{"id":47317,"date":"2010-03-31T09:04:47","date_gmt":"2010-03-31T09:04:47","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47317"},"modified":"2010-03-31T09:04:47","modified_gmt":"2010-03-31T09:04:47","slug":"goli-otok-na-mozgu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/03\/31\/goli-otok-na-mozgu\/","title":{"rendered":"Goli otok na mozgu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladimir Arsenijevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

„Ovim rukama bih ga zadavio", ka\u017ee mi pre izvesnog vremena moj poznanik – deklarisani desni\u010dar; ina\u010de pitom, krajnje nenasilan \u010dovek – s iznena\u0111uju\u0107e atavisti\u010dkom straš\u0107u kakvu retko kad pokazuje. „Jednom sam se našao blizu njega i hteo da mu pri\u0111em, ali sam shvatio da bi bolje bilo da se suzdr\u017eim. Ko zna šta bi moglo da se desi. Nervi su mi nešto slabi u poslednje vreme." <\/p>\n

Nasmejem se, s nelagodom. „M-da", ka\u017eem, jer nisam baš siguran kuda nas sve ovo vodi.  <\/p>\n

Moj poznanik tad podi\u017ee ruke ka meni. „Ovim rukama", ka\u017ee ponovo, pa procedi, više za sebe: „\u0110ubre komunisti\u010dko!"<\/p>\n

„Ok", odgovaram pomirljivo, uz osmeh, „a je l’ bi barem pre toga kupio knjigu?" <\/p>\n

„Ne znam", moj poznanik nemo\u0107no spušta ruke, „iskreno – ne znam… Pošto je?"<\/p>\n

Taj razgovor, koji smo nas dvojica nedavno vodili u jednom beogradskom kafeu, ticao se ovih dana mnogo spominjanog Jova Kapi\u010di\u0107a, a knjiga u pitanju bila je „Goli otoci Jova Kapi\u010di\u0107a", \u017eivotopis tog dugovekog i nadasve neobi\u010dnog \u010doveka u formi intervjua koji je s njim vodila Tamara Nik\u010devi\u0107. Sve je to, zajedno s izborom dragocenih fotografija iz privatne zbirke samog Kapi\u010di\u0107a, za tr\u017eište Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine nedavno objavila ku\u0107a u kojoj radim kao urednik – VBZ-Beograd.<\/p>\n

„Sram da vas bude, Vladimire Arsenijevi\u0107u!" ogor\u010deno mi poru\u010duje pre neki dan \u010ditateljka-komentatorka na ve\u0107 nekom internet sajtu na kom je objavljena informacija o ovom izdanju. Iako se moje ime u pomenutom \u010dlanku ne spominje ama baš nijednom, ona, o\u010dito, jako dobro zna ko stoji iza te \u0111avolje rabote. Uostalom, ova ogor\u010dena \u010ditateljka samo je jedna od mnogih koji imaju nešto da ka\u017eu na ovu temu, pa to uredno i \u010dine, i to uz dobro nam poznatu bujicu \u017eara i vitriola koja odlikuje celokupnu našu javnu komunikaciju. Ve\u0107 je sad, naime – iako je knjiga u prodaji tek nekoliko dana – jasno da su reakcije na nju umnogome druga\u010dije od onih koje knjige ina\u010de izazivaju. Iako sam je li\u010dno \u010ditao bez previše emocija i s mnogo više, koliko profesionalnog, toliko \u010disto \u010ditala\u010dkog interesovanja, usredsre\u0111uju\u0107i se na obilje interesantnih, anegdotski ispripovedanih istorijskih podataka, te zaista elokventan i uverljiv Kapi\u010di\u0107ev narativ, ova knjiga kod jednog dela naše javnosti, posebno kod onog sklonom hroni\u010dnim istorijskim bolima, kao i kod onog deklarativno desni\u010darske, izrazito anti-komunisti\u010dke politi\u010dke orijentacije, izaziva burne reakcije i \u010dita se u dramati\u010dno emotivnom klju\u010du. Tako Kapi\u010di\u0107 po internet forumima i prostorima za ostavljanje komentara biva okarakterisan kao „klasi\u010dni komunisti\u010dki zlo\u010dinac", „najve\u0107i mu\u010ditelj svoga naroda u njegovoj istoriji" ili „reprezentativan primer pristalice jedne totalitarne ideologije", „jeziv \u010dovek, kao da ga je neka sekta kodirala i izbrisala svaki trag ljudskosti", „prost, nevaspitan, drzak, opasan", „pravo lice komunista, ljudi bez nacije, bez vere, bez empatije", dok stara i dobro nam poznata ovdašnja potreba za kolektivnim naricanjem, tim našim ve\u010ditim istoricisti\u010dkim lelekanjem, još jednom sna\u017eno dolazi do izra\u017eaja.<\/p>\n

