrenice, zbog koje je ishod kona\u010dno bio (minimalno) nepovoljan po SRJ i njenog pravosledbenika Srbiju. Hrvatska je pak, da bi se domogla nadle\u017enosti tog suda i postigla neke druge rezultate, svesna da dela koje bi odgovaralo opisu genocida nije bilo i da tako nije presudio nijedan sud – pa ni hrvatski – tu\u017eila SRJ zbog odgovornosti za genocid. Srbija je nedavno uzvratila protivtu\u017ebom, iako i njena vlada savršeno dobro zna da nijedno delo u Hrvatskoj izvršeno protiv Srba ili srpskih dr\u017eavljana posle 1951 – kada je stupila na snagu Konvencija o genocidu – niko, pa ni srpski sud, nije okvalifikovao kao genocid. Svesne bezizglednosti tu\u017ebi obe strane se, nadajmo se, spremaju da od njih odustanu.<\/p>\n Nau\u010dna rasprava u policijskoj stanici<\/strong><\/p>\n Tako je mo\u017eda jasnija neuroti\u010dna reakcija na jedan jedini grafit koji je grupa mladih ljudi otvoreno i ne kriju\u0107i se napisala ispred Doma Narodne skupštine. On je glasio: "ta teška strana re\u010d genocid" i odnosio se na \u017eestok otpor mnogih narodnih poslanika da se u rezoluciji o Srebrenici pomene zlo\u010din pod tim imenom. Pisci grafita nisu opomenuti ili pozvani da se izjasne pred sudijom za prekršaje, ve\u0107 su šest sati dr\u017eani u policiji, gde su im policajci, i sami u strahu od genocidne stigme, dr\u017eali patriotska pravna i politi\u010dka predavanja. Za to vreme Beograd je prepun grafita i drugih "instalacija" u kojima se veli\u010daju optu\u017eenici za me\u0111unarodne zlo\u010dine ("Bulevar Ratka Mladi\u0107a"), gde se otvoreno poziva na nepoštovanje presuda doma\u0107ih sudova ("Pravda za Uroša"), slave organizacije \u010diju zabranu predla\u017ee javni tu\u017eilac ("1389") i poziva na ne\u010diju smrt (naj\u010deš\u0107e "Šiptara" i "pedera"). Ona jedna parola pred Skupštinom odmah je obrisana. Ta\u010dno, taj prostor ima simboli\u010dni zna\u010daj pa je to razumljivo, ali je isto tako ta\u010dno da brisanje grafita krajnje desnice i neofašista ide vrlo sporo i da se \u010desto prepušta aktivistima – dobrovoljcima. Strah od genocidnosti prekriva trotoare i zidove.<\/p>\n Peš\u010danik.net<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Više sam volio da me pogodi granata nego da od mene prave genocid. (jedan svedok pred Me\u0111unarodnim krivi\u010dnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47325","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47325","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47325"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47325\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47325"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47325"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47325"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}