„On \u0107e nas Srbe da u\u010di ko je bio gen. Mihajlovi\u0107!" besno podvikuje jedan od komentatora. <\/p>\n

„Dragi Bo\u017ee", \u010dupa kose opet drugi, „kakvi su to monstrumi bili ova banda komunisti\u010dka. Kancerozno tkivo, sociopate…"<\/p>\n

Što je najgore, sve su to tek samo neke od silnih generalizuju\u0107ih floskula koje se ovih dana putem elektronskih medija naprosto izlivaju na nas u svom krajnjem naboju, i u svoj raskoši \u010ditave te desni\u010darske apokalipti\u010dke elokvencije.<\/p>\n

Šta je svim tim silnim ljudima, zaista???<\/p>\n

Danas se na taj na\u010din \u017eestiti na Jova Kapi\u010di\u0107a jalovo je i bedasto. \u010cak i za srpsku nacionalisti\u010dku desnicu, bedastu kakva ve\u0107 jeste. Ima, me\u0111utim, ne\u010deg dodatno pora\u017eavaju\u0107eg u toj \u010dinjenici, koja se uvek iznova samopotvr\u0111uje, da jednom dobrom broju gra\u0111ana Srbije istorijska svest radi na preskok, lampice se kasno i nelogi\u010dno pale, sinapse luduju, što im, zajedno sa srazmerno (i na sre\u0107u – sve manje) izolovanim polo\u017eajem u ina\u010de hiperkomunikativnom evropskom okru\u017eenju, omogu\u0107ava da bezbedno \u017eive u dobrovoljnom raskre\u010denju: jednom nogom u sadašnjosti, a drugom u raznoraznim nivoima prošlosti. Što dalje dovodi do raznih bizarnih distorzija u percepciji istorijskih doga\u0111aja. Otud svo to padanje u kolektivni trans i gorki lelek nad sudbinom onih koji su pre \u010ditavih šest decenija pre\u017eiveli du\u017ei ili kra\u0107i boravak u istinski stravi\u010dnoj golooto\u010dkoj kaznioni (s kojom se Kapi\u010di\u0107 nalazi u neraskidivoj, ve\u010dnoj vezi, svi\u0111alo mu se to ili ne) dok istovremeno pomen Keraterma ili Bratunca, Omarske ili Trnopolja, tih, svima nam dobro poznatih, simpati\u010dnih društvenih klubova u koje je herojska srpska vojska pre samo deceniju i po ljubazno smeštala pripadnike bratskih naroda na svojevrsni banjski oporavak, izaziva sasvim druga\u010dije reakcije, i kao da \u017eudi za ve\u010dnim zaboravom. <\/p>\n

Otud je ujedno i tako pora\u017eavaju\u0107e mogu\u0107e da strašni lik zlo\u010dinca Jova Kapi\u010di\u0107a nadmaši i u duboku senku baci skromnu figuru Ratka Mladi\u0107a, jednog kasnijeg generala koji je „samo obavljao svoj posao" pa se sad, prirodno, kako i doli\u010di svima onima koji su, je li, „samo obavljali svoj posao", krije po nekakvim planinskim gudurama. Ili, ve\u0107, po novobeogradskim stanovima. <\/p>\n

No, dobro, neko bi primetio da je ta i takva kritika Kapi\u010di\u0107a ionako do vrha ispunjena kontradiktornostima, nelogi\u010dnostima i glupostima, te dodatno za\u010dinjena \u010distom paranojom, ideološkim jalom i naricanjem koje je samo sebi svrha, da i nema potrebe trošiti vreme na njeno razmatranje. Moram da priznam da se i ja s time sla\u017eem. Ali, ipak, \u010disto fenomenološki gledano, mi ipak ovih dana imamo prilike da prisustvujemo ne\u010demu jedinstvenom i nikad pre vi\u0111enom. Jer – nije li fantasti\u010dno, nije li apsolutno sjajno to što se, u ime ko zna kakvih pobuda i s ko zna kakvim namerama, naša nacionalisti\u010dka desnica, takva kakva je, zauzimaju\u0107i se s toliko emocija za golooto\u010dke \u017ertve, u stvari zauzima za – staljiniste?<\/p>\n

nastavi\u0107e se…<\/p>\n

Peš\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladimir Arsenijevi\u0107 „Ovim rukama bih ga zadavio", ka\u017ee mi pre izvesnog vremena moj poznanik – deklarisani desni\u010dar; ina\u010de pitom, krajnje nenasilan \u010dovek – s iznena\u0111uju\u0107e atavisti\u010dkom straš\u0107u kakvu retko kad pokazuje. „Jednom sam se našao blizu njega i hteo da mu pri\u0111em, ali sam shvatio da bi bolje bilo da se suzdr\u017eim. Ko zna […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47317","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47317","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47317"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47317\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47317"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47317"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47317"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}